PROLECE JE PRAVO VREME DA SE OCISTI ORGANIZAM -

Sve ove (razlicite) tekstove sam prikupila na internetu u cilju da ima sto vise informacija na jednom mestu. Nadam se da svi radimo za dobrobit svih nas i delimo nesebicno, bar ja tako radim…Mozda svaka informacija nece nekom odgovarati, ali nadjimo za sebe ono sto mi smatramo kao najbolje za nas i nas organizam. Volim da prihvatim sve ono sto me cini srecnom i zadovoljnom i sto prija mojoj dusi…:D

Nisam zagovornik ubijanja, klanja i mucenja jadnih zivotinja radi nase prehrane, postoje adekvatne zamene za B12  i za sve ono sto postoji u mesu kao hranljivo i potrebno za zdrav ljudski zivot. Inteligentna bica ne jedu nista sto ima oci i svest.

Vreme je za prolećno čišćenje organizma

Proleće je pravo vreme da se oslobodite se toksina koji su se u vašem organizmu taložili tokom zime. Tretman detoksikacije je neophodan kako biste pročistili vaše telo i kožu. Iako je možda previše neverovatno očekivati da će se sve štetne materije u organizmu svesti na nulu, barem ćete brinuti o sebi tokom ovog procesa, a evo nekoliko stručnih saveta kako to možete postići. Najvažnije je da znate da sami morate voditi računa o ishrani i načinu života, a tretmani samo mogu doprineti da se vaš organizam pročisti od toksina.

Lekar opšte prakse prim dr Petar Borović savetuje:
- Detoksikaciju organizam obavlja spontano. Ljudi su počeli oko toga da prave biznis. Međutim, ako želimo da organizam pravilno funkcioniše, pre svega sami moramo povesti računa o tome. Hranu koju je organizam izmetabolisao, on to izbacuje preko bubrega, jetre, stolice i kože. Oko toga se generalno pravi prevelika fama, a za tim zaista nema potrebe. Ako čovek uzima dovoljno tečnosti, to je najbolja detoksikacija. Uzimanje dve čaše čiste vode pre doručka, zatim dve čaše pred ručak i dve čaše pred večeru prouzrokuje da organizam sam besprekorno obavlja detoksikaciju- kaže doktor Borović.

Ukoliko osoba ne konzumira cigarete (u cigareti je pronađeno 7.600 otrova), zatim kafu koja je takođe nepoželjna, kao i ostale štetne namirnice, organizam neće imati nikakvih problema sa toksinima. Vrhunska detoksikacija je kada se uzimaju dovoljne količine voća i povrća i tečnosti. Oko 600 grama voća dnevno, šest čaša vode (dve pre svakog obroka), 300 grama povrća i voditi računa da se nikako ne meša u toku jednog obroka sveže voće i povrće, sasvim je dovoljno za prirodnu detoksikaciju organizma – objašnjava doktor Borović.

ŠETAJTE
U svakom slučaju, pravilna ishrana i dovoljno tečnosti ne mogu da škode.
Stoga konzumirajte što zdraviju hranu i svakodnevno unosite vodu i prirodne sokove, šetajte i krećite se što više, a ukoliko ipak osetite tegobe, posetite neki od centara za detoksikaciju i podvrgnite se nekom od tretmana, koji svakako ne mogu da škode vašem organizmu.
On ističe kako od tretmana detoksikacije ne bi trebalo praviti biznis, a to je izuzetno popularno popslednjih godina. Zdrava ishrana i zdrav način života vode i zdravom organizmu bez previše toksina. Ukoliko želite da doprinesete prirodnoj detoksikaciji, onda je najbolje da jedan dan nedeljno konzumirate isključivo voće, nikakvu drugu hranu. Najlepše žene sveta se na taj način hrane i to je, uz dovoljno tečnosti i izbegavanje štetnih namirnica, prema rečima doktora Borovića, sasvim dovoljno. Sa druge strane, nutricionista Ljubomir Pfaf smatra da se termin „detoksikacije“ olako koristi.
- Bez stručne pomoći i centara koji su specijalizovani za te tretmane, ne bi trebalo koristiti ništa drugo. Za opšte zdravlje organizma najvažnija je pravilna ishrana, dosta šetnje i aktivnosti. Ukoliko je vaš organizam već otrovan, to se leči isključivo preparatima koji su predviđeni za to. Kod nas je to na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Stoga, termin „detoksikacija kod kuće“ i slični, ne postoje kao takvi – izričit je Pfaf.http://zena.blic.rs/Zdravlje/10358/Vreme_je_za_prolecno_ciscenje_organizma
Povezane teme: nutricionizam, ishrana, detoksikacija

75754_1618625579507_1052407793_1722079_4554058_n

Sve ove (razlicite) tekstove sam prikupila sa interneta i u cilju da ima sto vise informacija na jednom mestu. Svi radimo za dobrobit svih nas i delimo nesebicno, bar ja tako radim…Mozda svaka informacija nece nekom odgovarati, ali nadjimo za sebe ono sto mi smatramo kao najbolje za nas i nas organizam. Volim da prihvatim sve ono sto me cini srecnom i zadovoljnom i sto prija mojoj dusi…:D

PROLECNI DETOKS – ISHRANA – http://www.menshealth.rs/.ishrana

87561186

Sada kada je konačno stiglo toplije vreme, ovladajte procesom detoksikacije u kućnoj radinosti. Najbolja stvar je što sve što vam je potrebno već imate u kuhinji

Zima je gotova? Najzad. Dugi tmurni i hladni dani su lagano proterani sve hrabrijim i jačim sunčevim zracima. Zima svakako ima svojih čari, ali, opet, teško da se može porediti sa prirodom koja počinje da se budi i svim ostalim što proleće i lepo vreme nose. I mi sami smo deo ovog prirodnog ciklusa. Sa dolaskom lepog vremena, kao da se i mi budimo iz zimskog sna i posta­jemo živah­niji, raspoloženiji i puni energije. Iako gotova, zima je ostavila za sobom neke tragove koje bi trebalo počistiti. To naročito važi za sve one koji su tokom zime dobili suvišne kilograme, još uvek osećaju umor, pospanost, nedostatak energije i imaju problema sa kožom, kosom i noktima. Ovo su samo neki od signala da je pravo vreme za prolećno čišćenje organizma. Kao što nakon jela počistite trpeza­rijski sto za sobom, tako je sada vreme da se nakon masne, kalorične i pomalo monotone zimske ishrane, pročisti organizam od svega lošeg što je ona ostavila za sobom. Čišćenje organizma ili detoksikacija imaće za cilj da oslobodi organizam od svega što je za njega suvišno. Pod tim se podrazumeva gubitak viška kilograma i čišćenje od toksina, viška belančevina i vode. Niko ne voli da nosi ne­potreban teret sa sobom. Zato će vam ova prolećna detoksikacija pomoći da budete u skladu i harmoniji sa prirodom, osećajući poletnost, lepo raspoloženje i dovoljno energije.
Najbolji način za početak bi bio da izbacite iz svoje ishrane sve ono što je dominiralo u njoj tokom zimskih dana. A to bi značilo da izba­cite zamrznute i konzervisane namirnice, masne, pržene i pohovane obroke, suhomesnate proizvode, kao i svu ostalu hranu koja sadrži so, beli šećer, veštačke zaslađivače, aditive, konzervanse I veštačke boje. Ako se pitate šta vam preostaje i čime ćete da se hranite, ne brinite. U narednim redovima ćete pronaći sve ono što je najvažnije da očistite i okrepite svoj organizam.

429617_3215686385029_1052407793_3106780_1835575558_n
10 najboljih detoks namirnica

Godišnja doba koja su pred nama su najbolja za sve one koji vode i koji bi želeli da počnu da vode računa o pravilnoj ishrani. Veliki izbor svežeg voća i povrća će razoružati od izgovora čak i one najizbirljivije. Sastav izabranih namirnice bi trebalo da bude takav da one sadrže dovoljno antioksidansa, vitamina, mineral i vlakana, kako bi postigle pun efekat. Evo liste naših predloga:

1 VODA i unos vode je od presudnog zna­čaja za dobro zdravlje, ali i u ovom slučaju kada je čišćenje organizma u pitanju. Svakodnevno konzumiranje 2 litra vode će pozitivno stimulisati rad bubrega, ali jetre i čitavog digestivnog trakta. Na taj način se pospešuje rad metabolizma i podstiče eliminacija suvišnih materija i toksina.

2 LEGUMINOZE naročito grašak i soja, ali i pasulj, će stimulisati jetru na efikasnije funkcionisanje, a veliki sadržaj vlakana će pokrenuti čitav digestivni trakt. Od naro­čitog značaja će biti kod svih onih koji zbog masne hrane imaju problema sa zatvorom, jer će im pomoći da imaju bolju probavu.

3. ČAJEVI su bez obzira na tople dane pra­vi izbor, jer će stimulisati varenje, dopri­neće smirivanju stomaka i pomoći će da se unese već pomenuta dovoljna količina teč­no­sti. S obzirom na brojnost i različite vrste ča­jeva, izbor možete napraviti sami, a sva­kako će najbolje poslužiti zeleni i crni čajevi, ali i čajevi od uve, kamilice, žalfije i koprive.

4. CRVENI GREJPFRUT je verovatno jedan od najjačih saveznika koji će vam biti na raspolaganju. Sok od ovog voća je rangiran među najvišima, kada je antioksidantska aktivnost u pitanju. Pored vitamina C kojim obiluje, u njegovom sastavu se nalaze i dijetna vlakna, vitamin A, kalijum, folna kiselina i vitamin B5. Pored male energetske vrednosti, njegov sastav karakteriše i sadržaj likopena i limunoida.

5. BELI LUK je namirnica koja se zbog svog aromatičnog mirisa izbegava. Ipak on je dokazano veoma efikasan u čišćenju krvi i krvnih sudova i zbog toga pomaže u snižavanju nivoa holesterola u krvi, pa čak i snižavanju krvnog pritiska.

6. LIMUN je namirnica koja se preporu­čuje zbog svog pozitivnog delovanja na jetru, jer doprinosi njenoj detoksikaciji. Takođe, on pomaže i doprinosi boljem varenju, pa će i na taj način dodatno pomoći funkcioni­sanje jetre.

7. KUPUS zajedno sa svim ostalim glavi­častim povrćem, kao što su karfiol, brokoli, kelj, sadrži, pored važnih vitamina, i niz specifičnih antioksidanata koji se uspešno suprotstavljaju mnogim obolje­nji­ma, uklju­čujući i kancer. Pomenuti vitamini će ta­ko­đe doprineti i veoma uspešnom elimi­nisanju slobodnih radikala.

8. CRNI LUK je takođe jedna od namirnica koja se smatra veoma korisnim povrćem. Za razliku od belog luka, aromatični mirisi su daleko manji, a njegova efikasnost ni malo ne zaostaje i ogleda se u uspešnom elimi­ni­sanju teških metala iz organizma.

9. ŠARGAREPA važi za namirnicu koja je svoju dobru reputaciju stekla podrškom dobrom vidu. To je samo deo pozitivnog dejstva ovog povrća, jer ono u svom sastavu sadrži vitamin A, K, C, dijetna vlakna, kalijum, vitamine B1, B3, B6, magnezijum, fosfor, kalijum, pa je to samo jedan od razloga zbog čega se ovo narandžasto povrće nalazi na listi predloga i zašto bi trebalo da bude vaš čest izbor.

10. INTEGRALNI PIRINAČ je namirnica koja obiluje “zdravim” ugljenim hidratima i koja je bogata jodom, kalijumom i esencijalnim mineralima. Lagan je za varenje, od­lič­no se kombinuje sa drugim namirni­ca­ma, a zbog sadržaja velike količine vlakana, obez­bediće vam dugotrajan osećaj sitosti.
Možda se sve ovo i ne razlikuje mnogo od neke uobičajene preporuke za pravilnu ishranu. Možda. Ali u svakom slučaju pravilna ishrana ili detoksikacija, zovite to kako god hoćete, će doprineti vašem dobrom zdravlju i vitalnosti. Uz minimalan trud dobićete najveću moguću nagradu koja postoji, zato slobodno probajte i nećete se pokajati.

Sokovi od povrća
Uz laganu prolećnu ishranu, dobro ide i ovaj vitaminski koktel

Kada se kaže sokovi, prva asocijacija su voćni sokovi. Oni jesu korisni, naročito u onom sezonskom periodu kada nema toliko svežeg voća. Ali sokovi se mogu praviti i od povrća. Sok od paradajza nije jedini izbor, a kada je njihova hranljivost u pitanju, obezbediće vam obilje lako svarljivih i preko potrebnih vitamina i minerala. Ovako dobijene sokove možete kombinovati sa voćem, mlekom i mlečnim proizvodima, žitaricama, ili sa mlevenim jezgrastim plodovima, kao što su orasi, badem i lešnik. Lako se i brzo pripremaju, pa zato za svoje vitaminsko osveženje ne morate ići do prodavnice.

images (2)

POTREBNO VAM JE
200 g šargarepe/mrkve
200 g kupusa

200 g karfiola
200 g jabuka
200 g soka od ceđenog limuna
5 g meda

NAČIN PRIPREME
1. Prvo je potrebno da pripremite namirnice. Šargarepu i jabuke oljuštite i isecite uzdužno. Kupus i karfiol očistite od suvišnih listova, operite i isecite na manje komade.
2. Upotrebite sokovnik i ubacite navedena povrća jedno za drugim.
3. U dobijeni sok od povrća dodajte sok od ceđenog limuna i kašičicu meda.
Dobijaju se 2 čaše.

SALATA OD CELERA I SARGAREPE/MRKVE

POTREBNO JE
200 g korena celera, 200 g šargarepe, 200 g jabuka, malo peršunovog lista, 20 ml svežeg soka od limuna, maslinovo ulje, biber, so

PRIPREMA
Sitno iseckajte očišćenu i opranu šargarepu i jabuku. Operite, očistite i izrendajte koren celera. Sve pomešajte, pa prelijte dresingom od maslinovog ulja, limunovog soka, bibera i soli. Pospite seckanim peršunom.

VITAMINI I MENERASLI – VITAMINOLOGIJA

MINERALI

Selen

MINERALI

Selen

faktor 3 Hrana   Biohemija i uloga  “faktor 3″ je jedinjenje selena (aktivni selen) koje protektivno deluje na jetru (pogledati biohemija vitamina E). Seleniti pružaju kompletnu zaštitu protiv nekroze jetre, ali za sprečavanje respiratornog slabljenja neophodan je i vitamin E. Moć cisteina da spreči nekrozu jetre potiče od kontaminacije preparata sa “faktorom 3″; – selen…

Hrana

Selen u ishrani: kora bubrega, pankreas, jetra, hipofiza, pivski kvasac (“faktor 3″), prokelj, paradajz, luk, tunjevina, haringe, mekinje, pšenične klice, svo zrnevlje

Biohemija i uloga

“faktor 3″ je jedinjenje selena (aktivni selen) koje protektivno deluje na jetru (pogledati biohemija vitamina E). Seleniti pružaju kompletnu zaštitu protiv nekroze jetre, ali za sprečavanje respiratornog slabljenja neophodan je i vitamin E. Moć cisteina da spreči nekrozu jetre potiče od kontaminacije preparata sa “faktorom 3″;

- selen ulazi u sastav enzima glutation peroksidaze koji katalizuje oksidaciju redukovanog glutationa u oksidirani glutation, a oksidirani glutation se redukuje pomoću glutation reduktaze. Redukovani glutation štiti lipide u ćelijskim membranama i drugim sastavnim delovima ćelije. Glutation peroksidaza štiti npr. hemoglobin protiv oksidativnih oštećenja hidrogen peroksidom (hidroperoksidacija masnih kiselina).

Naročito je efikasan kada su u pitanju ćelije: mišića, jetre, pankreasa i eritrocita;

- koncentriše se u testisima i semenim kanalima u blizini prostate (skoro polovina količine koja se dopremi u organizam). Gubi se sa semenom tečnošću;

- koncentriše se i u mišićima, a posebno u srčanom mišiću;

- učestvuje u biosintezi ubikinona i mitohondrijalne ATP- aze;

- inhibira: PGE1, PGE2, PGF2 alfa i nema antihistaminska svojstva;

- diže imunitet;

- učestvuje u očuvanju tkivnog elasticiteta;

- inhibira alkoholno vrenje izazvano kvascem i aktivnost izvesnih respiratornih enzima (stvara komplekse sa sulfhidrilnim grupama enzima);

- ima antioksidativno dejstvo slično vitaminu E, ali 1.000 puta jače od vitamina E. Jedno od svojstava koje mu omogućava ovakvu efikasnost je rastvorljivost u vodi;

- deluje zaštitno (antagonista) protiv: žive (prisutna je naročito u hrani iz mora), arsenika i kadmijuma;

- u čovečijem telu ima ga 6 miligrama ukoliko je zemlja siromašna selenom, a 12 – 20 miligrama ukoliko je zemlja bogata selenom;

- spada u grupu otrovnih elemenata;

- apsorpciju pomaže vitamin E, a ne odmaže ništa;

Preporučene doze :

- 3 ppm/d (0,03 mg/d);

- više od 15 ppm/d je toksično;

Klinika

- manjak – ukoliko postoji kod trudnice, nastaju prematurni poremećaji. Ukoliko se radi o nedostatku selena u prva tri meseca trudnoće moguć je nastanak mukoviscidoze.

Inače nastaje: naglo gubljenje telesne težine, mišićna distrofija, kardiomiopatija, hemolitička anemija, nekroza jetre, katarakta i pad otpornosti organizma. Manjak je nađen i u slučaju hepatitisa i ciroze jetre;

- masna jetra (usled manjka holina);

- katarakta (ili selen ili vitamin E ili hrom ili kombinacija; pogledati kod vitamina E);

- diskoidni lupus erithematosus i ukoliko kosa opada uz vitamin E (1.200 – 1.600 I.u./d, plus vitamin E krem lokalno) uključiti i 50 mikrograma/d organskog selena;

- u lečenju mikoza i seboreje lokalizovane na koži glave upotrebljava se šampon sa selenom;

- za rast (ubrzava rast);

- kwashiorkor;

- sterilitet kod oba pola;

- valovi toplote u menopauzi;

- mišićne distrofije;

- reumatoidni artritis;

- oštećenje srčanog mišića;

- eksudativna dijateza;

- maligniteti pre svega dojke i debelog creva;

- višak – u eksperimentima na životinjama nastaju: oboljenja jetre, anemija, opadanje dlake i kopita, paraliza i visoka smrtnost.

Molibden

MINERALI

Molibden

Hrana   Biohemija i uloga – ulazi u sastav mnogih enzima. Jedan od njih, hipoksantin, utiče na razlaganje urinske kiseline, koja se potome izbacuje iz organizma. Sastavni je deo: molibdoflavoproteina, aldehid oksidaze, molibdohemoproteina i sulfit oksidaze; – ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa gvožđem; – uz gvožđe, vitamine…

Molibden u ishrani: jetra, bubrezi, mleko, u biljkama se koncentriše u semenu i lukovicama, mahunarke, jagode (3 mg/kg)

Biohemija i uloga

- ulazi u sastav mnogih enzima. Jedan od njih, hipoksantin, utiče na razlaganje urinske kiseline, koja se potome izbacuje iz organizma. Sastavni je deo: molibdoflavoproteina, aldehid oksidaze, molibdohemoproteina i sulfit oksidaze;

- ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa gvožđem;

- uz gvožđe, vitamine B2, B3 i B5 neophodan je za normalnu aerobnu respiraciju ćelija;

- učestvuje u prenosu elektrona sa nekih redukovanih jedinjenja na jedinjenja koja su oksidisana;

- u organizmu postoji konstantan odnos: molibden – bakar – sulfat. Višak ili manjak bilo kojeg od njih dovodi do poremećaja ovog odnosa. Tako višak molibdena dovodi do manjka bakra u organizmu;

- u čovečijem telu ima ga oko 5 grama;

- koncentriše se u: kostima, bubrezima, jetri i slezini;

- pomaže boljem vezivanju fluora u zubnoj gleđi;

- služi kao katalizator u procesu fiksacije atmosferskog azota i redukciji nitrata (morske alge, gljive i biljke- nitrat reduktaza i bakterije koje se nalaze u zemlji- nitrogenaza). Sa NADFH2 na FAD ili FMN, sa kojih se elektroni iz pomoć molibdena preose na nitrate i koji se tako redukuju. Ova hemijska reakcija omogućava stvaranje proteina;

Preporučene doze:

- 0,1 – 0,3 mg/d;

Klinika

- neophodan je za održavanje normalnog nivoa ksantin oksidaze. Usled manjka ovog enzima nastaje oboljenje Ksantinurija. Ukoliko postoji izvestan procenat genetske ekspresije za proizvodnju ovog enzima molibden ovaj procenat diže na maksimum.

Ukoliko postoji deficit sulfit oksidaze život nije moguć;

- usled manjka molibdena nastaju pojedine vrste anemija koje reaguju isključivo na terapiju gvožđem i molibdenom;

- višak molibdena može izazvati simptome deficita bakra;

- oštećenje zuba utoliko je ređe ukoliko je voda koju pijemo bogatija molibdenom;

- sva hipoksijska stanja (molibden, gvožđe, vitamini B2, B3 i B5);

- prevencija neoplazmi.

Kobalt

MINERALI

Kobalt

Hrana     Biohemija i uloga – sa fosforom ulazi u sastav vitamina B12; – ulazi u sastav enzima: metilmalonil CoA mutaze, metiltetrahidrofolat oksidoreduktaze, homocistein metiltransferaze i ribonukleozil reduktaze; – deluje blokirajuće na enzime koji sadrže gvožđe; – učestvuje u razaranju peroksida; – za normalan sastav hemoglobina osim bakra i gvožđa neophodan je i kobalt; -…

Hrana 

Kobalt u ishrani: kosti, jetra, bubrezi, zeleno lisnato povrće (u vrhovima i ivicama), detelina, voće, semenke, živina, mleko;

Biohemija i uloga

- sa fosforom ulazi u sastav vitamina B12;

- ulazi u sastav enzima: metilmalonil CoA mutaze, metiltetrahidrofolat oksidoreduktaze, homocistein metiltransferaze i ribonukleozil reduktaze;

- deluje blokirajuće na enzime koji sadrže gvožđe;

- učestvuje u razaranju peroksida;

- za normalan sastav hemoglobina osim bakra i gvožđa neophodan je i kobalt;

- kobalt, gvožđe, bakar i vanadijum učestvuju u stvaranju elemenata krvi;

- previše kobalta može dovesti do uvećanja tiroidne žlezde;  – koncentriše se u jetri, bubrezima i kostima;

- u prisustvu kobalta mikroorganizmi gastrointestinalnog (neophodan je za njihov razvoj) trakta sintetišu vitamin B12;

- kobalt je neophodan i za razvoj mikroorganizama u zemlji. Crnica je izuzetno bogata bakterijama i ima puno vitamina B12;

- pomaže stvaranju karotina (provitamina A) u toku klijanja biljaka;

- apsorpciju pomaže: bakar, gvožđe i cink, a ne odmaže ništa;

Preporučene doze

- % ;

Klinika

- manjak – usporen rast. Perniciozna anemija.

Terapija: vitamin B12. Kada se anemija normalizuje treba unositi kobalt prirodnim putem ili će se anemija ponovo javiti.

Hrom

MINERALI

Hrom

(faktor tolerancije glukoze- FTG) Hrana   – belo brašno i rafinirani šećer nemaju FTG (favorizuju pojavu šećerne bolesti);   Biohemija i uloga – čovečije telo sadrži 10 – 20 mg hroma koji se jednim delom nalazi u neorganskom obliku u ćelijskim jedrima, a drugim je inkorporiran u vrlo aktivni organski molekul koji se naziva FTG…

Hrom

(faktor tolerancije glukoze- FTG)

Hrana

Hrom u ishrani: crni biber, čitava zrna cerealija (žitarica), pšenične klice, sir, jetra, bubrezi, ulje od žitarica, integralno brašno, pivski kvasac (sadrži izuzetno visoke količine hroma i bio bi idealan izvor da ne sadrži visok procenat nukleinskih kiselina), nerafinirani šećer iz šećerne trske ili repe

- belo brašno i rafinirani šećer nemaju FTG (favorizuju pojavu šećerne bolesti);

Biohemija i uloga

- čovečije telo sadrži 10 – 20 mg hroma koji se jednim delom nalazi u neorganskom obliku u ćelijskim jedrima, a drugim je inkorporiran u vrlo aktivni organski molekul koji se naziva FTG.   FTG se nalazi deponovan u jetri.

Nakon unošenja, u organizam, ugljenih hidrata u krvi se povećava procenat hroma kao i insulina. Ovo povećanje pravi probleme kod dijabetičara. FTG ne može da zameni insulin, koji je, međutim, potpuno ne efikasan bez njegovog prisustva. Nedostatak hroma dovodi se u vezu ne samo sa nastankom diabetesa kod starijih ljudi, već i sa procesom atero, odnosno arterioskleroze, kao posledice povećanog insulina;

- trovalentni hrom deluje zajedno sa insulinom, tako da se povećava korištenje glukoze.

Kod manjka hroma smanjuje se tolerancija na glukozu;

- ulazi u sastav enzima koji učestvuju u metabolizmu proizvodnje energije. Ulazi i u sastav enzima koji učestvuju u sintezi masnih kiselina, holesterola i proteina;

- nedostatak hroma jedan je od uzroka nastanka katarakte;

- FTG neophodan je i za normalni rast fetusa;

- svako jelo koje sadrži ugljene hidrate zahteva korišćenje FTG. Razlaže se prolazeći kroz bubrege. Hrom se u obliku neorganskih soli izbacuje putem mokraće. Dnevni gubitak iznosi 10 – 40 mikrograma, koje treba nadoknaditi u obliku FTG;

- helirani cink dobro zamenjuje hrom u slučaju manjka hroma;

- apsorpciju niti šta pomaže niti odmaže;

Preporučene doze :

- 0,1 – 0,3 mg/d;

Klinika

- manje – zaostajanje u rastu i skraćen životni vek;

- katarakta, a uz manjak selena ili vitamina E dolazi i do degenerativnih promena u mrežnjači;

- u slučaju porasta šećera u krvi u starijim godinama dati: hrom i kalcijum;

- dijabetes u starijih- uvek postoji manjak hroma. Najbolje je davati hmeljni kvasac;

- atero i arterioskleroza:

- povišen krvni pritisak;

- preporučuje se za: povećanje efekta insulina i zdrav kardiovaskularni sistem.

Cink

MINERALI

Cink

Hrana – boranija i paradajz zahtevaju zemlju bogatu cinkom za svoj rast;   Biohemija i uloga – neophodan je za mobilizaciju vitamin A iz jetre. Od cinka zavisi nivo vitamina A u plazmi. Cirotičarima koji imaju manju koncentraciju cinka u plazmi davanje vitamina A ne poboljšava adaptaciju na mrak. Postalkoholičarski cirotičari (Laennec) osim što…

Cink

Hrana 

Cink u ishrani: meso (organi), riba, jetra, jaja, ostrige, mleko, neobrađene žitarice, pšenične klice, soja, pasulj, suncokretovo seme, spanać, grašak, boranija, pečurke, sok od grožđa, vino, pivski kvasac

- boranija i paradajz zahtevaju zemlju bogatu cinkom za svoj rast;

Biohemija i uloga

- neophodan je za mobilizaciju vitamin A iz jetre. Od cinka zavisi nivo vitamina A u plazmi. Cirotičarima koji imaju manju koncentraciju cinka u plazmi davanje vitamina A ne poboljšava adaptaciju na mrak. Postalkoholičarski cirotičari (Laennec) osim što imaju smanjene koncentracije cinka u plazmi oni cink i pojačano izlučuju putem mokraće;

- kod manjka cinka apsorpcija folacina (B11) je smanjena za 53%. Cink je neophodan za enzim koji razlaže poliglutamil folacine (folacin iz hrane);

- kod hipovitaminoze D apsorpcija cinka u crevima kao i deponovanje u kostima je smanjeno;

- jasan antagonizam postoji između kadmijuma i cinka;

- ulazi u sastav superoksid dismutaze koja katalitički odstranjuje slobodne radikale jona superoksida (O2-). Pored cinka sadrži i bakar. Mitohondrijalna superoksid dismutaza sadrži mangan umesto bakra i cinka;

- prisutan je u enzimima: alkoholnoj dehidrogenazi, alkalnoj fosfatazi, karboanhidrazi, prokarboksipeptidazi (karboksipeptidazi), citosolskoj superoksid dismutazi i retinen reduktazi (isto je što i alkoholna dehidrogenaza u jetri);

- ograničava aktivnost gvožđa u proizvodnji slobodnih radikala posebno hidroksilnih jona;

- visoke doze cinka mogu dovesti do gubljenja gvožđa i bakra;

- 90 metaloenzima zahteva cink za svoj rad. Neki od njih učestvuju i u sintezi DNA, DNA zavisna RNA polimeraza, mnoge aldolaze, peptidaze i angiotenzin konvertirajući enzim;

- učestvuje u stvaranju kolagena, glikolizi i oksidativnoj fosforilaciji;

- učestvuje u građi ćelijskih membrana;

- pomaže digestiju i metabolizam: proteina, ugljenih hidrata i fosfora;

- ograničava oslobađanje histamina iz ćelija, serotonina iz trombocita i inhibira PGE1;

- neophodan je za rast;

- kompleks cink- insulin se nalazi u beta ćelijama pankreasa. Kristalizacija insulina sa jonima cinka vrši se u golđijevom aparatu. Neophodan je za stvaranje rezervi insulina. Ukoliko dođe do nedostatka cinka smanjuje se tolerancija glukoze (kao kod šećerne bolesti), odnosno poremećena je fosforilacija glukoze;

- 20% cinka je lokalizovano u koži, a na drugom mestu iza kože nalaze se kosti i zubi. Pretpostavlja se da su kosti depo, ali se iz kostiju brzo prazni. Ipak iz kostiju se sporije prazni nego iz brzometabolišućih organa: pankreasa, jetre, bubrega i slezine;

- X- zračnom spektroskopijom cink, bakar i gvožđe u predelu lica i gornjeg dela vrata nađeni su u mnogo većoj koncentraciji nego na ostalim delovima tela. U koži su locirani u bazalnom delu pokožice;

- visoke koncentracije nađene su u: spermatozoidima, prostati i epididimisu, kao i u mišićima, kosi i eritrocitima;

- ukupno u organizmu čoveka ima ga 1,5 – 2,0 gr;

- igra važnu ulogu u procesu deobe ćelija;

- neophodan je za rast, razmnožavanje i normalno trajanje života. Povoljno deluje na sve reparatorne procese;

Manjak je nađen i kod pacijenata obolelih od tuberkuloze i kod srčanih postinfarktnih pacijenata;

- apsorpciju pomaže: visok unos vitamina A, bakar, kalcijum i fosfor, a odmaže: manjak fosfora, visok unos kalcijuma, alkohol i tetracyclin. Oralni kontraceptivi dovode do manjka cinka. Cink iz proteina životinjskog porekla bolje se apsorbuje od onog biljnog porekla;

Preporučene doze:

od 2 meseca do 4 god. -  8 mg/d

4 god. i stariji – 15 mg/d

trudnice i doilje – 15 mg/d

- cink sulfat ili glukonat pri oralnoj primeni prethodno je najbolje rastvoriti u mleku, jer se u mleku nalazi specijalni ligand- pikolinska kiselina koja vezuje cink i omogućava njegovu apsorpciju;

Klinika

- manjak – zastoj u rastu (kao između osme i desete godine života), gubitak apetita, hipoganadizam, usporen seksualni razvoj, uvećana jetra, uvećana slezina, proliv, veoma gruba koža, alopecija, izmenjeno čulo ukusa i mirisa i slabo zarastanje rana.

Terapija: 0,4 – 0,8 mg/kg dnevno cinka ili 1 – 3 x 110 mg cink sulfata/d približno 6 meseci. Visina doze zavisi od stepena težine bolesti. U ishranu uključiti veće količine proteina životinjskog porekla;

- cink prolazi kroz placentu i u slučaju manjka cinka u trudnice (naročito ukoliko je trudnoća nastala nakon uzimanja kontraceptivnih pilula) nastaje ili deformacija fetusa ili hipotrofija novorođenčeta;

- do manjka može doći u toku parenteralne ishrane naročito novorođenčadi i dece. Obavezno obratiti pažnju da im se doda cink (150 mg)i bakar sulfat (16 mg) u toku parenteralne prehrane;

- mlečne žlezde nekih žena ne luče cink (iako ga imaju dovoljno) te kod takve dece nastaje hipocinkemija. Soli cinka se naročito dobro apsorbuju rastvorene u ženinom mleku;

- ovi bolesnici su takođe skloni jedenju zemlje kao i kod manjka gvožđa (geofazi);

- akrodermatitis (uključujući acrodermatitis enteropathica), sa mogućim razvojem bulozno – pustuloznih promenama na većim površinama tela. Terapija je 200 – 400 mg/d cinka. Manje doze ne sprečavaju recidiv bolesti;

- hipotrofično novorođenče;

- kod smanjene tolerancije na glukozu;

- šećerna bolesti;

- perniciozna anemija;

- arterioskleroza;

- u terapiji recidivantnih respiratornih infekcija u dece;        – tuberkuloza;

- ulkus na želucu ili dvanaestopalačnom crevu;

- može da povrati izgubljeno ili poremećeno čulo ukusa;

- davati ga u toku kortikosteroidne terapije;

- kod alergija;

- sterilitet kod muškaraca;

- sa vitaminom B6 za impotenciju;

- za prostatičnu žlezdanu funkciju. Manjak može dovesti do hipertrofije prostate;

- ubrzava zarastanje rana. Zn- sulfat u dozi od 220 mg/d u caps. posle jela i do 3 puta ubrzava zarastanje rana, posebno onih nastalih na obolelim venama koje su posledica manjka cinka;

- za reumatoidni artritis;

- poremećaji izazvani kadmijumom (u industriji naročito);

- dodaje se uz: antiseptike, adstringente i antiinflamatorna sredstva;

- kod Wilsson- ove bolesti sprečava zadržavanje bakra u jetri i lentikularnim jedrima;

- maligne bolesti;

- hronične infekcije;

- kod opekotina;

- bele pege na noktima;

- akne;

- psorijaza;

- neki slučajevi šizofrenije;

- višak – može dovesti do poremećaja od strane nervnog i digestivnog sistema.
Više o cinku možete pročitati u
knjizi “Vitaminologija”.

Sumpor

MINERALI

Sumpor

Hrana   Biohemija i uloga – amino kiseline koje sadrže sumpor su: metionin, cistein, cistation i cistin; – enzimi u čiji sastav ulaze amino kiseline cistein i metionin, odnosno koji imaju aktivne SH grupe, inhibirani su kada se cistein modifikuje delovanjem: alkilirajućih sredstava, teških metala ili oksidacionim sredstvima. Metionin je inače glavni davalac metilnih grupa;…

Biohemija i uloga

- amino kiseline koje sadrže sumpor su: metionin, cistein, cistation i cistin;

- enzimi u čiji sastav ulaze amino kiseline cistein i metionin, odnosno koji imaju aktivne SH grupe, inhibirani su kada se cistein modifikuje delovanjem: alkilirajućih sredstava, teških metala ili oksidacionim sredstvima. Metionin je inače glavni davalac metilnih grupa;

- organska jedinjenja sumpora: heparin, glutation, insulin, keratin (protein), tiamin, biotin, ergotionein, tauroholna kiselina, sulfocianid;

- konjugati sumpora: fenolski estri, indoksil sulfat, hondroitin sulfat u hrskavicama, tetivama i matriksu kostiju;

- u enzime koji imaju tiolne grupe spadaju: karboksilaza, transaminaza, neke dehidrogenaze itd.

- aktivnost CoA zavisi od prisustva tiolnih grupa u molekulu;

- neorganski sumpor u malim količinama nalazi se u krvi i drugim tkivima;

- pomaže jetri u lučenju žuči;

- sa B – kompleksom deluje na bazalni metabolizam;

- poznato je više vrsta penicilina. Svi penicilini su jake jednobazne kiseline koje sadrže i jednu amino kiselinu sa sumporom (osnovna jedinica građe kod svih je ciklično jedinjenje penin);

- neki enzimi, koji se nalaze u biljkama, sadrže sumpor i imaju fermentativne osobine: papain, bromalin i ficin. Prva dva se proizvode u farmaceutskoj industriji.

Iz beloga luka izolovan je sulfooksid alin. Sulfooksidi su jedinjenja (R – SO – R) koja imaju jaku oksidacionu sposobnost i deluju na aktivnost enzima sa SH grupom, kao što je ribonukleaza.

U biljkama su nađene materije koje sadrže sumpor i koje mogu da izazovu gušavost;

Preporučene doze:

- sa adekvatnim unosom proteina obezbeđuju se dovoljan unos sumpora;

Klinika

- amino kiseline koje sadrže sumpor (cistin, metionin) korisne su u terapiji Wilsonove bolesti;

- vitamin C i cistein u odnosu 3 : 1 preporučuju se pušačima i alkoholičarima;

- cistein pruža izvestan stepen zaštite od X- zračenja i nuklearnog zračenja.

Hlor

MINERALI

Hlor

Hrana   Biohemija i uloga – glavni anorganski anjon ekstracelularne tečnosti. Ima važnu ulogu u održavanju acidobazne ravnoteže i ako nema pufersko dejstvo. Ukoliko se hlorid gubi nastaje alkaloza, a ukoliko se zadržava nastaje acidoza. Sa natrijumom učestvuje u kontroli osmolarnosti telesnih tečnosti; – visoke koncentracije hlora nalaze se u sekretu gastrointestinalnog trakta i u…

Hrana

Hlor u ishrani: kuhinjska so, produkti mora, masline, produkti životinjskog porekla

Biohemija i uloga

- glavni anorganski anjon ekstracelularne tečnosti. Ima važnu ulogu u održavanju acidobazne ravnoteže i ako nema pufersko dejstvo. Ukoliko se hlorid gubi nastaje alkaloza, a ukoliko se zadržava nastaje acidoza. Sa natrijumom učestvuje u kontroli osmolarnosti telesnih tečnosti;

- visoke koncentracije hlora nalaze se u sekretu gastrointestinalnog trakta i u cerebrospinalnom likvoru. Želudačni sok ima 0,25 – 0, 5% HCl (0,1 – 0,2 mol/l HCl), a što odgovara pH 1 – 1,5. Hlorovodonična kiselina stvara se od jona hlora iz krvi u obložnim ćelijama žlezda fundusa želuca. Delom je slobodna (normalno 20 – 40 stepeni aciditeta), a delom je vezana za belančevine želudačnog soka, tako da ukupna kiselost normalno iznosi 40 – 60 stepeni aciditeta;

- hlorisana voda uništava vitamin E, a uništava i crevne bakterije;

- u slučaju povećanog izlučivanja natrijuma i hlor se paralelno izlučuje putem bubrega;

- hlor se gubi povraćanjem naročito kod pilorične ili duodenalne opstrukcije. Dolazi do manjka hlora i porasta bikarbonata, što se naziva hipohloremička alkaloza;

- smanjen je u slučaju: povraćanja, proliva, gastrointestinalne sukcije, insuficijencije bubrega (kod nedostatka soli), diuretici (preterano), hronična respiratorna acidoza (emfizem), dijabetička acidoza, znojenje, insuficijencija nadbubrega (gubitak NaCl), Cushing- ov sindrom- hiperadrenokorticizma (hronični gubitak kalijuma), metabolička alkaloza (unos NaHCO3) i manjak kalijuma;

- povišen je u slučaju: bubrežne insuficijencije (ukoliko unos hlora premašuje izlučivanje), nefroze (ponekad), renalne tubularne acidoze, hiperparatireoidizma (ponekad), ureterosigmoidne anastomoze, dehidratacije i preterane primene slanog rastvora;

Preporučene doze

- 0.5 mg/d;

- u dozi od 1,4 mg/d diže krvni pritisak;

Klinika

- vezana je uz nabrojana stanja;

- usled manjka nastaje opadanje kose i ispadanje zuba;

- kod cistične fibroze koristi se znojni test u dijagnostičke svrhe i ukoliko su natrijum i hlor povišeni u znoju u dva uzastopna dana više od 80 meq/l to ide i prilog ove dijagnoze.

Jod

MINERALI

Jod

Hrana      Biohemija i uloga – neophodan je u sintezi tiroidnih hormona. Tiroidna žlezda prima jod u obliku jodida koje oksidiše peroksidaza u elementarni jod. Jod se spaja sa aminokiselinom tirozinom u hormonski inaktivni dijodtirozin. Tiroksin nastaje vezivanjem dve molekule dijodtirozina (uz istovremeno otcepljivanje bočnog lanca); – depo je u tiroidnoj žlezdi; – utiče na…

Hrana  

Jod u ishrani: jodirana so, crni luk, produkti mora (riba, morska trava, suve morske alge itd.), biljke koje rastu uz morsku obalu, povrće iz zemljišta bogatog jodom (gde nema guše), pečurke, jetreno ulje bakalara;

Biohemija i uloga

- neophodan je u sintezi tiroidnih hormona. Tiroidna žlezda prima jod u obliku jodida koje oksidiše peroksidaza u elementarni jod. Jod se spaja sa aminokiselinom tirozinom u hormonski inaktivni dijodtirozin. Tiroksin nastaje vezivanjem dve molekule dijodtirozina (uz istovremeno otcepljivanje bočnog lanca);

- depo je u tiroidnoj žlezdi;

- utiče na prednji deo hipofize i sprečava inkreciju tireotropnog hormona (slično kao tiroksin i dijodtirozin). Jod verovatno smanjuje i delovanje tireotropnog hormona;

- u našem telu ima 20 – 50 mg joda. Od toga se između 20 i 40% nalazi u tiroidnoj žlezdi. Na jedan kilogram čovečijeg tela dolazi 0,05 mg joda. To znači da u tiroidnoj žlezdi ima 10.000 puta više joda nego u ostalim delovima našeg organizma. U krvi se nalazi u koncentraciji od 0,013 mg%;

- apsorpciju niti šta pomaže niti odmaže;

Preporučene doze

- od 2 meseca do 4 god. -  70 mikrograma/d

4 god. i stariji – 150 mikrograma/d

trudnice i doilje – 150 mikrograma/d

- 1 mg joda nedeljno je dovoljan da bi se rast i razvoj dece odvijao normalno i da se gušavost ne pojavljuje;

- jodirana kuhinjska so ima 0,05 – 0,1% KJ. Kalijum jodid može se dati i u obliku kapi ili tableta 0,3 – 0,5 mg/d. Jedna doza maksimalno iznosi 2 gr, a dnevna maksimalna doza iznosi 6 gr (kratkotrajna primena);

- jod ima različita dejstva obzirom na veličinu doze i dužinu primene. Već male doze kod izvesnih osoba mogu uzrokovati Basedowljevu bolest, a sa druge strane može se sprečiti nastanak hipotireotične guše. Jod može da ima i antitireoidno dejstvo kod teške hipertireoze i coma Basedowicum, kada i.v. injekcije u kratkom vremenskom periodu smanjuju bazalni metabolizam i popravljaju opšte stanje bolesnika. Daljnja primena joda pogoršava stanje te se za tireoidektomiju koristi u dužini od 1 – 3 nedelje;

Klinika

- manje – nastaje hipotireoidizam. Kod dece (kretenizam): patuljast rast (usporeno sazrevanje skeleta), mentalna retardacija, suva, žuta, hladna koža, gruba, suva, krta kosa, zatvor, usporena denticija, veliki jezik, dubok glas, “trbušatost” sa pupčanom kilom, osetljivost na hladnoću, miksedem subkutanog i dr. tkiva.

Kod odraslih: slabost, osetljivost na hladnoću, zatvor, promuklost, usporen govor, obilna menstrualna krvavljenja. Koža je suva (odsustvo znojenja), hladna, žuta i podbula. Nokti su tanki i krti, kosa istanjena, obrve proređene, jezik zadebljan. Puls je usporen, a duboki tetivni refleksi su oslabljeni. Anemija često makrocitnog tipa. Periferni čvrsti, testasti edemi, podbulo lice, izlivi u sve serozne duplje, grčevi u mišićima, dispnea, anginozni bolovi. Smanjen je osećaj ukusa i mirisa.

Laboratorijski: povišen holesterol i nizak T4.

Mnogobrojni češći i blaži oblici lako se previde.

Terapija: preparati tiroidne žlezde;

- u prevenciji guše;

- dobar je za zdravu: kosu, kožu, nokte i zube;

- višak – jodizam i Jod- Basedow.

Magnezijum

MINERALI

Magnezijum

Hrana   – u semenu biljaka (kao so inozitfosforne kiseline);   Biohemija i uloga -  deluje direktno  na neuro – mišićnu ploču. U mišićima prenosi fosfatne grupe. Ukoliko se da i.v. injekcija antagonista kalcijuma nastaje momentalna anestezija sa paralizom skeletnihu mišića; – u digestivnom traktu: a) ispoljava osmotsko dejstvo i dovodi do dijareje; b) pojačava…

Hrana

Magnezijum u hrani: banane, orasi, kikiriki, punozrne cerealije, mekinje, koštano brašno, većina tamnozelenog lisnatog povrća, mahunarke, mleko, tunjevina, riba, voćni sok od jagode, šećerni sirup od melase, med

- u semenu biljaka (kao so inozitfosforne kiseline);

Biohemija i uloga

-  deluje direktno  na neuro – mišićnu ploču. U mišićima prenosi fosfatne grupe. Ukoliko se da i.v. injekcija antagonista kalcijuma nastaje momentalna anestezija sa paralizom skeletnihu mišića;

- u digestivnom traktu: a) ispoljava osmotsko dejstvo i dovodi do dijareje; b) pojačava tonus želuca;

- u centralnom nervnom sistemu deluje: smirujuće i uspavljujuće (hipnotik);

- na kardiovaskularni sistem deluje: hipotenzivno (miotropno, spazmolitički na glatku muskulaturu krvnih sudova), ganglio- blokirajuće, vagolitično;

- kod umrlih od infarkta miokarada u srčanom mišiću uvek je nađen manjak magnezijuma;

- magnezijum i kalcijum imaju obrnuti efekat na permeabilnost ćelijske membrane. Antagonista je, ali je i neophodan za normalnu funkciju kalcijuma;

- neophodan je za normalnu funkciju vitamina C;

- neophodan je za delovanje vitamina B1 i properdina (deluje antivirusno);

- vitamin B6 pojačava inkorporaciju i povećava koncentraciju  magnezijuma u ćelijama;

- mangan može da zameni magnezijum u aktivaciji nekih transfosforilaza, dehidrogenaza i karboksilaza;

- 60% magnezijuma locirano je u: kostima (50%), zubima, mišićima i eritrocitima. U kostima i zubima je u nerastvorenom stanju. Koncentracije u ćeliji su 10 puta veće nego van ćelije i u 90% je intracelularni katjon;

- čini 40% katjona u organizmu, dok mu je koncentracija u krvi manja od 1%. U plazmi oko jedne trećine vezano je za proteine, a dve trećine su u vidu slobodnih katjona;

- nalazi se u svakoj ćeliji i to 10 – 20 mg/100 gr supstance;

- rezerva u našem telu iznosi 35 gr, a polovina od te količine nalazi se u kostima;

- učestvuje u enzimskim procesima (prenošenje fosfatne grupe negativnog naboja sa jedne molekule na drugu) koji dovode do proizvodnje energije (oksidativnu fosforilaciju). Tri hiljade puta ubrzava dejstvo fosfataza (apsorpcija u crevu, normalno iskorištavanje šećera- glikoliza, izbacivanje fosfata putem bubrega, okoštavanje);

- produžava vreme koagulacije;

- smanjuje nivo holesterola;

- unutrašnji zid krvnih sudova štiti od nastanka fibroze;

- kod manjka dolazi do atrofije vezivnog tkiva i slabljenja skeleta;

- katalizuje utilizaciju: masti, proteina i ugljenih hidrata;

- manjak magnezijuma jedan je od uzroka nastanka amorfnih i kristalnih kalcijumovih inkluzija u mitohondrijama (još mogu: hipervit. D, hiperparatireoidizam, trovanje CCl4 i neka hipoksijska oštećenja), a usporava se i oksidativna fosforilacija;

- metabolizam magnezijuma vezan je za metabolizam kalijuma i nedostatak ova dva katalizatora uzajamno je povezan. Uz manjak magnezijuma često postoje hipokalijemija i hipokalcemija.

Manjak magnezijuma narušava aktivnost paratireoidne žlezde (lučenje parathormona je smanjeno), a koja sa svoje strane može da dovede do manjka kalcijuma u plazmi. Smanjen je odgovor ćelija na parathormon zbog smanjene aktivnosti adenilat ciklaze (kosti). Klinički liči na hipoparatireoidizam. Ovakvo stanje se najčešće sreće kod dece. Hipokalcemija u ovom slučaju ne reaguje na terapiju vitaminom D.

Natrijum, kalijum i magnezijum (svaki za sebe) ispoljavaju recipročnu potrebu prisustva druga dva elementa u fiziološkim vrednostima kako bi se ostvarila normalna funkcija bubrežnih tubula;

- manjak magnezijuma ubrzava proces starenja;

- apsorbuje se u tankom crevu;

- izlučuje se putem bubrega. Prisutan je i u žuči. Kod smanjenog unošenja organizam smanjuje ekskreciju na manje od 10 mg/d. Resorpcija u bubrezima vezana je za kinetiku kalcijuma i natrijuma. Pri uvećavanju natrijum i kalcijum- ureze uvećava se resorpcija magnezijuma;

- magnezijum zaustavlja rast koli bacila;

- u mokraći magnezijum omogućuje da kalcijum ostane u rastvorenom stanju;

- uz vitamin C, mangan i kalcijum neutrališe spermaglutinaciju, povećava broj i pokretljivost spermatozoida;
kalcijum magnezijum cink natural wealth

Preporučene doze

od 2 meseca do 4 god. – 200 mg/d

4 god. i stariji – 400 mg/d

trudnice i doilje – 450 mg/d

- novorođenčad: 0,12 mg/kg 20% rastvora MgSO4; odrasli: 7 – 100 mg/kg/d;

- svakodnevno je neophodno uneti 300 – 400 mg magnezijuma;

- antagonista magnezijuma je kalcijum (CaCl2 i.v.);

- ne uzimati ga posle jela jer neutrališe stomačnu kiselinu;

Klinika

- manjak: neuromuskularna disfunkcija: slabost, hiperekscitabilnost, drhtanje, grčevi, tremor, trzaji, bizarni, atetoidni pokreti, vrtoglavica, ponekad konvulzije, često delirijum, a ponekada i poremećaji ponašanja (konfuzija, dezorjentacija). Prisutan je nistagmus, znak Babinsk- og je pozitivan, a mogući su: povećan krvni pritisak, tahikardija i ventrikularna aritmija.

Terapija: parenteralni rastvori sa magnezijum hloridom ili sulfatom (5 – 30 mmol/d). MgSO4 može se dati i i. m.  u ukupnoj dozi 8 – 33 mmol/d koju treba davati na 6.00 časova. Magnezijum oksid može se dati u dozi od 2 – 4 x 250 – 500 mg/d.

U slučaju postojanja hipokalcemije ona takođe reaguje na terapiju magnezijumom. Kalcijum se u terapiju uključuje radi popune depoa.

U slučaju postojanja hipokalemije prisutne su: srčane aritmije, povećana je osetljivost miokarda na toksične efekte glikozida, mišićna (opšta) slabost, fascikulacije i disfagija. Zbog poremećaja elasticiteta ćelijske membrane eritrocita njihiv životni vek je skraćen i dolazi do anemije (retikulo-, sfero- i mikrocitoza, hiperplazija koštane srži). U terapiji potrebno je izvršiti nadoknadu kalijuma;

- ukoliko trudnica ima manjak magnezijuma ovaj manjak će se preneti i na bebu. Beba će imati: grčenje mišića i moguće fras;

- manjak magnezijuma može se manifestvovati sa: osećajem straha, trnjenjem, osećajem knedle u grlu, bolovima u glavi, vrtoglavicom i grčevima mišića. Terapija se sprovodi sa 1,5 gr/d peroralno datog magnezijuma (nitrata, hlorida);

- kod dužeg manjka magnezijuma mogući su: ubrzano starenje, opadanje kose, perutanje kože, atrofija vezivnog tkiva i slabljenje skeleta;

- bitan je u borbi protiv virusa;

- u profilaksi nefrolitijaze (kamena u bubregu) sa vitaminom B6;

- kod alergija;

- kod ishemične koronarne bolesti srca ili post infarktno. U slučaju srčanih anginoznih bolova (EKG može pokazivati produženje QT intervala, naročito na račun ST segmenta, ali i ne mora) određena doza magnezijuma u stanju je odmah da ukloni bolove;

- srčane aritmije kod dece nejasne etijologije;

- anemije, naročito povezane sa rahitisom;

- u prevenciji i terapiji hipoksemija (hipoksija), naročito kod novorođenčadi;

- zbog hipotenzivnog efekta kod: hipertenzije, nefropatije i eklampsije;

- prevencija tromboflebitisa;

- kod nervoze i nesanice;

- hipoparatireoidizam  koji ne reaguje na terapiju. Kod dece vitamin D nema efekta. Terapija se sprovodi nadoknadom magnezijuma (magnezijum sulfat);

- izvestan broj rahitisa rezistentnog na vitamin D izlečen je sa magnezijumovim solima;

- alkoholizam i sam delirijum tremens;

- stres (teže povrede, teže operacije, itd.);

- relaksira skeletnu muskulaturu;

- sterilitet kod muškaraca;

Bakar

MINERALI

Bakar

Hrana   Biohemija i uloga – bakar je jedan od najznačajnijih katalizatora u našem organizmu; – učestvuje u formiranju kostiju; – održava mijelin u nervnom sistemu; – prisutan je u dva ključna enzima aerobnog metabolizma: citohrom C oksidazi i superoksid dismutazi. Superoksid dismutaza nalazi se u citosolu. Ona katalitički odstranjuje slobodni radikal jona superoksida (O2-)…

Hrana

Bakar u hrani: džigerica, bubrezi, riba, školjke, žumance, banane, grožđice, koštunjavo voće, suvo voće, orasi, lišće krušaka i jabuka, povrće, ovas, soja, riža, detelina lucerka, integralne žitarice (zrna, klice, mekinje), pečurke, biber, koštano brašno, leguminoze, šećerni sirup od melase, čokolada

Biohemija i uloga

- bakar je jedan od najznačajnijih katalizatora u našem organizmu;

- učestvuje u formiranju kostiju;

- održava mijelin u nervnom sistemu;

- prisutan je u dva ključna enzima aerobnog metabolizma: citohrom C oksidazi i superoksid dismutazi. Superoksid dismutaza nalazi se u citosolu. Ona katalitički odstranjuje slobodni radikal jona superoksida (O2-) koji nastaje u aerobnom metabolizmu. Na taj način ona štiti ćelijske membrane. Osim bakra ona sadrži i cink. U mitohondrijama ćelija postoji isti protein kao superoksid dismutaza, samo što umesto bakra i cinka sadrži mangan.

Osim u ova dva enzima još je prisutan i u: amin oksidazi, tirozinazi, urikazi, katalazama, monoamino oksidazi, dopamin hidroksilazi;

- koncentracija u jetri fetusa je 5 – 10 puta veća nego u jetri odraslog čoveka;

- koncentracija bakra u koži novorođenčeta veća je 5 – 10 puta nego kod odraslih;

- bakar sa cinkom i gvožđem lokalizovan je u najdonjem sloju pokožice (stratum germinativum), a naročito visoke koncentracije nađene su u koži gornje polovine vrata i lica;

- velika količina bakra smanjuje nivo cinka i to prvenstveno u mozgu;

- koncentracija bakra u eritrocitima je stalna, dok u serumu varira;

- neophodan je za sintezu hemoglobina (osim gvožđa i kobalta). Interesantno je da je veoma značajan i za stvaranje hlorofila u biljkama;

- ukoliko je koncentracija bakra u organizmu smanjena transport gvožđa je smanjen u bilo kom smeru.

Enzimi koji sadrže bakar učestvuju u transportu gvožđa kroz crevni zid, pri ulasku gvožđa u hem, katalizuju biosintezu porfirina i sazrevanje retikulocita.

Bakar, kobalt, gvožđe i vanadijum neophodni su za hematopoezu;

- amino kiselini tirozin omogućava da deluje kao pigmentni faktor kože i kose;

- u slučaju manjka bakra smanjena je: aktivnost superoksid dismutaze i  produkcija hemoglobina, a eritrociti postaju fragilni i podložni hemolizi;

- višak molibdena može izazvati deficit bakra;

- u organizmu postoji određena korelacija između: molibdena – bakra – sulfata; kadmijuma – gvožđa – bakra; bakra – cinka – gvožđa;

- davanje interleukina- 1 diže koncentraciju bakra, a obara koncentraciju gvožđa i cinka. Raste produkcija metaloproteina u jetri. Il- 1 deluje na dvovalentne jone;

- u telu ima 100 – 125 mg bakra;

- procenat bakra se povećava u vreme infekcija ili vakcinisanja uporedo sa stvaranjem antitela u organizmu;

- bakar 10 – 15 puta pojačava antiinflamatorno dejstvo aspirina i štiti sluzokožu organa za varenje od štetnog dejstva aspirina;

- razlaganje vitamina C ubrzava naročito bakar;

- depo se nalazi u: jetri i centralnom nervnom sistemu;

- izlučuje se putem žuči, ali žuč je neophodna i za normalnu apsorpciju bakra;

- pojačana apsorpcija bakra putem tankog creva uz smanjeno izlučivanje putem žuči postoji kod Wilson- ove bolesti. Bakar i ceruloplazmin u serumu su niski. Izlučivanje bakra urinom je pojačano;

- majčino mleko nema dovoljne količine bakra, koje su potrebne odojčetu i ako ima 3 puta više bakra (i 2 puta više gvožđa) od kravljeg mleka;

- u novorođenčadi do drugog meseca često postoji negativni balans bakra. Ovo je naročito izraženo kod nedonoščadi. Zabeležena je: leukopenija, anemija, demineralizacija kostiju i izostajanje eritropoeze u pothranjene odojčadi;

- bitan je u proizvodnji antitela;

- zajedno sa vitaminom C bitan je u proizvodnji elastina (proteina). Bakar zajedno sa silicijumom učestvuje u održavanju elasticiteta vezivnog tkiva;

- efikasnost vitamina C (protiv virusa, bakterija i njihovih toksina) pored indirektnog delovanja podizanjem imuniteta zasniva se i na direktnom delovanju slobodnim radikalom koji nastaje delovanjem askorbata sa molekularnim kiseonikom, a što katalizuje jon bakra;

- efikasnost vitamina C u terapiji malignog melanoma se jako povećava ukoliko se doda bakar;

- bakar je identifikovan u invazivnim ćelijama kožnog karcinoma planocelulare i adneksalnog karcinoma bazocelulare;

- apsorpciju pomaže: cink, kobalt i gvožđe, a odmaže visok unos cinka;

Preporučene doze

od 2 meseca do 4 god. – 1 mg/d

4 god. i stariji – 2 mg/d

trudnice i doilje – 2 mg/d

doze se kreću u zavisnosti od proračuna: 0,6 mg/d; 2 – 5 mg/d; 0,03 mg/kg telesne težine;

Klinika

- manjak – generalna slabost, oslabljena respiracija i bolesti kože.

Kod dojenčadi: hipohromna mikrocitna anemija uz edeme (u serumu postoji manjak bakra i gvožđa).

Terapija: preparati gvožđa;

- nedonoščadi se daje profilaktički;

- uz ostalo i bakar davati kod rahitisa;

- boja kože i kose umnogome zavisi od bakra;

- neka od intrauterinih kontraceptivnih sredstava napravljena su od bakra;

- maligni melanom: vitamin C sa bakrom;

- višak – Wilsonova bolest. Bakar se koncentriše u: jetri, lentikularnim jedrima mozga, kornei i bubrezima.

Terapija: penicillamin oralno sa B6. Cink- acetat 150 mg/d;

Bakar u velikim količinama izaziva: nesanicu, opadanje kose, neredovne menstruacije i depresiju.

Kalijum

MINERALI

Kalijum – Hrana     

Biohemija i uloga – jedan je od retkih elemenata koji pokazuje prirodnu radioaktivnost. U prirodi se nalaze stabilni izotopi K39 (93,32%) i K41 (6,7%). Pored njih u količini od 0,011% sreće se izotop K40 koji je radioaktivan i koji pri raspadanju emituje beta i gama zrake i gradi kalcijum i argon. –

Kalijum u ishrani: nemasno meso, cerealije, povrće, mahunarke, čitavo zrnevlje, leguminoze, semenke suncokreta, voće (posebno sušeno), urma, smokva, breskva, orah, banana, prečišćen vinski streš, voćni sokovi (oko 50% od svih minerala čini kalijum), crni šećerni sirup od melase, hrana iz mora

Biohemija i uloga

- jedan je od retkih elemenata koji pokazuje prirodnu radioaktivnost. U prirodi se nalaze stabilni izotopi K39 (93,32%) i K41 (6,7%). Pored njih u količini od 0,011% sreće se izotop K40 koji je radioaktivan i koji pri raspadanju emituje beta i gama zrake i gradi kalcijum i argon.

- jedan je od glavnih intracelularnih jona čiji je značaj paralelan natrijumu u ekstracelularnoj tečnosti, tj. učestvuje u održavanju acido – bazne ravnoteže i osmotskog pritiska;

- igra važnu ulogu u mišićnoj kontrakciji (naročito utiče na akciju srčanog mišića), sprovođenju nervnih impulsa, akciji enzima (npr. glikolitičkom enzimu piruvat kinazi) i funkcionisanju ćelijske membrane. I povećanje i sniženje koncentracije kalijuma u ekstracelularnoj tečnosti snižava ekscitabilnost, brzinu sprovođenja nervnih impulsa. Izražena hiperkalijemija dovodi do srčanog zastoja u dijastoli, a kod izraženo niskih koncentracija srčani zastoj nastaje u sistoli. Na EKG- u daje karakteristične promene.

Membranski potencijal i ekscitabilnost skeletnih i glatkih mišića pod velikim su uticajem koncentracija: kalijumovih, kalcijumovih, magnezijumovih, natrijumovih i vodoničnih jona;

- za glikogenezu i glikolizu u jetri;

- kalcijum je antagonistički jon;

- kod hiperkalemije bikarbonati u serumu su sniženi, a kod hipokalemije obično su povišeni;

- refraktarna hipokalemija sa hipokalcemijom uzrokovana je hipomagneziemijom;

- povećana koncentracija jona kalijuma pojačava proliferaciju ćelija i sintezu ekstracelularnog matriksa (zanimljivo je da se u biljkama koncentriše u mladim delovima koji aktivno rastu);

- kalijum- citrat- koristi se u profilaksi nefrolitijaze (kamena u bubregu)- u dozi od 60 – 80 mmol/d. Inhibira nukleaciju i rast kristala u prezasićenom urinu. Mehanizam dejstva: a) diže pH čime sprečava stvaranje kristala mokraćne kiseline, a favorizuje stvaranje kristala Ca- fosfata. Ovaj efekat se smanjuje ili čak potpuno poništava ukoliko je niska koncentracija jonskog kalcijuma; b) citrat stupa u reakciju sa kalcijumom stvarajući rastvorljivi kompleks pri čemu se smanjuje količina raspoloživog kalcijuma za obrazovanje kristala oksalata i fosfata; c) citrat neposredno sprečava spontanu nukleaciju Ca- oksalata i fosfata i ublažava fenomen aglomeracije kristala oksalata;

- kod srčane dekompenzacije i miokarditisa srčani mišić osiromašuje kalijumom;

- serumski kalijum je nizak u slučaju: a) smanjenog unosa: gladovanje, alkoholizam, parenteralna ishrana; b) smanjene apsorpcije: malapsorpcija, bypass tankog creva; c) povećanih gubitaka: 1) gastrointestinalnim putem: povraćanje, dijareja, sukcija, fistule tankog creva; 2) renalnim putem: kongenitalni tubularni defekti – renalna tubularna acidoza, Fankoni- ev sindrom; renalna insuficijencija, acidoza (dijabetička naročito), metabolička alkaloza, Cushing- ov sindrom, eksces mineralokortikoida, Bartter- ov sindrom; 3) koža: opekotine, znojenje; d) familijarne periodične paralize;

- serumski kalijum je visok u slučaju: a) smanjene sekrecije: akutna i hronična renalna insuficijencija, izrazita oligurija; b) povećanog unosa ili povećanog oslobađanja iz tkiva: opekotine, rabdomioliza, kraš povrede, infekcije; c) endokrinih oboljenja: adrenokortikalna insuficijencija, hiporeninemija- hipoaldosteronizam (dugotrajni dijabetes); d) fizioloških poremećaja: metabolička acidoza; e) artefakti: sporo odvajanje seruma od ugrušaka krvi, trombocitoza sa oslobađanjem kalijuma;

- apsorpciju pomažu: natrijum, B6, neomycin, a odmažu: kafa, ekscesivni unos šećera, stres, alkohol, kortizon, colchicin i laksativi. Do gubitka kalijuma preko bubrega dovode: penicilin, phenolphthalein i diuretici (neki);

Preporučene doze

- 50 – 100 meq ili 2 – 4 g/d;

- injekcija insulina ili dezoksikortikosterona smanjuje koncentraciju kalijuma u krvi;

- toksična doza kod zdravih iznosi 10 – 15 gr, a kod oboljenja bubrega 5 gr KCl;

- kontraindikacije: šok, opekotine, Crush- sindrom i dijabetička ketoacidoza;

Klinika

- nizak – parestezije i noćno mokrenje. Slabost skeletnih mišića do flakcidne paralize. Paralitički ileus. Iregularan, usporen ritam srca.

Terapija: KCl (hlor radi hipohloremije koja prati metaboličku alkalozu). Kod renalne tubularne acidoze uz kalijum se daju i bikarbonati. Kalcijum puni zalihe kalijuma;

- visok – slabost skeletnih mišića do flakcidne paralize. Može doći do abdominalne distenzije i dijareje.

Terapija: obustava unosa kalijuma, smole (peroralno ili rektalno) za izmenu katjona. U hitnim slučajevima: insulin sa 10 – 50% glukozom. Mogu se dati i bikarbonati;

- kod manjka su zabeleženi: žeđ, akne, suva koža, zatvor, nervoza, nesanica;

- nefrolitijaza – u profilaksi K- citrat;

- ubrzava rast;

- kalijum trankvilizira (nervna smirenost).

Natrijum

MINERALI – NATRIJUM

Hrana   

Biohemija i uloga – jedan je od glavnih ekstracelularnih jona, a vrlo je bitan u održavanju intracelularne tečnosti; – soli natrijuma ulaze u sastav pufera, sa hloridom i bikarbonatom, radi održavanja acido – bazne ravnoteže; – potreban je za stvaranje (NaCl) hlorovodonične kiseline u želucu; – učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije; –

Natrijum u hrani: kuhinjska so, produkti mora, mleko, sir, jaja, povrće, hleb, pšenica i pšenične klice, ovseno brašno, mrkva, karfiol, celer, spanać, radič, leguminoze, orasi, suva šljiva

Biohemija i uloga

- jedan je od glavnih ekstracelularnih jona, a vrlo je bitan u održavanju intracelularne tečnosti;

- soli natrijuma ulaze u sastav pufera, sa hloridom i bikarbonatom, radi održavanja acido – bazne ravnoteže;

- potreban je za stvaranje (NaCl) hlorovodonične kiseline u želucu;

- učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije;

- održava osmotski pritisak;

- učestvuje u regulaciji nervno – mišićne nadražljivosti;

- izlučuje se mokraćom i znojem;

- uz manjak natrijuma može postojati: smanjen, povećan ili normalan volumen ekstracelularne tečnosti.

Uzroci manjka natrijuma uz smanjen volumen ekstracelularne tečnosti: insuficiencija adrenokorteksa (Addison- ova bolest), hronična oboljenja bubrega, ekscesivna upotreba diuretika, sekvestracija tečnosti kod: opekotina, pankreatitisa i peritonitisa.

Uzroci manjka natrijuma uz povećan volumen ekstracelularne tečnosti: smanjeni efektivni cirkulišući volumen uz smanjenu renalnu perfuziju.

Manjak natrijuma sa normalnim volumenom ekstracelularne tečnosti: ADH neadekvatna sekrecija;

- višak natrijuma: jatrogeno (davanje natrijum hlorida pri indukciji abortusa; davanje velike količine bikarbonata), lezije u hipotalamusu, Chusing- ov sindrom i dijabetes insipidus. Uz višak natrijuma postoji ekstracelularna hiperhidracija i intracelularna dehidracija;

- apsorpciju natrijuma povećava: neomycin, a smanjuje: colchicin;

Preporučene doze

- 100 – 300 meq ili 2,5 – 7 gr/d;

Klinika

- manjak – Smanjen volumen ekstracelularne tečnosti: žeđ, nesvestica, zujanje u ušima pri stajanju, suve sluzokože, oslabljen turgor kože, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca i smanjeno izlučivanje mokraće.

Terapija: izotoni rastvor natrijum hlorida i lečenje osnovne bolesti.

Povećan volumen ekstracelularne tečnosti: edemi kod zastojne srčane insuficijencije, ciroza jetre, nefrotski sindrom, hipoproteinemija, a može doći do delirijuma i kome.

Terapija: diuretici i lečenje osnovnog oboljenja.

Normalan volumen ekstracelularne tečnosti: nema kliničkih znakova. ADH hormon se luči i vrši diluciju.

Terapija: ograničiti unos vode na 500 – 800 ml/d dok se nivo natrijuma u serumu ne normalizuje. Eventualno diuretici (furosemid) uz istovremeno davanje 0,9 – 3 % NaCl. Demeclocyclin u hroničnim stanjima;

- višak – žeđ (izuzev ukoliko je uzrok u hipotalamusu), gubitak telesne težine, rumena koža bez turgora, ubrzan rad srca, pad krvnog pritiska i smanjeno izlučivanje mokraće.

Hipernatrijemija bez promene ukupne količine telesnog natrijuma- uzrok je u hipotalamusu. Terapija: pacijent treba da uzima dovoljnu količinu vode.

Hipernatrijemija sa povećanom količinom ukupnog natrijuma. Terapija: 5% glukoza i diuretik (furosemid).

Vitamin K

VITAMIN K

(antihemoragični vitamin; faktor dugovečnosti) Hrana   – u ženinom mleku ima ga više nego u kravljem mleku; – nalazi se u zelenom bilju u hloroplastima, tj. direktno je vezan za hlorofil; – siromašni sa vitaminom K su: voće, plesni, gljive, kvasci; – nestabilan je u alkalijama i na svetlu;

Biohemija i uloga Postoji pet…

Vitamin K

(antihemoragični vitamin; faktor dugovečnosti)

Hrana

Vitamin K u hrani: kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), list pitomog i divljeg kestena, jelove iglice, ostalo lisnato zeleno povrće, paradajz, grašak, soja, mrkva, krompir, svinjska džigerica (i masti koja je dobijena iz svinjske jetre), drob domaćih životinja, biljna ulja (polunezasićenim uljima), ribljem ulju, u brašnu dobijenom od riba koje su počele truliti, kravlje mleko, jogurt, sir, žumance, crni šećerni sirup od melase, morska trava, alge

- u ženinom mleku ima ga više nego u kravljem mleku;

- nalazi se u zelenom bilju u hloroplastima, tj. direktno je vezan za hlorofil;

- siromašni sa vitaminom K su: voće, plesni, gljive, kvasci;

- nestabilan je u alkalijama i na svetlu;

Biohemija i uloga

Postoji pet vitamina K. K1- fitomenadijon, menahinon, phylloquinon, fitonadion, mefiton; K2- farmohinon; K3- menadion. Prirodni oblik koji dobijamo sa hranom je K1. K2 sintetišu mikroorganizmi u tankom crevu i njegova se hemijska struktura donekle razlikuje od vitamina K1. Vitamin K3 je sintetski (metilnaftokinon) oblik vitamina K. Vitamin K4 (menadiolis acetas) je ester metilnaftohidrokinona. Vitamin K5 (metiloksiaminonaftalin) osim hemostiptičkih ima i antiseptička svojstva;

- K vitamini su potrebni u jetri za sintezu faktora koagulacije: II, VII, IX i X. U slučaju manjka vitamina K smanjuje se sinteza ovih tromboplastičnih faktora.

U jetri se sintetiše protrombinski prekursor, a vitamin K je neophodan za njegovo pretvaranje u protrombin, tj. za vezivanje kalcijuma;

- slični su koenzimu Q (biološki aktivni hinon; ubihinon) te mogu učestvovati u oksidativnom fosforilacijonom procesu u mitohondrijama.  Služi kao prenosilac elektrona u terminalnom transportu elektrona. Prema tome vitamin K može da učestvuje u tkivnoj respiraciji;

- koli bacili u crevima mogu sintetisati vitamin K1;

- depo se nalazi u jetri (male količine);

- prisutan je u žuči. Manjak vitamina K nastaje ukoliko je količina žuči koja se izlučuje smanjena;

- kod teških oštećenja jetre kao što su ciroza ili prisutni karcinom postoji nedostatak protrombina koji se ne može ublažiti vitaminom K. Parenhim jetre nije sposoban da proizvodi protrombin;

- vitamin K1 je rastvorljiv u mastima i resorbuje se iz creva samo u prisustvu žuči i žučnih kiselina;

- manjak vitamina K postoji ukoliko je smanjena apsorpcija masti u digestivnom traktu (spru, celijakija itd.);

- ukoliko manjak vitamina K postoji u placenti, odnosno kod trudnice (naročito ukoliko trudnica prima antikoagulanse), nastaju skeletni deformiteti kod novorođenčeta. Manjak vitamina K na bubrezima ogleda se u smanjenoj reapsorpciji kalcijum iz tubula bubrega. Reapsorpcija kalcijuma vrši se preko jednog proteina čija je sinteza zavisna od prisustva vitamina K. U slučaju nedostatka vitamina K kalcijum se pojačano izlučuje i dolazi do manjka kalcijuma u čitavom organizmu;

- u periodu neposredno po rođenju creva novorođenčeta su sterilna, a kao prevenciju poremećaja koji kod novorođenčeta mogu nastupiti usled manjka vitamina K, preporučuje se njegovo davanje trudnicama neposredno pred porođaj;

- nakon primene antikoagulanasa produženo protrombinsko vreme vraća se na normalu posle primene vitamina K za 12 – 36 časova;

- u starosti manjak vitamina K doprinosi razvoju osteoporotičnih promena na kostima. Protein osteokalcin koji vezuje kalcijum čini to samo u prisustvu vitamina K. Kalcijum- fosfat se taloži na proteinskoj matrici (90% je kolagen, a 10% su drugi proteini). Osteociklin čini samo 1% od svih proteina, a na scenu stupa kada kost počinje da se mineralizuje. Vitamin K je potreban i za sintezu i modifikovanje osteociklina. Osteociklin kada se modifikuje može da veže kalcijum i bez prisustva vitamina K. Vitamin K je inicijator mineralizacije kostiju;

- manjak vitamina K može nastati kod: bilijarne opstrukcije, medicinskih tretmana putem kojis se ometa apsorpcija masti;

- apsorpciju vitamina K  pomaže: neomycin, a apsorpciju odmažu: mineralna ulja, X- zračenje, radijacija, užegla mast i cholestyramin. Salicilati i dikumarol (antikoagulans, napušten je u terapiji) su antagonisti vitamina K. Roto antibiotici, sulfaguanidin i sukcinilsulfatiazol uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K (prvenstveno antibiotici koji se ne resorbuju);

Preporučene doze

muškarci – 70 – 140 mikrograma/d

žene     – 70 – 140 mikrograma/d

trudnice i doilje – nije ustanovljena

- prema našoj farmakopeji dnevna potreba iznosi 2 – 5 mg za vitamina K1;

- za 140 mikrograma vitamina K treba pojesti 70 gr prokelja;

- vitamin K2 (gnjile ribe) nema terapijski značaj;

- vitamin K3 (menadioni natrii hydrogensulfis ili natrijum menadiondifosfat) je rastvorljiv u vodi;

- vitamin K4 resorbuje se iz creva i u odsutnosti žuči;

- vitamin K5 koristi se prvenstveno u lečenju kožnih bakterijskih i gljivičnih infekcija;

- prema dejstvu 3 mg vitamina K3 jednako je 1 mg vitamina K1;

- krvarenja koja nastaju nakon davanja vitamina E izazvana su subkliničkim ili klinički neprepoznatim manjkom vitamina K;

- kod i.v. primena vitamina K nastaje: crvenilo lica, znojenje, tahikardija, periferni vaskularni kolaps i eventualno smrt. Intravenozna primena vitamina K dolazi isključivo u obzir kod vitalne indikacije, predoziranja kumarolnim antikoagulansima;

 

MINERALIGvožđe

Gvožđe

MINERALI

Gvožđe

Hrana   Biohemija i uloga – gvožđe ulazi u sastav porfirina i gradi hem: hemoglobin, mioglobin, enzime (hemoproteidi) disanja: citohrom, katalaza (prelazi iz fero- u feri- oblik i obratno) i peroksidaza (trovalentno gvožđe). Nalazi se u svakoj ćeliji tela; – ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa molibdenom; -…

Gvožđe u ishrani: džigerica, meso (organi), živina, riba, mahunarke, zrnevlje, pšenične klice, ljuska od pšenice, krompir, žumance, lisnato zeleno povrće, sušeno voće, voćni sokovi (grožđani, višnjin, oskorušin i jabukov), crni šećerni sirup od melase

Biohemija i uloga

- gvožđe ulazi u sastav porfirina i gradi hem: hemoglobin, mioglobin, enzime (hemoproteidi) disanja: citohrom, katalaza (prelazi iz fero- u feri- oblik i obratno) i peroksidaza (trovalentno gvožđe). Nalazi se u svakoj ćeliji tela;

- ulazi u sastav enzima čiju prostetičnu grupu čini FAD (vitamin B2) zajedno sa molibdenom;

- resorpcija i digestivnom traktu dešava se praktično samo u fero obliku, putem proteina apoferitina koji se stvara u sluznici dvanaestopalačnog creva i reverzibilno vezuje gvožđe. Kako je količina apoferitina ograničena tako je i resorpcija gvožđa ograničena (mucosal block). Ovaj blok se može prevazići vrlo visokim dozama gvožđa ili znatno smanjenim sadržajem fosfata u hrani;

- gvožđe sa proteinom apoferitinom daje feritin (gvožđe- hidroksifosfat, trovalentno gvožđe). Hemosiderin (pigment; retikuloendotelno tkivo, jetra, slezina srce, koštana srž, savijeni tubuli bubrega) predstavlja agregate feritina;

- eliminacija putem urina fiziološki ne postoji;

- aktivira dejstvo: kiseonika, vodonika i azota. Pomaže da se kiseonik učvrsti u hemoglobinu. Za normalan sastav hemoglobina osim gvožđa neophodni su: bakar, kobalt i vanadijum;

- gvožđe je uz vitamin B2, B3, B5 i molibden neophodno za aerobnu respiraciju ćelije;

- Vitamin B2 omogućuje utilizaciju (povećava koncentraciju) gvožđa u eritrocite;

- Vitamin C i vitamin E pomažu funkciju gvožđa;

- neorgansko gvožđe (npr. fero- sulfat) neutrališe dejstvo vitamina E;

- vitamin A neophodan je da bi organizam mogao da koristi gvožđe;

- 1 eritrocit u toku jednog minuta može da primi milion atoma gvožđa;

- isto što je magnezijum (hlorofil) za biljke to je i gvožđe za čoveka;

- bakar je vrlo bitan za korišćenje gvožđa u organizmu. U slučaju manjka bakra  uvek postoji i manjak gvožđa (defektan je transport u plazmi);

- postoji određen odnos i važno međudelovanje između kadmijuma, gvožđa i bakra;

- cink ograničava aktivnost gvožđa u proizvodnji slobodnih radikala, posebno hidroksilnih jona;

- gvožđe se sa cinkom i bakrom nalazi u najnižem sloju pokožice (stratum germinativum). Najveće koncentracije ova tri elementa su nađena u pokožici gornje polovine vrata i lica;

- interleukin- 1 dovodi do pada koncentracije gvožđa i cinka, a povećava koncentraciju bakra;

- od gvožđa (plus: vitamin C, B6 i aminokiseline metionina) zavisi pretvaranje lizina u karnitin (mišićna snaga; protiv gojaznosti);

- zalihe gvožđa kod normalno rođenih beba iznose 0,25 gr.;

- zalihe gvožđa kod odraslog čoveka iznose 3,5 – 5,0 gr.: 60% u sastavu hemoglobina (u kompleksnom dvovalentnom obliku), 16% u hemu, 8% u mioglobinu, a 16% je u rezervi (uglavnom: jetra, slezina i koštana srž);

- dnevno se iskoristi 0,5 – 1,3 mg gvožđa, a da bi se gubici nadoknadili dnevno je potrebno uzimati desetostruke količine;

- tokom menstruacije žena izgubi oko 25 mg gvožđa. U toku graviditeta majka detetu daje 0,3 – 0,5 gr gvožđa. Pri porođaju gubi 0,13 – 0,2 gr. U toku laktacije u mleko prelazi 1 mg/d gvožđa;

- apsorpciju pomažu: hlorovodonična kiselina, vitamin C, B2, B12, B11, kalcijum, bakar, kobalt, mangan, fosfor, sorbitol, a apsorpciju odmažu: tanin (dovodi do manjka i B1), fitinska kiselina (cerealije), oksalati, antacidi, aminosalicilna kiselina, tetracyclin, cholestyramin, clofibrat i EDTA (konzervans u hrani) i ekscesivni unos: kalcijuma, cinka, fosfora, magnezijum- oksida i kafe. Sulfonamidi dovode do sniženja koncentracije gvožđa u serumu;

Preporučene doze

- muškarci – 10 mg/d

žene     – 18 mg/d

trudnice i doilje – 18 mg/d

od 2 meseca do 4 god. – 10 mg/d

4 god. i stariji – 18 mg/d

trudnice i doilje – 18 mg/d

- istovremeno uz vitamin E ne davati neorgansko gvožđe, sem ukoliko se ne daju u razmaku od 8.00 časova. Dok organski preparati gvožđa kao što su: fero glukonat, fero fumarat, peptonizirano gvožđe i gvožđe laktat mogu da se daju uz vitamin E;

- neorganska jedinjenja gvožđa apsorbuju se 2 – 10% od unete količine;

- terapijska primena gvožđa je mnogo efikasnija uz vitamin B2. U trudnoći se daje uz folnu kiselinu(vitamin B11);

Klinika

- manjak – hipohromna anemija (TIBC i UIBC rastu, a kod: infekcije,  oboljenja jetre TIBC pada). Anemija (feritin u serumu ispod 12 ng/ml) – slabljenje muskulature, atrofija sluzokože želuca i jezika sa osećajem pečenja, poremećaj akta gutanja, nervoza, lupanje srca, teško disanje, zatvor, suva koža koja lako puca, naprsline na uglovima usana, nokti lako lomljivi i ugnuti u sredini, kosa opada, sedi i lako se lomi. Pacijenti izgledaju mnogo stariji nego što jesu. Otpornost prema bolestima je smanjena, a bolesti su praćene izuzetno visokim temperaturama.

Trudnice su naročito sklone hipohromnoj anemiji (mikrocitoza eritrocita, procenat retikulocita je smanjen).

U slučaju nedostatka gvožđa deca su sklona jedenju zemlje, kao i kod manjka cinka (geofazi).

Terapija: preparati gvožđa. Nakon normalizovanja stanja još najmanje tri meseca (popunjavanje depoa);

- vitamin A dati ukoliko pacijenti sa hipohromnom anemijom ne reaguju na preparate gvožđa;

- višak – hemohromatoza- bronzani dijabetes (gvožđe se taloži u: jetri, pankreasu, srcu, bubrezima, nadbubrezima i testisima). Nakupljaju se pigmenti: ceroid u cirotičnoj jetri, lipofuscin u glatkim mišićima creva, a melanin u koži.

Terapija: venepunkcija jednom nedeljno. Deferoksamin.

Idiopatska plućna hemosideroza – ponavljane plućne hemoragije kod dece i adolescenata. Terapija – kortikosteroidi.

MINERALI

Mangan

Mangan

Mangan – Hrana

Biohemija i uloga – znatan deo mangana nalazi se u lipidima vezan za linolnu i linolensku kiselinu; – u serumu je vezan za beta globulin; – ulazi u sastav enzima: piruvat karboksilaze (glikoneogeneza), enolaze (glikoliza; magnezijum umesto mangana može biti kofaktor enolaze, a koju inače inhibiše fluor), superoksid dismutaze (u mitohondrijalnom matriksu)….

Hrana 

Mangan u ishrani: jetra, bubrezi, žumance, čitava zrnevlja, mekinje, orasi, leguminoze, hmelj, voće, banane, ananas, ribizle, zeleno lisnato povrće, grašak, repa, celer, kakao, čaj

Biohemija i uloga

- znatan deo mangana nalazi se u lipidima vezan za linolnu i linolensku kiselinu;

- u serumu je vezan za beta globulin;

- ulazi u sastav enzima: piruvat karboksilaze (glikoneogeneza), enolaze (glikoliza; magnezijum umesto mangana može biti kofaktor enolaze, a koju inače inhibiše fluor), superoksid dismutaze (u mitohondrijalnom matriksu). Joni mangana specifično aktiviraju: arginazu, fosfatazu (u krvi i kostima) i holinesterazu. Ulazi u sastav enzima koji učestvuju u metabolizmu holesterola;

- aktivnost oksidaza pojačava se u prisustvu mangana;

- mangan jon jako inhibira reakciju peroksidacije lipida;

- pomaže tkivnoj respiraciji;

- zajedno sa vitaminom K enzimi koji sadrže mangan pomažu zgrušavanje krvi;

- pomaže utilizaciju vitamina B1, E i H u ćelije;

- između mangana i gvožđa je utvrđen izvestan odnos koji se ogleda u tome što mangan reguliše odnos fero i feri oblika gvožđa. Previše mangana smanjuje iskorištavanje gvožđa u organizmu;

- mangan je zajedno sa hromom neophodan za stvaranje insulina i normalno korištenje glukoze;

- između mangana i kalcijuma postoji izvestan antagonizam;

- pomaže produkciju seksualnih hormona kod oba pola. Posebno u muškog pola, primenjen u kombinaciji, efikasno neutrališe spermaglutinaciju, povećava broj i pokretljivost spermatozoida;

- značajan je za stvaranje tiroksina, hormona tiroidne žlezde;

- pomaže proizvodnju ugljenih hidrata i masti;

- višak se izlučuje putem žuči;

- visoke koncentracije su nađene u bubrezima, pankreasu, zidu creva i jetri. Jetra je organ u kome je metabolizam mangana najaktivniji;

- u našem telu ima 10 – 20 mg mangana, a 10 – 25% svakodnevno se gubi;

- kod biljaka u procesu fotosinteze manjak mangana smanjuje moć apsorpcije atmosferskog ugljen dioksida;

- apsorpciju pomažu: vitamin B1, E, fosfor i kalcijum, a odmažu: ekscesivni unos fosfora i kalcijuma;

Preporučene doze

- 2,5 – 7 mg/d;

- kod dece daje se 0,2 mg/kg telesne težine;

Klinika

- manjak – eksperimentalno doveo je do poremećaja u sistemu za ravnotežu. Jedna dnevna doza mangana bila je dovoljna da se uklone poremećaji, ali ne kasnije od 14 dana od nastanka poremećaja.

Kod ljudi dovodi do: gubitka sluha, vrtoglavice i ataksije;

- esencijalan je za: normalnu strukturu kostiju (i za normalni skeletni razvoj), reprodukciju i normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema;

- poboljšava pamćenje;

- smanjuje nervnu razdražljivost;

- sterilitet kod oba pola nekada je uzrokovan manjkom mangana. Posebno u terapiji steriliteta kod muškaraca daje se zajedno sa: vitaminom C, kalcijumom i magnezijumom;

- višak – otežano kretanje i malaksalost.

Fosfor

MINERALI – FOSFOR

Hrana     – fitinska kiselina ima 88% organski vezanog fosfora, koji je rastvorljiv u kiselinama;   Biohemija i uloga Vitamin D na nivou bubrežnih tubula vrši reapsorpciju fosfora, koja je povezana sa mehanizmom reapsorpcije kalcijuma; – fosfor učestvuje u izmeni energije (prenosilac je energije) preko oksidativnih reakcija, spojenih sa fosforilacijom; – neophodan je za…

Hrana 

Fosfor u ishrani: mleko, sirevi, jaja, puter od kikirikija, meso, riba (riblje ulje), koštano brašno, zrno ječma, detelina lucerka, leguminoze, mahunarke, orasi, džigerica, voćni sokovi (ribizle i maline)

- fitinska kiselina ima 88% organski vezanog fosfora, koji je rastvorljiv u kiselinama;

Biohemija i uloga

Vitamin D na nivou bubrežnih tubula vrši reapsorpciju fosfora, koja je povezana sa mehanizmom reapsorpcije kalcijuma;

- fosfor učestvuje u izmeni energije (prenosilac je energije) preko oksidativnih reakcija, spojenih sa fosforilacijom;

- neophodan je za nervnu aktivnost;

- neophodan je za normalnu kontraktilnost srčanog mišića;

- depo se nalazi u kostima (70% kao kalcijum- fosfat, apatit) i zubima. Sa kalcijumom učestvuje u procesu mineralizacije;

- nukleinske kiseline su najvažnije jedinjenje fosfora;

- neophodan je za ćelijski rast i reparaciju;

- vrši utilizaciju masti, ugljenih hidrata i proteina;

- ulazi u sastav puferskih soli;

- ulazi u sastav PGF2 alfa;

- ima antihistaminska svojstva;

- kod manjka fosfora (kod akutnog manjka manji je od 0,3 mmol/l krvnog seruma) poremećena je hemotaksa leukocita, povećana je fragilnost eritrocita i nastaje disfunkcija trombocita. U serumu povećana laktat dehidrogenaza je znak hemolize;

- kreatinin kinaza u serumu je povećana kod rabdomiolize (većinom MM frakcija, ali i MB frakcija), a često u urinu postoji mioglobin;

- kod manjka fosfora čest je i manjak magnezijuma;

- niacin se ne može asimilovati bez fosfora;

- hipofasfatemija može nastati i u prisustvu normalnih rezervi fosfora u telu. Obratno smanjenje rezervi fosfora u telu može biti praćeno: normalnim, sniženim ili povećanim koncentracijama fosfora u serumu;

- kod hroničnog manjka fosfora rendgenske promene odgovaraju osteomalaciji. Oslabljena je mineralizacija kostiju i zuba;

- do manjka fosfora može doći u slučaju:

a) smanjen unos ili apsorpcija: gladovanje (ili izražen katabolizam, opekotine), parenteralna ishrana, alkoholizam (udružen sa hipomagnezijemijom), malapsorpcijoni sindrom, bypass tankog creva, aluminijum hidroksid i bikarbonati blokiraju apsorpciju, manjak vitamina D ili vit D rezistentna osteomalacija;

b) povećani gubici: primarni ili sekundarni hiperparatireoidizam, hipertireoza, poremećaj na nivou bubrežnih tubula (renalni rahitis, Fanconi sindrom, nasledna osteomalacija- Milkman, monoklonalna gamopatija, trovanje teškim metalima), hipokalijemična nefropatija, šećerna bolest neadekvatno kontrolisana (acidoza);

c) intracelularno pomeranje fosfata: davanje glukoze ili fruktoze (privremeno), insulin (privremeno), anabolički steroidi, estrogeni, kontraceptivna sredstva, respiratorna alkaloza, trovanje salicilatima;

d) elektrolitni poremećaji: hiperkalcemija, hipomagnezijemija, metabolička alkaloza;

- uzroci hiperfosfatemije:

a) endokrina oboljenja: akromegalija, hipoparatireoidizam i pseudohipoparatireoidizam (manjak i kalcijuma);

b) bubrežna oboljenja: akutna i hronična renalna insuficijencija;

c) pojačan katabolizam: stres, povrede, hemioterapija naročito limfoproliferativnih oboljenja;

d) povećan unos: hipervitaminoza D, laksativi koji sadrže fosfor;

- apsprpciju fosfora pomažu: vitamin A, D, F, kalcijum, gvožđe, mangan i proteini, a odmažu: aluminijum i ekscesivan unos: magnezijuma, gvožđa i belog šećera;

Preporučene doze

odrasli – 0,8 gr/d

od 11 do 18 go. – 1,2 gr/d

trudnice i doilje – 1,2 gr/d

od 2 meseca do 4 god. – 0,8 gr/d

4 god. i stariji – 1,0 gr/d

trudnice i doilje – 1,3 gr/d

- kod parenteralne ishrane potrebno je 20 mmol fosfora na svakih 1.000 neproteinskih kalorija;

- hipofosfatemija se ne može ukloniti sa hranom. U terapiji se koriste topivi fosfati kao npr. natrijum hidrogenfosfat ili kao glicerofosfati (natrijum glicerofosfat);

- elementarni žuti fosfor je žestok otrov;

Kalcijum

MINERALI – KALCIJUM

Hrana   – najviše kalcijuma, u biljkama, nalazi se u lišću;   Biohemija i uloga – kalcijum čini 2% telesne težine; – od ukupne količine samo se 1% nalazi rastvoren u telesnim tečnostima. U plazmi: 33% čine nedifuzibilni kompleksi, sa proteinima; 12% difuzibilan, ali nedisocijativno kompleksiran sa anjonima (citratima, bikarbonatima i fosfatima); 55% čini jonizovani…

Hrana

Kalcijum u ishrani: mleko (1g na 1/4 litra), mlečni proizvodi, sir, jogurt, lisnato zeleno povrće, kelj, voćni sokovi (jagode), riblja krljušt, koštano brašno, dolomit, badem, jetra, šećerni sirupi

- najviše kalcijuma, u biljkama, nalazi se u lišću;

Biohemija i uloga

- kalcijum čini 2% telesne težine;

- od ukupne količine samo se 1% nalazi rastvoren u telesnim tečnostima. U plazmi: 33% čine nedifuzibilni kompleksi, sa proteinima;

12% difuzibilan, ali nedisocijativno kompleksiran sa anjonima (citratima, bikarbonatima i fosfatima);

55% čini jonizovani kalcijum.

Ukoliko se pH krvi pomeri ka kiseloj strani količina jonizovanog kalcijuma se povećava, a jonizacija se smanjuje kod alkaloze;

- soli kalcijuma se u kiseloj želudačnoj sredini pretvaraju u topive soli;

- paratiroidni hormon povećava kalcijum u serumu, a kalcitonin smanjuje. Na regulaciju nivoa kalcijuma u serumu utiče i vitamin D, a naročito njegova aktivna forma 1,25- dihidroksiholekalciferol.

Nivo kalcijuma u serumu sa druge strane (feed back) utiče na produkciju 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima. Ukoliko je nivo kalcijuma u serumu normalan ili povišen sinteza 1,25- (OH)2- D3 je inhibirana, a ukoliko je kalcijum u serumu nizak sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima je stimulisana. Nije sigurno, ali izgleda da je identično i sa sintezom 25- hidroksiholekalciferola u jetri.

U hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji sinteza 1,25- (OH)2- D3 je inhibirana. Razvija se rezistencija na vitamin D. Kalcijum u serumu pada, a parathormon počinje pojačano da se sintetiše.

U slučaju manjka vitamina D organizam ne može da koristi kalcijum;

- kalcijum je u metabolizmu osim sa vitaminom D usko povezan i sa vitaminom K i to pre svega u građi i funkciji određenih proteina: a) osteokalcin u kosti (za mineralizaciju); b) proteini u krvi (za zgrušavanje); c) u placenti (manjak vitamina K dovodi do skeletnih deformacija beba); d) u bubrezima (u slučaju manjka vitamina K dolazi do manjka kalcijuma u čitavom organizmu).

Nakon delovanja vitamina K na prekursor protrombina, vezuje se kalcijum i dovodi do stvaranja protrombina.

VITAMIN K  je neophodan za reapsorpciju kalcijuma na nivou bubrežnih tubula. Hipovitaminoza K je jedan od mogućih uzročnika hipokalcemije;

- kalcijum (sa fosforomi vitaminom D) učestvuje u mineralizaciji kostiju i zuba. Kosti predstavljaju rezervoar kalcijuma;

- u regulaciji prometa kalcijuma učestvuje i kalmodulin (belančevina) čije delovanje inače koče fluofenazin i hlorpromazin;

- vanadijum aktivno učestvuje sa: kalcijumom, fosforom i vitaminom D u mineralizaciji;

- preko bubrega se izlučuje;

- magnezijum je neophodan za normalnu funkciju kalcijuma (i vitamin C);

- magnezijum omogućava da kalcijum u urinu ostane u rastvorenom stanju;

- fluor zadržava kalcijum u kostima i zubima, ne dozvoljavajući njegovo taloženje u mekim tkivima (koži, vezivu, mišićima, krvnim sudovima). Uz to smanjuje gubitak kalcijuma mokraćom;

- kalcijum jon je esencijalan za mnoge enzime;

- kalcijum jon je antagonista jona kalijuma;

- pomaže metabolizam gvožđa u organizmu;

- ima antihistaminska svojstva, a ne inhibira ni jedan prostaglandin;

- smanjuje količnu eksudata;

- nivo kalcijuma u serumu je u korelaciji sa nivoom albumina u serumu. Za svaki gram manjka albumina kalcijum se smanjuje za 0,8 – 1 mg;

- glomerularnom filtracijom izlučeni kalcijum se reapsorbira u količini od 80 – 90%. Stolicom se eliminiše glavni deo 60 – 90% unetog kalcijuma. Vrlo male količine se izlučuju i putem žlezda slinovnica i znojnica;

- kalcijum (i hrom) u serumu padaju ukoliko je šećer visok;

- učestvuje u regulaciji električnog potencijala ćelijske membrane, odnosno utiče na permeabilnost ćelijske membrane. Uloga kalcijuma u ovom smislu izrazito se manifestuje na neuromišićnom spoju (sinapsi). Ima centralnu ulogu u mišićnoj kontrakciji;

- u srčanom mišiću ulazak kalcijuma preko sporih kanala u intracelularni prostor povećava snagu (kontraktilnost) miokarda. Kalcijum istovremeno povećava i nadražljivost srčanog mišića te može dovesti do ventrikularnih ekstrasistola, jačih poremećaja ritma kao i zastoja srca u sistoli (ove promene su izrazitije u prisustvu preparata digitalisa). Usled niskih koncentracija kalcijuma smanjuje se kontraktilnost srčanog mišića, uz produženje QT intervala na EKG- u;

- kalcijum uz vitamin C, magnezijum i mangan neutrališe spermaglutinaciju, a broj i pokretljivost spermatozoida se povećavaju;

- kod hondrokalcinoze (pseudogihta- nivo mokraćne kiseline u serumu je normalan) kalcijum se u predelu velikih zglobova taloži u obliku kalcijum- pirofosfata;

- amorfne i kristalne inkluzije kalcijuma mogu se naći u mitohondrijama kod: hipervit. D, hipomagnezijemije, hiperparatireoidizma, hipoksijskih oštećenja i trovanja CCl4;

- smanjuje propustljivost krvnih sudova;

- pod normalnim uslovima leukociti (bela krvna zrnca), eritrociti i trombociti se međusobno i od endotela krvnih sudova odbijaju jer svi imaju negativno površinsko naelektrisanje. U toku zapaljenja ova prirodna uzajamna odbojnost se gubi, što je verovatno rezultat uključivanja jona kalcijuma između površine endotela i leukocita na čijoj površini postoje ugljenohidratne grupe.

Putem neutralizacije elektronegativnog naboja kalcijum vrlo efikasno podstiče fagocitozu;

- više vitamina C može da veže kalcijum i izbaci ga urinom. U tom slučaju doza iznosi 400 – 600 mg/d kalcijuma;

- refraktarna hipokalcijemija sa hipokalijemijom uzrokovana je sa hipomagnezijemijom;

- helati za kalcijum dovode do stvaranja megamitohondrija;

- neophodan je za apsorpciju vitamina B12 zajedno sa unutrašnjim faktorom;

- kod oslabljene apsorpcije masti oslabljena je i apsorpcija kalcijuma. Osim kod malapsorpcije i hronične renalne insuficijencije važniji uzroci manjka kalcijuma su: hipoparatireoidizma, medularni karcinom tiroidne žlezde i hiperfosfatemija;

- uzrci hiperkalcijemije:

a) povećan unos kalcijuma: “milk- alkali sindrom”, eksces vitamina D ili A;

b) endokrini poremećaji: primarni ili sekundarni hiperparatireoidizam, akromegalija, adrenalna insuficijencija;

c) tumori: neki;

d) razni drugi uzroci: familijarna hipokalciurička hiperkalcemija, sarkoidoza, hipofosfatazija, imobilizacija, Paget- ova bolest, diuretici i komplikacija transplantacije bubrega;

- kalcijum može da umanji dejstvo tetraciklina;

- resorpcija u crevima je nepotpuna i zavisna je od: pH (ukoliko je veći od 7 stvaraju se netopivi fosfati i karbonati kalcijuma), prisustva masnih kiselina (stvaraju netopive kalcijumove sapune), odnosa kalcijuma i fosfora u hrani (optimalno je Ca : P = 1 : 1) i potreba organizma za kalcijumom (kod manjka resorpcija se povećava);

- apsorpciju pomažu: vitamin A, C, D, F, gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, hlorovodonična kiselina, laktoza, proteini (visok unos), neomycin, cycloserin, phenolphthalein, a apsorpciju odmažu: manjak hlorovodonične kiseline, stres, manjak magnezijuma, manjak vitamina D, heksafosforna kiselina (fitati; zrnevlje žitarica), oksalati (oksalna kiselina: čokolada, spanać itd.), phenytoin i primidon. Diuretici mogu povećati izlučivanje kalcijuma. Do manjka dolazi i kod primene: aminoglikozidnih antibiotika i mitramicina;

Preporučene doze

od 2 meseca do 4 god. – 0,8 gr/d

4 god. i stariji – 1,0 gr/d

trudnice i doilje – 1,3 gr/d

- ukoliko se daje u kombinaciji sa magnezijumom odnos treba da bude 2 : 1 u korist kalcijuma;

- limunska kiselina (acidum citricum) utiče povoljno na efekte kalcijuma;

Klinika

hipokalcemija – mišićni grčevi, tetanija, konvulzije, otežano disanje, curenje iz nosa, lupanje srca, diplopija, abdominalni bolovi i učestalo mokrenje. Moguća je katarakta, kao i kalcifikacija bazalnih ganglija u mozgu (hipoparatireoidizam).

Spazmofilija – kod dece usled manjka kalcijuma dolazi do razdražljivosti centralnog nervnog sistema.

Terapija: kalcijum i vitamin D (isto i kod hipoparatireoidizma). Nadoknada kalcijuma kod hipoalbuminemije nije potrebna;

- “bolovi rastenja” kod dece;

- u terapiji osteoporoze;

- kod lako kvarljivih zuba;


PSEUDOVITAMINI

Vitamin U

VITAMIN U

(metilmetioninsulfonij)

Hrana   Preporučene doze 1 – 2 tabl. 30 – 40 dana. Jedna tableta ima 50 mg methylmethioninsulfonii chloridum; – preparat se može nabaviti u Rusiji;     Klinika Vitamin U se koristi u terapiji gastritisa i ulkusa na želucu i duodenumu. 

Vitamin U

(metilmetioninsulfonij)

Hrana

Vitamin U se nalazi u kupusu

Preporučene doze

1 – 2 tabl. 30 – 40 dana. Jedna tableta ima 50 mg methylmethioninsulfonii chloridum;

- preparat se može nabaviti u Rusiji;

Klinika

Vitamin U se koristi u terapiji gastritisa i ulkusa na želucu i duodenumu.

Vitamin T

VITAMIN T

(termitin) Hrana     Biohemija u uloga veoma malo se zna o ovom vitaminu; – supstanca sa svojstvima vitamina prvobitno je izolovana od termita, a kasnije iz kvasaca i gljiva;   Klinika smatra se da ubrzava rast; – distrofija i atrofija mišića dojenčadi; – Vitamin T pomaže koagulaciju krvi i stvaranje trombocita. Zbog ovih svojstava… 

Vitamin T u hrani: u semenkama susama i žumancetu

Biohemija u uloga

veoma malo se zna o ovom vitaminu;

- supstanca sa svojstvima vitamina prvobitno je izolovana od termita, a kasnije iz kvasaca i gljiva;

Klinika

smatra se da ubrzava rast;

- distrofija i atrofija mišića dojenčadi;

- Vitamin T pomaže koagulaciju krvi i stvaranje trombocita. Zbog ovih svojstava primenjuje se u suzbijanju nekih oblika anemija i hemofilija.

Vitamin B17

PSEUDOVITAMINI

VITAMIN B17

(leatril; nitrilosid; amigdalin) Hrana   – kao ni vitamina b12, nema ga u pivskom kvascu;   Biohemija i uloga Glavni sastojak  leatrila je amigdalin (jedinjenje dva molekula glukoze, jednog benzaldehida i jednog cijanovodonika), glukozid;   Preporučene doze 0,25 – 1,0 gr/d; – Vitamin B17 se odjednom ne sme uzeti više od 1,0 gr, ali sme…

Vitamin B17 u hrani: dobija se iz samlevenih koštica kajsije. Nalazi se i u košticama: jabuka, trešanja, bresaka, šljiva i nektarina

- kao ni vitamina b12, nema ga u pivskom kvascu;

Biohemija i uloga

Glavni sastojak  leatrila je amigdalin (jedinjenje dva molekula glukoze, jednog benzaldehida i jednog cijanovodonika), glukozid;

Preporučene doze

0,25 – 1,0 gr/d;

- Vitamin B17 se odjednom ne sme uzeti više od 1,0 gr, ali sme se uzeti bezbedno i više od 3,0 g/d u ukupnoj dnevnoj dozi;

- 5 do 30 pojedenih koštica kajsije u toku dana, ali ne sve odjednom, obezbeđuju dovoljne količine vitamina B17 u preventivne svrhe;

Klinika

Vitamin B17 se preporučuje za prevenciju i lečenje raka. Rezultati su za sada kontradiktorni.

Vitamin B15

PSEUDOVITAMINI

VITAMIN B15

(pangaminska kiselina)

Hrana – kuvanje i svetlost ga razaraju; Biohemija i uloga Derivat je glukonske kiseline; – antioksidans; – Vitamin b15 normalizuje metabolizam lipida; – antihipoksantno dejstvo ostvaruje poboljšanjem oksigenacije tkiva; – donator je metilnih grupa u biosintezi kreatinina; – povećava sadržaj kreatinin- fosfata u mišićima i deponvanje glikogena u jetri i mišićima;…

Vitamin B15 u hrani: pivski kvasac, nepolirana riža, integralne žitarice, semenke bundeve, semenke susama;

- kuvanje i svetlost ga razaraju;

Biohemija i uloga

Derivat je glukonske kiseline;

- antioksidans;

- Vitamin b15 normalizuje metabolizam lipida;

- antihipoksantno dejstvo ostvaruje poboljšanjem oksigenacije tkiva;

- donator je metilnih grupa u biosintezi kreatinina;

- povećava sadržaj kreatinin- fosfata u mišićima i deponvanje glikogena u jetri i mišićima;

- potpomaže sintezu proteina;

- podstiče imunološke reakcije;

- ubrzava oksidaciju etilnog alkohola i time umanjuje njegovu toksičnost;

- delovanje vitamina B15 se poboljšava kada se uzima uz vitamin A i vitamin B;

Preporučene doze

50 – 150 mg/d;

- kontraindikacija za primenu vitamina B15 je glaukom;

- preparat se može nabaviti u Rusiji, a kod nas se vitamin B15 prodavao pod zaštićenim imenom “Calgam B- 15″;

Klinika

Usled  manjka vitamina b15 mogući su: žlezdani i nervni poremećaji, srčana oboljenja. Treba biti veoma oprezan u njegovoj upotrebi kod dijabetičara;

- produžava trajanje života ćelija;

- neutrališe potrebu za alkoholom, odstranjuje mamurluk;

- ateroskleroza;

- Vitamin B15 ublažava simptome angine pektoris;

- štiti od zagađivača;

- astma;

- štiti jetru od nastanka ciroze;

- pokazao se  kao efikasan u slučaju okcipitalnih neuralgija;

- Vitamin B15 se preporučuje  sportistima.

Vitamin B13

PSEUDOVITAMINI

VITAMIN B13- (orotinska kiselina)

Hrana   – razara ga kuvanje i svetlost; Biohemija i uloga Metaboliše folnu kiselinu i vitamin B12;   Preporučene doze Proizvodi se u obliku kalcijum- orotata; Klinika Vitamin B13 se koristi  u terapiji: multiple skleroze, kod problema sa jetrom…

Vitamin B13 u hrani: korenasto povrće, surutka, tečni deo ukišeljenog ili zgrušanog mleka

- razara ga kuvanje i svetlost;

Biohemija i uloga

Metaboliše folnu kiselinu i B12 ;

Preporučene doze

Proizvodi se u obliku kalcijum- orotata;

Klinika

Vitamin B13 se koristi  u terapiji: multiple skleroze, kod problema sa jetrom i preranog starenja.

Vitamin B8 - adenozin

PSEUDOVITAMINI

Vitamin B8 – Adenozin

Vitamin P - bioflavonoidi

VITAMINI

Vitamin P – Bioflavonoidi

(bioflavonoidi; faktor propustljivosti kapilara) Hrana   – citrusni bioflavonoidi (ima oko 40 citrusnih bioflavonoida): limun, narandža, mandarina i grejpfrut. Nalaze se u kori, belom sunđerastom sloju ispod kore i u membranama između segmenata ploda;   Biohemija i uloga To je grupa jedinjenja biljnih glikozida, flavona i flavonola, koju čine: trokseruten (vitamin P4), rutin (heljda), hesperidin,…

Vitamin P – bioflavonoidi

(bioflavonoidi; faktor propustljivosti kapilara)

Hrana

Vitamin P u hrani: kora narandži, crni i beli luk, zeleni biber, celer, ljuske krompira i paradajza, kajsija, višnja, grožđe, šipak, crna ribizla, crna kupina, malina i dr. jagodičasto voće, heljda

- citrusni bioflavonoidi (ima oko 40 citrusnih bioflavonoida): limun, narandža, mandarina i grejpfrut. Nalaze se u kori, belom sunđerastom sloju ispod kore i u membranama između segmenata ploda;

Biohemija i uloga

To je grupa jedinjenja biljnih glikozida, flavona i flavonola, koju čine: trokseruten (vitamin P4), rutin (heljda), hesperidin, eriodiktin (narandža i limun), tangeretin (mandarina), kvercetin, kvercitrin, miricitrin, naringin (u grejpfrutu), askorutin, epikatehin, venoruton, troksevazin itd.;

- postoji više stotina različitih bioflavonoidnih jedinjenja u ljudskom organizmu. Oni iz citrusnih jedinjenja su najaktivniji. Od biljnih glikozida kvercitrin, a od flavonola hesperidin;


Preoporučene doze

50 – 100 mg/d;

Klinika

Hipovitaminoza P – lako zadobijanje modrica, sa tendencijom ka krvarenjima. Nekada se deficijencija ne razlikuje od one uzrokovane manjkom vitamina C;

- prirodni vitamin C mnogo je efikasniji u zaustavljanju kapilarnih krvavljenja kod skorbuta od čistog vitamina C;

- zbog problema sa kapilarnom funkcijom primenjuju se kod: virusnog hepatitisa, poliomijelitisa, morbila, rubeole, primarne atipične upale pluća, zaušaka, gripa (A tipa virusa), St. Luis encefalitisa i dr. virusnih infekcija kod kojih se javlja lomljivost kapilara i hemoragija.

Kvercetin inaktivira izvesne viruse: herpes tip I, polio virus, virus parainfluence i naročito virus koji napada malu decu i može da bude prethodnik astme.

Kod groznice (herpes tip I) bolni plikovi u ustima i oko usana za 4,2 dana nestaju pri terapiji sa 3 x 200 mg/d bioflavonoida u kombinaciji sa vitaminom C. Ukoliko se terapija primeni u prvih 12 časova od pojave simptoma koji najavljuju groznicu plikovi se neće ni pojaviti;

- zbog problema sa kapilarnom funkcijom primenjuje se kod: arterioskleroze, povišenog krvnog pritiska, reumatoidnog artritisa, alergija, hemoragičke dijateze, intoksikacija salicilatima, šarlaha, dijabetesa i ulkusa (i digestivnim i potkolenim) koji krvare.

Terapija bioflavonoidima u trajanju od mesec dana normalizuje povišeni krvni pritisak.

U slučaju reumatoidnog artritisa najbolje su reagovali najteži pacijenti.

Kvercitrin inhibira enzim aldoznu reduktazu i zaustavlja napredovanje katarakte kod dijabetičara. Kod dijabetičara se često javlja krvavljenje u mrežnjači, a u 85% prisutno je i zapaljenje mrežnjače. Kvercitrin i ovakve promene kod dijabetičara brzo stavlja pod kontrolu;

- u slučaju manjih moždanih udara;

- kod prehlade i gripa;

- u slučaju hroničnih krvavljenja iz nosa. Terapija se sastoji u davanju po 300 mg bioflavonoida na svaka 4 časa do 1.500 mg/d. Svi pacijenti bivaju izlečeni;

- kod krvavljenja iz desni daju se bioflavonoidi u kombinaciji sa vitaminom C;

- u slučaju hronične upale srednjeg uva, takođe se daje vitamin P sa vitaminom C;

- kod anemija, a ukoliko postoji nizak hematokrit. Terapija se sastoji od jednog grepfruta dnevno. Za 12 nedelja hematokrit se normalizuje;

- srčani napadi, a postoji visok hematokrit. Terapija se sastoji od jednog grepfruta dnevno. Za 12 nedelja hematokrit se normalizuje;

- bioflavonoidi u kombinaciji sa vitaminom C primenjuju se i u terapiji: obilnog ili produženog menstrualnog krvavljenja, poremećenog menstrualnog krvavljenja nakon intrauterine kontraceptivne spirale, varikoznih vena kod trudnih žena (pružaju olakšanje), talasa toplote u  menopauzi;

- u slučaju hroničnih (ponavljanih ) pobačaja primenjuju se citrusni bijoflavonoidi u dozi od 3 x 200 mg/d;

- kvercetin se koristi u terapiji alergijskih stanja, kao što su: polenska kijavica, astma itd..

Vitamin K

VITAMINI

VITAMIN K

(antihemoragični vitamin; faktor dugovečnosti) Hrana   – u ženinom mleku ima ga više nego u kravljem mleku; – nalazi se u zelenom bilju u hloroplastima, tj. direktno je vezan za hlorofil; – siromašni sa vitaminom K su: voće, plesni, gljive, kvasci; – nestabilan je u alkalijama i na svetlu;   Biohemija i uloga Postoji pet…

Vitamin K u hrani: kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, indijska lucerka (alfafa), list pitomog i divljeg kestena, jelove iglice, ostalo lisnato zeleno povrće, paradajz, grašak, soja, mrkva, krompir, svinjska džigerica (i masti koja je dobijena iz svinjske jetre), drob domaćih životinja, biljna ulja (polunezasićenim uljima), ribljem ulju, u brašnu dobijenom od riba koje su počele truliti, kravlje mleko, jogurt, sir, žumance, crni šećerni sirup od melase, morska trava, alge

- u ženinom mleku ima ga više nego u kravljem mleku;

- nalazi se u zelenom bilju u hloroplastima, tj. direktno je vezan za hlorofil;

- siromašni sa vitaminom K su: voće, plesni, gljive, kvasci;

- nestabilan je u alkalijama i na svetlu;

Biohemija i uloga

Postoji pet vitamina K. K1- fitomenadijon, menahinon, phylloquinon, fitonadion, mefiton; K2- farmohinon; K3- menadion. Prirodni oblik koji dobijamo sa hranom je K1. K2 sintetišu mikroorganizmi u tankom crevu i njegova se hemijska struktura donekle razlikuje od vitamina K1. Vitamin K3 je sintetski (metilnaftokinon) oblik vitamina K. Vitamin K4 (menadiolis acetas) je ester metilnaftohidrokinona. Vitamin K5 (metiloksiaminonaftalin) osim hemostiptičkih ima i antiseptička svojstva;

- K vitamini su potrebni u jetri za sintezu faktora koagulacije: II, VII, IX i X. U slučaju manjka vitamina K smanjuje se sinteza ovih tromboplastičnih faktora.

U jetri se sintetiše protrombinski prekursor, a vitamin K je neophodan za njegovo pretvaranje u protrombin, tj. za vezivanje kalcijuma;

- slični su koenzimu Q (biološki aktivni hinon; ubihinon) te mogu učestvovati u oksidativnom fosforilacijonom procesu u mitohondrijama.  Služi kao prenosilac elektrona u terminalnom transportu elektrona. Prema tome vitamin K može da učestvuje u tkivnoj respiraciji;

- koli bacili u crevima mogu sintetisati vitamin K1;

- depo se nalazi u jetri (male količine);

- prisutan je u žuči. Manjak vitamina K nastaje ukoliko je količina žuči koja se izlučuje smanjena;

- kod teških oštećenja jetre kao što su ciroza ili prisutni karcinom postoji nedostatak protrombina koji se ne može ublažiti vitaminom K. Parenhim jetre nije sposoban da proizvodi protrombin;

- vitamin K1 je rastvorljiv u mastima i resorbuje se iz creva samo u prisustvu žuči i žučnih kiselina;

- manjak vitamina K postoji ukoliko je smanjena apsorpcija masti u digestivnom traktu (spru, celijakija itd.);

- ukoliko manjak vitamina K postoji u placenti, odnosno kod trudnice (naročito ukoliko trudnica prima antikoagulanse), nastaju skeletni deformiteti kod novorođenčeta. Manjak vitamina K na bubrezima ogleda se u smanjenoj reapsorpciji kalcijum iz tubula bubrega. Reapsorpcija kalcijuma vrši se preko jednog proteina čija je sinteza zavisna od prisustva vitamina K. U slučaju nedostatka vitamina K kalcijum se pojačano izlučuje i dolazi do manjka kalcijuma u čitavom organizmu;

- u periodu neposredno po rođenju creva novorođenčeta su sterilna, a kao prevenciju poremećaja koji kod novorođenčeta mogu nastupiti usled manjka vitamina K, preporučuje se njegovo davanje trudnicama neposredno pred porođaj;

- nakon primene antikoagulanasa produženo protrombinsko vreme vraća se na normalu posle primene vitamina K za 12 – 36 časova;

- u starosti manjak vitamina K doprinosi razvoju osteoporotičnih promena na kostima. Protein osteokalcin koji vezuje kalcijum čini to samo u prisustvu vitamina K. Kalcijum- fosfat se taloži na proteinskoj matrici (90% je kolagen, a 10% su drugi proteini). Osteociklin čini samo 1% od svih proteina, a na scenu stupa kada kost počinje da se mineralizuje. Vitamin K je potreban i za sintezu i modifikovanje osteociklina. Osteociklin kada se modifikuje može da veže kalcijum i bez prisustva vitamina K. Vitamin K je inicijator mineralizacije kostiju;

- manjak vitamina K može nastati kod: bilijarne opstrukcije, medicinskih tretmana putem kojis se ometa apsorpcija masti;

- apsorpciju vitamina K  pomaže: neomycin, a apsorpciju odmažu: mineralna ulja, X- zračenje, radijacija, užegla mast i cholestyramin. Salicilati i dikumarol (antikoagulans, napušten je u terapiji) su antagonisti vitamina K. Roto antibiotici, sulfaguanidin i sukcinilsulfatiazol uništavaju crevne bakterije koje proizvode vitamin K (prvenstveno antibiotici koji se ne resorbuju);

Preporučene doze

muškarci – 70 – 140 mikrograma/d

žene     – 70 – 140 mikrograma/d

trudnice i doilje – nije ustanovljena

- prema našoj farmakopeji dnevna potreba iznosi 2 – 5 mg za vitamina K1;

- za 140 mikrograma vitamina K treba pojesti 70 gr prokelja;

- vitamin K2 (gnjile ribe) nema terapijski značaj;

- vitamin K3 (menadioni natrii hydrogensulfis ili natrijum menadiondifosfat) je rastvorljiv u vodi;

- vitamin K4 resorbuje se iz creva i u odsutnosti žuči;

- vitamin K5 koristi se prvenstveno u lečenju kožnih bakterijskih i gljivičnih infekcija;

- prema dejstvu 3 mg vitamina K3 jednako je 1 mg vitamina K1;

- krvarenja koja nastaju nakon davanja vitamina E izazvana su subkliničkim ili klinički neprepoznatim manjkom vitamina K;

- kod i.v. primena vitamina K nastaje: crvenilo lica, znojenje, tahikardija, periferni vaskularni kolaps i eventualno smrt. Intravenozna primena vitamina K dolazi isključivo u obzir kod vitalne indikacije, predoziranja kumarolnim antikoagulansima;

Vitamin J

VITAMINI – VITAMIN J

(holin) Hrana   Biohemija i uloga Teško se može svrstati u vitamine. Naš organizam je u stanju da ga sintetiše metilisanjem holamina; – za nervnu aktivnost neophodan je acetilholin (parasimpatikus) koji se sintetiše iz holina i sirćetne kiseline. Acetilovanje holina vrši acetil- CoA, u prisustvu enzima holin- acetilaze. Acetilholin esteraza razgrađuje acetilholin; – eritrociti takođe…

Vitamin J u hrani: lisnato zeleno povrće, srce, mozak, žumance, pivski kvasac, riba, organi (meso), soja, pšenične klice

Biohemija i uloga

Teško se može svrstati u vitamine. Naš organizam je u stanju da ga sintetiše metilisanjem holamina;

- za nervnu aktivnost neophodan je acetilholin (parasimpatikus) koji se sintetiše iz holina i sirćetne kiseline. Acetilovanje holina vrši acetil- CoA, u prisustvu enzima holin- acetilaze. Acetilholin esteraza razgrađuje acetilholin;

- eritrociti takođe imaju holin- acetilazu i acetilholin esterazu. Ukoliko se izvrši inhibicija holin acetilaze eritrociti gube sposobnost selektivnog permeabiliteta i nastaje hemoliza;

- skeletni mišići, slezina i placenta takođe poseduju holin acetilazu;

- neophodan je za formiranje fosfatida (lecitina i sfingomijelina). Lecitin je jedinjenje estera glicerofosforne kiseline , viših masnih kiselina i holina. Vrši emulgaciju masti i omogućava da npr. holesterol u žuči ostane u rastvorenom stanju;

- lipotropik je (masti pretvara u emulzije);

- nivo holina u plazmi je konstantan i ne zavisi od hrane ili peroralno primenjene velike količine holina. Unosom 9.000 mg/d vitamina J porasle su koncentracije acetilholina u mozgu;

- biosinteza holina kreće od serina koji podleže dekarboksilaciji čime nastaje etanolamin. Ova reakcija zavisi od piridoksala. Potom se vrši metilovanje etanolamina čime nastaje holin. Metilna grupa metionina je jedini izvor metilnih grupa u sintezi holina. Pošto amino kiseline učestvuju u biosintezi holina, ukoliko postoji manjak holina uvek postoji i izvestan stepen manjka proteina;

- katabolizam holina odvija se preko betain- aldehida, iz koga nastaje betain. U toj reakciji gubi se metil grupa koja se premešta na homocistein. Iz betaina nastaje dimetil- glicin, a iz njega N- hidroksimetilsarkozin i to oksidacijom jedne od metilnih grupa dimetil- glicina. Sarkozin nastaje udaljavanjem hidroksimetil grupe. Glicin je sledeći koji nastaje premeštanjem metil grupe na derivate folne kiseline. Serin nastaje prenosom metilne grupe. Etanolamin nastaje dekarboksilacijom serina, a ova reakcija zavisi od vitamin B6 Nakon ovog kataboličkog puta ciklus sinteze holina ponovo započinje;

- u slučaju manjka poremećen je metabolizam masti i holesterola;

- povećava količinu fosfora u organizmu;

- bitan je za obavljanje normalne funkcije timusne žlezde;

- visoke doze uzimane kroz duže vreme mogu dovesti do manjka vitamina B6;

- apsorpciju pomažu: vitamin A, B- kompleks, B11, B12, linolenska kiselina i inozitol, a odmažu: kafa, alkohol i veliki unos šećera. Estrogeni i sulfonamidi snižavaju nivo vitamina J u organizmu;

Preporučene doze

Nisu ustanovljene. Potrebe ljudskog organizma su znatno veće od ostalih supstanci koje spadaju u vitamine;

- dnevno unosimo oko 900 mg vitamina J;

- lipotropno dejstvo ostvaruje kod većih peroralnih doza 2 – 6 gr/d, odnosno kod trajne i.v. infuzije;

- nalazi se u lecitinskim kapsulama sa vitaminom I u količini od oko 244 mg;

- kod dužeg uzimanja lecitinskih kapsula, zbog povećanja fosfora, potreban je dodatak kalcijuma;

Klinika

Hipovitaminoza  J – masna jetra, eventualno ciroza jetre, krvarenje u bubrezima, nepodnošenje masti, krvareći želudačni ulkus, ateroskleroza i visok krvni pritisak. Ukoliko se manjak vitamina J javi u periodu rasta rast je usporen.

U eksperimentalnim uslovima kod pacova koji rastu usled manjka vitamina J razvija se: hemoragična degeneracija bubrega, hemoragija u očnim jabučicama i drugim organima. Ukoliko prežive ovakvo akutno stanje razvija se fibroza, na mestu ranijih krvarenja. Kod pileta usled manjka vitamina J nastaje oboljenje tetiva;

- minimizira ekscesivne promene u masnoj jetri;

- hepatitis;

- ciroza jetre i jetrena koma;

- Vitamin J  je dobar za za rast i kvalitet kose;

- ne preporučuje se tokom depresivne faze manično – depresivne psihoze jer može da produbi depresiju;

- Vitamin J pomaže u lečenju Alchajmerove bolesti;

- podstiče pamćenje, naročito u starosti (1 – 5 gr/d).

 

Vitamin F

VITAMINI – VITAMIN F

(esencijalne masne kiseline) Hrana   b) linolenska kiselin se nalazi u istim, ali i u lanenom ulju; c) arahidonska kiselina se nalazi u istim uljima kao i linolna kiselina, a naročito u ulju od kikirikija; – pšenične klice, suncokretovo zrno, suncokretovo ulje, biljna ulja, noćur, puter; – bitno je napomenuti da sva ova ulja da…

Vitamin F

(esencijalne masne kiseline)

Hrana

a) linolna kiselina u uljima: soje, kukuruza i kikirikija

b) linolenska kiselin se nalazi u istim, ali i u lanenom ulju;

c) arahidonska kiselina se nalazi u istim uljima kao i linolna kiselina, a naročito u ulju od kikirikija;

- pšenične klice, suncokretovo zrno, suncokretovo ulje, biljna ulja, noćur, puter;

- bitno je napomenuti da sva ova ulja da bi sačuvala esencijalne masne kiselina moraju biti ceđena na hladno;

Biohemija i uloga

Esencijalne masne kiseline: linolna, linolenska i arahidonska kiselina su polunezasićene masne kiseline. Rastvorljive su u mastima kao i vitamini: A, D, E i K;

- pomažu u transportu kiseonika i kalcijuma u ćelije;

- iz arahidonske kiseline nastaju prostaglandini;

- esencijalne masne kiseline služe kao izvor i za proizvodnju: lecitina i mijelina;


Preporučena doza

10 – 20 gr/d. To odgovara 2 1/2 supenim kašikama suncokretovog ulja ceđenog na hladno ili 12 kašičica semenki suncokreta;

- uz vitamin F obavezno davati i vitamin E;

Klinika

hipovitaminoza  F – akne, perut, suva kosa, slabi nokti, ekcem, varikozne vene, dijareja, žučni kamenci i gubitak telesne težine.

Kod dece: dete je stalno žedno, česte i hronične banalne infekcije (kijavice, sinuzitis i leti i zimi), alergije na koži (ekcem, koprivnjača) ili disajnim putevima (astma).

Kod odraslih: koža postaje suva i to najpre na stopalima, zatim nogama i na kraju po celom telu. Koža se preterano peruta, tako da npr. pri skidanju čarapa vidi se oblak peruti. Koža izgleda i do 20 god. starija nego što bolesnik zaista ima. Razvija se: atero i arterioskleroza, tromboza, flebitis, infarkt miokarda. Dolazi do poremećaja u funkcionisanju jetre (masna jetra). Mogući su zatvor ili dijareja;

- neophodan je za zdravu kožu i kosu. Vitamin F u kombinaciji sa cinkom jako je dobar za akne;

- furunkuloza;

- ekcem;

- u terapiji sklerodermije u pločama;

- koristi se u terapiji Sjogren- ovog sindroma;

- u prevenciji tromboza. Terapijski dovoljna su 2 ml/d lanenog ulja;

- kod dijabetičara vitamin F smanjuje broj komplikacija od strane čula vida i kardiovaskularnog sistema;

- primenjuje se u terapiji steriliteta kod oba pola, a naročito kod muškaraca;

- vitamin F se koristi za: ublažavanje menstruacijonih bolova, odnosno može da reguliše obilnu ili neregularnu menstruaciju;

- vitamin F, naročiti linoleinska kiselina deluje protektivno u odnosu na stresne ulkuse u želudačno crevnom traktu;

- rane koje teško zarastaju;

- koristan je u terapiji hroničnog poliartritisa;

- gama- linoleinska kiselina koristi se u terapiji gojaznih osoba, za normalizaciju telesne težine;

- za hemoroide (lokalno);

- linoleinska i gama- linolna kiselina u većim količinama štite od ateroskleroze i karcinoma;

- pruža izvestan stepen zaštite od X- zračenja.

Vitamin E

VITAMINI -  VITAMIN E

(tokoferol; antisterilitetni vit.) Hrana   – od svih liposolubilnih vitamina on je najotporniji prema: toploti, kiseoniku, oksidaciji i UV svetlu; – konzervisanjem se gubi oko 65%. Hladnoćom (zamrzivač) se uništava. Mlevenjem (mehanički) se uništava. Oksidiše se: u užegloj masti, u prisustvu soli olova i gvožđa, u alkalijama i UV svetlom; – klice pre mlevenja treba…

Vitamin E

(tokoferol; antisterilitetni vit.)

Hrana

Vitamin E u hrani: biljna ulja, margarin, žuto obojene masti (karotinoidi; kao i vitamin A i D), na hladno isceđeno ulje, punozrne cerealije, kikiriki, orasi, klice (pšenične, kukuruzne itd.), suncokretovo seme, pamučno seme, ovseno (zobeno) brašno, jaja, majonez, meso (krtina), džigerica, riba, piletina, sojino ulje, tamno zeleno povrće, detelina (sveža i suva), mladi grašak, slatki krompir, šećerni sirup od melase;

- od svih liposolubilnih vitamina on je najotporniji prema: toploti, kiseoniku, oksidaciji i UV svetlu;

- konzervisanjem se gubi oko 65%. Hladnoćom (zamrzivač) se uništava. Mlevenjem (mehanički) se uništava. Oksidiše se: u užegloj masti, u prisustvu soli olova i gvožđa, u alkalijama i UV svetlom;

- klice pre mlevenja treba izvaditi i koristiti u obliku griza;

Biohemija i uloga

Vitamin E je antioksidans u oksidoredukcionim procesima metabolizma ugljenih hidrata, masti, fosfata i kreatina. Štiti supstance koje se lako oksidišu (npr. vitamin A). Potrebe organizma za vitaminom E dovode se u vezu sa sadržajem polunezasićenih masnih kiselina u telesnim tkivima (štiti od njihove peroksidne oksidacije);

- smatra se da su životinje (i čovek) nesposobne da sintetišu ovaj vitamin;

- depo se nalazi u masnom tkivu. Visoke koncentracije su nađene i u: jetri, srcu, mišićima, testisima, materici, celularnim elementima krvi, nadbubrežnoj žlezdi i hipofizi. Sporo se oslobađa i za puni terapijski efekat treba dva do tri meseca;

- aktivnost vitamina E se pripisuje seriji jedinjenja koja potiču iz biljaka: tokoferolima i tokotrienolima. Beta, delta i gama- tokoferoli i tokotrienoli imaju 1 – 50% biološke aktivnosti alfa- tokoferola. Tako da kad se govori o vitaminu E uglavnom se misli na alfa- tokoferol;

- Vitamin E sprečava stvaranje i akumulaciju peroksida, naročito polunezasićenih masnih kiselina, a koji nastaju dejstvom molekularnog kiseonika. Koristi se radi suzbijanja štetnog dejstva viška (akumulacije) slobodnih radikala;

-Vitamin  E neutrališe slobodne radikale (direktnim dejstvom), a glutation neutrališe elektrofile (za sada utvrđeno u jetri, ali se pretpostavlja da je tako i u svim drugim delovima tela). Još o glutationu vidi pod biohemijom vitamin C;

- Vitamin C i glutation mogu sprečiti oksidaciju vitamina E u trombocitima, a mogu i regenerisati vitamin E i u drugim tkivima;

- Vitamin E se koristi protiv: stresa, ozona, azot dioksida, pušenja, oksidacije, zračenja, žive (100% zaštita i centralnog nervnog sistema), starosti (slobodni radikali se sa starenjem povećavaju u svim tkivima).

Kombinacija vitamina A, C i E koristi se u detoksikaciji mozga od teških metala;

- Vitamin E štiti pluća od peroksidne oksidacije lipida izazvane ozonom i azot dioksidom (NO2);

- sve ćelijske membrane u slučaju manjka vitamina E bivaju oštećene, a najuočljivije promene elektronskim mikroskopom vide se na mitohondrijama. Usled manjka vitamina E mogu se razviti megamitohondrije. Megamitohondrije nastaju još i u slučaju: davanja helata za kalcijum, deficita esencijalnih masnih kiselina, ciroze jetre (alkoholizam), nehemolitičke žutice, trovanja CCl4, u proksimalnim tubulima bubrega kod nefroze i onkocitoma (tumor);

- nivo vitamina E u malom mozgu je niži u odnosu na koru velikog mozga i bazalne ganglije. Usled isključivog manjka vitamina E moguć je nastanak encefalomalacije;

- kod Parkinsonove bolesti izmereni nivoi vitamina E (i C) u mozgu su normalni. Ovi pacijenti se spominju jer je kod njih: a) povećana lipidna peroksidacija u substanci nigri; b) nizak je nivo redukovanog glutationa; c) povećana je aktivnost superoksid dismutaze; d) izmenjen je metabolizam gvožđa; e) oštećena je funkcija mitohondrija usled oksidativnog stresa;

- normalno se visoke koncentracije vitamina E nalaze u plućima. U plućima stimuliše sintezu surfaktanta;

- Vitamin E smanjuje potrošnju kiseonika u distrofičnim mišićima. O ovom efektu vitamina E kod ljudi još se diskutuje;

- neophodan je za pravilno formiranje vezivnog tkiva;

- kod manjka vitamina E u glatkim mišićima uterusa i creva javlja se jedna varijanta lipofuscina (pigmenta).

Kod teških hipovitaminoza ceroid se nakuplja u miokardu i cirotičnoj jetri, a naročito u slučaju ciroze u sklopu siderofilije, tj. hemohromatoze;

- povećava lučenje hormona nadbubrežne žlezde;

- stimuliše proizvodnju gonadotropina u hipofizi (za polne žlezde);

- u placenti stimuliše proizvodnju horionskog gonadotropina;

- Vitamin E podiže nivo HDL- a u krvi, ali samo kod onih pacijenata koji su imali niske vrednosti HDL-a. LDL i VLDL snižava, za jednu četvrtinu do jedne petine. Pretpostavlja se da ćelijskoj membrani omogućuje da propusti holesterol i time ga učini dostupnim HDL- u. Najefikasniji je ukoliko su pacijenti mlađi od 35 god. i nisu teži više od 10% od idealne telesne težine. Prema drugim stidijama delovanje mu je potpuno nezavisno od: pola, starosti ili ishrane. Počinje da deluje za dvadeset dana ili za više od dvadeset dana za one koji su gojazni. Delovanje zahteva doze održavanja od 400 I.u./d vitamin E ukoliko ne postoji poremećaj odnosa HDL – LDL, a za osobe kod kojih je ovaj odnos poremećen doze održavanja iznose 600-800 I.u./d vitamin E;

- povećava tonus srčanog mišića. Jača zid kapilara;

- ima diuretska svojstva;

- povećava stvaranje zaliha glikogena. U dijabetičara zavisnih od insulina može doći do insulinske šok reakcije, ukoliko se dnevne doze vitamina E naglo povećavaju. Mnogi dijabetičari su uz veoma postepeno podizanje  doza vitamina E smanjili dnevne potrebe za insulinom ;

- kod dijabetičara je nađen preterano visok nivo tromboksana (podstiču zgrušavanje krvi) i nizak nivo prostaciklina (sprečavaju zgrušavanje krvi), u trombocitima. Kod dijabetičara vitamin E nakon terapije od 2 – 3 meseca dovodi do pada i normalizacije nivoa tromboksana, a prostaciklini se dižu i dostižu takođe normalan ili čak nešto viši nivo.

Vitamin E ne samo kod dijabetičara već i kod ostalih reguliše odnose tromboksana i prostaciklina.

Kombinacija vitamina C i E znatno diže nivo prostaciklina u odnosu na nivo tromboksana u trombocitima;

- kod manjka vitamina E ne samo da je povećana agregacija trombocita, nego se posle 15 – 16 nedelja počinje proizvoditi veći broj trombocita. Oba stanja povećavaju šanse za nastanak tromboza. Ukoliko se uključi vitamin E u terapiju gubi se tendencija ka agregaciji trombocita, a broj trombocita pada na normalne vrednosti. Maksimalna doza koja se koristi u antiagregacijonom smislu iznosi 1.800 I.u./d. Ova doza je u stanju da agregaciju trombocita smanji za 50%. Veće doze od ove nemaju daljni efekat na agregaciju trombocita. Nikotin ubrzava agregaciju trombocita 10 minuta nakon popušene cigare. Zanimljivo je da pušenje iseckanog lišća od zelene salate ne ubrzava agregaciju. Davanjem vitamina E agregacija je bivala sve slabija do doze od 1.800 I.u./d, kada je bila svedena na 50%, ali daljnje povećavanje doze vitamina E nije delovalo na smanjenje agregacije trombocita.

Vitamin E štiti membrane ćelija od destruktivnog dejstva kiseonika. Naročito je osetljiva membrana eritrocita koja jako oslabi i biva podložna oštećenju u slučaju manjka vit E.

Vitamin E ima veliki afinitet za ćelijske membrane jer one sadrže velike količine nezasićenih masnih kiselina i drugih masti, a vitamin E spada u grupu vitamina rastvorljivih u mastima. Deluje kao stabilizator ćelijske membrane, odnosno ćelijskih membrana. Utiče na kretanje molekula u membrani, tj. na fluiditet membrane. Vitamin E dozvoljava da se proteini kreću slobodnije u membrani. Kod trombocita povećanje fluiditeta u membrani smanjuje agregaciju. Na isti način, na ćelijsku membranu, deluje i povišena temperatura. U dozi od 1.200 – 1.600 I.u./d u toku četiri nedelje agregativnost trombocita se smanjuje za 30 – 45%, a posle godinu dana smanjena je za više od 50%.

Možda je još značajnije njegovo terapijsko dejstvo da u dozi od 1.200 I.u./d rastvara već agregirane trombe. Reguliše odnose između tromboksana i prostaciklina (naročito značajno kod dijabetičara), ali se i molekula vitamina E savršeno uklapa sa molekulama polunezasićenih masnih kiselina, tako da blokira slobodna mesta za dejstva enzima;

- visoke doze vitamina E mogu isprovocirati ili pogoršati krvavljenje u slučaju subkliničkog ili jasnog manjka vitamina K;

- neophodan je u sintezi belančevina (a naročito za: kolagen, pokosnicu, skeletne mišiće i srčani mišić);

- aktivira sintezu belančevina placente, povećava sintezu enzima i hormona, stimuliše obrazovanje i ulazi u sastav hema, aktiviše eritropoezu, neophodan je za normalno ćelijsko disanje;

- hrana sa niskim sadržajem aminokiselina koje sadrže sumpor (naročito cistein) prouzrokuje tešku akutnu nekrozu jetre. Nedostatak vitamina E u hrani pojačava ovaj efekat. Pre nego što se razvije nekrotična lezija javljaju se metabolički poremećaji: 1) ovakva jetra može da koristi kiseonik u Warburgovom aparatu još 30 – 60 minuta, a onda potrošnja kiseonika pada; 2) kod prenekrotičnog stanja oskudna su tri glavna puta za korišćenje acetata putem jetre: ketogeneza, lipogeneza i oksidacija do CO2 (kao posledica respiratornog defekta). I metaboličke i histološke lezije se mogu sprečiti ukoliko se hrani doda cistein, vitamin E ili preparat “faktora 3″ (aktivni selen; jedinjenje selena). U već nekrotičnoj jetri respiratorno slabljenje se može sprečiti direktnom infuzijom tokoferola u portalnu venu. Sprečavanje nekroze sa cisteinom na kraju je objašnjeno kontaminacijom cisteina sa aktivnim selenom, jer su primetili da je vitamin E i dalje neophodan i pored cisteina, za respiraciju. Iz svega je izveden zaključak: da bi se razvila nekroza jetre moraju nedostajati i vitamin E i selen. Nedostatak samo jednog od njih dovodi do blagog hroničnog oboljenja. U terapiji se uvek pored vitamina E daju i male količine aktivnog selena.

Napominje se da manjak vitamina E omogućuje odnosno pojačava nekrozu jetre kod već postojeće masne jetre, a koja je nastala usled nedostatka holina. Terapija je ista kao i gore navedena;

- Vitamin E- cistein- selen. Pacijenti lečeni jednim reaguju vrlo slično kao i na lečenje drugim. Vitamin E i cistein deluju kao prethodnici glutationa, a selen se nalazi u enzimu glutation peroksidazi. Vitamin E štiti od peroksidne oksidacije tamo gde prirodno ima malo glutation peroksidaze;

- kroz placentu slabo prolazi, ali je majčino mleko dobar izvor vitamina E;

- odojčad se malom telesnom težinom uvek imaju manjak vitamina E, a koji je naročito izražen ukoliko se hrane veštačkom hranom.

Kod nedonoščadi koja se hrane veštačkom hranom, bez vitaminskih dodataka razvija se: anemija, retikulocitoza, trombocitoza i edem.

Preporučeno je da u hrani za decu odnos vitamina E prema nezasićenim masnim kiselinama iznosi bar 0,4, a u hrani za odrasle ovaj odnos treba da iznosi bar 0,6 (što za čoveka od 70 kg. iznosi oko 20 – 30 mg/d vitamina E).

U slučaju pacijenata koji se nalaze na potpunoj parenteralnoj ishrani, a bez dodatka vitamina E, uvek nakon dve nedelje nivo vitamina E pada, a agregacija trombocita raste;

- usled nedostatka vitamina E kod žena može doći do rane resorpcije fetusa (resorpcijoni sterilitet), a u muškaraca se razvija atrofija spermatogenetskog tkiva i permanentni sterilitet;

- u toku rasta i razvoja neophodan je za funkciju enzima (tkivnu respiraciju);

- ublažava degenerativne promene (od kojih se neke razvijaju sa starenjem) u mišićnim, nervnim, jetrenim i polnim ćelijama;

- manjak vitamina E ili selena ili hroma može dovesti do razvoja katarakte. U tom slučaju kapljice masti se nakupljaju unutar oka, a nervni završeci u mrežnjači degenerišu ili bivaju potpuno uništeni u slučaju manjka vitamina E. Ovakve promene se naročito vide u starosti. Vitamin E i selen igraju bitnu ulogu u metabolizmu mrežnjače i kod nedostatka obadva starosne promene su znatno ubrzane;

- u pogledu imuniteta vitamin E podstiče proizvodnju antitela, ali podstiče i njihovu funkcionalnu aktivnost.

Naročito je važan za ćelijski imunitet. Podstiče proizvodnju limfocita, a neutrališe supstance koje su u stanju da limfocite drže “zarobljene”.

Potpomaže pasivni prenos antitela, tako da su novorođenčad čije su majke primale vitamin E u toku trudnoće imala znatno viši nivo antitela, od kontrolne grupe čije majke nisu primale vitamin E;

- neophodan je za normalnu funkciju svih mukoznih membrana;

- sprečava stvaranje nitrozamina i nitrozamida u debelom crevu (kao vitamin C u želudcu). Mereni u fecesu nitrozamini i nitrozamidi su se gubili pri dozama od: 120, 400 i 1.200 I.u./d vit E. Manje doze su bile potrebne pri kraju tretmanom vitaminom E, a zavisile su i od načina ishrane;

- kreatininurija ukazuje na nedostatak vitamina E;

- mangan pomaže utilizaciju vitamina B1 i vitamina E u ćelije;

- Vitamin E štiti ostale vitamine topive u mastima;

- primenjuje se u terapiji hipervitaminoze D;

- apsorpciju pomažu: vitamin  A, B1, B- kompleks, C, F, fosfor, selen, mangan, inozitol, a apsorpciju odmažu: mineralna ulja, užegla mast ili ulje, holin i kontraceptivne pilule;

Preporučene doze

muškarci –  8 – 10 mg/d alfa tokoferola

žene     -  8 – 10 mg/d alfa tokoferola

trudnice i doilje – 10 – 11 mg/d alfa tokoferola

od 2 meseca do 4 god. – 10 I.u./d

4 god. i stariji – 30 I.u./d

trudnice i doilje – 30 I.u./d

- 1 I.u. vitamina E jednaka je 1 mg DL- alfa- tokoferol- acetata;

- toksična odnosno smrtna doza do 3.200 I.u./d nije poznata;

- u dozi od 800 I.u. primenjivan više godina nije izazvao neželjena dejstva;

- neorgansko gvožđe (npr. fero- sulfat) neutrališe efekte vitamina E i u terapiji treba ih odvojiti najmanje 8 časova. Organska jedinjenja gvožđa su sa toga aspekta mnogo bolja;

- u određivanju dnevne doze vitamina E, unošenje polunezasićenih masnih kiselina, naročito linolne, predstavlja najvažniji faktor, pod uobičajenim uslovima;

- oralnom primenom postižu se tri puta veće koncentracije u plazmi nego pri parenteralnom davanju. Parenteralno davan vitamin E bez obzira na tip jedinjenja (slobodan alkohol ili mononatrijum fosfat) i tip rastvarača (ulje ili voda)  dovodi do vrlo laganog povišenja slobodnog tokoferola u plazmi;

- dnevna doza podeljena u više pojedinačnih doza dovodi do veće koncentracije u plazmi nego ista doza data jednom dnevno;

- u slučaju postojanja: hipertireoze, visokog krvnog pritiska, reumatskog oboljenja srca i dijabetesa početna doza vitamina E je 100 I.u. Dozu povećavati vrlo postepeno za po 100 I.u. na svakih 6 nedelja;

- sinergista je srčanih glikozida i može dovesti do toksičnih efekata na srcu ukoliko se primenjuje zajedno sa glikozidima;

- 3% krema vitamin E predstavlja 3% vit E u petrolejskom želeu;

- proizvodi koji na svakih 200 I.u. vitamina E sadrže 25 mikrograma selena povećavaju njegovu moć

Vitamin D

VITAMINI

Vitamin D

(grupa jedinjenja- steroli; dihidrotahisterol; antirahitični vitamin) Hrana   – u tvrdoj raženoj glavici, parazitu naših žita, nalazi se jedan sterol (ergosterol). Ukoliko se on izloži dejstvu UV zračenja zadobija antirahitične osobine, kao i vitamin D; – on je u direktnoj vezi sa količinom hlorofila (vidi vitamin C), jer ga životinje koje se večito hrane zelenom…

Vitamin D

(grupa jedinjenja- steroli; dihidrotahisterol; antirahitični vitamin)

Hrana

Vitamin D u hrani: puter, ojačani margarin, mleko, morske ribe: losos, tuna, sardina, haringa, riblje ulje ( iz jetre) – holekalciferol (vitamin D3); ljuska kakaoa, džigerica, žumance, koštano brašno

- u tvrdoj raženoj glavici, parazitu naših žita, nalazi se jedan sterol (ergosterol). Ukoliko se on izloži dejstvu UV zračenja zadobija antirahitične osobine, kao i vitamin D;

- on je u direktnoj vezi sa količinom hlorofila (vidi vitamin C), jer ga životinje koje se večito hrane zelenom hranom (morske alge) imaju više. Isto tako npr. letnje kravlje mleko sadrži veće koncentracije vitamina D od zimskog mleka;

- aktivni oblici vitamina D: vitamin D2 (ergokalciferol) – kvasac i biljke, a vitamin D3 (holekalciferol) – riblje ulje.

Riblje ulje predstavlja izvor sa najvećom koncentracijom vitamina D. Predstavlja bolji izvor vitamina D od sintetskog vitamina D, jer u terapiji sa ribljim uljem nije zabeležena hipervitaminoza D. Ovo se objašnjava time što pored vitamina D riblje ulje sadrži i vitamin A. Međutim uz ove vitamine riblje ulje sadrži i: jod, brom, arsen i fosfor;

- otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji;

- količina vitamina D u biljnim i životinjskim organima zavisi od količine sterola koji se zračenjem mogu prevesti u vitamin D;

- dijeta koja traje oko 28 dana i koja dovodi do razvoja rahitisa uključuje visok sadržaj cerealija i visok odnos (4:1) kalcijuma naspram fosfora;

Biohemija i uloga

Vitamin D je generičko ime za deset sterola, sa različitim stepenom antirahitičnog dejstva. Dva najvažnija su: ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3).

Ljudski organizam može sintetisati provitamin D3 (7- dehydrocholesterol) i fotohemijski ga pretvoriti u vitamin D3 (holekalciferol), izlaganjem kože sa UV zracima (približno 165 nanometara). Za ovo je potrebno 3 – 4 dana. Vitamin D3 se zatim sekvencijalnom hidroksilacijom holekalciferola prevodi u jetri i bubrezima u aktivne metabolite: 25- hidroksiholekalciferol i 1,25- dihidroksiholekalciferol. 1,25- dihidroksiholekalciferol (1,25- (OH)2- D3) indukuje transport kalcijuma kroz crevnu sluznicu, tj. izaziva mobilizacilu kalcijuma iz kostiju. 25- hidroksiholekalciferol (25- OH- D3) nalazi se u mitohondrijama jetre, a 1,25- (OH)2- D3 nalazi se u bubrezima. 24,25- dihidroksiholekalciferol takođe se nalazi u bubrezima i on je aktivan u bubrežnom tubularnom mehanizmu za prenošenje kalcijuma i fosfora. Ukoliko je kalcijum u serumu normalan ili povišen inhibrana je sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima, a ukoliko je kalcijum u serumu nizak onda je stimulisana sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima. Na isti način u odnosu na kalcijum reaguje i 25- OH- D3 u jetri. U slučaju hronične bubrežne insuficijencije sinteza 1,25- (OH)2- D3 izostaje. Razvija se rezistencija na vitamin D (jer holekalciferol ne može da se pretvori u svoj aktivni oblik). Dolazi do snižavanja kalcijuma u serumu, uz istovremeno povećanje sinteze parathormona.  Vitamin D2 (ergokalciferol; kalciferol; viosterol). Aktivirani ergosterol u obliku ergokalciferola javlja se u biljnom carstvu (glavnice, kvasac). Provitamin D2 može da se sintetiše u organizmu čoveka, a aktivira se u koži izlaganjem dejstvu UV zračenja. Ispoljava najjače antirahitično dejstvo od svih oblika vitamina D.

Struktura vitamina D3 jednaka je strukturi vitamina D2, samo što u bočnom položaju na mestu koje nosi broj 17 ima strukturu jednaku holesterolu.

Za osobe preko 60 godina dovoljno je sunčanje u trajanju od 15 – 30 minuta dva puta nedeljno, da bi se obezbedila dovoljna količina vitamina D.


Preporučene doze

muškarci – 400 I.u. vitamin D3

žene – 400 I.u. vitamin D3

trudnice, doilje,

odojčad i deca – 400 I.u. vitamin D3

muškarci – 5 – 10 mikrograma/d

žene – 5 – 10 mikrograma/d

trudnice i doilje – 10 – 15 mikrograma/d

- 1 mikrogram holekalciferola jednako je 40 I.u. vitamina D3;

- 100 I.u. odgovara 0,0025 mg vitamina D3;

- 1 I.u. holekalciferola odgovara 0,025 mikrograma ergokalciferola;

- prema Paulingu najveća dopuštena dnevna doza je preporučena (400 I.u.) dnevna doza;

- kod hiperparatireoidizma postoji preosetljivost na vitamin D i na doze niže od preporučenih;

- izuzetak predstavlja rahitis rezistentan na vitamin D kod koga se upotrebljavaju doze i pedeset puta veće od preporučenih. U slučaju ove bolesti pažljivo u toku terapije treba pratiti pojavu tirozinoze (tyrosinosis);

- kalcitriol je najaktivniji metabolit vitamina D3 koji se stvara u bubrezima od 25- hidroksiholekalciferola. Pospešuje resorpciju jona kalcijuma u digestivnom traktu. Alfakalcidol izomer je kalcitriola, koji se u jetri brzo konvertuje u kalcitriol;

- najbolje deluje u kombinaciji sa: vitaminom A, C, J, kalcijumom i fosforom;

Klinika

Hipovitaminoza D – kod dece: osteomalacija (rahitis; engleska bolest)) ili infantilna tetanija. Ova deca su dugo hranjena na sisu i kod lekara se dovode obično pred kraj zime. Kod odraslih: osteomalacija. Kod obe dobne grupe razvija se: mišićna slabost, dijareja, nesanica, nervoza, a osim kostiju i zubi razmekšavaju.

Test: kalcijum i fosfor u serumu mogu biti normalni ili sniženi. Alkalna fosfataza u serumu je uglavnom povišena. Kalcijum u urinu je obično nizak.

Terapija: vitamin D2. Kod malapsorpcije i u slučaju bilijarne ciroze nije dovoljan povećan unos vitamina D;

- u slučaju hronične insuficijencije bubrega može se razviti renalna osteodistrofija. Tada se u terapiji primenjuje vitamin D3, a još su efikasniji njegovi metaboliti 25- hidroksi vitamin D3, 12- hidroksi D3, 1.25- dihidroksi D3 (calcitriol) u lečenju osteomalacije, ostitis fibroze i za ublažavanje miopatije. U slučaju predoziranja lako se razvija hiperkalcemija i kalcifikacija mekih tkiva;

- rahitis rezistentan na vitamin D sa hipofosfatemijom: kalcitriol;

- u terapiji osteoporoze (staračke, kortikosteroidi, antiinflamatorni lekovi). Lomovi kostiju, nakon pada, kod muškaraca posle 50- te god. i kod žena posle 45- te god. (postmenopauzalno; pad estrogena). Paralelno sa osteoporozom razvija se i miopatija usled manjka vitamina D (nije u pitanju inaktivitetna atrofija mišića). Terapijski se primenjuje: vitamin D2, kalcijum i vežbe;

- konjuktivitis;

- preporučuje se za zaštitu pluća u sredinama sa visokom gustinom smoga;

- kod karcinoma (rak) debelog creva ustanovljeno je postojanje manjka vitamina D. Karcinoma kože prvenstveno nastaje u sunčanim predelima, a rak debelog creva u manje sunčanim. U geografskim krajevima gde dominira rak kože manje je zastupljen rak debelog creva i obratno;

- terapija vitaminom D3 i ribljim uljem primenjuje se sa uspehom kod: hroničnog glomerulonefritisa, psorijaze i juvenilnog reumatoidnog artritisa. U terapiji ovih bolesti primenjuju se kao imunosuportivno sredstvo;

- riblje ulje smanjuje broj obolelih od koronarne srčane bolesti (antiagregacijono i hipolipidemičko delovanje);

- vitamin D2 primenjuje se i u slučaju tuberkuloze kože (10 mg jednom nedeljno);

- još se preporučuje za normalno funkcionisanje: nervnog sistema i tiroidne žlezde, za pravilno formiranje i održavanje: kostiju, zuba i kože;

- hipoparatireoidizam: kalcitriol;

- hipervitaminoza D – klinički se ispoljava: anoreksijom, neuobičajenom žeđu, bolovi u očima, parestezije, svrab kože, opstipacija (ređe proliv), povraćanje, često mokrenje, depresija, nesanica, zastoj u rastu, hipertenzija, ubrzana sedimentacija eritrocita. Hiperkalcemičke manifestacije mogu dovesti do metastatskih kalcifikacija u: parenhimatoznim organima (jetra, pluća, tiroidna žlezda, bubrezi (nefrokalcinoza)), želucu, krvnim sudovima, srčanim zaliscima itd.

Kod odojčadi produženo davanje 2.000 I.u., a kod odraslih: produženo davanje 5.000 I.u. ili 150.000 I.u. u toku dvadeset i četiri časa dovešće do hipervitaminoze D.

Test: kalcijum u serumu je viši od 2,62 mmol ili je viši od 11,5 mg/dl.

Terapija: prekinuti medicinski unos vitamina D. Prednizon dramatično smanjuje hiperkalcemiju nastalu usled intoksikacije vitamina D. Daju se: vitamin A, E i diuretik furosemid. Verapamil (antiaritmik) i phenobarbiton (antiepileptik) daju se po potrebi;

- keratopatija u obliku trake spada u moguća neželjena dejstva vitamina D na oku;

- u slučaju idiopatske hiperkalcemije uvek treba isključiti hipervitaminozu D.
vitamin d3

UMESTO MLEKA ZIVOTINJSKOG POREKLA LJUDI RADJE KORISTE MLEKO OD BADEMA:

http://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2011/11/08/mleko-od-badema-i-drugog-kostunjavog-voca/

Vitamin I - Inozitol

VITAMINI

Vitamin I – Inozitol

(inozitol; anti- alopecija faktor kod miševa) Hrana   Biohemija i uloga Vitamin I je ciklični šestovalentni alkohol, C6H6(OH)6. U obliku estera sa fosfornom kiselinom (fitinske kiseline) učestvuje u metabolizmu masti. Neophodan je za formiranje lecitina. Lecitin i žučne kiseline su neophodne da bi holesterol ostao rastvoren u žučnoj kesi. Zajedno sa holinom ima lipotropno dejstvo….

Vitamin I – Inozitol

(inozitol; anti- alopecija faktor kod miševa)

Hrana

Vitamin I u hrani: citrusno voće, orah, suvo grožđe, kikiriki, mleko, meso, goveđi mozak i srce, pivski kvasac, crni sirup od melase, čitavo zrnevlje, kupus

Biohemija i uloga

Vitamin I je ciklični šestovalentni alkohol, C6H6(OH)6. U obliku estera sa fosfornom kiselinom (fitinske kiseline) učestvuje u metabolizmu masti. Neophodan je za formiranje lecitina. Lecitin i žučne kiseline su neophodne da bi holesterol ostao rastvoren u žučnoj kesi.

Zajedno sa holinom ima lipotropno dejstvo.

Formira lipide koji sadrže inozitol. Neophodan je u metabolizmu masti i holesterola;

- ima 9 izomera. Mio- inozitol (u mesu) je najvažniji i biološki najaktivniji;

- 18 različitih ćelija u kulturi ne raste ukoliko nedostaje mio- inozitol;

- značajan je za ishranu ćelija centralnog nervnog sistema;

- apsorpciju pomažu: vitamin B1, B2, B12, B- kompleks, C, fosfor, holin i linoleinska kiselina, a odmažu: puno šećera, kafa, čaj, alkohol i kukuruz. Estrogeni i sulfonamidi smanjuju koncentracije vitamina I u organizmu;

Preporučene doze

nisu ustanovljene;

- 6 kapsula lecitina ima oko 244 mg vitamina I i vitamina J;

Klinika

hipovitaminoza I – očni problemi, kožni problemi, zatvor i visok holesterol.

Izostavivši vitamin I iz ishrane kod životinja se  razvio: “spectacled eye”, gubitak dlaka, masna degeneracija jetre i smetnje u rastu. Rast i laktacija su se zaustavili (kod miševa). Do razvoja encefalomalacije i eksudativne dijateze došlo je kod pilića;

- kod hipertireoze uvek postoji manjak vitamina I. U terapiji vitamin I se daje u dozi od 20 – 45 mikrograma/d peroralno ili 10 – 30 mikrograma/d i.m., 10 dana (ni kraće, ni duže);

- snižava nivo holesterola;

- ekcem;

- vitalan je za rast kose i usled manjka moguća je alopecija kod muškaraca;

- deluje smirujuće.

Vitamin H' - PABA

VITAMINI

Vitamin H’ – PABA

(PABA- para- aminobenzoeva kiselina; vitamin Bx) Hrana   Biohemija i uloga PABA je deo molekule folne kiseline; – učestvuje kao koenzim u razlaganju i utilizaciji proteina; – učestvuje u procesu formiranja eritrocita; – intestinalni mikroorganizmi mogu da sintetišu PABA, a PABA pomaže mikroorganizmima u tankom crevu čoveka da sintetišu folnu kiselinu; – predstavlja faktor rasta…

PABA u ishrani: lišće zelenih biljaka, meso organa, jogurt, pšenične klice, crni šećerni sirup od melase, pivski kvasac

Biohemija i uloga

PABA je deo molekule folne kiseline;

- učestvuje kao koenzim u razlaganju i utilizaciji proteina;

- učestvuje u procesu formiranja eritrocita;

- intestinalni mikroorganizmi mogu da sintetišu PABA, a PABA pomaže mikroorganizmima u tankom crevu čoveka da sintetišu folnu kiselinu;

- predstavlja faktor rasta za izvesne mikroorganizme;

- spada u grupu promotora rasta;

- pruža najbolju zaštitu od UV zračenja i to UVB (izazivaju opekotine), a propušta UVA zrake. Alkoholni rastvor pokazuje čvrstoću, jer sposobnost zaštitnog filma na koži ostaje i posle dužeg fizičkog napora, znojenja i plivanja;

- pomaže apsorpciju B5;

- prokain (supstanca H3) je derivat PABA;

- antagonist je bakteriostatskom dejstvu lekova na bazi sulfonamida i PAS (para- aminosalicilna kiselina; tuberkulostatik). Kontraindikovana je primena PABA- e i kod lečenja methotreksatom;

- apsorpciju pomažu: vit B- kompleks, B11 i C, a apsorpciju odmažu: kafa, alkohol i sulfonamidi;

Preporučene doze

nisu ustanovljene;

Klinika

Hipovitaminoza H’ – nervoza, anemija, zatvor, digestivni problemi, glavobolja, duševni zamor i ekcem;

- za zaštitu od UV zračenja koristi se 5% rastvor PABA u alkoholu. 10% rastvor PABA pruža zaštitu od podnevnog sunca, 2 časa, a i dalje omogućava pigmentaciju kože (crnjenje);

- smanjuje bol kod opekotina;

- usporava nastanak bora;

- ekcem;

- u nekim slučajevima diskoloracija uspeva da vrati boju koži. Kod vitiliga ustanovljeno je postojanje manjka PABA;

- infekcije rikecijama (deluje hemioterapijski).

Vitamin H - Biotin

VITAMINI

Vitamin H – Biotin

(biotin; faktor protiv štetnog dejstva belanceta jajeta; koenzim R) Hrana   – u donjem delu tankog creva bakterije su u stanju da ga sintetišu, dok se apsorpcija vrši u višim partiama;   Biohemija i uloga Vitamin H (biogeni amin) deluje kao koenzim karboksilaza, enzima koji katalizuju “fiksaciju” ugljendioksida. Nakon što ugljen dioksid dođe u vezu…

Biotin u hrani: žumance, sardine, bubrezi, jetra, leguminoze, nepolirana riža, sočivo, čitavo zrno pšenice, paradajz, pivski kvasac

- u donjem delu tankog creva bakterije su u stanju da ga sintetišu, dok se apsorpcija vrši u višim partiama;

Biohemija i uloga

Vitamin H (biogeni amin) deluje kao koenzim karboksilaza, enzima koji katalizuju “fiksaciju” ugljendioksida. Nakon što ugljen dioksid dođe u vezu sa biotinom, ugljen dioksid može da se premesti na acetil- CoA (acetil- CoA karboksilaza), nakon čega nastaje malonil- CoA. Ovo je važan stupanj u ekstramitohondrijalnom biosintetskom putu za masne kiseline.

Piruvat karboksilaza sadrži biotin, a ovaj enzim je važan za pretvaranje piruvata u oksalacetat.

Biotin ima važnu ulogu i u sintezi purina.

Vitamin H ima uticaj na više enzimskih sistema: dehidrogenaza i dekarboksilaza ćilibarne kiseline i dezaminaza aminokiselina: asparaginske, serina i treonina.

Potreban je enzimima u metabolizmu belančevina, masti i ugljenih hidrata. Neophodan je za proizvodnju masnih kiselina;

-Vitamin H ima malu molekularnu težinu, prostu strukturu i preko ureido grupe se veže za džepove avidina. Avidin je bazni glikoprotein prisutan u belancetu jajeta. Ima četiri podjedinice. Svaka molekula avidina ima na površini četiri hidrofobna džepa koji su specifična mesta za vezivanje četiri biotinske rezidue. Avidin – biotin metoda koristi se u pato- histologiji za fluorescentnu (fluorohroma) mikroskopiju pri upotrebi: enzima, monoklonalnih antitela i teških metala;

- u prirodnom obliku vitamin H je vezan za lizin i naziva se biocitin (lizin- biotin, konjugat epsilon- N- biotinil lizin). Biotin se sa aminokiseline lizina za koju je vezan u proteinu može i da otcepi;

- vitamin H predstavlja snažan faktor za rast mikroorganizama. U dozi od samo 0,005 mikrograma omogućava rast. U eksperimentalnim uslovima  ukoliko se pacovi hrane belancetom (avidin- antagonist biotina) kao isključivim izvorom proteina došlo je do: dermatitisa, usporenog rasta, gubitka dlake i gubitka muskularne kontrole;

- naročito je bitan za rast ćelija kože i mezenhima;

- kod pada imuniteta bez obzira da li je poremećaj urođeni ili stečeni uvek je nađen i manjak vitamina H.

Usled manjka vitamina H smanjuje se broj ćelija (plazmocita) koje proizvode antitela;

- u početku terapije sa vitaminom H masti (trigliceridi) u krvi prvo rastu, a zatim padaju ispod vrednosti pre početka terapije. Paralelno dolazi do pada vrednosti i holesterola i normalizovanja odnosa HDL – LDL;

- spada u promotore rasta;

- neophodan je za utilizaciju ostalih vitamina B – kompleksa;

- crevne bakterije mogu sintetisati vitamin H;

- apsorpciju pomažu: vitamin B5, B11, B12, B – kompleks, vitamin C i sumpor, a apsorpciju odmažu: kafa, alkohol, avidin i antibiotici (uništavajući crevne bakterije; sulfonamidi);

Preporučena doza

100 – 300 mikrograma/d

od 2 meseca do 4 god. – 0,15 mg/d

4 god. i stariji – 0,3 mg/d

trudnice i dojilje – 0,3 mg/d

Klinika

Hipovitaminoza H – pacijenti koji su primali velike količine dehidrisanog belanceta (avidin) razvili su simptome identične kao i u eksperimentu sa pacovom, a koji su znaci nedostatka vitamina H: dermatitis, usporen rast, gubitak kose i gubitak muskularne kontrole. Kod totalnog isključenja vitamina H razvija se: ekstremna iscrpljenost, gubitak apetita, bolovi u mišićima, sivkasta boja kože, ekcem (lica i tela) i depresija. Metabolizam masti je oslabljen. Nakon terapije sa vitaminom H došlo je do brzog gubitka simptoma.Kod odojčadi usled manjka vitamina H: kosa, lanugo dlake, trepavice i obrve opadaju, na koži se mestimično po čitavom telu javlja crvena ljuspava ospa, oči su otečene, bolne sa konjuktivitisom. Deca su razdražljiva i pospana. Mišići sve više slabe i dete ili ne prohoda ili ako je prohodalo prestaje da hoda. Laboratorijski postoji metabolička acidoza, sa povećanjem mlečne kiseline dva puta i više većim od normalnih vrednosti. U ovakvim slučajevima terapija se sastoji od 10 mg/d biotina. Mlečna kiselina se vraća na normalne vrednosti u roku od dvanaest časova;

- manjak vitamina  H optužen je za SISD- sindrom iznenadne smrti deteta (smrt u kolevci). U slučaju manjka vitamina H i najmanji stres: toplo, hladno, banalne infekcije itd. u stanju su da dovedu do iznenadne smrti. U prevenciji istog sindroma preporučuje se i vitamin C. Ovaj sindrom mnogo je češći među bebama hranjenim na bočicu;

Liponska kiselina

VITAMINI

Liponska kiselina

(tiooktanska kiselina; protogen; faktor prenosa acetata)

Biohemija i uloga Liponska kiselina je blisko povezana sa tiaminom u početnom stadijumu dekarboksilacije alfa- keto kiselina. Učestvuje u oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata u acetat uz tiamin; – masna kiselina koja je veoma bitna komponenta u metabolizmu. Sadrži sumpor (visokoenergetska sumporna veza, slična vit B5)…

Biohemija i uloga

Liponska kiselina je blisko povezana sa tiaminom u početnom stadijumu dekarboksilacije alfa- keto kiselina. Učestvuje u oksidativnoj dekarboksilaciji piruvata u acetat uz tiamin;

- masna kiselina koja je veoma bitna komponenta u metabolizmu. Sadrži sumpor (visokoenergetska sumporna veza, slična vit B5) i aktivna je u veoma malim količinama. Hemijski to je 6,8- ditiooktanska kiselina;

- aktivira enzime ciklusa trikarbonske kiseline;

- intenzivira sintezu ATP- a;

- eliminiše mlečnu kiselinu;

- stimuliše sintezu CoA (za utilizaciju masnih kiselina);

- kompletan sistem za oksidativnu dekarboksilaciju pirogrožđane kiseline i alfa- ketoglutarne kiseline obuhvata: vit B1, B2, derivate nikotinamida (kao što su: CoA, FAD i NAD), B5 i liponsku kiselinu;

- Liponska kiselina ispoljava stimulišuće dejstvo na rast bakterija mlečno kiselinskog vrenja, zamenjivanjem acetata (“faktor zamene acetata”);

- hepatoprotektiv je. Sprečava oštećenje jetre izazvano različitim strukturama toksina. Normalizuje aldolaze i transferaze;

- ima neprijatan miris i ukus;

Klinika

U terapiji metaboličke acidoze;

- u terapiji dijabetesa kod dece. Liponska kiselina se primenjuje sama ili sa insulinom;

- u terapiji infektivnog i toksičnog hepatitisa

Vitamin B12

Nisam zagovornik ubijanja, klanja i mucenja jadnih zivotinja radi nase prehrane, postoje adekvatne zamene za B12 !!! Inteligentna bica ne jedu nista sto ima oci i svest !!!

Vitamin B12

(cijanokobalamin; hidroksikobalamin; kobamid; faktor antiperniciozne anemije; “extrinsic” faktor Castl- e) Hrana   – razaraju ga: temperatura, svetlo, kiseline i alkalije;   Biohemija i uloga Crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Intrisinc faktor koga luči želudac (parijetalne ćelije kardije i fundusa) i HCl neophodni su za apsorpciju vitamina B12 koja se obavlja (uglavnom) u…

Vitamin B12 u hrani: samo u namirnicama životinjskog porekla, džigerica, bubrezi, mleko, meso, jaja, većina sireva, većina riba i školjki, tempeh (namirnica od fermentiranog sojinog zrna), ali ne i soja

- razaraju ga: temperatura, svetlo, kiseline i alkalije;

Biohemija i uloga

Crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Intrisinc faktor koga luči želudac (parijetalne ćelije kardije i fundusa) i HCl neophodni su za apsorpciju vitamina B12 koja se obavlja (uglavnom) u distalnom delu ileuma, u prisustvu kalcijuma i uz pH 5 – 7. Dva mola kobalamina vezuju se sa jednim molom intrising faktora. Kompleks vitamina B12 – intrising faktor otporan je prema varenju. Intrising faktor ima dva receptorna mesta: jedno za vitamin B12, a drugo za ilealne intestinalne treplje, sa specifičnom potrebom za pH neutralno i prisustvo kalcijuma. Neophodan je za apsorpciju malih količina vitamina B12 iz hrane. Smatra se da je mukopolisaharid sa molekularnom težinom približno 50.000. Vitamin B12 dat per os u velikim količinama (3.000 mikrograma) i bez intrising faktora takođe se apsorbuje i koriguje pernicioznu anemiju;

- vitamin B12 vezuje se i za proteine: pljuvačke, želudačnog soka i žuči;

- uobičajena intestinalna flora može da ga sintetiše. Sintetisan u kolonu on se ne resorbuje već se izbacuje sa fecesom;

- u ljudskom organizmu se nalazi približno 5 mg (prema drugim podacima 2 mg), a dnevno se gubi oko 2,5 mikrograma. Normalna koncentracija u serumu iznosi 150 – 1.300 pikograma/ml. Depo se nalazi u jetri (50 – 90%). Klinički znaci deficijencije se javljaju kada nivo padne na 10% normalnih vrednosti;

- cijanokobalamin, kobalamin (bez cijanidne grupe), hidroksikobalamin (umesto cijanidne ima hidroksilnu grupu), nitrokobalamin (umesto cijanidne ima nitro grupu), metilkobalamin (umesto cijanidne ima metil grupu). Hidroksikobalamin je mnogo aktivniji u enzimskom sistemu, zadržava se duže u telu, per os u velikim dozama dobro se apsorbuje, za razliku od cijanokobalamina. Hidroksikobalamin je vezan za proteine: transcorrin I (jako vezuje kobalamin) i transcorrin II (slabo vezuje kobalamin);

- kristalni vitamin B12 ukoliko se zagreva pri pH 9,0 ili više brzo se razlaže;

- tri koenzima sadrže vitamin B12 – kobamidi- kod kojih je umesto cijanidne grupe za kobalt vezan adenozinnukleozid (iz ATP- a) i jedna metilna grupa. Koenzimi se inaktiviraju i pretvaraju u vitamine dejstvom vidljive svetlosti ili posredstvom cijanidnih jona;

- ekskretuje se preko žuči i podleže enterohepatičnoj cirkulaciji. Urinom se izlučuju minimalne količine 0,0003 mg dnevno;


Preporučene doze

muškarci – 3 mikrograma/d

žene     – 3 mikrograma/d

trudnice i doilje – 4 mikrograma/d

od 2 meseca do 4 god. – 3 mikrograma/d

4 god. i stariji – 6 mikrograma/d

trudnice i doilje – 8 mikrograma/d

- nema podataka o postojanju smrtonosne doze;

- koncentracija u serumu ispod 100 pikograma/ml vitamina B12 označava manjak;

- u majčinom mlaku ima 0,3 mikrograma vitamina B12 tako da dojena deca ne pate od manjka vitmina B12, ali zato deci koja se hrane veštačkom hranom treba dodatak od 0,3 mikrograma vitamina B12;

- preporučuje se oblik namenjen za sublingvalnu upotrebu ili u obliku sa produženim oslobađanjem u kojem je kombinovan sa sorbitolom;

Klinika

Hipovitaminoza B12 – anemija (brzo zamaranje, dispnea, palpitacije, tahikardija, anginozni bolovi), glositis (gladak, bolan jezik), gastrointestinalni simptomi (anoreksija, podrigivanje, loša digestija, dijareja), gubitak telesne težine. U 10% javljaju se simptomi od strane centralnog nervnog sistema: simetrična konstantna obamrlost donjih ekstremiteta praćena parestezijama (zažarenost) u stopalima, ataksija, grčevi u butinama, neuritis, gubitak osećaja za vibracije, gubitak dubokih refleksa (senzorni poremećaji obično nastaju pre motornih). Postoji psihička indolencija i/ili nervoza, govor je otežan, dolazi do gubitka pamćenja i teškoća sa memorisanjem, smanjenja seksualnih nagona i nesanice. Moguć je nastanak manično – depresivnog sindroma. Vid slabi u toj meri da ni naočare ne pomažu mnogo (oštećen je očni živac). Uočava se bledilo i subikterus kože. Kod žena se može pojaviti amenoreja. Rast dece je usporen.

Test: a) periferna krv: makrociti, hipersegmentirani makropolimorfi;

b) koštana srž: megaloblasti.

Terapija: 100 mikrograma vitamina B12, 1 – 3 puta nedeljno do gubitka simptoma, a zatim 100 mikrograma jedanput mesečno, doživotno. Simptomi od strane centralnog nervnog simptoma se gube, ako je od pojave bolesti do početka lečenja prošlo manje od šest meseci. Nakon terapije atrofični gastritis i ahlorhidrija zaostaju;

- može se manifestvovati samo kao makrocitna anemija ili samo sa neurološkim simptomima ili postoje oboje. Manjak se prvo manifestvuje mentalnim poremećajima, pa tek zatim fizičkim. Naravno u lečenju svih mentalnih bolesti moguća je peroralna primena vitamina B12;

- metilmalonska acidurija – javlja se kod odojčadi i dece sa metaboličkom acidozom, uz epizode ketoacidoze. Manjak vitamina B12 kod njih nije ustanovljen, ali dobro reaguju na terapiju od 1 mg/d vitamina B12. Ovo stanje je zavisno od vitamina B12;

- poboljšava koncentraciju i pamćenje;

- koristi se u terapiji vertiginoznog sindroma;

- u terapiji krajnjeg premora;

- bolovi u kolenima i laktovima sa osećajem peckanja i bridenja u šakama i stopalima;

- jedan od uzroka primarne imunodeficijencije je i nedostatak transkobalamina II (koji učestvuje u transportu vitamina B12);

- terapija vitaminom B12 indikovana je i kod: premora, bolova kod herpes zostera, hepatitisa (naročito toksičnog), ciroze jetre, dijabetičke neuropatije, burzitisa ramena i niza psihijatrijskih oboljenja.

Folna kiselina - vitamin B11

VITAMINI

Folna kiselina – vitamin B11

(folna kiselina; vit Bc; vit M; PGA- pteroilglutaminska kiselina; faktor rezidualne fermentacije; vit L, lactobacillus casei factor; P faktor streptococcus lactis (SLR); faktor U) Hrana   – razaraju ga: svetlost (UV), toplota (kuvanje i konzervisanje toplotom) i kiseli rastvori. Neki oblici su nestabilni na vazduhu. U vodi od kuvanja ostaje deo aktivnog vitamina B11; –…

Folna kiselina u ishrani: zeleno lisnato povrće, koren povrća, džigerica, meso organa (bubrezi), mleko, jaje, suvi pasulj, grašak, kikiriki, pšenične klice, čitavo zrno, tunjevina, ostrige, losos, bob, paradajz, spanać, pekarski kvasac, asparagus, prokelj

- razaraju ga: svetlost (UV), toplota (kuvanje i konzervisanje toplotom) i kiseli rastvori. Neki oblici su nestabilni na vazduhu. U vodi od kuvanja ostaje deo aktivnog vitamina B11;

- asparagus i prokelj kuvanjem gube između 22% i 28% folne kiseline, a što je mnogo manje od ostalih namirnica. Vitamin C kojim su bogati sprečava uništavanje folacina oksidacijom;

- spremanjem hrane u mikrotalasnoj rerni više se gubi vitamina B11 nego kuvanjem;

Biohemija i uloga

Neophodan je za metabolizam nukleinskih kiselina. Ima fundamentalnu ulogu u rastu i reprodukciji ćelija. Koenzimi sa folnom kiselinom učestvuju u reakcijama koje dovode do sinteze purina (adenin, guanin), timina (metilovanjem pirimidina DNA). U slučaju manjka vitamina B11 smanjena je sinteza nukleinskih kiselina: DNA i RNA;

- neophodan je u sintezi neurotransmitera. U slučaju manjka vitamina B11 smanjena je i sinteza neurotransmitera;

- ima naglašenu ulogu u hematopoezi;

- u bliskoj je vezi sa metabolizmom fosfolipida i aminokiselina. Bitan je za iskorištavanje šećera i amino kiselina;

- aktivni oblik, folična kiselina, nastaje redukcijom iz folne kiseline. Vitamin C je neophodan u redukciji folata u aktivni oblik. Prevođenje se odvija u jetri uz pomoć L- askorbinske kiseline. U slučaju manjka vitamina C manje je i folične kiseline i ako folne kiseline ima dovoljno. Doze iznad 2 gr/d vitamina C pojačavaju izlučivanje folne kiseline;

- u slučaju manjka vitamina B12 folati se ne mogu koristiti. Folična kiselina sa vitaminom B12 deluje kao koenzim F. Kod megaloblastne anemije uvek obavezno pre primene terapije treba isključiti deficit vitamina B12, jer se u suprotnom pogoršava neuropatija uzrokovana deficitom vitamina B12, a moguć je i nastanak teške paranoidne psihoze sa tendencijom ka suicidu. Moguć je i paralelni deficit: vitamina B11, vitamina B12, C vitamina i gvožđa;

- folacin daje visok hematokrit u slučaju perniciozne anemije;

- Vitamin B11 znatno je aktivniji uz vitamin B2;

- u organizmu postoje rezerve za jedan do dva meseca. Najveće koncentracije nalaze se u likvoru;

- u neonatalnom dobu nivo folata vrlo brzo opada;

- u slučaju manjka eritroblasti postaju megaloblastični, a erotrociti makrocitični (kao kod manjka vitamina B12), a granulociti se pretvaraju u “makropolimorfe” sa hipersegmentiranim jedrom. U daljem toku može se razviti leukopenija i trombocitopenija;

- gvožđe se manje iskorištava i progresivno se nakuplja u retikuloendotelnim ćelijama, a u serumu se nalazi povećani nivo;

- folna kiselina predstavlja jedinjenje koje se sastoji iz: pteridinskog jezgra, p- aminobenzoeve kiseline i glutaminske kiseline;

- jedinjenja pteroil- glutamati (jedinjenja koja se nalaze u hrani) razlikuju se po broju ostataka glutaminske kiseline, koji su vezani za kompleks pteridin- aminobenzoeva kiselina. U crevima se pod dejstvom enzima Bc- konjugaze folna kiselina odvaja iz inaktivnog oblika pteroilheptaglutaminske kiseline;

- cink je neophodan za apsorpciju folacina jer poliglutamil folacin (jedinjenja iz hrane koja sadrže folacin) prvo treba da razloži jedan enzim za čiju funkciju je neophodan cink;

- koenzimi sa folnom kiselinom vrše transfer i utilizaciju grupa sa jednim ugljenikovim atomom (C-1), ali pre nego što postane nosač folna kiselina mora da se redukuje i to prvo u H2 folat, a onda u H4 folat. Istu reakcju katalizuju reduktaze folne kiseline. Antagonist folne kiseline methotrexat (ametopterin) inhibira prelazak H2 oblika u H4 oblik. Isti efekat imaju i: pirimetamin i triamteren.Grupe sa jednim ugljenikovim atomom koje prenosi u H4 obliku su: formil (-CHO), formilat (H.COO-), metil (CH3-) i hidroksimetil (-CH2OH). U metaboličkim procesima ove grupe prelaze jedna u drugu.Deo H4 koji sadrži jedan ugljenik može se premeštati na amino ili SH grupe (primer za amino grupu: formino grupa (-HC=HN) na glutaminsku kiselinu, prilikom razlaganja histidina, a primer prevođenja u SH grupu je: tiazolidin karbonska kiselina sa cisteinom). Druga izvorišna grupa sa jednim ugljenikovim atomom su metil grupe: metionina, holina, betaina i timina koje se sve oksidišu u hidroksimetil (-CH2OH) grupu i kao takva prenosi se na formil H4 folat. Hidroksimetil grupe zatim oksidišu do formil grupa (-CHO) u reakcijama koje zavise od NADP- a. Beta ugljenikov atom serina, kao hidroksimetil grupa, doprinosi formiranju dela od C-1. Samo jedan ugljenikov atom u H4 učestvuje kao: a) važan izvor ugljenikovih atoma 2 i 8 u purinskom jezgru; b) H4 služi kao izvor formil grupe na N- formilmetionin t- RNA (započinje sintezu peptidnih lanaca na ribozomima); c) H4 je izvor formil grupe prilikom formiranja beta ugljenikovog atoma serina (kada se vrši konverzija glicina u serin); d) prilikom sinteze metil grupa za: 1) metilovanje homocisteina da bi se dobio metionin (zajedno sa vitaminom B12); 2) metilovanje uracila da bi se dobio timin; 3) kod sinteze holina pomoću metil grupe iz metionina;

- Vitamin B11 naročito je bitan donor metil grupe. Kao npr. metilovanje homocisteina kojom prilikom nastaje metionin ili kao kobami koenzim kojom prilikom od dezoksiadenozil- B12 nastaje metil- B12 vitamin;

- kod bolesnika sa oboljenjem: jetre, uremijom ili malignim tumorima u krvi postoje materije koje vezuju folate. Tako da merenjem folata kod ovih bolesnika dobijamo lažno niske vrednosti. Sideropeniska anemija koja često prati manjak vitamina B11 može dati lažno normalne vrednosti folata u eritrocitima;

- sprečava napredovanje displazije i razvijanje karcinoma. Za sada se preporučuje samo kod displazije cerviksa (grlića materice);

- antagonisti folne kiseline koriste se u tretiranju malignih oboljenja. Folna kiselina je antagonist za metotreksat;

- esencijalan je faktor rasta za laktobacil;

- apsorpcija se vrši celom dužinom tankog creva, a najviše u gornjem ileumu. Poliglutamati sa jedne strane prelaze u monoglutamate prilikom varenja, a sa druge strane u sluzokoži tankog creva stvaraju se dihidrofolati koji prelaze u tetrahidrofolate, a oni u metiltetrahidrofolate koji se transportuju u portalni krvotok, vezani za proteine;

- folna kiselina smanjuje antikonvulzivno delovanje fenitoina;

- terapija visokim dozama u dužem vremenskom periodu ne preporučuje se kod hormonalno aktivnih maligniteta;

- apsorpciju pomažu: B- kompleks, B5, B12, C i H (biotin), a odmažu: stres, alkohol, kafa, duvan, salycilazosulfapyridin, aminosalicilna kiselina, sulfonamidi, methotrexat (antagonist folata), 6- merkaptopurin (analog purina), 5- fluorouracil (analog pirimidina)  i cholestyramin. U slučaju manjka enzima za varenje apsorpcija se smanjuje za 50%, a u slučaju manjka cinka apsorpcija je smanjena za 53%. Apsorpciju ometaju i razne infekcije digestivnog trakta. Do smanjenja koncentracije folata u serumu dovodi: phenobarbiton, phenytoin, primidon, difenilhidantoin, sulfonamidi, cycloserin, nitrofurantoin i oralni kontraceptivi. Kod 60% lica starijih od 65 god. nađen je manjak vitamina B11;

Preporučene doze

muškarci – 0,4 mg/d

žene     – 0,4 mg/d

trudnice i doilje – 0,5 – 0,8 mg/d

od 2 meseca do 4 god. – 0,2 mg/d

4 god. i stariji – 0,4 mg/d

trudnice i doilje – 0,8 mg/d

- nema podataka o postojanju smrtne doze;

- višak folne kiseline se izlučuje mokraćom u roku od 24 časa;

- doza od 5,0 – 15,0 mg/d preporučuje se za lečenje spru- a. Terapija se prvo sprovodi parenteralnim davanjem, a tek zatim oralnim putem sa dozom za održavanje;

Klinika

hipovitaminoza B11 – karakteriše se ranom pojavom hematoloških promena, u obliku makrocitne megaloblastne anemije (koja je identična kao kod manjka vitamina B12), sa atrofičnim glositisom. Podaci koji ukazuju na neurološke i psihičke smetnje su kontraverzni. Od autora koji tvrde da se kod manjka vitamina B11 simptomi ne javljaju do onih koji navode: žarenje u nogama, grčevi i bridenje u udovima, pareza, degeneracija kičmene moždine. Oštri bolovi u vidu probadanja koji pacijente bude noću, povremena obamrlost udova, a naročito donjeg dela nogu, hoda uz pomoć drugih, a zatvorenih očiju gubi ravnotežu. Migrenozne glavobolje (na alergijskoj bazi). Često se postavlja dijagnoza senilnosti, uz zamor, gubitak težine, zatvor, nesanicu, noge su hladne i obamrle, refleksi oslabljeni. U ovom poslednjem slučaju preporučuje se tromesečno lečenje vitaminom B11. Krajnja mentalna konfuzija, zaboravnost, pad sposobnosti memorisanja, apatija, razdražljivost, poremećaj sna, depresivnost i psihotičnost. Bubnjanje (damar) u ušima, lako zadobijanje modrica, premor, slabost, upala i kamen u žučnoj kesi, krvavljenje u mrežnjači (u najvećem procentu kod žena i to u desnom oku). Desni postaju zapaljene, posebno u trudnoći. Rast je usporen. Kosa poprima sivkastu boju. Razlikovanje megaloblastnih anemija: a) doza od 0,3 – 0,5 mg/d folne kiseline brzo će dovesti do hematološke remisije ukoliko je u pitanju manjak folata, a neće delovati ukoliko je u pitanju manjak vitamina B12; b) normalan nivo folne kiseline u serumu je između 7 i 20 nanograma/ml, a nivo ispod 4 smatra se klinički signifikantnim. Normalan nivo u eritrocitima je 165 – 600 nanograma/ml; c) kod manjka vitamina B11 u želudačnom soku postoji slobodna hlorovodonična kiselina, a Schilling- ov test je normalan; d) da se histidin koji normalno prelazi u formiminoglutaminsku kiselinu, a ona u glutaminsku kiselinu ukoliko ima dovoljno folata. U slučaju manjka folata u mokraći se povećano izlučuje formiminoglutaminska kiselina;

- zabeležen je četiri puta veći procenat deformacija novorođenčadi čije su majke imale manje folacina. Javljaju se razni poremećaji i zaostatak u razvoju. Kod deteta su mogući i imunološki defekti;

- megaloblastna anemija u trudnoći izazvana je deficitom folne kiseline. Naročito se javlja kod: višestruke trudnoće i graviditetne toksemije. Manjak može biti jedan od uzročnika abrupcije placente. Sindrom nervoznih nogu kod trudnice takođe nastaje kod manjka folne kiseline, a manifestvuje se: osećajem miljenja i nervoze u donjem delu nogu, koji se često privremeno mogu otkloniti hodanjem. U poslednjem slučaju preporučuje se terapija sa 10 mg/d vitamina B11 8 dana;

bananekalorien

VITAMINIVitamin B6

(piridoksin; adermin; antidermatitni faktor kod pacova) Hrana   – belančevine životinjskog porekla  (meso, mleko i jaja) nisu dobar izvor vitamina B6 u terapijskom pogledu jer imaju 2 – 3 x više metionina po jedinici težine od proteina biljnog porekla, sadrže relativno malo vitamina B6 (u odnosu na vitamin B6 biljnog porekla) i to u kombinaciji…

Vitamin B6 u hrani: banane, celozrne cerealije, leguminoze, piletina, mahunarke, žumance, većina tamnozelenog lisnatog povrća, većina riba i školjki, meso, iznutrice, mleko, orasi, puter od kikirikija, krompir, suve šljive, suvo grožđe, pšenica, pšenične klice, kukuruz, avokado, crni šećerni sirup od melase, pivski kvasac, osušena džigerica

- belančevine životinjskog porekla  (meso, mleko i jaja) nisu dobar izvor vitamina B6 u terapijskom pogledu jer imaju 2 – 3 x više metionina po jedinici težine od proteina biljnog porekla, sadrže relativno malo vitamina B6 (u odnosu na vitamin B6 biljnog porekla) i to u kombinaciji sa mastima;

- osetljiv je na UV svetlo i oksidaciju. Podgrvanjem ili stajanjem na svetlu prelazi u neaktivnu formu disulfidpiridoksal;

Biohemija i uloga

U organizmu piridoksin se pretvara u mnogo aktivnije derivate: piridoksal i piridoksaminfosfat. U prirodi je ustvari smeša sva tri oblika. Piridoksalfosfat je prostetična grupa enzima koji učestvuju u:

a) dekarboksilaciji (kodekarboksilaza): tirozina, arginina, glutaminske kiseline i drugih aminokiselina. Reakcija dekarboksilacije glutaminske kiseline u gama- aminobuternu kiselinu je specifična za centralni nervni sistem. Gama- aminobuterna kiselina u mozgu se dalje metaboliše do ćilibarne kiseline, pomoću jedne rastvorljive dehidrogenaze koja zavisi od NAD. Glutamin- dekarboksilaza i proizvod dekarboksilacije gama-aminobuterne kiseline uglavnom se nalaze u sivoj supstanci. Gama- aminobuterna kiselina u centralnoj i perifernoj sinaptičkoj aktivnosti deluje kao regulator neuronske aktivnosti. Kod manjka vitamina B6 smanjena je i aktivnost dekarboksilaze glutaminske kiseline, a time i količina gama- aminobuterne kiseline. Ovaj manjak se okrivljuje za epileptiformne napade ,opisane pod tačkom 4), a koji se mogu kontrolisati primenom: a) vitamin B6; b) gama- aminobuternom kiselinom;

b) dezaminaciji (dezaminaze- vitamin B6 je koenzim): serina i treonina;

c) transaminaciji (kao koenzim – kotransaminaza) – tu se piridoksalfosfat pretvara u piridoksamin fosfat. Ova reakcija je reverzibilna. Ovaj sistem za prenos amino grupa, između pojedinih aminokiselina (stvaraju se biogeni amini), analogan je sistemu za prenos vodonika, a u kome učestvuju riboflavin i niacinamid. Vitamin B6 je neophodan u metabolizmu triptofana do niacina. U slučaju manjka vitamina B6 (tritofan se u tom cilju inače daje kao test doza) u mokraći se pojavljuje ksanturenska kiselina i drugi intermedijarni produkti metabolizma triptofana. Osim što iščezava iz mokraće prilikom davanja vitamina B6 ksanturenska kiselina iz mokraće iščezava i prilikom davanja čistog vitamina B12;

d) transsulfuracija – vitamin B6 prenosi sumpor sa metionina na serin, da bi se formirao cistein. Za proces udaljavanja sumpora sa cisteina ili homocisteina koji je katalizovan enzimima desulfhidrazama takođe je potreban piridoksalfosfat kao koenzim;

- u visokim dozama utiče na aktivnost ekstrapiramidalnog sistema. Ovo se objašnjava naročito aktivnim metabolizmom proteina u ovom delu nervnog sistema;

- piridoksalfosfat učestvuje u transportu aminokiselina iz creva u krvotok, u transportu aminokiselina iz krvi u ćelije i u sintezi belančevina;

- neophodan je kao i vitamin B5 za sintezu hema u hemoglobinu i citohromima (porfirini);

- učestvuje u sintezi holina, preko serina, dekarboksilacije i stvaranja etanolamina;

- reguliše brzinu sinteze prostaglandina;

- efekti vitamina B6 delom su rezultat povećanog histaminskog dejstva;

- koenzim je u nešto više od sto enzima;

- učestvuje u metabolizmu esencijalnih masnih kiselina;

- ima antiagregaciono dejstvo;

- 4- piridoksinska kiselina (4- PA supstanca; 2- metil- 3- hidroksi- 4- karboksi- 5- hidroksi- metil piridin) predstavlja proizvod metabolizma vitamina B6. Ukoliko se urinom izlučuje u smanjenoj količini označava manjak vitamina B6 u organizmu. Na ovom mestu je interesantno povući paralelu sa još jednim rezultatom u vezi supstance 4- PA. Naime verovatnoća recidiva karcinoma dojke daleko je veća kod pacijentkinja koje su urinom izlučivale manje količine supstance 4- PA, nego kod onih koje su izlučivale više supstance 4- PA;

- koncentracija eritrocitne glutamin oksalsirćetne transaminaze (EGOT) je snižena u slučaju manjka vitamina B6;

- manjak vitamina B6 ima osnovnu ulogu u nastanku ateroskleroze i arterioskleroze. Prvobitno oštećenje u arterijama izaziva toksična supstanca homocistein, koja je proizvod razlaganja aminokiseline metionina. Kada su koncentracije vitamina B6 uobičajene on deluje kao koenzim, tj. brzo konvertuje homocistein u cistationin koji nije toksičan i koga organizam bezbedno koristi. Homocistein kao toksična aminokiselina izaziva degeneraciju i odvajanje endotelnih ćelija arterije. Arterija reaguje sintezom novih ćelija i novog veziva, koje akumulira lipide (holesterol i trigliceride naročito). Ova formacija se naziva aterom. Zbog istog događaja i u bubrežnim arterijama luči se renin koji opet dovodi do povećanja pritiska. Zvanično se kao uzročnici smatraju holesterol i lipoproteini koji prenose holesterol, ali određeni eksperimenti su pokazali da to nije tačno. Naime lipoproteini su ubrizgavani direktno u zid arterije, ali bi se on brzo očistio. Nikada nije dokazano da holesterol onako kako se prenosi u krvi izaziva oštećenje. Međutim kada dođe do oštećenja usled homocisteina i holesterol u krvi tada ima tendenciju porasta. Životinjama kojima je davan metionin ili homocistein brzo su se razvijale aterosklerozne promene u slučaju potpunog isključenja vitamina B6. U istom eksperimentu životinje su bile potpuno zaštićene od metionina ili homocisteina i nisu razvijale aterosklerozne promene na krvnim sudovima ukoliko im je istovremeno davan vitamin B6. Metionin je inače esencijalna aminokiselina neophodna naročito za rast;

- Vitamin B6 je kofaktor za enzim koji aminokiselinu ornitin prevodi u glutamat. U naslednoj očnoj bolesti giracionoj atrofiji dolazi do nagomilavanja aminokiseline ornitina zbog slabljenja aktivnosti ovog enzima. Davanjem vitamina B6 u velikim dozama kod izvesnog broja pacijenata uspeva se sprečiti slepilo. To su verovatno oni pacijenti kod kojih genetska ekspresija za ovaj enzim nije svedena na nulu. Lizin koji je inače bio nizak raste;

- od vitamina B6, vitamina C i amino kiseline metionina zavisi pretvaranje aminokiseline lizina u karnitin;

- vitamin B6 prevodi vitamin B1 u biološki aktivnu formu;

- potreban je za potpunu apsorpciju vitamina B12;

- povećava utilizaciju (iskorištavanje) magnezijuma u ćelije. Eksperimentalno je dokazano da su posle četiri nedelje primene 2 x 100 mg/d vitamina B6 količine magnezijuma u ćelijama bile više nego udvostručene;

- ima izrazito anaboličko dejstvo;

- u slučaju visokoproteinske ishrane potrebe za vitaminom B6 se povećavaju;

- toleranciju na glukozu može da vrati skoro do normale i zato  ga treba oprezno primenjivati kod šećerne bolesti;

- u slučaju manjka vitamina B6 produkcija suza je smanjena, a mikrobi u suzama, u konjuktivalnoj vreći, žive 30 – 37% duže;

- neophodan je pri proizvodnji hlorovodonične kiseline;

- deluje kao prirodni diuretik;

- ukoliko postoji smanjena koncentracija vitamina B6 smanjena je proizvodnja i limfocita i antitela;

- deo dnevnih potreba  vitamina B6 obezbeđuje se bakterijskom sintezom u crevima;

- aktivno se transportuje kroz placentu i luči se mlekom;

- apsorpciju pomažu: linolna kiselina, vitamini B1 , B2, B5, B- kompleks, vitamin C, natrijum i magnezijum, a apsorpciju odmažu: duvan, kafa i alkohol. Koncentracije vitamina B6 u serumu smanjuje: izloženost radijaciji, phenobarbiton, phenytoin, primidon, diuretici (neki), cycloserin, isoniazid (potpuni nedostatak vitamina B6), hydralazin (fenelzin; hydrazin; antagonist vitamina B6), tartrazin (boja za hranu i lekove; antagonist vitamina B6 ), oralne kontraceptivne pilule (potpuni nedostatak vitamina B6), dezoksipiridoksin (antimetabolit piridoksina), penicillamin. Povećana potreba za vitaminom B6 postoji kod terapije sa chloramphenicol-om. Male doze vitamina B6 mogu ometati aktivnost L- dope, ali ne i drugih antiparkinsonika (kod Parkinsonove bolesti). Ublažava suvoću usta i probleme sa mokrenjem izazvane tricikličnim antidepresivima;

Preporučene doze

muškarci – 1,8 – 2,2 mg/d

žene     – 1,8 – 2,0 mg/d

trudnice i doilje – 2,3 – 2,4 mg/d

od 2 meseca do 4 god. – 0,7 mg/d

4 god. i stariji – 2,0 mg/d

trudnice i doilje – 2,5 mg/d

- jedini u vodi topivi vitamin sa izraženom toksičnošću;

- dnevne potrebe povezane su sa unetom količinom proteina u hrani. Odnosno više proteina veće su i potrebe za vitaminom B6;

- ukoliko odojčad unose 0,3 mg/d vitamina B6 nema simptoma deficijencije koji se pojavljuju ukoliko odojčad unose manje od 0,1 mg/d;

- u pojedinim opisanim slučajevima bilo je potrebno 2,0 – 5,0 mg/d B6 da bi se sprečile konvulzije;

- potrebe su povećane za vreme izrazitog rasta u pubertetu ili prilikom izrazitih fizičkih napora;

- u slučaju tuberkuloznih pacijenata koji su lečeni hidrazidom izonikotinske kiseline javlja se: a) neuritis u 2 – 3% pacijenata koji su primali konvencijonalne doze 2 – 3 mg/d; b) neuropatija u 40% pacijenata koji su primali 40 mg/d. Dokaz da je metabolizam triptofana poremećen je izlučivanje ksanturenske kiseline mokraćom. Minimalna terapijska doza u slučaju ovakvih pacijenata iznosi 50 mg/d vitamina B6;

- poremećaj u metabolizmu aminokiseline triptofana koji nastaje prilikom korištenja  kontraceptivnih pilula na bazi steroida može se otkloniti vitaminom B6 u dnevnoj dozi od 50,0 mg;

- doze, za odrasle, koje se mogu primeniti bez bojazni od toksičnosti kreću se od 10,0 – 50,0 mg/d kod i.m. ili i.v. primene. Doze od 2.000 mg/d korištene više meseci ili godina izazivaju prolaznu perifernu senzornu neuropatiju (obamrlost nožnih prstiju) i vertiginozni sindrom;

- kod doilja prilikom primene visokih doza vitamina B6 (200 – 600 mg/d) mleko može da usahne;

- jednokratne doze vitamina B6 u dozi od 50.000 mg/d kod trovanja isoniazidom nisu izazvale teže propratne efekte;

- kod diabetes mellitusa  potrebna je opreznost prilikom primene vitamina B6;

- kod Parkinson- ove bolesti i terapije sa L- dopom, ali ne i dr. antiparkinsonicima, treba isključiti vitamin B6;

Klinika

Hipovitaminoza B6 – reverzibilna mikrocitna hipohromna anemija, sa visokim sadržajem gvožđa u serumu. Uz nju je moguća hemosideroza: jetre, slezine i koštane srži. U drugim slučajevima može nastati anemija sa intramedularnom hemolizom. Moguć je nastanak gubitka mišićne kontrole, mišićna slabost, grčevi u mišićima, dermatitis, akne, gubitak kose, stomatitis, pad mogućnosti memorisanja, artritis;

- kod trudnica, odojčadi i male dece kod manjka vitamina B6 može doći do oštećenja centralnog nervnog sistema, sa epileptiformnim konvulzijama i EEG promenama (3 – 5/ 1.000 novorođenčadi). Tokom detinjstva osim što nastaju konvulzije deca pokazuju hiperiritabilnost i gastrointestinalne poremećaje. Nakon terapije sa vitaminom B6 i kliničke i EEG promene brzo se gube;

- koristi se u terapiji anemije u prvom trimestru trudnoće;

- kod odojčadi i male dece osim konvulzija i anemije koja reaguje na vitamin B6 oboljenja koja još reaguju na piridoksin su:

1) ksanturenska acidurija- koja reaguje na vitamin B6;

2) primarna cistationurija i homocistinurija, a koja nastaje kao rezultat primarnog nedostatka cistationin sintetaze (mega doze vitamin B6, 10 – 100 puta veće od fizioloških);

- agranulocitoza;

- kod manjka vitamina B6 dolazi do zastoja u rastu, naročito u vreme puberteta;

- seboroični dermatitis i upala jezika su takođe jedne od menifestacija manjka vitamina B6;

- neurodermatitis;

Vitamin B5

VITAMINI

Vitamin B5

(dekspantenol; pant(ot)enol; kalcijum- pantotenat; pantotenska kiselina; faktor filtriranja; antidermatitni faktor pileta) Hrana Vitamin B5 u ishrani: džigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pileće i ćureće meso, žumance, kikiriki, mahunarke, pečurke, losos, puno zrno (pšenica, ovas, pirinač), pšenične klice, mekinje, voće roda limuna, pivski kvasac       – lako se razara toplotom i alkalijama. Rafinisanjem brašna gubi…

Vitamin B5

pečurke

Pečurke – veoma bogat izvor vitamina B5

(dekspantenol; pant(ot)enol; kalcijum- pantotenat; pantotenska kiselina; faktor filtriranja; antidermatitni faktor pileta)

Hrana

Vitamin B5 u ishrani: džigerica, iznutrice, bubrezi, tamno pileće i ćureće meso, žumance, kikiriki, mahunarke, pečurke, losos, puno zrno (pšenica, ovas, pirinač), pšenične klice, mekinje, voće roda limuna, pivski kvasac

- lako se razara toplotom i alkalijama. Rafinisanjem brašna gubi se 55%, kuvanjem mesa 33%, zamrzavanjem se gubi 37 – 57%, a konzervisanjem 46 – 78% vitamina B5. Dečija hrana prerađena i pasirana obezbeđuje 25% potrebne količine vitamina B5;

Biohemija i uloga

Sastavni je deo koenzima A (koenzim je kod reakcije acetilovanja). U reakcijama u kojima učestvuje CoA, vezivanje metabolita aktiviranog koenzimom vrši se na sulfhidrilnoj grupi (SH), koja pripada panteteinu, preko visokoenergetske sumporne veze (to je struktura slobodnog (redukovanog) koenzima- CoA.SH, gde je naglašena reaktivna SH grupa koenzima) kao sastavni deo koenzima A:

a) koenzim A + acetat = acetil koenzim A (aktivni acetat) = sirćetna kiselina (nastaje iz: ugljenih hidrata, masti i mnogih aminokiselina), a ona dalje:  a*) sirćetna kiselina + oksalsirćetna kiselina = limunska kiselina (koja otpočinje ciklus limunske kiseline);

a**) sirćetna kiselina + holin = acetilholin;

a***) sirćetna kiselina + lekovi sulfonamidnog tipa = acetiluju se pre izlučivanja;

b) derivat koenzima A je aktivni sukcinat (sukcinil- CoA). Nastaje u procesu dekarboksilacije alfa- ketoglutarata u ciklusu limunske kiseline. Aktivni sukcinat + glicin = učešće u prvom stupnju biosinteze hema (zato usled manjka vitamina B5 imamo anemiju zbog teškoća u formiranju sukcinil- CoA);

c) učestvuje u metabolizmu masti (u oksidaciji masnih kiselina). Fragmenti od dva ugljenikova atoma nalaze se u obliku acetil- CoA koji može:c*) dirktno ući u ciklus limunske kiseline iz kojeg se na kraju oslobađa ugljen dioksid i voda;

c**) sjedinjuju se, formirajući ketonska tela u koje spadaju: acetoacetat, D- beta- hidroksibutirat, aceton (ketoni; acetonska tela);

- slična visokoenergetska sumporna veza nalazi se i u derivatima liponske kiseline;

- značajni deo vitamina B5 u ćeliji vezan je za protein u jedinjenju poznatom kao “protein koji nosi acil grupu” (ima jednu SH grupu, a to je fosfopanteteinski deo CoA), a koji predstavlja koenzim potreban u sintezi masnih kiselina (CoA učestvuje i u katabolizmu masnih kiselina);

- acetil- CoA je prekursor holesterola i na taj način i steroidnih hormona (manjak vitamina B5 veoma je bitan za nastanak anatomskih i funkcionalnih promena u nadbubrežnoj žlezdi);

- katalizira stvaranje melanina i na taj način utiče na pigmentaciju kože;

- spada u grupu antistresnih vitamina. Ukoliko je uziman vitamin B5 nakon stresa zabeležen je: manji pad broja belih krvnih zrnaca, koncentracije vitamina C (koga stres sagoreva) bile su znatno više, lučili su manje mokraćne kiseline, a koncentracije holesterola bile su niže. Kada je davan jedan dan pre i pet dana nakon operacije zapažen je brži oporavak, sa manje mučnine i povraćanja. Davanjam vitamina B5 eksperimentalnom pacovu pre, u toku i nakon izlaganja Rendgen zracima životni vek je bio produžen dvesta puta;

- kod manjka vitamina B5 postoji hipoglikemija i osetljivost na insulin;

- manjak vitamina B5 može uzrokovati masnu jetru (isto može manjak vitamina B6 ili manjak esencijalnih masnih kiselina);

- neophodan je za razvoj centralnog nervnog sistema;

- u aktivaciji aminokiselina valina i leucina učestvuje CoA;

- CoA je metabolički aktivni oblik vitamina B5 i osim nabrojanih biohemijskih funkcija on vrši: utilizaciju piruvata i acetata, učestvuje u sintezi citohroma, dezoksiribonukleinske kiseline, ribonukleinske kiseline, adenozintrifosfata i fosfolipida;

- neophodan je za korištenje PABA- e i holina;

- nivo CoA kod kolitisa u debelom crevu je nizak i ako je u krvi normalan;

- produkcija antitela je snižena kod manjka vitamina B5;

- vitamin B5 je aktivator sporih biohemijskih procesa;

- crevne bakterije mogu sintetisati B5;

- apsorpciju pomažu: B- kompleks, vitamin B6, B11, B12, C, H (biotin) i sumpor, a odmažu: kafa i alkohol. Estrogen, sulfonamidi i neki lekovi za spavanje smanjuju nivo vitamina B5 u organizmu;

Preporučene doze

muškarci – 4 – 7 mg/d

žene     – 4 – 7 mg/d

trudnoća i laktacija -  10,0 mg/d

od 2 meseca do 4 god. -  5,0 mg/d

4 god. i stariji – 10,0 mg/d

trudnoća i laktacija – 10,0 mg/d

- nema podataka o postojanju toksične, odnosno smrtne doze;

- potrebe se udvostručavaju u slučaju: fizičkog rada, operacija, povreda i gastrointestinalnih infekcija;

- kontraindikovana je primena vitamina B5 kod hemofilije;

Klinika

Hipovitaminoza B5 – manifestacije na gastrointestinalnom traktu: gastritis i enteritis sa dijarejom, na koži: kornifikacija (orožavanje), depigmentacija, deskvamacija, alopecija i u nadbubrežnoj žlezdi: gube se lipoidne supstance iz korteksa i ako stanje potraje može doći do akutne adrenalne kortikalne insuficijencije, nekroze i krvavljenja u korteksu. Anemija;

- masna jetra;

- kolitis;

- nedostatak drugih vitamina grupe B maskira svaki karakteristični znak nedostatka vitamina B5;

- neophodan je za normalan: ritam srca, digestiju u želucu i pumpanje pluća (alveolarnu tenziju). Aritmija može i ne mora postojati, ali je zato povišeni krvni pritisak mnogo češća manifestacija manjka vitamina B5 ;

- hipoglikemija;

- stres;

Vitamin B3 - Niacin

VITAMINI

Vitamin B3 – Niacin

(B4; B7; PPF- Pellagra Preventive Factor; P – P faktor Goldberger- a; dijetetski triptofan; nikotinamid = niacinamid; nikotinska kiselina = niacin) Hrana   – relativno je otporan na: toplotu, oksidaciona sredstva i svetlost;   Biohemija i uloga Niacin i niacinamid su enzimski sistemi koji učestvuju u reverzibilnoj oksidaciji i redukciji (respiraciji), pomoću prenošenja vodonika. Nikotinska…

Vitamin B3 u ishrani: obogaćeni beli i punozrni hleb (crni), grašak, zeleno povrće, osušena džigerica, nemasno meso, bubrezi, riba, živinsko meso, mleko i mlečni proizvodi, pirinačne mekinje, neprerađene žitarice, pivski kvasac, kikiriki, orah, koštunjavi plodovi, tunjevina

- relativno je otporan na: toplotu, oksidaciona sredstva i svetlost;

Biohemija i uloga

Niacin i niacinamid su enzimski sistemi koji učestvuju u reverzibilnoj oksidaciji i redukciji (respiraciji), pomoću prenošenja vodonika. Nikotinska kiselina se može sintetizovati u organizmu čoveka, iz triptofana (60 mg triptofana = 1 mg nikotinske kiseline). Za ovu reakciju neophodan je vitamin B6. Nikotinska kiselina u organizmu može preći u niacinamid. Niacinamid sastavni je deo dva koenzima: NAD i NADP. Oni predstavljaju sredstva za prenos vodonika i elektrona putem reverzibilne oksidacije i redukcije. Primanjem vodonika NAD i NADP prelaze u redukovani oblik NADH i NADPH, koji se čitaju sa prefiksom dihidro. NAD i NADP mogu preći jedan u drugi;

- spada u grupu promotora rasta;

- niacin vraća negativni naboj eritrocitima, a što omogućava lakši protok krvi, jer se sada eritrociti odbijaju kako jedan od drugog, tako i od endotelnih ćelija, koje oblažu zidove krvnih sudova, a imaju isto negativni naboj. Na ovaj način niacin poboljšava protok i prenos kiseonika, tj. ishranu svih tkiva;

- niacin oslobađa histamin, heparin i bradikinin u krvotok. U slučaju stvaranja fibrinskog tromba niacin aktivira fibrinolitički sistem. Zbog toga, kao i zbog vraćanja negativnog naboja ima antiagregaciona svojstva;

- niacin ima, a niacinamid nema vazodilatatorna svojstva;

- niacin smanjuje sintezu lipoproteina niske gustine. Snižava holesterol i trigliceride, a niacinamid ne smanjuje;

- Vitamin B3 je bitan za sintezu seksualnih hormona (estrogena, progesterona, testosterona), kortizona, tiroksina i insulina;

- izlučuje se metilovanjem (najvećim delom) koje se obavlja u jetri, a metionin je glavni izvor ovih metilnih grupa.

Nakon demetilovanja iz metionina nastaje homocistein, a iz njega cistein. Vitamin B6 takođe vezuje ove metilne grupe (detalje pogledaj pod biohemijom vitamina B6).

Smatra se da napade kod šizofrenije i afektivnih poremećaja izaziva supstanca koja ima slično dejstvo meskalinu, tj. LSD- u (dietilamid liserginske kiseline). Davanje metionina ili izaziva ili pogoršava opisane psihijatriske poremećaje.

Biohemizam metionina usko je vezan i sa procesom ateroskleroze (vidi pod vitamin B6);

- ukoliko su klinički poremećaji opisani pod tačkom 4) vezani uz artritis, vitamin B3 uspeva brzo da normalizuje povišenu sedimentaciju;

- bakterije creva su u stanju da ga sintetišu i one služe kao izvor manje količine vitamina B3;

- učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata – masti – proteina. Kod manjka vitamina B3 narušeno je disanje tkiva i svi sintetski procesi;

- apsorpciju niacina pomažu: B-kompleks, B1, B2, C i fosfor, a odmažu: kafa, alkohol, puno šećera i kukuruz. Alkohol ubrzava i potrošnju vitamina B3;

Preporučene doze

muškarci – 16 – 19 mg/d ekvivalenata niacina

žene     – 13 – 15 mg/d ekvivalenata niacina

trudnice i doilje – 15 – 18 mg/d ekvivalenata niacina

od 2 meseca do 4 god. -  9 mg/d

4 god. i stariji – 20 mg/d

trudnice i doilje – 20 mg/d

- 1 ekvivalent niacina = 1 mg niacina = 60 mg dijetetskog triptofana;

- toksičnost je jako mala i deset hiljada puta veće doze od propisanih neće napraviti nikakvu štetu;

- sto ili više miligrama nikotinske kiseline (niacina) dnevno može izazvati prolazne simptome, koji ne traju duže od 4 dana: iznenadno crvenilo, svrab, vazodilatacija, povećan dotok krvi u mozak (vrtoglavica) i pad krvnog pritiska. Ovi simptomi posledica su priliva histamina i heparina u krvotok. Nikotinamid može izazvati mučninu, ali ne izaziva crvenilo;

Vitamin B2 - Riboflavin

VITAMINI

Vitamin B2 – Riboflavin

(riboflavin; laktoflavin; vitamin G; faktor rasta – za laboratorijske životinje) Hrana      – nalazi se u surutki od mleka (kao u vodi rastvorljivi žuto – zeleni fluoroscentni pigment); – relativno je stabilan prema toploti, ali vidljiva svetlost, UV zraci i alkalije dovode do brzog i ireverzibilnog raspadanja vitamina B2. Čuvanje hrane na hladnom uništava,… 

Vitamin B2 u ishrani: mleko, džigerica, žumance, obogaćeni beli i punozrni hleb, ne oljušteno zrnevlje, cerealije, torula, pivski kvasac, mlečni proizvodi, orah, osušene kajsije, meso (organi-bubrezi, goveđe srce), crni šećerni sirup od melase

- nalazi se u surutki od mleka (kao u vodi rastvorljivi žuto – zeleni fluoroscentni pigment);

- relativno je stabilan prema toploti, ali vidljiva svetlost, UV zraci i alkalije dovode do brzog i ireverzibilnog raspadanja vitamina B2. Čuvanje hrane na hladnom uništava, ali ne potpuno vitamin B2 (u soku koji nastaje otapanjem smrznutog mesa nalazi se: 9% belančevina, 12% tiamina, 10% riboflavina i 15% niacina);

- voda u kojoj se potapa zrnevlje i seme da bi pustilo klice je bogata vitaminom B2;

Biohemija i uloga

Više o vitaminu B2 možete pročitati u knjizi “Vitaminologija”.

Preporučene doze

muškarci – 1,4 – 1,7 mg/d

žene     – 1,2 – 1,3 mg/d

trudnice i doilje – 1,5 – 1,7-2,0 mg/d

od 2 meseca do 4 god. – 0.8 mg/d

4 god. i stariji – 1,7 mg/d

trudnice i doilje – 2,0 mg/d

- prema Paulingu doze od 50 – 100 mg/d mogu se primeniti bez bojazni. Nije poznato da postoji toksična, tj. smrtna doza;

- riboflavin mononukleotid i flavinat su kofermentne forme i u terapiji se primenjuju obe forme;

Klinika

Hipovitaminoza B2:blagi simptomi – bledilo usta, stomatitis, površinsko pucanje kože na uglovima usana, jezik bolan sa lako ljubičastom bojom, loša digestija, konjuktivitis i fotofobija, slabost, vrtoglavica i gubitak u telesnoj težini;

teški simptomi – helioza (ispucala koža na uglovima usta), prskotine nozdrva, malinasti jezik, umereni edemi, anemija, disfagija, vaskularizacija kornee uz cirkumkornealnu injekciju i seboroični dermatitis (lokalizovani, najčešće na licu).

Test – mokraćom se izlučuje manje od 50 mikrograma/d vitamina B2.

Terapija – 40 – 50 mg/d vitamina B2 (oral., i.m., i.v.) sve dok se simptomi ne povuku. Umesto čistog vitamina B2 može se dati sušeni pivski kvasac u dozi od 3 x 30 gr/d;

- deformacije ploda usled manjka vitamina B2, za vreme trudnoće, zahvataju mozak i kosti (kratki ekstremiteti, rascepi usana itd.). Talidomid, lek koji je unesrećio mnogu decu inaktiviše vitamin B2;

- simptomi manjka često se javljaju zajedno sa simptomima koji su znaci manjka vitamina B1 i vitamina B3. Tako se često uporedo javlja pelagra, ali i manjak gvožđa;

- izražene crte oko usana, masna kosa, zamagljen vid na prigušenom svetlu, fotofobija, često suzenje očiju, upaljeni očni kapci, perutave površine oko: nosa, obrva ili kose u onom delu gde uokviruje lice;

- ranice u ustima, na jeziku, usnama, koži i genitalijama;

- promene na koži kod manjka vitamina B2 osim lica mogu zahvatiti i ruke, noge i stopala;

- na jednjaku nastaju prekancerozne promene kod manjka vitamina B2;

- rast dece je usporen kod manjka vitamina B2;

- u dece se može javiti anemija pri čemu se u eritrocitima nalaze vakuole. Polako dolazi do gubljenja vida, sluha i hodanja. Spada u genetotrofna oboljenja, a koje dobro reaguje na vitamin B2. U terapiji krenuti od 75 mg/d vitamina B2 pa polako spuštati do 25 mg/d;

- davati ga novorođenčadi koja su podvrgnuta kvarcovanju (plavo svetlo);

- Vitamin B2 usporava razvoj katarakte;

- ublažava zamor očiju;

- dijabetičari su podložni manjku vitamina B2;

- kod hipertireoze vitamina B2 se brzo istroši i treba ga davati u velikim količinama;

- Vitamin B2 je dobar za zdravu kosu i nokte.

Vitamin B1

VITAMINI

Vitamin B1

(aneurin; tiamin; tiamin hidrohlorid; antiberiberi vit; antineuritni vit) Hrana   – u maslacu ga nema, a vrlo malo ga ima u mleku; – kuvanje u neutralnoj ili alkalnoj sredini, kao i sumpordioksid brzo razaraju vitamin B1. To je važno znati da se konzervisanje hrane ne bi vršilo sumporastom kiselinom i njenim solima. Kuvanje na pari…

Vitamin B1 u hrani: obogaćeni beli i punozrni hleb, čitava pšenica, žitne klice i mekinje, crno pšenično brašno, braon riža, cerealije, leguminoze, kupus, spanać, mahunarke, krompir (manje), crni šećerni sirup od melase, lešnik, orah, pomorandža, patlidžan, džigerica, meso (svinjetina), riba, žumance, pivski kvasac, srce, bubrezi

- u maslacu ga nema, a vrlo malo ga ima u mleku;

- kuvanje u neutralnoj ili alkalnoj sredini, kao i sumpordioksid brzo razaraju vitamin B1. To je važno znati da se konzervisanje hrane ne bi vršilo sumporastom kiselinom i njenim solima. Kuvanje na pari ili izlaganje vlažnoj toploti znatno smanjuju sadržaj vitamina B1 u hrani. Alkohol uništava vitamin B1;

- čuvati ga od vlage i svetlosti, na mračnom, suvom i hladnom mestu;

Biohemija i uloga

Više o vitaminu B1 možete pročitati u knjizi “Vitaminologija”.

Preporučene doze

muškarci – 1,2 – 1,4 mg/d

žene     – 1,0 – 1,1 mg/d

trudnice i doilje – 1,4 – 1,5 mg/d

od 2 meseca do 4 god. – 0,7 mg/d

4 god. i stariji – 1,5 mg/d

trudnice i doilje – 1,7 mg/d

- prema Paulingu doze od 50 – 100 mg/d svi dobro podnose i nije poznato da postoji toksična, tj. smrtna doza;

- dnevne potrebe u starosti rastu;

- kod naglog injekcionog davanja nastaje: hipotenzija, mišićna slabost, poremećaj disanja;

- ne davati ga u istom špricu sa vitaminom B12 (koji podstiče alergijsko dejstvo vitamina B1) i vitaminom B6;

- alergijska reakcija se manifestvuje: svrabom, koprivnjačom i angioneurotičnim otokom. Moguć je smrtni ishod nakon i.v. primene 100 mg vitamina B1;

- proizvodi se u obliku tiamin hlorida i tiamin bromida;

Klinika

Hipovitaminoza  vitamina B1 – blagi simptomi: neodređene brojne tegobe koje ukazuju na neurasteniju (anoreksia, trnjenje, grčevi u mišićima, osetljivost u listovima nogu, parestezije i hiperaktivnost, koje kasnije prate oslabljeni refleksi patele i Ahilove tetive). Depresija, slabost, zamor, lako se zadiše. Usporen rast kod dece. Gastrointestinalna atonija i opstipacija. Osetljivost na buku (galamu) ;

- teški simptomi (beri beri): anoreksija, polineuritis, serozni izlivi, potkožni edemi, paralize (šaka i stopala, zatim ruke i noge), srčana insuficijencija (tahikardija, edemi i ne specifične EKG promene, pre no što stane srce se obavezno proširi). Shoshin beri beri – teško oboljenje srca, sa metaboličkom acidozom.

Test:1) meri se odnos mlečne kiseline prema pirogrožđanoj kiselini u krvi posle uzimanja glukoze. Ukoliko nema tiamina nivo pirogrožđane kiseline u krvi i urinu se povećava;

2) klinički odgovor na injekcije tiamina u toku 24.00 – 48.00 časova.

Terapija: 20 – 50 mg/d tiamina (oralno, i.m., i.v.) dve nedelje, a potom smanjiti na 10 mg/d. Umesto čistog vitamina B1 može se dati isušeni pivski kvasac u dozi od 3 x 30 gr/d.

- Wernick-eova bolest – može nastati kod manjka vitamina B1. Počinje u obliku nervoze, nesanice, depresivnosti i nesposobnosti koncentracije. U tom momentu obično se postavlja dijagnoza neuroze ili senilnosti. Kako bolest dalje napreduje dolazi do gubitka kordinacije udova (ataksija), spastičke paraplegije, očni mišići se koče, hipertenzija, um pada u amneziju, zatim komu i na kraju nastupa smrt.

- deficit se uvek prvo ispoljava subkliničkim simptomima, a zatim prelazi u hronični deficit;

- Vitamin B1 je neophodan  za rast;

- šake, stopala i oko usana plavičaste su boje. Srce ubrzano kuca, a pritisak je nizak;

- prvenstvenu ulogu ostvaruje u funkcionisanju: nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, gastrointestinalnog trakta i mišića;

- polineuritis;

- neuralgija;

- koristi se i u lečenju: alkoholnog neuritisa (alkoholičari uvek imaju manjak vitamina B1), neuritisa u trudnoći i pelagre (sa vitaminom B3);

- ukoliko ne možeš da zaspiš; imaš osećaj potrebe za namirnicama i napitcima slatkog ukusa (čak te isti osećaj budi noću); izgubiš apetit, nervozan si, imaš neobjašnjive bolove u grudima, u predelu srca – sve su to simptomi manjka vitamina B1 (i/ili B12);

- poremećaji u varenju, mučnina, težak zatvor;

- manak se može ispoljiti u obliku:1) slaboti srčanog mišića, sa srčanim edemima;

2) neuropatija, koja vodi u degeneraciju perifernih nerava i na kraju paralizu;

3) anksioznost (neuroza), sa poremećajem sna, promenom ličnosti (ponekada neprijateljska), povišenom temperaturom nepoznatog uzroka, povremene dijareje i gubitak apetita;

- peckanje i žarenje u nožnim prstima, žarenje stopala naročito noću, upala mišića potkolenice, a uz to mogu postojati: razdražljivost, depresija ili konfuzija, nestabilan hod, slaba kordinacija pokreta, a pri savijanju vrata kao da ga je udarila struja (kao elektrošok). Ovi simptomi podsećaju na simptome koji se javljaju kod manjka vitamina B12;

- manjak vitamina B1 briše pamćenje (u starijim godinama to je vitamin koji najčešće nedostaje  i u tim godinama često se postavlja dijagnoza senilnosti): slabo pamćenje, promene krvnog pritiska i pulsa, srčane tegobe, gubitak apetita. Terapija od 20 mg/d vitamina B1 za 12 dana vraća nivo vitamina B1 na normalu;

- kod težih psihijatrijskih poremećaja, npr. šizofrenije nađen je manjak vitamina B1;

- 50% dijabetičara ima manjak vitamina B1;

- jača srce (daje snagu) ;

- u terapiji glaukoma;

- problemi sa vidom kod epileptičara ( 50 mg/d 6 nedelja);

- ublažava dentalni postoperativni bol;

- kod teških hroničnih oboljenja jetre dati vitamin B1 u dozi od 200 mg/d 7 dana;

- kod rana davanje vitamina B1 dovodi do stvaranja gušćih granulacija (ubrzava metabolizam na mestu povrede);

- pomaže lečenju herpes- zostera;

- koristi se u terapiji: neuritisa i spazma perifernih krvnih sudova;

- primenjuje se u svim hipoksičnim stanjima, kao što su: šok, pneumonija, ishemija miokarda i mozga, srčana insuficijencija (glikozidi + B1), srčana aritmija i ugrožena novorođenčad;

- u prevenciji visinske i morske bolesti;

- u slučajevima: enterokolitisa, paralize creva, polineuritisa, nekrotizirajuće encefalopatije i tiamin zavisne megaloblastne anemije primenjuju se mega doze vitamina B1, do 1.500 mg/d;

- koristan je u: a) povećanju kapaciteta učenja (memorije), a diže i IQ;

b) u terapiji autointoksikacija;

c) za stabilizaciju apetita;

- hipervitaminoza vitamina B1 – povraćanje, znojenje i dispnea. 500 mg ili više izaziva pospanost;

- vrlo visoke doze smanjuju masu raznih tumora.

Vitamini B kompleksa

VITAMINI

Vitamini B kompleksa

Hrana   Biohemija i uloga Vitamini B  kompleksa su: B1, B2, B3, B5, B6, folna kiselina (B11), B12, liponska kiselina, biotin (H), PABA (H+) i inozitol (I); – aluminijum aktivira vitamine B grupe, a unošenje vitamina B grupe dovodi do porasta koncentracije aluminijuma u krvi; –

Hrana

čitava zrna, jetra, pivski kvasac

Biohemija i uloga

Vitamini B  kompleksa su: B1, B2, B3, B5, B6, folna kiselina (B11), B12, liponska kiselina,biotin (H), PABA (H+) i inozitol (I);http://www.vitaminologija.com/page/2/

- aluminijum aktivira vitamine B grupe, a unošenje vitamina B grupe dovodi do porasta koncentracije aluminijuma u krvi;

- svi vitamini B grupe su rastvorljivi u vodi. Praktično se, izuzev minimalnih količina, ne deponuju u organizmu;

- svi vitamini B kompleksa blisko su udruženi u hrani i funkciji. U slučaju nedostatka jednog člana uvek pored većih doza istoga treba nadoknaditi i sve ostale članove B- kompleksa.

Primena visokih doza samo jednog člana može izazvati nedostatak drugih vitamina iz B  kompleksa;

- apsorpciju pomažu: vitamin C, E, kalcijum i fosfor, a odmažu: stres, mnogo šećera, kafa, alkohol, infekcija, kontraceptivne pilule, pilule za spavanje, sulfonamidi;

Klinika

Usled manjka vitamina B dolazi do: gubitka apetita, koža postaje gruba i suva, a kosa slaba, premor, zatvor, akne, insomnia;

- ukoliko se uzima maksimalno dopuštena dnevne doze B kompleksa komarci nas zaobilaze;

- B  kompleks je dobar za: nervni sistem, zdravu kožu, muskularni tonus, pomaže gastrointestinalnom traktu, daje energiju. Pomaže: kosi, očima, jetri i sluzokoži usta. Učestvuje u metabolizmu ugljeni hidrati – masti – proteini.
b komplex natural wealth

One comment on “PROLECE JE PRAVO VREME DA SE OCISTI ORGANIZAM -

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s