15868_10204620588968643_5377152812691198166_n

KRAVA KOJA JE PLAKALA – Ajahn Brahm

Kao budistički redovnik, tokom tridesetogodišnjeg rada, Ajahn Brahm sakupio je mnoge britke, duhovite i mudre priče. S tradicionalnom budističkom filozofijom kao polazištem, priče su pisane kao šaljive parabole kako bi čitaoce uputile u dublje preispitivanje tema poput obzirnosti, patnje, opraštanja, nade, mudrosti i bezuslovne ljubavi. Dovitljive i duhovite one otkrivaju važnost saosećanja u životu običnih ljudi i bezvremenu mudrost Budinih učenja. Ajahn Brahm rođen je u Londonu. Na Sveučilištu Cambridge diplomirao je teorijsku fiziku. Nezadovoljan akademskim svetom, otišao je u džungle Tajlanda i učio direktno od velikog učitelja Ajahna Chaha. Ajahn Brahm redovnik je već više od trideset godina i prati ga glas poštovanog duhovnog učitelja. Opat je jednog od najvećih budističkih samostana na južnoj hemisferi. Svojim javnim predavanjima privlači hiljade ljudi.
Više o autoru na
http://www.ajahnbrahm.org/  Došao sam u jedan zatvor poluotvorenog tipa održati predavanje o meditaciji. Krimos, kojeg nikad pre nisam video, čekao me, želeći sa mnom razgovarati. Bio je ogroman, sav zarastao u bradu i imao je istetovirane ruke. Ožiljci na njegovom licu govorili su da je prošao mnogo žestokih okršaja. Izgledao je tako zastrašujuće da sam se zapitao zašto je došao na moje predavanje. Nije on taj tip. Naravno, prevario sam se. Rekao mi je da se pre nekoliko dana dogodilo nešto što ga je zapanjilo. Kad je počeo pričati prepoznao sam njegov ulsterski naglasak. Ispričao mi je da je odrastao na ulicama Belfasta. Prvi put izboli su ga nožem kada je imao sedam godina. Jedan školski nasilnik od njega je tražio novac, koji je imao za sendvič. Odbio je da mu da novac. Stariji je nasilnik izvadio nož i ponovno zatražio novac. On je mislio da nasilnik blefira i odbio je dati novac. Nasilnik nije pitao treći put, zabio mu je nož u ruku, izvadio ga i otišao.

149488_1623018129318_1052407793_1729558_4857499_n

Ispričao mi je kako je u šoku pobegao iz školskog dvorišta dok mu se krv cedila niz ruku. Stigao je do očeve kuće koja se nalazila u blizini. Njegov nezaposleni otac pogledao je u ranu i odveo ga u kuhinju, ali ne da bi mu zamotao ranu. Otvorio je ladicu, izvukao veliki kuhinjski nož i dao ga sinu, naredivši mu neka ode u školu i vrati dečaku milo za drago. Tako je, dakle, odgajan. Da nije s vremenom postao tako velik i jak, odavno bi bio mrtav. Zatvor u kojem smo razgovarali bila je zapravo zatvorska farma na kojoj su se zatvorenici, koji su uskoro trebali biti pušteni, pripremali za život na slobodi, učeći radove u poljoprivredi. Proizvodi sa zatvorske farme podmirivali su sve zatvore u okolini Pertha jeftinom hranom, smanjujući tako troškove. Na australskim farmama obično se uzgajaju krave, ovce i svinje, a ne samo žitarice i povrće. Tako je bilo i na ovoj zatvorskoj farmi. Ali, za razliku od ostalih, ova je farma imala i svoju klaonicu. Taj je posao bio posebno omiljen među nasilnim prestupnicima. Pogađate već da je ovaj veliki Irac zastrašujućeg izgleda radio upravo onde. Opisao mi je klaonicu. Imala je čelične rešetke. Ulaz je bio prostran, unutar zgrade sužavao se toliko da kroz njega može proći samo jedna životinja.
Odmah do tog uskog kanala, na povišenoj platformi, stajao bi Irac s električnom puškom. Krave, ovce i svinje, uz pomoć pasa i bičeva, bile bi dovedene do jednog čeličnog levka. Pričao mi je kako su životinje uvek vrištale, svaka na svoj način, i pokušavale pobeći, borile se za svoj život. Mogle su namirisati smrt, čuti smrt, osetiti je. Kada bi se životinja našla pokraj njegove platforme, migoljila se i zapomagala na sav glas. Iako je njegova puška mogla ubiti i velikog bika samo jednim hicem, životinje nisu bile nikada dovoljno mirne da bi on mogao normalno naciljati. Prvi hitac je trebao uplašiti, a drugi ubiti. I tako je bilo svaki dan.
Irac se uzbudio jer ga je novi posao, na koji je tek premešten, jako uznemirio. Počeo je proklinjati. U priči koja je sledila nekoliko puta je ponovio: ‘To je j….a istina!’. Mislio je da mu neću poverovati. Toga su dana trebali govedinu za zatvore oko Pertha. Klali su krave. Jedan hitac da je prestraši, drugi da je ubije. Irac je bio na svom mestu kada se krava pojavila. Bila je tiha. Glava joj je bila pognuta dok je polako išla prema mestu gde će biti ubijena. Nije se ni migoljila niti ispuštala zvukove. Nije pokušavala pobeći. Kada je stigla na mjesto za ubijanje, podigla je glavu i pogledala u egzekutora, potpuno mirno. Irac nije nikada vidio ništa slično. Glava mu je otupela. Nije mogao podići pušku. Isto tako nije mogao skinuti pogled s krave. Krava je gledala ravno u njegovu dušu. Kao da je pao u bezvremenski prostor. Nije mi rekao koliko je dugo sve to trajalo, no kada je pogledao kravu u oči, primetio je nešto što ga je još više potreslo. Krave inače imaju velike oči. Irac je ugledao kako se u lijevom oku krave stvara tečnost. Količina te tečnosti bila je sve veća i veća. Počela je lagano curiti niz njezin obraz. Bile su to suze. Dugo vremena zatvorena vrata njegova srca polako su se počela otvarati. Dok je i dalje promatrao neverovatan prizor, video je da joj suze teku i iz desnog oka. I čovek se slomio. Krava je plakala. Rekao mi je da je bacio pušku na pod, otišao do zatvorskog službenika i rekao mu da može učiniti što god hoće, ali da ‘krava neće umreti’.

72453_1578942427453_1052407793_1645943_8369854_n

Svoju je priču završio rekavši mi da je sada vegetarijanac.
Priča je istinita. Potvrdili su mi je ostali zatvorenici. Krava koja je plakala poučila je jednog od najvećih nasilnika što znači biti posten i saosecajan.
Kao budistički redovnik, tokom tridesetogodišnjeg rada, Ajahn Brahm sakupio je mnoge britke, duhovite i mudre priče. S tradicionalnom budističkom filozofijom kao polazištem, priče su pisane kao šaljive parabole kako bi čitatelja uputile u dublje preispitivanje tema poput obzirnosti, patnje, opraštanja, nade, mudrosti i bezuslovne ljubavi.

149488_1623018129318_1052407793_1729558_4857499_n

7 comments on “KRAVA KOJA JE PLAKALA – Ajahn Brahm

  1. Hvala. Pretrazila sam online. Izgleda da se samo moze naruciti iz Hrvatske. U tom slucaju postarina je otprilike 2+ puta skuplja nego knjiga.
    Da li netko zna da li se knjiga moze kupiti u nekoj od Beogradskih knjizara? Unapred zahvaljujem za sve informacije.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s