OSHO – RAZNI TEKSTOVI I CITATI

“Ja ne verujem u religiju. Moj stav je da treba ZNATI, jer to je potpuno druga stvar. Znanje potiče od sumnje, a ne od verovanja. Onog trenutka kada poverujete u nešto, prestali ste da istražujete. Vera je jedna od najgorih stvari koja truje i uništava ljudsku inteligenciju. Sve religije se zasnivaju na veri; jedino se nauka zasniva na sumnji. A ja bih želeo da i pristup izučavanju religije bude naučni, zasnovan na sumnji, tako da ne moramo da verujemo a da ipak jednog dana možemo da saznamo istinu o vlastitom biću, kao i istinu o celom univerzumu“. ( Koliko sam ja primetila, bas religije tvrde da sumnja ne potice od Boga, vec od one suprotne strane njemu. Sta to onda znaci, ko koga ovde laze, pitam se ja, Vesna? Tako se ja stalno pitam kada uporedjujem necije misli i verovanja..) :D

„Vi niste odgovorni nijednoj naciji, nijednoj crkvi, nijednom Bogu. Vi ste odgovorni samo za jednu stvar, a to je samo-spoznaja.(da upoznate ko ste vi). A čudesno je to da, ako uspete da ispunite ovu dužnost, moći ćete onda da ispunite druge dužnosti s lakoćom. Onog trenutka kada spoznate vlastito biće, vaš pogled na svet će se iz korena promeniti. Vaš stav prema životu pretrpiće radikalne promene. U vama će se javiti novi osećaj odgovornosti – ali ne osećaj kao da bi nešto trebalo uraditi, niti osećaj kao da se neka obaveza mora ispuniti, već osećaj radosti što to činite“.

To se treba veoma jasno shvatiti. Onog trenutka kada osoba postane svesna, ona postaje biti sama. Sto ste vise svesniji, to je visa svest da ste sami. Zato nemojte da bezite od te cinjenice u drustvo, prijateljima, udruzivanjima, u masu. Nemojte od toga bezati. To je veliki fenomen. Ceo proces evolucije je radio u tom pravcu. Svest je dospela do mesta gde vi spoznajete da ste sami. Osho

- Ako mozes, pokusaj razumeti da postoji potpuno druga vrsta ljubavi. A to se desi kad si nasao svoj centar. A naci svoj centar je lako, jedino je tesko ne raditi nista da ga nadjes.“ – Osho

Ako se stvari ne dešavaju, ne krivite druge nego sebe, jer ne radite stvari koje trebate raditi da bi se dogodilo ono što želite. I mi smo se znači, sada zajedno dogovorili da – odsad ne ponavljamo stare greške. Um će to nastaviti da radi, jer je navikao na to, ali vi morate osigurati da neprekidno kontrolišete um. A da bi ga kontrolisali morate biti odvojeni od uma i voditi dijalog s njim. I kad um ide u stare stvari, vi ga stavite na drugi kolosjek. Recite mu da vam je to neprihvatljivo i stavite ga na kolosjek koji vama odgovara.

OSHO

Ravnodušnost je ključ, jednostavno, budi ravnodušan. Ako se nešto pojavi – prihvati to. Unesi sve više i više energije u poverenje i ljubav – jer energija sumnje i energija poverenja ista energija. Ostani ravnodušan prema sumnji. U trenutku ravnodušnosti tvoja saradnja se pekida, ti je više hraniš – zato što se kroz pažnju sve hrani. Ako pokloniš pažnju svojoj sumnji, čak i ako si protiv nje, opasno je, zato što je svaka pažnja hrana, to saradnja. Samo ostani ravnodušan, nemoj biti ni za, ni protiv: ne budi za sumnju, i ne budi protiv sumnje. Tako sada možeš da razumeš tri reči. Prva reč je ‘sumnja’, druga reč je verovanje’, a treća je ‘poverenje’, ili ‘odanost’, što je na Istoku poznato shraddha. Sumnja je negativan stav prema bilo čemu. Što god da čuješ, prvo na to gledaš negativno. Bićeš protiv toga i tražićeš razloge i opravdanja koji će podržati tvoje ‘protivljenje’. Tu je i um verovanja. On je sličan sumnjičavom umu, samo što mu je suprotan; nema meñu njima velike razlike. Takav um posmatra stvari pozitivno i trudi se da pronañe razloge i opravdanja koja će da podrže njegove stavove, kako da ostane za’. Um koji sumnja potiskuje verovanje, a um koji veruje potiskuje sumnju – ali oba su od iste sirovine, njihov kvalitet je isti. Tu je i treći tip uma, gde je sumnja jednostavno nestala – a kada sumnja nestane, nestaje i vera. Odanost nije verovanje, to je ljubav. Odanost nije verovanje jer nije polovična, ona je potpuna. Odanost nije verovanje jer u njoj nema više sumnje, pa kako ćeš onda da veruješ? Odanost ne traži nikakvo objašnjenje: nisi protiv, i nisi za. Odanost je poverenje, duboko poverenje, ljubav. Nikakvo objašnjenje za to nećeš moći da dadeš, jer to je jednostavno tako. I, šta da se radi? Ne stvarajte verovanje od odanosti, jednostavno ostanite nezainteresovani i za veru i za sumnju, i unesite više energije u ljubav; volite više, volite neuslovljeno. Nemojte da volite samo mene, zato što to nije moguće: ako volite, volite još više. Kada volite, vi postojite kroz različite načine ljubavi – ne samo prema Majstoru, već i prema svemu što vas okružuje: prema drveću i stenama, prema nebu i zemlji. Ti, tvoje biće, tvoj pravi kvalitet bića postaće ljubavni fenomen. Tada se javlja poverenje. I samo se u takvom poverenju može dati poklon kao što je Pesma o Mahamudri.

Kada je Naropa bio spreman, Tilopa mu je to poklonio. Zato zapamti da sa Majstorom nisi na ‘putu glave’. I sumnja i verovanje su ‘putevi glave’. Sa Majstorom si na ‘putu srca’. A srce ne poznaje sumnju, i ne zna šta je verovanje – srce zna jedino za odanost. Srce je baš kao malo dete: dete se grčevito drži za očevu ruku, i što god da otac uradi, to će uraditi i dete, ono mu niti veruje, a niti sumnja. Dete je nepodeljeno. Sumnja je polovična, kao i verovanje. Dete je još uvek celovito, celo. Ono jednostavno prati oca bilo kuda da on poñe. Samo kada učenik postane nalik detetu može mu se dati poklon najvišeg vrha svesnosti. Kada postaneš duboka dolina prijemčivosti, tada ti se najviši vrh svesnosti može dati. Samo dolina može da prihvati vrh. Učenik treba da bude potpuno ženstven, prijemčiv poput materice.

OSHO

VI NISTE ODGOVORNI NI JEDNOJ NACIJI, NI JEDNOJ CRKVI, NI JEDNOM BOGU.VI STE ODGOVORNI SAMO ZA JEDNU STVAR, A TO JE SAMO-SPOZNAJA. A CUDESNO JE TO, AKO USPETE DA ISPUNITE OVU DUZNOST, MOCI CETE DA ISPUNITE DRUGE DUZNOSTI SA LAKOCOM. ONOG TRENUTKA KADA SPOZNATE VLASTITO BICE, VAS POGLED NA SVET CE SE IZ KORENA PROMENITI. VAS STAV PREMA ZIVOTU PRETRPECE RADIKALNE PROMENE. U VAMA CE SE JAVITI NOVI OSECAJ ODGOVORNOSTI-ALI NE OSECAJ KAO DA BI NESTO TREBALO URADITI, NITI OSECAJ KAO DA SE NEKA OBAVEZA MORA ISPUNITI, VEC OSECAJ RADOSTI DA TO CINITE.

KNJIGA TAJNI – OSHO

Jezik ljubavi je sasvim drugačiji. Ja nijesam zanesen svojim egom; ja sam zainteresovan za tebe. Ja nijesam zainteresovan da nešto dokazujem, da ojačavam svoj ego. Ja samo želim da ti pomognem. To je samo milostivost u pomoći ka tvom razvoju, moja pomoć u tvom preporodu, tvom preobražaju. Drugo, logika će uvijek biti intelektualna. Koncepti i principi će u tom slučaju biti značajni. Argumenti će biti značajni, debatiranje će biti važno. U jeziku ljubavi, ono što se kaže, nije bitno; bolje reći, to je način na koji je nešto rečeno. Sadržina, riječ, više tu nije bitna. Sadržaj, poruka je tu važna. To je sada razgovor srca sa srcem, a ne diskusija uma sa umom. To nije debata: to je zajedništvo. Zato je to rijetkost.

* Muškarac i žena nisu samo fizički različiti: oni su i psihološki drugačiji. Polnost nije jedina razlika u njihovim telima. Tu postoje i psihološke razlike. Ženski um je prijemčiviji -ona potpuno prima, prihvata, predaje se, voli. Učenik treba ženstvenu psihologiju; drugačije neće biti u mogućnosti da uči. Ti možeš pitati, ali ako nisi dovoljno otvoren ne može ti se odgovoriti, ako si otvoren, možeš primiti odgovor. Ti možeš postaviti pitanje i dalje ostati zatvoren. Taj odgovor tako neće moći prodreti u tebe. Tvoja vrata su zatvorena; ti si mrtav. Ti nisi otvoren. Ženska prijemčivost znači prijemčivost nalik maternici tvoje unutarnje dubine tako da ti to možeš pouzdano primiti. I ne samo to: mnogo više je potrebno. Žena u tom trenutku, ne samo da nešto prima, to prima kao svoje, to postaje deo njenog tela. Dete je začeto. Žena je zatrudnela. Trenutkom začeća dete postaje deo njenog bića, deo njenog tela. To više nije nešto strano, nije nešto tudje. To je apsorbovano, upijeno. Sada to dete počinje da živi ne kao nešto što je pridodato majci, već kao deo nje, nastavlja život majčinim životom. A dete nije samo dato, nije samo umetnuto u majčinu maternicu: žensko telo postaje kreativno; dete počinje da raste. Učenik treba jednu takvu vrstu maternice, jednu tako prijemcivu maternicu duha. Sve što se bude primalo neće se skupljati kao neko mrtvo znanje. To mora rasti u tebi, mora se razvijati: to se mora otelovljavati u tebi. To sada mora postati deo tebe, mora se razvijati i rasti u tebi. Taj rast će te promeniti, preporodiće te učiniće te primaocem.

POGLED NA MEDITACIJU DANAS

Kad nema razmišljanja, saznajemo ono što je skriveno našim mislima. Kad nema oblaka, ugledamo plavo nebo, a i u nama je plavo nebo. Odmaknite oblak misli kako bi nebo postalo vidljivo, kako biste saznali da ono postoji. To je moguće. Kad se um odmara i u njemu nema misli, tada u tišini, u toj dubokoj bez-mislenosti, u potpunoj odsutnosti misli, može se videti istina. – OSHO

OŠO

Ljubav je istinska samo onda kada daje slobodu !

http://www.youtube.com/watch?v=kX9r1_2F0aY&feature=share

Ljubav je istinska samo onda kada daje slobodu.Ljubav je istinita samo kada se ne mesa u privatnost druge osobe.Postuje njenu individualnost, njenu privatnost.

OSHO

Ego je zatvoreno stanje svesti: svi prozori, vrata, sve zatvoreno. Zvite gotovo izolovani, ucaureni; ego vas okruzuje kao caura. Ego je kao jaje: n postoji niti mali prozor koji bi dozzvolio da ista udje. Ego je uplasen; bez straha se sam zatvara, skuplja se. Tako se stvara patnja. Blazenstvo je biti u toku sa postojanjem, biti potpuno sa njim.

OSHO

Ljubavnici se mogu rastati, ali razumevanje kojeg su postigli u društvu onoga drugog, ostat će im uvek kao poseban dar. Ako volite nekoga, jedino vredan dar koji mu možete dati je izvesna količina razumevanja.

OSHO

„Najveća tajna zivota je – i to zapamti zauvek – da je zivot poklon.

OSHO

Pravi trenutak je kada shvatis da smrt nije nista do svlacenje stare odece sa sebe, ili promena kuće, doma, promena forme, nista ne umire, nista ne moze umreti.Smrt je najveća iluzija koja postoji.

OSHO

Samo (“umire“) transformi se se materijalno telo, ali to telo nismo mi, mi smo svetlost koja zivi u beskonacnost…

OSHO

- Nisam ja ovde da vas ubedim ni u šta. Nisam tu niti da vam dam neku dogmu, neko verovanje po kojem ćete živeti. Ja sam tu da vam uzmem sva verovanja jer će vam se tek tada desiti Život. Ne dajem vam ništa na osnovu čega možete živeti, ja vam jednostavno uzimam sva pomagala, sve štake. Ošo

- FabijanBudilnik Periškić – UPUTSTVO ZA UPOTREBU: Za duhovni rast treba velika hrabrost jer ti se sav dotašnji svet ruši. Ili ćeš napraviti korak napred u rast ili korak nazad u sigurnost. Zato ja – kao i Ošo – ne dajem nikakvu lažnu nadu, ne pokušavam učenike prilagoditi društvu; moje je učenje je – PRILAGOĐAVANJE SEBI! A za to i ja moram učenicima uzeti štake i učiti ih da hodaju sami.  Zbog svega toga, niti se nadam, niti imam a niti ću imati puno učenika… Ima ih tačno koliko treba.

OSHO

Čovečanstvo se deli na tri dela. Jedan deo, glavni deo, skoro 99%, nikad ne mari za istinu. Ostaje u zaboravu. Potpuno je usnulo. Ne istražuje. Živi životom mesečara. Pitanje „Šta je istina?“ nikad se ne postavlja. To je veći deo čvečanstva.Oni žive u neznanju, potpuno nesvesni da ne znaju, i ne samo nesvesni da ne znaju – oni možda misle i sanjaju da znaju. (…) Čak i ako pristupite tom delu ljudi i kažete im za istinu, oni će se nasmejati. Reći će da pričate gluposti. I ne samo to, oni će poreći da postoji bilo šta nalik istini ili Bogu ili nirvani. Ako im prenesete poruku nekog prosveljenog bića, oni će odgovoriti da nikad nije ni postojalo takvo biće i da ne može da postoji.

OSHO *BHAGVAN SHREE RAJNEESH

Osho – Bhagvan Shree Rajneesh (1931-1990) je rođen u Pradešu, Indija. U 21. godini prepoznaje potrebu za duhovnim istraživanjima. Doktorirao je filizofiju i jedno vreme radio kao profesor filozofije na Univerzitetu u Jabalpuru. Nazivali su ga „profesor sa zlatnim jezikom“ u našem jeziku zlatousti. Nekoliko godina kasnije napušta to mesto da bi se posvetio proučavanju meditacije. Tokom šezdesetih godina putuje Indijom kao Učitelj. Zalagao se za prosperitet Indije, uvođenje savremenih tehnologija, kontrolu rađanja i kritikovao mnogobrojne religije kao mrtve i prepune rituala. Nastanjuje se u Bombaju gde redovno podučava i organizuje kampove na Himalajima. Ubrzo osniva ašram u Puni i njegovo učenje počinje da se širi čitavim svetom. Svečanosti koje je organizovao u ašramu privukle su veliki broj ljudi, u jednom trenutku bilo ih je preko 30.000. Ali ubrzo se povlači u tišinu i meditaciju usled velike telesne iscrpljenosti. Zbog velikog pritiska Indijske vlasti seli se u Ameriku. Američki sledbenici kupuju veliko imanje u centralnoj pustinji u Oregonu gde počinje sa izgradnjom kampa, tj. nastaje velika poljoprivredna zajednica koja pustinju pretavra u oazu. Kao duhovni vođa od američkih vlasti traži dozvolu za boravak, ali ga oni odbijaju. Osho počinje da biva organizovano napadan od strane hrišćanske zajednice SAD. Tada započinje medijska hajka na njega i njegove sledbenike. Sve to rezultira njegovim hapšenjem i progonstvom kao i zabranom ulaska u SAD. Organizovano ga sprečavaju da boravi u drugim zemljama. Vraća se u Indiju u svoj ašram u Puni. Do svoje smrti ostaje u ašramu držeći predavanja i podstičući polaznike na razvojne promene.  „Ljubav je jedna religija, jedno božanstvo, jedna misterija koja treba da se živi. Kada shvatite ljubav, shvatili ste sve mudrace i sve mistike sveta. To je jednostavno koliko otkucaji srca i disanje. To već nosite u sebi, to nije nešto što vam je društvo dalo… Ljubav mora biti stvarnost u vašem životu, ne samo pesma, ne samo san. Mora biti aktualizovana. Nikada nije prekasno da prvi put iskusite ljubav. Naučite da volite. Vrlo mali broj ljudi zna da voli. Svi znaju da je ljubav potrebna, svi znaju da život bez ljubavi nema smisla, ali niko ne zna kako da voli. I sve ono što ljudi rade u ime ljubvi nije ljubav, uvek je nešto drugo. To je pomešano sa mnogim stanjima: besom, ljubomorom, mržnjom, posesivnošću, dominacijom, egom. Svi ovi otrovi uništavaju sam nektar. Voleti znači osloboditi se ovih otrova…“Kao retko harizmatična, obrazovana i produhovljena ličnost, smatra se jednim od najkontraverzijih Učitelja joge. Bio je veliki poznavalac svih svetskih religija, filozofija, psihologije, joge… Dobro je osećao probleme zapadnog čoveka i kroz svoje besede pomagao velikom broju ljudi koristeći svoje široko znanje prenoseći univerzalne istine na vrlo jednostavan način. Nije pisao knjige. Njih su pisali saradnici, spontano beležeći njegova predavanja. Danas su to bestseleri prevedeni na skoro sve jezike sveta. Bio je dobar poznavalac joge i stalno naglašavo ogroman doprinos Patanđalija i njegove sistematizacije joge. „Joga nije religija, imajte to na umu. Joga nije hinduistička, budistička niti muslimanska. Joga je čista nauka kao matematika, fizika ili hemija. Joga je nauka i sasvim je slučajno što je hindus otkrio. Joga je čista matematika unutranjeg bića. Tako da jogin može biti hrišćanin, musliman, budista. Do istine u jogi ne dolazi se kroz veru već kroz sopstveno iskustvo, kroz svoju sopstvenu realizaciju – transformaciju u biće više svesnosti. Joga podrazumeva promenu onoga koji je praktikuje. Joga znači koračanje u novi život. Slabosti moraju da se prevaziđu da bi se rodilo novo biće. Novi život je skriven u vama.… Joga nije terapija, joga ne pokušava ni nakoji način da vas prilagodi društvu… joga je prilagođavanje samome sebi, sopstvenom savršenstvu. To je prilagoavanje božanskoj prirodi u nama!“ – Osho *Bhagvan Shree Rajneesh

OSHO – NEBESKO SEME

Čovjek ne živi ono što jeste, već ono što želi biti: ne živi s izvornim licem, već s naslikanom, umjetnom maskom. Čitav problem je u tome. Kada se rodite, lice je vaše – ali malo pomalo, društvo vas počne oblikovati po svom: počinje ono izvorno lice gurati u drugi plan, i da vam istovremeno nudi najrazličitije maske – za svaku situaciju po jednu – jer jedno lažno lice uopće nije dovoljno. Situacija se stalno mijenja, i zato vam je nužno da pri ruci imate mali milijun umjetnih lica. Od jutra do večeri, pa od večeri do jutra, vi koristite na tisuće maski. Kada primijetite da vam u susret ide neki moćan i utjecajančovjek, vi promijenite masku. Ako vas prosjak mimoilazi, u trenutku ste drugačiji. Sve vrijeme, svakog trenutka, dešava se neprestana promjena na licu. Čovjek mora biti svjestan toga, jer stvar je sada postala tako mehanička, da izmiče pažnji: lica se mijenjaju sama od sebe. Sluga ulazi u sobu: vi ga ne udostojite ni pogledom, i ponašate se kao da nikoga nema, kao da je ništavilo ušlo u sobu. Ali, kada vaš šef ue, odjednom skačete, presamićujete se od napora i ulagivanja, lice vam sija, pozdravljate, slavite, baš kao da je Bog osobno došao da vas posjeti. Posmatrajte pažljivije svoje lice, tu promjenu kojoj se ne vidi kraj. Gledajte se u ogledalu i mislite o svim licima koja možete promijeniti. Napravite lice koje najčešće nosite kada ste sa svojom ženom. Sada napravite ono lice koje oblačite s voljenom, sada ono pohlepno, pa ono kada ste ljuti, kada osjećate seksualnu želju, licem dočarajte nezadovoljstvo, i osujećenost. 1 samo gledajte pažljivo: vi niste jedan čovjek – vi ste gomila, masa. Čakćete vremenom otkriti da jednostavno ne možete povjerovati da “takvo i takvo” lice uopće pripada vama. Ogledalo je pravi blagoslov. Pred njim možete i meditirati, mjenjajući lica – to će vam dati uvid u lažnost vašeg vlastitog života. A nijedna maska koju ste vidjeli ne predstavlja vas. Ništa od svega toga nije ono što vi sami jeste.

OSHO – O MOLITVI

Nema nikoga da čuje vaše molitve. Vaša molitva je samo monolog; vi se molite praznom nebu. Nema nikoga da vas nagradi za vaše molitve – zapamtite to! Ako zaista znate šta je molitva, sama molitva je dovoljna nagrada. Niko drugi vas neće nagraditi; nagrada nije u budućnosti, nije u zagrobnom životu. Ali sama molitva je toliko divan fenomen da vas nije briga za budućnost i nagrade. To je pohlepa, ideja o nagradi. Sama molitva je kao slavlje, ona donosi veoma veliku radost i ekstazu tako da se osoba moli samo zbog same molitve. Ona se ne moli iz straha i iz pohlepe. Takva osoba se moli jer uživa u tome; nije je briga da li postoji Bog ili ne.Ako uživate u plesu, vi ne pitate da li Bog postoji ili ne postoji. Ako uživate u plesu, vi samo plešete; da li neko sa neba vidi vaš ples ili ne vidi, to nije vaša briga. Da li će vas zvezde, ili sunce ili mesec nagraditi za vaš ples, vi za to ne brinete. Sami ples je dovoljna nagrada. Ako volite da pevate, vi pevate; da li neko to sluša ili ne sluša, u tome nije stvar.Takva je molitva. To je ples, to je pesma; to je muzika, to je ljubav. Vi uživate u tome i završite sa time. Molitva je sredstvo, molitva je kraj. Kraj i sredstvo nisu odvojeni – tek tada znate što je molitva. Kada kažem molitva, ja mislim na otvorenost prema Bogu. Ne treba ništa da kažete, ne treba ništa da pitate već samo da ste otvoreni tako da ste spremni ukoliko on želi nešto da vam da. To je duboko iščekivanje ali je lišeno žudnje – to je ono što trebate. Uporno iščekivanje – upravo kao da nešto treba da se dogodi svakog trena. Vi ste uzbuđeni zbog isčekivanja nepoznatog ali nemate nikakvih želja. Vi ne kažete da to treba da se dogodi ili ne treba da se dogodi. Ako zatražite, molitva će biti nečista. Kada vi ne tražite, kada ste mirni ali otvoreni, spremni da idete bilo gde, spremni čak i da umrete, kada ste samo prijemčivi, pasivni, kada ste gostoljubivi prema duhovnosti, tada će se molitva dogoditi.Molitva nije nešto što možete uraditi – to nema ništa sa delovanjem. To nije neka akcija ili aktivnost – to je samo stanje uma. Ako želite da govorite, govorite, ali zapamtite, vaš govor neće uticati na egzistenciju. To će uticati na vas, i to može biti dobro, ali molitva neće promeniti Božije namere. To može promeniti vas, ali ako vas ne promeni, to je onda trik. Vi se možete godinama moliti, ali ako vas to ne bude promenilo, odbacite to, otklonite to, to je besmislica; nemojte to više raditi.Molitva neće promeniti Boga. Vi ste oduvek mislili da ako se molite, Bog će se promeniti prema vama. Biće vam naklonjen. On će se malo nagnuti na vašu stranu. Nema nikoga da vas sluša. Ovo prostrano nebo vas ne može čuti. Ovo prostrano nebo može biti sa vama samo ako ste vi sa njim – nema drugog načina za molitvu.Ja vam takođe predlažem da se molite, ali ta molitva treba da bude samo jedan energetski fenomen; ne odnos između poklonika i Boga – samo energetski fenomen.

(A ja se pitam kako ovo da shvati, ortodoksni vernik, vernik religijskih ucenja kome su vekovima pricali sasvim drugu pricu?)  ;)

KNJIGA _Buntovnik-OSHO

http://www.sannyas.org/index.php?title=Osho_Bibliography_-

PHILOSOPHIJA ULTIMA – OSHO

http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Osho_Philosophia_ultima.pdf

OBJAVE FORUM – CITATI

http://www.objave.com/phpBB2/viewtopic.php?t=1225&sid=493a01535951848dc9e0e7498508ff54

ZenMajstor.com – Vaše ZEN mestohttp://www.zenmajstor.com/

New osho Songs

http://www.youtube.com/results?search_query=New+osho+Songs+&oq=New+osho+Songs+&gs_l=youtube.12…2873.2873.0.4633.1.1.0.0.0.0.107.107.0j1.1.0…0.0…1ac.2.11.youtube.SecW0QaE2yg

- Zvezde izvan tebe su lepe, ali one nisu nista u poredjenju sa ljubavlju.
Ljubav je najsjajna zvezda, ona je sunce. Ljubav je dusa tvog sveta, njegov izvor.
Nadji je i podeli sa drugima. – Osho Rajneesh
- „Čovek mora biti dovoljno svestan sebe da bi prestao da se poistovećuje sa navikama, obrascima, šablonima koje su duboko usađene u biće, svakog od nas.“
(Nevinost, znanje, radoznalost-Osho)“

OSHO – OPUSTENOST
Šta je opuštenost? To je stanje u kojem se tvoja energija nikuda ne kreće, ni prema budućnosti, ni prema prošlosti – ona je jednostavno sa tobom. U tihom jezercetu tvoje energije, obavija te njena toplina. Ovaj trenutak je sve. Nema drugog trenutka. Vreme se zaustavlja – i opuštenost je tu.
Ako je vreme tu, neće biti opuštenosti. Jednostavno, sat se zaustavlja; vreme više ne postoji. Ovaj trenutak je sve. Ne traži ništa više, jednostavno uživaj. Raduj se običnim stvarima jer su one divne. U stvari, ništa nije obično – ako Bog postoji, sve je neobično. Ljudi mi dolaze i pitaju: ‘Veruješ li u Boga?’ Ja im odgovaram: ‘Da, jer je sve tako neobično, a da li bi bilo tako da u tome nema duboke svesnosti?’ Samo male stvari:Hodajući travnjakom dok kapi rose još nisu isparile, samo potpuno oseti sve – teksturu, dodir trave, svežinu kapljice rose, jutarnji vetar, zalazak sunca. Šta ti je više potrebno za sreću? Da li je moguće nešto više da bi bio sretan? Uveče, samo legni u svoj hladan krevet, oseti teksturu. Oseti kako krevet postaje sve topliji i topliji, kako si okružen tamom i tišinom noći. Zatvori oči i samo oseti sebe.Zar je potrebno da učiniš još nešto? I to je previše – javiće se duboka zahvalnost: to je opuštenost. Opuštenost znači da je ovaj trenutak i više nego dovoljan, da si dobio više nego što si mogao da tražiš ili očekuješ. Ako ništa ne tražiš, energija se nikuda neće kretati, a to je više nego dovoljno, to je više nego što možeš poželeti. To postaje mirno jezero. U sopstvenoj energiji ti se rastapaš. Ovaj trenutak je opuštenost. Opuštenost nije ni u telu ni u umu, opuštenost je u totalnosti. To je ono što su Bude govorile. – Osho-Tantra

- „Buddha je govorio da je rodenje bijedno, da je mladost jadna, starost da je bijedna, smrt da je nesreca – da život nije ništa do duga tragedija. Ako otpocneš sa stavovima otkriceš da je Buddha bio sasvim u pravu: ti ceš biti dokaz tome. No, ja ti želim reci da život nije bijedan i da se ne slažem sa Buddhom. Život postaje jadan, ali to je zbog tebe; u protivnom, život je beskrajno veselje. Ali da bi to znao, treba da budeš otvorenog srca i širokogrud. Ne pristupaj životu zgrcene ruke, uskogrudno. Otvori svoje ruke. Idi u život sa imanentnom bezbrižnošcu. Stavovi su uskracivanja: tako pristaješ na uskracivanja od kušanja života, iskustva, življenja. Ti si vec dospio do izvjesnog zakljucna, a kada je taj zakljucak a priori u tebi, tada bi to mogao pripisati životu. To ne znaci da ce to potvrditi život, ali ce tvoj um pokušati naci izlaz i znacenje, argumente koji ce to podržati. Ja vas ucim životu bez stavova. To je jedan od korijena mojeg iskustva: Ako želite to spoznati tada morate odbaciti svaku filozofiju, sve “izme”. Tek tada možeš izaci otvoren na svjetlost dana i ispoljiti se u svojoj nagosti, kako jedino to možeš otkriti.“ OSHO
- Pojedinac treba da sakupi hrabrost da živi i kada drugi govore da je luckast. Treba im reci: “Vi ste u pravu. U ovakvom svijetu samo luckaste osobe mogu biti sretne i vesele Ja sam odabrao tu luckastost sa veseljem, sa blagošcu, sa plesom, a vi ste odabrali razboritost sa bolom, žudnjom i paklom – naši izbori su razliciti. Ti budi razborit i ostani nesretan, a mene ostavi sa mojim ludostima. Nemoj se osjecati neugodno, jer ja se uopce ne osjecam neugodno zbog tebe – toliko mnogo je takozvanih razboritih ljudi u svijetu i ja se ne osjecam krivim.“ OSHO

ZIVOT

“Život je nešto nepojmljivo. On se nije morao dogoditi, ali se dogodio. Cudo je da mi postojimo, da drvece postoji, da ptice postoje. To je stvarno cudo jer je citav svemir mrtav. Milioni zvijezda i milioni suncevih sistema su mrtvi, Samo na ovoj maloj planeti zemlji – koja je ništavna po svojoj velicini, proporcionalno je što i dio prašine – život se dogodio. Ovo je najsretnije mjesto na citavom planetarnom sistemu. Ovdje ptice pjevaju, drvece raste, cvjeta; tu je narod koji se voli, pjeva, pleše. Nešto se nevjerojatno dogodilo.” OSHO
LJUBAV
Ispunite vaš život s ljubavlju. Ali vi ćete reći: „Mi uvek volimo.“ A ja vam kažem da veoma retko volite. Vi možda žudite za ljubavlju… a postoji velika razlika između to dvoje. Voleti i trebati ljubav su dve veoma različite stvari. Mnogi od nas ostaju nalik deci tokom celog života jer svi traže ljubav. Voleti je veoma tajnovita stvar; a žudeti za ljubavlju je veoma detinjasta stvar. Mala deca žele ljubav; oni rastu kada im majka daje ljubav. Oni trebaju ljubav i od drugih, takođe, zato ih porodica voli. Kada oni ostare, ako su muževi, oni trebaju ljubav od svojih supruga, a ako su u pitanju supruge, one trebaju ljubav od svojih muževa. Bilo ko da želi ljubav, ta osoba pati jer se ljubav ne može tražiti, ljubav se samo može davati. U traženju ne postoji izvesnost da ćete to i dobiti. Ako osoba od koje očekujete ljubav očekuje ljubav od vas, onda je tu problem. To će biti nešto nalik na dva prosjaka koji su se sreli i prose jedan od drugoga. Svuda u svetu postoji ratni problem između muža i žene, a jedini razlog za to je što oboje očekuju ljubav ali su nemoćni da daju ljubav. Razmislite malo o ovome – o vašoj stalnoj potrebi za ljubavlju. Vi želite da vas neko voli, i ako vas neko voli, vi se osećate dobro. Ali to što ne znate je da vas drugi vole samo zato što oni žele da vi volite njih. To je isto kao da neko baca mamac za ribe: on to ne baca da bi ribe jele, on to baca da bi ih ulovio. On ne želi da to daje ribi, on to radi samo zato što želi ribu. Svi ljudi koje okolo vidite da su u ljubavi, oni samo bacaju mamac da uhvate ljubav. Oni će na trenutak baciti mamac dok druga osoba ne počne da oseća da tu postoji mogućnost da dobije ljubav od te osobe. Tada će i on pokazivati ljubav dok oboje ne shvate da su prosjaci. Oni su napravili grešku: svako je mislio da je ona druga osoba car. U neko vreme oboje shvate da nisu dobili ljubav od onog drugog, a tada nastaju trvenja. Zbog toga se o bračnom životu misli da je pakao jer svi vi želite ljubav ali ne znate kako da je date. To je osnovni uzrok svih sukoba. Sve dok se ne dogodi ono o čemu sam vam govorio, odnos između muža i žene nikada neće biti harmoničan bez obzira kakvo usaglašavanje budete činili, bez obzira kakav brak budete imali, bez obzira kakva pravila bude društvo nametalo. Jedini način da odnos učinite boljim je da shvatite da se ljubav samo može davati a ne tražiti. To se samo može davati. Bilo što da primite je blagoslov, to nije nagrada za ljubav. Ljubav se daje i sve što primite je samo blagoslov, to nije nagrada. Čak i ako ništa ne primite, vi ste uvek srećni da ste bili u mogućnosti da dajete. OSHO –  Staza meditacije –  Osho International Foundation

- Não seja desnecessariamente sobrecarregado pelo passado. Vá fechando os capítulos que você já leu; não há necessidade de ficar voltando e voltando de novo. E nunca julgue nada do passado pela nova perspectiva que está chegando, porque o novo é o novo, incomparavelmente novo e o antigo foi certo dentro de seu próprio contexto, e o novo é o certo dentro de seu próprio contexto, e os dois são incomparáveis.” – Osho
-
http://translate.google.com/

- IZABERI ONAJ METOD KOJI TEBI ODGOVARA
Tako je tantra nezainteresovana za tvoju takozvanu moralnost. I stvarno, insistirajući na moralnosti je bolesno, degradirajuće: to je neljudski. Ako bi mi neko došao, a ja mu rekao: „Napusti prvo gnev, napusti seks, napusti ovo ili ono“ -tada bih ja bio nečovečan, tražio bih previše od njega, to bi bilo nehumano. To što vam govorim je nemoguće. A takva nemogućnost će od toga čoveka napraviti prostaka, učiniće da se on iznutra oseća bedno. Počeće da se oseća inferiorno: on će biti u svojim očima degradiran. A ako pokuša da reši nemoguće, on će zasigurno biti poražen. A kada bude poražen, on će lako biti ubeđen da je grešnik. Tako su propovednici porazili čitav svet rečima: „Ti si grešan.“ To je dobro za njih, jer dok nisi poražen, njihova profesija ne može biti delotvorna; oni pre toga ne mogu početi svoj posao. Vi morate biti grešnici: samo tada crkve, hramovi i džamije mogu prosperirati. Kada je tvoje biće grešno, onda je njima „sezona“. Tvoj greh je u temelju nadgradnje bogomolja .Što si više ispunjen krivicom, to će se crkve sve više izdizati. One se grade na temelju krivice, na tvom grehu, na tvom kompleksu inferiornosti. Tako su oni stvorili jedno inferiorno čovečanstvo. Tantra nije zainteresovana za tvoju takozvanu moralnost, za tvoje društvene formalnosti i tome slično. Ali to i ne znači da ti tantra nalaže da budeš nemoralan -ne! Tantra je toliko nezainteresovana za tvoj moral tako da ti i ne može ni reći: budi nemoralan. Tantra ti pruža naučne metode pomoću kojih možeš da promeniš svoj um. A kada je jednom um postao drugačiji. i tvoj karakter će biti drugačiji. Kada se jednom strukturni temelj promeni, sva tvoja nadgradnja će biti drugačija. Upravo zbog ovih drugačijih stavova, zbog njenog amoralnog stava, tantra nije bila tolerisana od vaših nazovi svetaca oni su svi bili protiv toga jer su znali ako tantra pobedi, sve te besmislice koje su oni plasirali u ime religije će morati prestati. Zato se hrišćanstvo veoma uporno borilo protiv naučnog progresa. Zašto? To je zbog toga što znaju da ukoliko se naučni progres dopusti u svakodnevnom životu, u materijalnom svetu, neće mnogo trebati da se naučni pristup stvarima probije i u psihološki i duhovni svet. Tako su oni nastavili da se uporno bore protiv toga jer su znali da kada jednom promeniš materiju putem odredjenih tehnika, neće mnogo trebati da zaključiš da možeš promeniti i um putem odredjenih metoda -jer um nije ništa drugo da jedna suptilna materija. To je tantrički pristup: da um nije ništa drugo do jedan suptilni materijal; to se može izmeniti, a kada jednom posedneš drugačiji um, ti ćeš tražiti i drugačiji svet jer na taj svet gledaš tim umom. Svet koji vidiš je svet koji primaš odredjenim umom. Kada promeniš svoj um, i taj svet će ti izgledati drugačije. A ako ne postoji uma, to je najviše u tantri: dovesti sebe do stanja gde nema uma tada gledaš na svet bez posrednika. Kada nema posrednika, ti se susrečeš sa Stvarnim jer tek tada ne postoji nikoga ko se postavlja izmedju tebe i Stvarnog. Tada ništa neće moći biti izopačeno. Tada tantra kaže: kada nema uma, to je stanje Bhairava -stanje ne-uma. Po prvi put tada gledaš na svet izravno -gledaš ono što stvarno postoji. Ako koristiš um za promatranje svijeta, tada sam STVARAŠ svijet; ti tako dodaješ, namečeš, projektuješ. Zato je potrebno prvo promeniti um; a onda se menjati od uma ka NE-UMU. Ovih 112 metoda mogu pomoći svakome pojedinačno. Neki odredjeni metod ne mora baš biti upravo za tebe, ne mora biti koristan i za tebe. Zbog toga je Šiva dao mogućnost za mnogo različitih metoda. Izaberi onaj metod koji tebi odgovara – OSHO

- PLEME I SNOVI
Bilo je jedno pleme u Burmi, veoma malo pleme, cija citava istorija ukazuje na ono o cemu ja
govorim. Tamo nije bilo pocinjeno nijedno ubistvo, nijedno samoubistvo, silovanje, nikada nije došlo do tuce. Razlog leži u tome što su oni praktikovali vekovima nešto nalik dubokoj psihoanalizi o kojoj Sigmund Frojd nije mogao znati. Svako bi jutro ispricao svoj san. Vecina tih ljudi nije ni sanjala jer nisu imali represivan život; bez represija snovi ne mogu ni postojati. Ali ponekad neko usni da je udario nekoga – to je malo pleme i svi se poznaju – tada bi taj otišao toj osobi sa darovima i cvecem i tražio oproštaj: “Oprosti mi, jasam te udario u snu.” To izgleda luckasto, ali udario ti nekog u snu ili na javi, da li u tvojoj akciji ima kakve razlike? To je ista akcija. Možda si i hteo da ga udariš i na javi ali je nešto tu tvoju nameru potisnulo: možda je on bio jaci od tebe – zbog toga je san. No, sad ti treba da odeš do njega i da mu poneseš voce i cvijece, da mu zatražiš oproštaj. I sve dok ti on ne oprosti ti neceš napustiti njegov dom. To društvo je živelo u takvom miru vekovima. Ako se to moglo dogoditi u jednom plemenu, tada se može dogoditi u citavom svetu. Covek je svuda isti. Pravda ce biti samo jedna prirodna stvar. Ponekad bi se i dogodilo da ode krivim putem ali to ne bi trebalo biti kaznjeno; to treba pomoc, treba ljubav, treba samilost. Poreklo toga se mora otkriti – zbog cega se to dogodilo? Taj covek bi se morao dati na psihijatrijsko posmatranje. O njemu se treba brinuti sa velikim poštovanjem. A kada se vrati sa lecenja, on je dobrodošao – on je izlecen. Svi prestupi su bolesti, slabosti. To ne treba kaznu. To treba razumijevanje, i treba tretman.  – OSHO

VEZBA IZ KNJIGE – APOTEKA ZA DUSU
Ako još od djetinjstva vaša eksprestivnost nije bila onakva kakva bi trebala da bude–niste kazali niti uradili ono što ste željeli-ta neispoljena energija skuplja se u grlu. Grlo je središte izražavanja:nije samo centar gutanja stvari, već i centar njihovog izražavanja. Međutim mnogi ljudi koriste grlo samo za gutanje.To je samo jedna polovica njegove funkcije, dok onu drugu, važniju polovicu zapostavljamo.
Dakle postoje neke stvari koje ćete uraditi ukoliko želite da postanete ekspresivniji. Ako volite nekoga, recite sve što želite, čak iako vam to izgleda blesavo;ponekad je dobro biti pomalo blesav. Recite sve ono što se u trenutku rodi u vama;nemojte zadržavati za sebe. Ako volite nekoga, potpuno se prepustite;nemojte se kontrolirati. Ako ste bijesni i želite nešto da kažete, recite to vatreno! Samo je hladan bijes zao-uzavreo bijes nije nikada-zato što je hladan bijes zaista opasan. A upravo tome nas uče, da ostanemo hladni čak i kad smo bijesni. Ali tada će taj otrov ostati u vašem sistemu. Nekada je dobro vikati i raditi druge stvari u potpunosti, uključujući i ispoljavanje emocija. Svake večeri jednostavno sjedite i njišite se. Sjednite na tvrdu podlogu i kad se pomjerate na jednu stranu, neka polovica vaše zadnjice dodiruje zemlju ili pod. Kad se pomjerate na drugu stranu, neka druga polovica vaše zadnjice dodiruje podlogu na kojoj sjedite. Samo jedna polovica zadnjice treba da dodiruje podlogu u jednom trenutku. Nikako ne spustitii cijelu zadnjicu na podlogu. Ovo je jedna od drevnih metoda kojom se energija oslobobađa od same osnove kičmenog stupa. Ako ima nečega u grlu, to je određena količina energije koju ste sposobni da kontrolirate. Sada je potrebno da ta energija nabuja. Dakle, smanjite kontrolu, odnosno povećajte energiju kako je ne biste kontrolirali i da bi brana popustila. Radite ovo 15-20 minuta. Nakon 10 minuta ove vježbe, zanjišite se izgovarajte „Alah..Alah“. Recite „Alah“ kad se nagnete najednu stranu i opet „Alah“ kada budete na drugoj strani. Uskoro ćete osjetiti kako više energije nadolazi a riječ „Alah“ postaje sve glasnija i glasnija. Nakon deset minuta ćete skoro vikati „Alah“ Oznojiti ćete se, nadolaziit će tako vrela energija a riječ „Alah, Alah“ ćete izgovarati skoro u ludilu. Kad brana pukne, čovjek poludi. Riječ dam(brana) i mad(lud) u engleskom jeziku veoma su praktične, imaju ista slova. U prvom slučaju riječ-dam, ali ako je pročitate u suprotnom pravcu, dobićete riječ-mad. Uživaćete u ovome. Biće čudno ali ćete uživati!!Vježbu kasnije radite ujutro i uvečer, dakle dva puta dnevno po dvadeset minuta. OSHO

- SAMOCA
Ekstrovertni um stvorio je uvjete svuda oko sebe. Uvjete koji su postali tako duboko ukorijenjeni pa se osjećate tužno kad ste sami. Nešto u vama govori da se pokrenete, susrećete se s ljudima jer sva sreća nalazi se samo u društvu drugih ljudi. To nije istina. Sreća koju nalazite među ljudima je površna, a sreća koja se događa kad ste sami, nevjerojatno je duboka. Zato uživajte u njoj. Kad se samoća dogodi, veselite se, pjevajte nešto, plešite, ili samo sjedite bez riječi okrenuti zidu dok čekate da se nešto dogodi. Čekajte i uskoro ćete saznati da postoji jedna drukčija kvaliteta. Ne radi se uopće o tuzi. Kad jednom okusite svu dubinu samoće, svi odnosi činit će vam se površni. Čak ni ljubav nije tako duboka kao samoća, jer u ljubavi je prisutan onaj drugi, a njegova prisutnost drži vas bliže periferiji. Kad nema nikoga, kad je nestala i pomisao na nekoga i doista ste sami, vi počnete tonuti, utapati se u sebi. Na početku će to utapanje izgledati kao smrt i tuga će vas okruživati jer uvijek ste se osjećali sretno s drugima. Čekajte malo, neka uranjanje postane dublje pa ćete vidjeti kako iz njega izranja tišina, jedan mir koji izranja plesnim koracima, koji je nepokretni pokret, duboko u vama. Ništa se ne kreće, a ipak je sve nevjerojatno ubrzano, ipak je sve puno. Susreću se paradoksi, proturječja se stapaju. – Bulletins from Komuna – OSHO

- Čovečanstvo se deli na tri dela. Jedan deo, glavni deo, skoro 99%, nikad ne mari za istinu. Ostaje u zaboravu. Potpuno je usnulo. Ne istražuje. Živi životom mesečara. Pitanje „Šta je istina?“ nikad se ne postavlja. To je veći deo čvečanstva. Oni žive u neznanju, potpuno nesvesni da ne znaju, i ne samo nesvesni da ne znaju – oni možda misle i sanjaju da znaju. (…) Čak i ako pristupite tom delu ljudi i kažete im za istinu, oni će se nasmejati. Reći će da pričate gluposti. I ne samo to, oni će poreći da postoji bilo šta nalik istini ili Bogu ili nirvani. Ako im prenesete poruku nekog prosveljenog bića, oni će odgovoriti da nikad nije ni postojalo takvo biće i da ne može da postoji. – OSHO

OSHO  *BHAGVAN SHREE RAJNEESH
Osho – Bhagvan Shree Rajneesh (1931-1990) je rođen u Pradešu, Indija. U 21. godini prepoznaje potrebu za duhovnim istraživanjima. Doktorirao je filizofiju i jedno vreme radio kao profesor filozofije na Univerzitetu u Jabalpuru. Nazivali su ga „profesor sa zlatnim jezikom“ u našem jeziku zlatousti. Nekoliko godina kasnije napušta to mesto da bi se posvetio proučavanju meditacije. Tokom šezdesetih godina putuje Indijom kao Učitelj. Zalagao se za prosperitet Indije, uvođenje savremenih tehnologija, kontrolu rađanja i kritikovao mnogobrojne religije kao mrtve i prepune rituala. Nastanjuje se u Bombaju gde redovno podučava i organizuje kampove na Himalajima. Ubrzo osniva ašram u Puni i njegovo učenje počinje da se širi čitavim svetom. Svečanosti koje je organizovao u ašramu privukle su veliki broj ljudi, u jednom trenutku bilo ih je preko 30.000. Ali ubrzo se povlači u tišinu i meditaciju usled velike telesne iscrpljenosti. Zbog velikog pritiska Indijske vlasti seli se u Ameriku. Američki sledbenici kupuju veliko imanje u centralnoj pustinji u Oregonu gde počinje sa izgradnjom kampa, tj. nastaje velika poljoprivredna zajednica koja pustinju pretavra u oazu. Kao duhovni vođa od američkih vlasti traži dozvolu za boravak, ali ga oni odbijaju. Osho počinje da biva organizovano napadan od strane hrišćanske zajednice SAD. Tada započinje medijska hajka na njega i njegove sledbenike. Sve to rezultira njegovim hapšenjem i progonstvom kao i zabranom ulaska u SAD. Organizovano ga sprečavaju da boravi u drugim zemljama. Vraća se u Indiju u svoj ašram u Puni. Do svoje smrti ostaje u ašramu držeći predavanja i podstičući polaznike na razvojne promene. „Ljubav je jedna religija, jedno božanstvo, jedna misterija koja treba da se živi. Kada shvatite ljubav, shvatili ste sve mudrace i sve mistike sveta. To je jednostavno koliko otkucaji srca i disanje. To već nosite u sebi, to nije nešto što vam je društvo dalo… Ljubav mora biti stvarnost u vašem životu, ne samo pesma, ne samo san. Mora biti aktualizovana. Nikada nije prekasno da prvi put iskusite ljubav. Naučite da volite. Vrlo mali broj ljudi zna da voli. Svi znaju da je ljubav potrebna, svi znaju da život bez ljubavi nema smisla, ali niko ne zna kako da voli. I sve ono što ljudi rade u ime ljubvi nije ljubav, uvek je nešto drugo. To je pomešano sa mnogim stanjima: besom, ljubomorom, mržnjom, posesivnošću, dominacijom, egom. Svi ovi otrovi uništavaju sam nektar. Voleti znači osloboditi se ovih otrova…“ Kao retko harizmatična, obrazovana i produhovljena ličnost, smatra se jednim od najkontraverzijih Učitelja joge. Bio je veliki poznavalac svih svetskih religija, filozofija, psihologije, joge… Dobro je osećao probleme zapadnog čoveka i kroz svoje besede pomagao velikom broju ljudi koristeći svoje široko znanje prenoseći univerzalne istine na vrlo jednostavan način. Nije pisao knjige. Njih su pisali saradnici, spontano beležeći njegova predavanja. Danas su to bestseleri prevedeni na skoro sve jezike sveta. Bio je dobar poznavalac joge i stalno naglašavo ogroman doprinos Patanđalija i njegove sistematizacije joge. „Joga nije religija, imajte to na umu. Joga nije hinduistička, budistička niti muslimanska. Joga je čista nauka kao matematika, fizika ili hemija. Joga je nauka i sasvim je slučajno što je hindus otkrio. Joga je čista matematika unutranjeg bića. Tako da jogin može biti hrišćanin, musliman, budista. Do istine u jogi ne dolazi se kroz veru već kroz sopstveno iskustvo, kroz svoju sopstvenu realizaciju – transformaciju u biće više svesnosti. Joga podrazumeva promenu onoga koji je praktikuje. Joga znači koračanje u novi život. Slabosti moraju da se prevaziđu da bi se rodilo novo biće. Novi život je skriven u vama. … Joga nije terapija, joga ne pokušava ni nakoj način da vas prilagodi društvu… joga je prilagođavanje samome sebi, sopstvenom savršenstvu. To je prilagoavanje božanskoj prirodi u nama!“ – Osho*Bhagvan Shree Rajneesh

„STRAH OD DUBLJE LJUBAVI (intimnosti)
Čovek ide od jedne žene do druge, i stalno ih menja. Ljudi misle da je veliki ljubavnik, ali on nije ljubavnik uopšte! On na putu ljubavi izbegava duboko povezivanje, jer jedno duboko povezivanje znači suočavanje sa problemima, i mora se proći kroz mnogo bola. Zato on drži distancu, i ni sa kim ne ulazi u duboku vezu. Jer ako bi krenuo dublje, nije se lako vratiti nazad. Kada udjete u nečiju dubinu (intimu), i ta osoba ulazi u vašu dubinu (intimu), jer to ide obostrano, proporcionalno! Ja mogu ući (proniknuti) u tebe ako mi ti to dopustiš, to je i davanje i uzimanje, to je uzajamno deljenje. Ali onda sve postaje komplikovanije, i teško je izbeći bol, a bol je jaka. Zato oni igraju na sigurno, samo površni susreti (avanture), „ubode pa ode“ ljubavne afere, i beži pre nego što postane dublje (ozbiljno). Tako je to u modernom svetu. Ljudi su nezreli i detinjasti! Zrelost dolazi tek kad si spreman da pogledaš u oči bol sopstvenog bića, zrelost dolazi ako si spreman da prihvatiš izazov! A ne postoji veći izazov od ljubavi!“ – Ošo

- Osho Rajneesh
Osho (Chandra Mohan Jain) je rođen u selu Kuchwada, Narsinghpur okrugu u indijskoj državi Madhya, 11. prosinca 1931. kao najstariji sin od jedanaestero djece trgovca tekstilom, koji je pripadao Jain-skoj religiji. Roditelji su ga poslali da živi s djedom i bakom (majčinim roditeljima) do njegove sedme godine. Po Oshovoj procjeni to je bio najvažniji utjecaj u njegovom razvoju zato što mu je baka dala maksimalnu slobodu bez nametnutog obrazovanja ili ograničenja. U sedmoj godini njegov obožavani djed je umro, tako da se tada vratio živjeti s roditeljima. Djedova smrt ostavila je dubok trag, a i još jedna smrt drage sestrične Shashi kada je imao 15 i to dovodi do neobične zaokupljenosti smrću koja je trajala cijelo njegovo djetinjstvo i mladost. Od najranijeg djetinjstva bio je buntovni i nezavisni duh, inzistirajući na osobnom iskustvu istine više od slijepog prihvaćanja znanja i vjerovanja primljenih od drugih. Osho doživljava prvi bljesak prosvijetljenja s četrnaest godina. Tih godina eksperimentira s meditacijama. Najviše je uživao izazivajući svoju izdržljivost vježbajući razne tehnike disanja, plivajući u rijeci i boreći se s riječnim brzacima. Osho je doživeo duhovno prosvijetljenje 21. ožujka 1953, kada je imao 21 godinu. Rekao je da je odbacio sav napor i očekivanja. Nakon što opisuje intenzivan sedmodnevni proces, priča kako je izašao noću u Bhanvartal vrt u Jabalpuru i sjeo ispod drveta. „U trenutku kada sam ušao u vrt sve je postalo blistavo, sa svih strana – blagoslov, blaženstvo. Prvi puta sam mogao vidjeti drveće – njihovo zelenilo, njihov život, njihov snažni pogon. Cijeli vrt je spavao, drveće je spavalo. Ali mogao sam vidjeti sav život u vrtu, čak i najmanja travčica bila je prekrasna. Osvrnuo sam se. Jedno je drvo nevjerojatno svijetlilo. Privuklo me i povuklo prema sebi. Nisam ga izabrao ja, izabrao ga je sam Bog. Sjeo sam ispod njega. Kako sam sjeo, tako su se stvari počele sređivati. Cijeli je svemir postao blagoslovljen.“ Nakon što je doživio prosvijetljenje u svojoj dvadeset i prvoj godini, Osho završava studij filozofije, doktorira 1956., a 1957. – Rajneesh predaje na visokoj školi za sanskrit u Rajpuru. Godinu dana kasnije postaje profesor filozofije na univerzitetu u Jabalpuru. Godine 1966. napušta to mjesto, da bi se posvetio podučavanju meditacije. Šezdesetih godina putuje Indijom kao „Acharya (Učitelj) Rajneesh“ držeći predavanja i izazivajući ortodoksne religiozne vođe na javne polemike, ispitivao je tradicionalna vjerovanja i sretao ljude svih životnih usmjerenja dotičući milijune srca.
1968. godine nastanjuje se u Bombaju gdje je živeći i podučavajući u Woodland apartmanu počeo razvijati svoju jedinstvenu Dinamičku meditaciju. Moderni čovjek, govorio je, previše je opterećen zastarjelim tradicijama prošlosti, kao i tjeskobama modernog života, tako da mora proći kroz duboki proces pročišćenja prije no što se može ponadati da će otkriti stanje bez misli – opušteno stanje meditacije.
1974. Osho otvara ashram u Puni koji postaje Meka za moderne tragače za Istinom. Sljedbenici ga počinju zvati Bhagwan – Blaženi. Tadašnji predsjednik Indije, Morarji Ranchhodji Desai, godinama je spriječavao sve napore Bhagwanovih učenika da presele ashram u jedan zabačeni dio Indije, gdje bi eksperimentirali s njegovim učenjem i stvorili zajednicu koja bi se samofinancirala i živjela u duhu meditacije, ljubavi, kreativnosti i smijeha.
1980. – Izvršen je pokušaj ubojstva na Bhagwana, pri jednom od njegovih predavanja. Napadač je bio član jedne tradicionalne indijske sekte. Iako se službena crkva, kako na Istoku tako i na Zapadu, njemu protivi, Bhagwan tada već ima četvrtinu milijuna učenika – iniciranih sannyasina.
1981. Bhagwan prestaje s predavanjima i stupa u fazu „komunikacije srca k srcu, bez riječi“, jer mu je tijelo prilično oslabilo i treba odmora. Njegovi američki sljedbenici kupuju veliko imanje u pustinji centralnog Oregona. Oko njega se stvara model poljoprivredne zajednice koja se razvija nevjerojatnom brzinom, pokazujući impresivne rezultate pretvaranjem pustinje u zelenu oazu, sposobnu hraniti 3000 ljudi. Na ljetnim festivalima prisustvovalo je i do 20 000 ljudi iz cijeloga svijeta koji su stanovali i hranili se u Rajneeshpuramu. S druge strane, američka vlada odbija Bhagwanov zahtjev za odobrenje stalnog boravka; sam grad Rajneeshpuram postaje izložen napadima oregonskih vlasti i kršćanske većine.
1984. u listopadu Bhagwan ponovo počinje govoriti pred javnošću. Istovremeno s rastom zajednice u Oregonu stvaraju se velike zajednice u svim važnijim zapadnim zemljama, uključujući i Japan, koje žive od svojih neovisno zarađenih prihoda.
1985. Bhagwanova tajnica i nekoliko članova uprave iznenada napuštaju zajednicu, a na vidjelo izlazi cijeli niz ilegalnih djela koja su počinili. Bhagwan poziva američke vlasti da obave temeljnu istragu što one iskorištavaju da bi pojačale svoju borbu protiv zajednice. Bhagwan biva uhapšen. Put do mjesta gdje mu se trebalo suditi, a koji uobičajeno traje nekoliko sati avionom, produžio se na čak osam dana. Nekoliko dana se čak nije znalo ni gdje se nalazi, a kasnije je Bhagwan pričao da su ga u Oklahomi uveli pod drugim imenom i strpali u karantenu zajedno sa zatvorenikom koji je bolovao od hepatitisa, bolesti koja je fizički oslabljenom Bhagwanu mogla biti kobna. Sat vremena prije nego što je konačno trebao biti oslobođen, poslije dvadeset dana muka, otkrivena je bomba u zatvoru. Svi su bili evakuirani osim Bhagwana. U zatvoru su ga kroz hranu trovali opasnim talijumom, koji je do kraja ostao u njegovoj krvi, rušeći mu ionako krhko zdravlje. Naposlijetku, na savjet svojih pravnika, Bhagwan je priznao krivnju za dva od trideset i četiri prekršaja kojim su ga teretili i na taj način izbjegao dalji rizik po život od strane američkog pravosuđa.
Upotrijebio je „Alfred klauzulu“, po kojoj se netko može proglasiti krivim iako to nije svojom osobnom krivnjom. Nakon plaćanja kaucije od 400 000 dolara i zabrane ulaska u Ameriku za narednih pet godina, on napušta tu zemlju privatnim avionom, te leti za Indiju. Tjedan dana kasnije, zajednica u Oregonu se počela raspadati.
1986. godine Bhagwanu nije bio dopušten boravak ni u jednoj od država u koje bi se uputio: Grčka, Švicarska, Švedska, Engleska, Irska, Kanada, Nizozemska, Njemačka, Italija, Urugvaj, Jamajka, Portugal, odbijali su ga pustiti u svoju zemlju ili bi mu svega nekoliko dana po ulasku u zemlju poništavali vizu i proglašavali ga nepoželjnim. U Urugvaju saznaje zašto nije bio pušten u druge zemlje. Faxevi s informacijama o navodnim krijumčarenjima stvari i droge te prostituciji stizali su uvijek neposredno prije nego što bi se on obratio toj zemlji za vizu, što bi logično prouzrokovalo reakcije policije. Tako je Bhagwan svojim radikalnim raskrinkavanjem svih vrsta ljudske i vlastodržačke laži i licemjerstva, zaslužio titulu „svjetskog državnog neprijatelja“, kakvu nemaju ni okorjeli kriminalci. Posljednje tri godine svog ovozemaljskog života proveo je u svom ashramu u Puni.
Oshovi govori učenicima i tragačima širom svijeta objavljeni su u više od šest stotina tomova, i prevedeni na preko trideset jezika. Kao što sam kaže „moja poruka nije doktrina, niti filozofija. Moja poruka je zapravo alkemija, nauka transformacije, tako da jedino oni koji su spremni umrijeti takvi kakvi jesu i biti rođeni ponovo u nečem tako novom da ga sada ne mogu čak ni zamisliti…jedino takva nekolicina hrabrih ljudi će biti spremna slušati, jer slušanje postaje riskantno.“ „Slušajući, vi poduzimate prvi korak ka tome da budete preporođeni. Tako, to nije filozofija od koje jednostavno možete napraviti ogrtač i hvaliti se njom. To nije doktrina u kojoj možete naći utjehu za uznemiravajuća pitanja. Ne, moja poruka nije neka verbalna komunikacija. Ona je mnogo riskantnija. Ona nije ništa manja od umiranja i ponovnog rođenja.“ Pošto je posljednje dvije godine uglavnom držao predavanja o zenu, istovremeno se usmjeravajući na samu srž svoga učenja, spajajući i poništavajući u sebi sve tradicije, učenici su ga nazvali Osho, po jednom zen-učitelju, što znači „novi čovjek“. Promijenio je ime Bhagwan Shree Rajneesh u Osho Rajneesh 12. rujna 1989. godine, jer je potpuno svojim učenjem prevladao indijsku vjersku tradiciju, iz koje potječe titula Bhagwan. Time je promijenjeno ime organizacije koja se razgranala širom svijeta, kao i naslovi blizu 400 knjiga, koliko je ostalo iza njega.
19. siječnja 1990. god., Osho Rajneesh napustio je svoje tijelo – oslabljeno srce je popustilo i Bijeli Oblak se raspršio u Beskraju. Njegovi učenici pričaju da se ponašao kao da ide na izlet toga dana; kada su jedna po jedna funkcija tijela počele otkazivati, nije dozvolio svom osobnom lječniku da ga prenese u bolnicu na operaciju riječima: „Došlo je vrijeme da odem.“ Potvrđujući učenje Osha da je smrt radost i ekstaza, njegov lekar je počeo plesati oko kreveta na kome je ležao jedan od retkih Prosvetljenih ljudi našega vremena. Po objavljivanju vesti o smrti njegovog tela, celi ashram u Puni je počeo slaviti, dok se njegovo telo iste večeri spaljivalo, po starom indijskom običaju. Urna s pepelom se čuva ispod njegovog kreveta, dok je njegova božanska mudrost stalno prisutna među njegovim učenicima, koji nastavljaju voditi organizaciju NEO-SANNYAS INTERNATIONAL i održavaju njegovo učenje i prisustvo živim, pamteći reči: „Moje telo će umreti, ali moja energija će ostati večno s vama.“ Kažu da su mu poslednje reči bile, dok je tiho odlazio: „Ja nisam s ove planete. Moje telo je ovdje bilo samo gost.“

„ŠTA KAZE OSHO – ODGOVORI -
Nema odgovora. Samo su dva puta uma: onaj pun pitanja i onaj u kojem nema pitanja.
Zrelost je doba kad možete živjeti bez odgovora. To je zrelost. A živjeti bez odgovora je najveći i najopasniji čin. Tada više niste dijete. Dijete i dalje postavlja pitanja, ono želi odgovore na svoja pitanja. Dijete vjeruje da mora postojati odgovor. Ako može izreći pitanje, mora postojati netko tko odgovara.
Ja to nazivam nezrelošću. Vi mislite ako možete formulirati pitanje, mora postojati odgovor. Možda ne znate, ali netko mora znati odgovor i jednog dana moći ćete to otkriti. Ali to neće biti lako. Sva pitanja je stvorio čovjek, sva je on proizveo. Postojanje nema odgovora. Postojanje je ovdje, bez odgovora, posve šutljivo. Ako možete izostaviti sva pitanja, tada se događa komunikacija između vas i postojanja.
U času kada izostavljate pitanja, vi izostavljate filozofiju, teologiju i logiku te počinjete živjeti. Postajete stvarni. Kad nema više pitanja, već samo to stanje je odgovor…
Osho Rajneesh


- ŠTA KAZE OSHO – NEUSTRASIVOST -
Uskladiti se sa svojom sudbinom, za to je potrebna velika hrabrost i neustrašivost. Neustrašivost je najpobožnija osobina. Ljudi koji su puni straha ne mogu se maknuti izvan poznatoga. Poznato im pruža jednu vrstu udobnosti i sigurnosti zato jer je poznato. Čovjek je posve svjestan, on zna kako da se ponaša u nekoj situaciji. Može ostati gotovo uspavan i može tako i dalje nastaviti jer nema potrebe za buđenjem. To je olakšica poznatog. Onog časa kad prijeđete granicu poznatoga javlja se strah, jer sad ništa više ne znate, sada ne znate što učiniti. Više nećete biti sigurni u sebe, možete pogriješiti, zalutati. To je strah koji sputava ljude i drži ih uz poznato. A kad je netko ograničen samo na poznato, on je mrtav. Jedino kroz opasnost život postaje zreo, raste. Treba biti pustolov, uvijek spreman žrtvovati poznato zbog nepoznatog. To znači biti tražitelj. Ali kad osjeti radost slobode i neustrašivosti, nikad se neće pokajati jer tada zna kako živjeti optimalno. Tada saznaje što znači dogorjeti baklju života s obje strane. I čak jedan časak toga intenziteta je veća nagrada od cijele vječnosti osrednjeg života.

- ŠTA KAZE OSHO – IZAZOV DIVLJINE
To je samo početak. Morat ćete proći kroz više čudnih područja. Istina je čudnija od bilo koje fikcije. Ali budite hrabri. Prije nego što uđete u sebe, ne znate gotovo ništa o sebi. Živjeli ste samo s djelićem svoga bića. Živjeli ste poput kapljice vode, a vaše biće je ocean. Poistovjećivali ste se samo s listićem na grani, a pripada vam cijelo drvo. Da, vrlo je čudno jer počinju objašnjenja. Treba upiti nove stvarnosti. Svakog trenutka morate nailaziti na činjenicu na koju niste nikada prije naišli, zato je svaki trenutak poremećen, vlada stalni kaos. Ne možete se nikada srediti. Nikad ne možete postati sigurni – jer tko zna što će vam se otvoriti sljedećeg trenutka. Zato ljudi nikad ne uživaju. Oni žive sređenim životom, očistili su mali prostor svoga bića i ondje sagradili vlastitu kuću. Zatvorili su oči, podigli visoke ograde i zidove i zato misle: ‘To je sve!’ A upravo iza tog zida je njihova stvarnost, ondje ih čeka jedno divlje biće. To je izazov, zov divljine! – Osho Rajneesh

- OSHO: Smrt – najveća izmišljotina (možda najbolji opis istorodnosti iskustva meditacije, buđenja i umiranja) Mi se u suštini ne rađamo niti umiremo, naše duše su sve vreme „gore“ u Božanskom svetu. Ovaj život, koji nam izgleda odvojen od Božanskog, samo je naš tvrdi san, polje Matriksa u kome učimo o svim mogućnostima izražavanja i doživljavanja. Ne sećamo se sebe zato da bismo ga potpuno doživeli. Kada ga potpuno objektivno doživimo onda se sećamo sebe i vidimo da smo nerođeni i nedotaknuti ni sa čim od ovog sveta, isto kao kada se budimo iz sna i nismo više dotaknuti sadržajima koje smo sanjali. Kada u ovom svetu zapadnemo u san, odlazimo na kratko u astralni svet koji automatski projektuje sadržaje našeg nesvesnog da bismo ga osvestili. Kada naša duša u Božanskom svetu zapadne u san, odmah se nađemo u fizičkom svetu („rađamo“ se kao čovek) koji automatski projektuje okolnosti (karman) koje svojim sadržajem ukazuju duši na odgovornost za svest o sebi kao Božanskom Duhu. Kao što u snu možemo da se probudimo i imamo lucidni san ili projekciju astralnog tela, tako možemo da se probudimo i na javi, da celu egzistenciju vidimo kao san i svoju besmrtnu suštinu. To je svrha meditacije. Um je tokom našeg života uvek sa nekim sadržajem, izuzev dubokog sna bez snova. Nešto je uvek tu. Neka misao se kreće, neka strast se kreće, neka želja, neko sećanje, neka buduća zamisao, neka reč, nešto se kreće. Svo to kretanje je od prakrti, prirode, to ona samu sebe osmišljava pod privlačnim dejstvom Duha u nama. Sve misli su od prakrti, nisu naše. Mi ih samo koristimo i identifikujemo se sa njima. To se nastavlja neprekidno tokom našeg života u telu. Samo kada čvrsto zaspite, u dubokom snu, sadržaji prestaju. Um iščezava, a vi ste u sebi bez ikakvog sadržaja. Ovo treba zapamtiti jer će takvo biti takođe stanje samadhija, samo s jednom razlikom: vi ćete biti svesni. U dubokom snu, vi ste nesvesni, um odlazi potpuno u nepostojanje. Vi ste sami, ostali ste sami – nema misli, samo vaše biće. Ali niste svesni. Um nije tu da vam smeta, ali vi niste svesni, budni. Inače spavanje može biti prosvetljenje. Besadržajna svest je tu, ali svesnost nije aktuelna, budna. Ona je skrivena – baš kao seme. U samadhiju seme je niklo, svest postaje aktuelna, budna. Kada je svesnost aktuelna i budna a nema sadržaja, to je cilj. Spavanje sa svešću je cilj. Drugim rečima: budnost za vreme sna koji sačinjava ovaj svet. To je svrha inkarnacija duša. Izvan rođenja u telu, između inkarnacija, duše su u svom autentičnom stanju (svarupa – vidi Joga sutre 1.3). Rađaju se u ovaj svet iluzije individualnosti i odvojenosti da bi se ovde probudile za ono što uvek jesu. Na taj način Božansko, čije su duše samo emanacije, postaje aktuelno u svim planovima svoga postojanja. Zato je u našem životu pojava lucidnih snova ili vantelesnih iskustava vrlo važna kao obuka na tom putu buđenja. Zapravo iskustva buđenja u snu se sama prva pojavljuju kao posledica ispravne meditacije. Biti u fizičkom svetu budan kao u lucinom snu, početak je velikog buđenja duše.
Na ovom iskustvu nastalo je čuveno pitanje Čuang Cea: ‘Da li sam ja čovek koji sanja da je leptir, ili sam leptir koji sanja da je čovek?’ Slično je uvideo i sufi mistik El Gazali: „Ljudi na ovom svetu spavaju, a kada umru, probude se.“ U procesu umiranja mi prolazimo kroz iste stupnjeve koji se doživljavaju pri višim stanjima meditacije. Već je Plutarh govorio: „U trenutku smrti duh doživljava isto što i oni koji su inicirani u velike misterije.“ Na tome se zasniva iskustvo mistika koji kažu da umreti za života jedini je način da se spozna Bog. Koliko je duša nesvesna sebe, toliko je u fizičkom svetu; fizički svet postoji zbog te nesvesnosti kao što astralni postoji zbog naše vezanosti za sadržaje snova. Naši svakodnevni snovi nam pokazuju u malome ono što se zbiva u velikom planu duše: koliko smo identifikovani sa sadržajem sna, toliko smo u snu. Koliko je duša svesna sebe (kao transcendentalnog Sopstva) toliko fizički svet za nju nestaje i samo Božansko ostaje kao ona sáma. Fizički svet je opredmećena ili materijalizovana nesvesnost. On je potreban kao podloga za projekciju slike, ideje ili namere Božanskog da se izrazi kao individualna duša. San ovog fizičkog sveta je samo veći i tvrđi od naših malih svakodnevnih snova. Takođe zbog svoje inertne prirode fizički svet ima i svojstvo da bude zajednički činilac više duša, ne samo individualno područje kao naši astralni snovi. Učenje duša ne može da bude samo individualno, već i uzajamno. Zato se „rađaju“ u zajedničkom svetu. Fizički svet je kolektivni san duša. I to je cela priča koja se krije iza svih aluzija o čovekovoj besmrtnosti, duhovnosti, duhovnom probuđenju, vaskrsenju ili prosvetljenju. Sve drugo je samo još jedan san u snu.


- SEBICNOST –  je deo tvoje prirode. Ti treba da potvrdiš to. A ako je to deo tvoje prirode, to mora da služi necem veoma esencijalnom, inace ono ne bi ni bilo prisutno. Zbog sebicnosti, ti možeš opstati, ti se možeš brinuti o sebi. Da je drugacije, covecanstvo bi nestalo još mnogo pre. Samo pomisli na novorodjence koje nije sebicno, rodjeno nesebicno – ono nije sposobno da opstane. Ono bi umrlo, jer cak i disati je sebicnost, jesti je sebicno. Ako bi se dete rodilo bez sebicnosti kao stvarni deo njegove prirode, ono ne bi moglo opstati. Ako bi zmija došla blizu njega, kakva je potreba izbeci zmiju? Neka ga ujede. To je tvoja sebicnost koja te štiti, inace ti bi se našao na putu zmije. Ako lav skoci na tebe i ubije te, budi ubijen. To je nesebicno. Lav je gladan, ti mu dobavljaš hranu – ko si ti da se mešaš u to? Ti neceš zažaliti sebe, ti se neceš boriti. Ti ceš jednostavno ponuditi sebe na tanjir lavu. To bi bilo nesebicno.Ja te ucim prirodi. Ucim te da budeš prirodan, sasvim prirodan, bestidno prirodan. Da, ucim te i sebicnosti. Niko to nije radio pre mene. – OSHO
- ONAJ KO NE MOZE DA REALIZUJE  BOGA U SEBI, ne može ga nikad realizovati u svemu. Onaj ko još nije prepoznao Boga u sebi, nikada ga ne može prepoznati u drugima. Svoje biće znači ono što je najbliže vama; onda će za svakog ko je na malom rastojanju od vas morati da se kaže da je dalji. Pa ako ne možete da vidite Boga u sebi, što ste najbliži vi, ne možete ga nikako videti u onima koji su daleko od vas. Prvo ćete morati da spoznate Boga u sebi; prvo će znalac morati da spozna božansko – to su najbliža vrata. Ali, upamtite, vrlo je interesantno da pojedinac koji ulazi u sebe samog iznenada nalazi ulaz u sve, jer iako smo spolja različiti, unutra nismo različiti. Spolja, svi listovi su različiti jedan o drugog. Ali ako bi neko mogao da prodre samo u jedan list, on bi dospeo do izvora drveta gde su svi listovi jednozvučni. Gledan pojedinačno, svaki list je različit – ali čim budete spoznali jedan list iznutra, dospećete do izvora iz koga potiču svi listovi i u kome se svi listovi rastvaraju. Onaj ko ulazi u sebe samog istovremeno ulazi u sve. Razlika između ja i ti ostaje samo dotle dok ne budemo ušli u sebe same. Onog dana kad uđemo u naše ja, to ja iščezava, pa tako iščezava i ti — onda, ono što ostane je sve. „Bilo što da vam je dato rođenjem, odbacite to. Tražite sebe. Odrastite, dođite do zrelosti.“ – OSHO

…Moja vizija RELIGIOZNOSTI je NAUCNA.
Osoba moze biti naklonjena i nauci i religiji, na taj nacin je kompletno ljudsko bice.
Nema potrebe da verujete da postojite…u stvari, cak i da zelite, ne mozete da poreknete Sebe. Samo poricanje bi dokazalo Vase postojanje. To je jedina stvar koja se ne moze poreci…sve ostalo moze.
Ako ne SUMNJATE, zasto uopste VERUJETE…zato sto vec ZNATE ! (Osho)
- ABC Prosvetljenja: Prihvatanje je most. Prihvati bol, prihvati ranu, prihvati sebe kakva/av si! Nemoj pokušavati da se praviš da si neko drugi, ne pokušavaj pokazivati da to nisi ti. Ne budi pun ega i nemoj da se pretvaraš i smeješ dok ti srce plače. Ne smej se dok su ti oči pune suza. Ne budi neautentičan/a, jer ako nisi autentičan/a ti jednostavno štitiš svoju ranu od izlečenja. Celo će ti biće istrunuti. OSHO
- OSHO O SAMOCI – Naime, svaki put kada se vežemo za nešto ili nekog, na neki način mi izbegavamo gledati sebe. Potreba za vezivanjem za nešto ili nekog jeste trik kojim bežimo od samih sebe. Što više drugi postaje važan za nas, time ga više smatramo centrom našeg života, i istovremeno uranjamo u periferiju. Celog života ostajemo centrirani na drugog. Na taj način tvoje sopstvo nikada neće postati tvoj centar. (…) Uzrok nesreće leži u našem vezivanju za druge, u očekivanju koje gajimo prema drugima. Nadamo se da će drugi dati sreću. Niko te nikada nije usrećio, pa ipak, to se iskustvo nastavlja, nikada ne umire. Svaki put kada te nada napusti, osećaš se frustriran. (…)
Kada susretneš samog sebe, na početku se osjećaš nesretnim. Zatim, malo po malo, kako se susret produbljuje, nadolazi sve intenzivnija sreća. Suprotno tome, susret sa drugim daje osjećaj sreće na početku, ali na kraju se pokaže kao izvor nesreće. Po meni, put u duhovnu dimenziju započinje onda kada bivaš gurnut prema samom sebi. Ne mari na koji način si gurnut. Život pruža bezbroj mogućnosti da budeš gurnut prema sebi. Um i njegove želje su ti koji uvetuju i odabiraju svako novo rođenje
Tišina je takođe jedan način pričanja, jedna dimenzija govora. Tišina nije dimenzija bez reči. Ona je takođe i način pričanja.

„SUMNJA NIJE GREH, VEĆ JE POKAZATELJ VAŠE INTELIGENCIJE“
OSHO

U vidu pobune pojedinca a ne političke revolucije

Revolucionar je dio političkog svjeta; on djeluje kroz politiku. On vjeruje da je promjena u društvenoj strukturi dovoljna da bi se promjenilo i ljudsko biće.
Pobunjenik je, kako ja označavam taj termin, duhovni fenomen. On djeluje potpuno samostalno. Njegov stav je da ako želimo da promenimo društvo, moramo promeniti pojedinca. Društvo samo po sebi ne postoji; ono je samo riječ, kao i riječ „gomila ljudi” – ako je tražite, nećete je nigdje naći. Gde god da se susretnete sa nekim, susrešćete se sa pojedincem. „Društvo” je samo zajednički imenica – samo pojam, a ne stvarnost – bez sadržaja.

Pojedinac ima dušu, mogućnost da se razvije, promjeni, transformira. Dakle, razlika je ogromna.
Pobunjenik predstavlja samu suštinu religije. On svijetu donosi promjenu svjesti – a ako se svjest promjeni, onda će se sigurno i društvena struktura promjeniti. Ali obrnut proces je nemoguć, i to su sve revolucije dokazale svojim neuspehom.
Nijedna revolucija do sada nije uspjela da promjeni ljudska bića; ali mi izgleda nismo svjesni te činjenice. Mi i dalje razmišljamo o revoluciji, o promeni društva, o promeni vlade, birokratije, zakona, političkih sistema. Feudalizam, kapitalizam, komunizam, socijalizam, fašizam – svi oni su na svoj način bili revolucionarni sistemi. Svi oni su propali, i to u potpunosti, zato što je čovek ostao isti.

Jedan Gautama Buda, jedan Zaratustra ili Isus – ovi ljudi su pobunjenici. Oni veruju u pojedinca. Ni oni nisu uspjeli, ali njihov neu-spjeh se potpuno razlikuje od neuspjeha revolucionarista. Revolucionari su isprobali svoju metodologiju u mnogim zemljama, na različite načine, i nisu uspjeli. Ali pristup jednog Gautama Bude nije uspjeo jer nije ni isproban. Jedan Isus nije uspeo jer su ga Jevreji razapeli a krščani sahranili. Njegove ideje nisu isprobane – nije mu čak ni bila data šansa. Pobunjenik još uvek predstavlja neistražen pojam.

Mi moramo biti pobunjenici, ne revolucionari. Revolucionari pripadaju sferi svetovnog; pobunjenici i njihova pobuna su sveti. Revolucionar ne može da bude sam; potrebna mu je gomila, politička stranka, vlada. Potrebna mu je moć – a moć kvari čovjeka, apsolutna moć apsolutno iskvari.
Sve revolucionare koji su uspeli da se domognu moći ona je iskvarila. Oni nisu mogli da promjene prirodu moći i njene institucije; moć je promenila njih i njihove umove, i uništila ih je. Samo su se imena mjenjala, ali je društvo ostalo isto.

Ljudska svjest nije se razvijala stoljećima. Samo je s vremena na vrijeme neko zasijao – ali isticanje jedne osobe u milion drugih nije radilo, već je izuzetak. Pošto je ta osoba sama, gomila ne može da je podnese. Njeno postojanje na neki način postaje poniženje; svako njeno prisustvo vrijeđa, jer vam otvara oči, čini da postanete svjesni svojih potencijala i svoje budućnosti. I vaš ego je povrijeđen jer niste učinili ništa da se razvijate, da postanete svjesniji, da više volite, da budete sretniji, kreativniji, da ne trošite reci uzalud – da stvorite divan svet oko sebe. Niste doprineli svijetu; vaše postojanje nije blagoslov, već prokletstvo. Dali ste svjetu svoj bjes, svoje nasilje, ljubomoru, takmičarski duh, svoju žudnju za moći. Pretvarate ovaj svjet u bojno polje; vi ste krvožedni, i činite da se i drugi tako osjećaju. Vi lišavate čovečanstvo njene čovječnosti. Uz vašu pomoć čovjek pada ispod svog nivoa, čak ponekad i ispod nivoa životinje.

Zbog toga vas jedan Gautama Buda ili jedan Cuang Ce vređaju, jer oni su zasijali a vi samo stojite tu. Proleća dolaze i odlaze, a u vama se ništa ne budi. Ptice vam ne prilaze, ne savijaju svoja gnjezda niti pjevaju u vašoj okolini. Bolje je razapeti jednog Isusa i otrovati jednog Sokrata – samo ih ukloniti, da se vi ni na koji način ne biste osetili duhovno inferiornim.
Svet poznaje veoma malo pobunjenika. Ali sada je pravo vrijeme: ako se čovečanstvo pokaže nesposobnim da izjedri veliki broj pobunjenika, pobunjenički duh, onda su naši dani na zemlji odbrojani. Decenije pred nama mogu nam biti posljednji. Približavamo se tom trenutku. Moramo promeniti svoju svjest, stvoriti još meditativne energije u svjetu, stvoriti više nježnosti. Moramo uništiti staro – njegovu rugobu, njegove trule ideologije, njegove glupe diskriminacije, idiotska sujeverja – i stvoriti novo ljudsko biće sa novim pogledima i novim vrjednostima. Raskid sa prošlošću – to je suština pobunjeništva.
Ove tri rijeci će vam pomoći da razumijete: reforma, revolucija i pobuna.

Reforma znači prerada. Staro ostaje, a vi mu dajete novu formu, novi oblik – to je kao renoviranje stare zgrade. Prvobitna struktura ostaje; vi je samo okrečite, očistite, napravite nekoliko prozora, nekoliko novih vrata.
Revolucija zadire dublje od reforme. Staro ostaje, ali se uvođi više promjena, čak se mjenja i njegova prvobitna struktura. Vi ne samo što menjate boju zgrade i otvarate nekoliko novih prozora i vrata, već možda zidate nove spratove, gradeći je u visinu. Ali staro nije uništeno, ono je ostalo sakriveno ispod novog; u stvari, staro ostaje u osnovi novog. Revolucija čuva vezu sa starim.
Pobuna predstavlja prekidanje tih veza.Ona nije reforma, niti je revolucija; ona prosto predstavlja prekid veza između vas i svega starog. Stare religije, stare političke ideologije, staro ljudsko biće – prekinite vezu sa svim što je staro. Počnite novi život, iz početka.

Revolucionar pokušava da promeni staro; pobunjenik jednostavno ostavlja za sobom staro, kao zmija kada presvuče kožu i nikad ne gleda unazad.
Ako ne stvorimo na zemlji ljude takvog pobunjeničkog duha, čovečanstvo nema budućnosti. Stari čovek nas je doveo do konačne smrti. Stari um, stare ideologije i religije – one su nas zajedno dovele do globalnog samoubistva. Samo novo ljudsko biće može spasiti čovječanstvo i ovu planetu, zajedno sa divnim životom na njoj.
Ja učim pobuni, ne revoluciji. Za mene je pobunjeništvo osobina koju jedna religiozna osoba mora posedovati. To je duhovnost u svojoj apsolutnoj čistoti.

Dani revolucije su prošli. Francuska revolucija nije uspjela, ruska isto tako, kao ni kineska. Čak je i Gandijeva revolucija u Indiji propala, i to na njegove oči. On je cjelog svog života propovjedao  nenasilje, a zemlja se podjelila pred njegovim očima; milioni ljudi su bili ubijeni, živi spaljeni; na milione žena je bilo silovano. Sam Gandi je ubijen. Čudan je to kraj za nenasilnog sveca.
A tokom tog procesa, on sam je zaboravio sva svoja učenja. Pre nego što se znao pozitivan ishod revolucije, američki mislilac Luj Fišer pitao je Gandija: „Sta ćete uraditi sa oružjem i vojskom kada Indija postane nezavisna država?”
Gandi je odgovorio: „Celokupno oružje baciću u ocean, a vojnike ću poslati da obraduju polja i bašte.”
A Luj Fišer ga je upitao: “Ali zar ste zaboravili? Neko može da vam okupira državu.”

Gandi je odgovorio: “Poželećemo im dobrodošlicu. Ako nas neko okupira, prihvatićemo ga kao gosta i reći mu – ‘i ti možeš da živiš ovdje, isto onako kako mi živimo. Nema potrebe da dođe do borbe.’”
Ipak, on je potpuno zaboravio svoju filozofiju – tako je revolucija i propala. Lijepo je pričati o ovakvim stvarima, ali kada dobijete moć… Prvo, Mahatma Gandi nije prihvatio nijednu funkciju u vladi. To je uradio iz straha, jer kako bi odgovorio cjelom svjetu ako bi ga pitali za bacanje oružja u ocean? A tek u vezi sa slanjem vojnika da obrađuju polja? On je pobegao od odgovornosti za koju se borio cjelog svog života, shvativši da će mu stvoriti ogromne probleme. Da je prihvatio funkciju u vladi, došao bi u sukob sa svojom filozofijom.

Ali vlada je formirana od njegovih sljedbenika, ljudi koje je on izabrao. On nije od njih tražio da rasformiraju vojsku; kada je Pakistan napao Indiju, on nije rekao indijskoj vladi: „Idite na granice i dočekajte ih kao goste.” Umesto toga, blagoslovio je prva tri aviona koja su otišla da bombarduju Pakistan. Ovi avioni preleteli su preko njegove vile u Nju Delhiju gde je boravio, a on je izašao u baštu da ih blagoslovi. Sa ovim blagoslovom oni su odleteli da unište njegove ljude, koji su do juče bili „naša braća i naše sestre.” Bez imalo stida, ne vidjevši kontradiktornost situacije…

Ruska revolucija je propala pred Lenjinovim očima. On je podržavao učenje Karla Marksa, po kome će „kada revolucija dođe, doći do ukidanja braka, jer je on dio privatne svojine. Pošto će se ukinuti postojanje privatne svojine, ukinuće se i brak. Ljudi mogu biti ljubavnici, mogu živeti zajedno; društvo će voditi računa o djeci.” Ali kada je komunistička partija postala moćna, a Lenjin voda, sve se promenilo. Jednom kada postanu moćni, ljudi počnu da razmišljaju drugačije. Sada je Lenjin mislio da može biti opasno osloboditi ljude odgovornosti – mogli bi postati isuviše samostalni. Zato je bolje ostaviti im teret porodice – on je potpuno zaboravio na njeno ukidanje.

Čudno je kako su revolucije propale, i to zbog samih revolucionara, jer kada bi jednom postali moćni, počeli bi da razmišljaju drugačije. Onda postanu previše ovisni  o moći. I jedino oko čega se trude jeste da zadrže tu moć zauvjek, i da zadrže kontrolu nad ljudima.
Nisu nam potrebne nikakve revolucije u budućnosti. Treba nam novi eksperiment koji još nije bio isproban. Iako su pobunjenici postojali hiljadama godina, ostajali su sami – ostajali su individue. Možda nije bilo njihovo vrijeme. A sad ne samo da je došlo vrijeme… Ako ne požurimo, proći će. Ili će čovječanstvo nestati ili će se pojaviti jedno novo ljudsko biće sa novom vizijom u decenijama što dlaze. To novo ljudsko biće, pobunjenik.


http://2012-transformacijasvijesti.com/metafizika/osho-nova-duhovnost

http://2012-transformacijasvijesti.com/metafizika/samo-ljubav/

http://2012-transformacijasvijesti.com/metafizika/sve-je-u-nama/

About these ads

2 comments on “OSHO – RAZNI TEKSTOVI I CITATI

  1. Najdivniji ucitelj, moi dugogodisni master, stvarno najuboko uci nas , najsustinski i najlepo , hvala za ove prekrasne tekstove od srca .

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s