23607_1346005724181_1052407793_1041688_3811809_n

PROSTRANSTVA LJUBAVI~KAKO ZASADITI SIBIRSKI KEDAR

Kedar treba saditi u kvalitetnoj zemlji. Na, na primer, 10kg zemlje, ide 1/3 peska i 1/3 iglica četinarskog drveća. Pesak upija višak vode, koji potom glavni koren, koji ide duboko, upija u sebe i jača, a iglice daju kiselost zemlji. Ne treba ga previše zalivati. Provera da li ima vlage u zemlji vrši se jednostavno: zabode se štapić duboko (ne baš blizu same biljke, da se ne ošteti nežno korenje!) i izvuče. Ako na štapu ostane vlažne zemlje, ne treba zalivati, već samo ako je štap potpuno suv.
Uz svu privlačnost (dražesnost) kedra, gajenje njegovo je – složenije, u poređenju sa drugim četinarima (običnim borom, tisom, jelom…). Školom strpljenja nazivaju šumarski stručnjaci gajenje sibirskog kedra. Semenje njegovo se odlikuje dubokim mirovanjem i niču tek posle zimskog boravka u hladnom, ne manje od 3-4 meseca. Usevi kedra zahtevaju (iziskuju) zaštitu od glodara i ptica. Prvih deset godina kedar raste sporo, dostižući visinu od 1,5m. Ali, nadalje ova vrsta je u stanju da se zahvali (oduži) za pažnju prema sebi. Kedar se dobro prilagođava (navikava) na individualne parcele i blizinu građevina. Sa 30 godina dostiže visinu od 9m, oblikuje raskošnu krošnju, koja dostiže 3m u prečniku.
Sibirsi kedar se razmnožava najčešće sadnjom semena, ređe – vegetativnim (kalemljenjem, ukorenjivanjem mladica).
Seme kedra prvenstveno treba doneti iz ravničarski ili nižih planinskih predela Zapadnog Sibira. Pri razmnožavanju te vrste u evropskom delu Rusije, bolje je orijentisati se na prolećnu sadnju (kraj aprila, prva polovina maja).
Za to se semenje prethodno priprema, stratifikuje ne manje od 3 meseca na hladnom mestu, vodeći računa o sledećem redosledu.
Seme se potapa na tri dana (3x24h), svakodnevno menjajući vodu. Kvalitetna (Zdrava) zrna u tom periodu nabubre i spuštaju se na dno posude. Na površini ostaje prazno i nekvalitetno semenje. Ono se baci. Kvalitetno semenje se dezinfikuje u vodenom rastvoru permanganatnoj kiselini kalija (hipermangan). Zatim se semenje pomeša sa vlažnim (50%) substratom (pesak, treset, piljevina, četinarske iglice i dr.) u proporciji 1:2 i smešta se na hladno mesto (pod sneg, u frižider…). Ukoliko je mala količina semenja, može se smestiti u vrećice iz nekoliko slojeva ređe tkanine. Važno je de ceo period boravka na hladnom seme bude vlažno. Pod snegom ono dobro čuva (održava) vlažnost, u frižideru ih treba povremeno vlažiti. Semenje u vrećicama može da se smesti u najlon kesu, ne zatvorivši je potpuno.
Pred sadnju se semenje vadi iz supstrata, ponovo dezinfikuje u jakom rastvoru hipermangana (do 24h), prosuši za sadnju. Seje se semenje metodom ubadanja šiljatim vrhom u zemlju, na dubinu od 3cm.
U konfornim uslovima povećava se klijanje semena, iz semena biljka raste brže 1,5-2 puta, nego što raste proklijala sama na otvorenoj zemlji.
Na dno brazdica za sadnju pre sadnje poželjno je uneti, ako se računa na 1m, superfosfata 1gr, šibikovog (Viburnum opulus, V. Lantana, organsko) đubriva (kompost) 0,5gr, ili pepeo od strugotina 2gr, pomešanih sa 20gr treseta. Rastojanje među sadbenim vrsticama (redovima) je 15-20cm. Količina zrna za sadnju na 1m je 30gr (125-150 semenki). Dubina zakopavanja semena u zemlju 3cm. Setvena površina se pokriva slojem od 0,5-1cm rastresitog (mekog) materijala za prekrivanje useva (treset, opiljci-strugotine ili drugi materijal za prekrivanje. U jednoj sezoni treba 3-4 puta opleviti i preriljati (rastresti) zemlju.
Do pojave mnogobrojnih izdanaka (10-12 dana) treba redovno zalivati.
Nadalje se kod mladica razvija dovoljno dubok koreni sistem.
~NEGOVANJE (GAJENJE) MLADICA KEDRA~
Pri pojavi na mladim listićima belog tankog sloja (naslaga) – češće se javlja pri vlažnom vremenu,- treba ih obavezno obraditi rastvorom domaćeg sapuna. Sapun se rastvori u toploj (mlakoj) vodi, skine se pena i onda se sunđrčićem ili mekim tamponom vate 2-3 puta veoma temeljno i pažljivo operu oboleli listići. U protivnom, pri aktivnom razvijanju belila, listići mogu da se osuše. Drvo, pri tome, istina neće uginuti, ali se gubi godišnji porast (priraštaj).
UŽIVAJTE SA SVOJIM KEDRIMA!!!
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija
***
~

PROSTRANSTVA LJUBAVI
Počinjemo nakratko zamjećivati drugačije vrste iskustva, snažnijeg i nadahnjujućeg. Ali ne znamo što je to iskustvo i kako da ga učinimo trajnim, pa kad prođe, osjećamo se nezadovoljni i nemirni zbog života koji nam se ponovo čini običnim. Dolazi do borbe ega s drugim osobama.
Taj je problem privremen i nestat će. Napokon postajemo svjesni toga što zapravo tražimo, a to je drugo značajnije iskustvo. Kada ga shvatimo u potpunosti dosegnut ćemo I uvid.
On se zbiva kada postanemo svjesni podudarnosti u našim životima.
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija<br ******************************************************
PROSTRANSTVA LJUBAVI
Svet je ono što ti jesi.
Sve(t) je odraz tvoje svesti.
Prepoznaj svoje odraze u svemu.
*
Nema Ljubavi bez Radosti.
Nema Radosti bez Slobode.
Nema Slobode bez Istine.
*
Kada znaš ko si, odgovoran si za celinu.
Tvoj Život postaje tvoje Služenje.
Tvoja snaga je u prihvatanju činjenice da nemaš izbora.
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija

PROSTRANSTVA LJUBAVI
Tvoj život je tvoj san.
Ti si Bog tvog ličnog sna.
Ko upravlja tvojim snom?
~
Niko ne pripada nikome.
Svi smo deo Jednog.
Svi pripadamo Jednom.
~
Da bi bio Jedno sa drugim, moraš biti Jedno sa sobom.
Kada si Jedno sa sobom, Jedno si sa svime što jeste.
Granica se možeš odreći tek kada ih prepoznaš.
~
Povratak Sebi je najkraći put do zvezda.
Povratak Sebi je najkraći put do Boga.
Ako se nikada nisi predao Sebi, kako se možeš predati Bogu?
~
Čovek je oblik samozaborava Boga.
Bog je apsolutno poznanje Sebe.
Sećaš li se ko si?
~
Živi sebe.
Oslobodi se straha.
Seti se ko si.
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija
************************************************************PROSTRANSTVO LJUBAVI – RAJ NA ZEMLJI
U uskoj, suncem obasjanoj dolini, nad kojom dominiraju snijegom pokriveni vrhovi Himalaja, otkrili su jedan istinski Shangri-La, nastanjen najzdravijim i najsretnijim smrtnicima. Bili su to podanici sićušne, polunezavisne kraljevine Hunza, koja je pravno bila konstitutivni dio Pakistana. Vjekovima je ulaz u zemlju Hunza vodio preko jednog nesigurnog visećeg mosta, napravljenog od užadi izrađene od isprepletne kozje dlake. I onda na nadmorskoj visini od ništavih 2.640 metara, pojavila bi se pred ushićenim pogledom putnika rascvjetana 12 km duga DOLINA zeleno-zlatnih voćnjaka koji u proljeće blistaju poput pastelnog saga breskvinih pupoljaka, u oštrom kontrastu s okolnim opasnim, snijegom pokrivenim Karakorumskim gorjem /gradić Baltit.
Male kamene seoske kuće prošarale su brižno obrađeni krajolik … koje glečerski potoci oplođuju kristalnim prahom vrednijim od zlata, krcatim mineralima dobivenim mljevenjem živih planinskih stijena … Ledena masa skida gornji sloj sa površine planina … te mineralne sastojke planina bujice odnose sa sobom, u koloidnom stanju …
– tu leži TAJNA zdravlja Hunzakuta – VODA. Tu hladnu primamljivu vodu nazivaju još „glacijalno mlijeko“ zbog njene bisernosive boje. Ta glacijalna voda, s kojom Hunzakuti navodnjavaju svoja polja i koju tako obilno piju (ne prokuhava se i ne filtrira), sadrži sve potrebne elemente koji su potrebni tijelu, u hranjivoj formi.
HUNZAKUTI … izvanredno zdravlje … mnogi su stogodišnjaci, i pjevaju, plešu i vode ljubav sve do svoje smrti. Mentalni i fizički superiorni, odlikujući se prijaznošću, šarmom i inteligencijom. Vrlo su otvoreni i imaju nešto neustrašivo u izrazu lica, kao da je isklesano i vrlo privlačno. Žive radišnim i spartanskim životom, u savršenom miru bez najvećih strahova čovječanstva – bolesti i rata.
Bilo da radi ili se odmara, ili se zabavlja nekom igrom, Hunzakuta uvijek prati neka melodiozna
pjesma koja ga potiče da pjevuši i pleše. Zrakom posvuda odzvanjaju zvukovi frula i bubnjeva, uspinjući se do vječnih glečera.
Postupaju s DJECOM kao s integralnim članovima društva, imaju u njih povjerenje i čine ih odgovornim, pa su djeca zdrava i emocionalno i fizički. … nikad se ne čuje da majka grdi ili podmićuje dijete … lijepa djeca se čarobno osmjehuju.
MUŠKARCI su snažne građe, smiona pogleda i vesela izraza, a njihova bi tjelesna građa oduševila i jednog Rodina. Izvrsni su planinari i nema im premca, a krasi ih i velika izdržljivost. Okretni su poput jarca, preskaču stijene i ledene potoke, probijaju otvore u ledu tokom zime i bacaju se u glečerske potoke, a kao plivači također ne zaostaju ni za kim. Sjajni su konjanici, uvijek spremni zaigrati svoju nacionalnu igru, polo…
ŽENE su vrlo zdrave i ne trebaju pomoć pri porodu; novorođenčad doje dvije do tri godine … Rumenih obraza, pravilnih crta i prekrasnih očiju. Tretirane su kao istinski partneri u životu, i u kući i u polju. Vitke i uspravne, crnokose i okretne, laganog hoda kao da klize, s lakoćom prelaze uspon od tristo ili petsto metara do terasastih vrtova, koje s ljubavlju obrađuju sa svojim muškarcima, kao izvor njihova trajnog zdravlja.
TLO – svaki komadić obrađuju ručno, s velikom pažnjom. Sve što je nekoć bio život daruje se nanovo životu uz pomoć ruku koje vole – gnojenje, … svaki ratar može sam regulirati navodnjavanje … plitko oranje, tisuću godina se koriste istim sjemenom. Nijedan Hunzakut nema više od pet jutara, a mnoge su obitelji razdijelile svoje posjede na male parcele, katkad ne veće od perzijskog tepiha, za čiji se svaki centimetar brinu s ljubavlju i razumijevanjem..
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija
http://www.scena.ba/clanak/15118/oni-se-skoro-nikada-ne-razbolijevaju-mladoliki-su-i-zive-110-do-120-godina
PROSTRANSTVA LJUBAVI
Za Vaseljenu je veoma važno da sa Zemlje u celini dolazi svetlo zračenje. Zračenje svetlosti Ljubavi i dobrote. O tome je i u Bibliji rečeno: »Bog je – Ljubav«.

Anastasija… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija
**********************************
PROSTRANSTVA LJUBAVI~
Počinjemo nakratko zamjećivati drugačije vrste iskustva, snažnijeg i nadahnjujućeg. Ali ne znamo što je to iskustvo i kako da ga učinimo trajnim, pa kad prođe, osjećamo se nezadovoljni i nemirni zbog života koji nam se ponovo čini običnim. Dolazi do borbe ega s drugim osobama.
Taj je problem privremen i nestat će. Napokon postajemo svjesni toga što zapravo tražimo, a to je drugo značajnije iskustvo. Kada ga shvatimo u potpunosti dosegnut ćemo I uvid.
On se zbiva kada postanemo svjesni podudarnosti u našim životima.
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija
*******************************************************
~PROSTRANSTVA LJUBAVI~
„…jer, misao i reč – glavni su instrument Velikog Tvorca. A taj instrument je, među svima koji su telesni, samo čoveku dat.
-Pa zašto se onda sve što ljudi govore ne ispunjava?
– Kada su između Duše i reči pokidane niti, kada je pusta Duša a slika troma,
tada su reči prazne, kao haotični zvuk. I ništa sobom ne predskazuju.“
***
„Iza svakog slova su, na sanskritu – rečenice, reči… U njima su takođe slova, potom mnogo reči – tako je beskonačnost skrivena u svakom slovu.“
***
“ U čoveku, u svakom čoveku je od vajkada utemeljena apsolutno
sva neophodna informacija. Njemu je data ona odmah na rođenju njegovom. Kao
ruka, noga, srce, kosa. Sva učenja sveta, sva otkrića, preuzeta su samo sa tog Vrela.
Kao što roditelji svakom svom detetu nastoje da daju sve, tako i Veliki Tvorac
svakome daje sve, odmah. Ništa veštačko: ni mnoštvo knjiga, ni najsavremeniji
sadašnji i budući računari, svi zajedno uzeti, nikada neće moći da prime čak ni deo
informacija koje se nalaze u jednom čoveku. Treba samo umeti njima se koristiti.
– Zašto onda svi ne dolaze do otkrića?
. Poznavanje Istine nije u izgovaranju njenom, već u načinu života! „
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija
**************************************************
~PROSTRANSTVO LJUBAVI~KAKO?
Kako urazumiti nerazumne, pokrenuti bezosecajne da osete?!
„Covek je jedinstvo suprotnosti.
Samo covek moze da se raduje prvim zracima sunca,a drugi da se ljuti.“
***
Kada se značajno kroz čoveka stvara, uvek učestvuju dve suprotnosti. Pravo izbora ostvaruje sam čovek. Od njegove čistote i spoznaje zavisi, čega će uzeti više.“
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija
**************************************************************
~PROSTRANSTVA LJBAVI~
“ Tehnokratski svet je tako uređen, da čovek pronalazi svakakve mehanizme i
društvene norme radi navodnog olakšavanja svog života. U stvari, olakšice su
iluzorne. Čovek sam postaje robot tehnokratskog sveta. Neprekidno mu nedostaje
vremena da se zamisli nad suštinom postojanja, da sasluša drugoga, a ni nad
sopstvenom sudbinom nema vremena da se zamisli. On, kao da je isprogramirani
robot. Eto, sad vidiš sve svojim očima, slušaš svojim ušima, a da poveruješ ti je teško…“
Anastasija
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija
**********************************************************
~PROSTRANSTVA LJUBAVI~
“ U drevno doba, ljudi koji su živeli na Zemlji, posedovali su moći koje su im dopuštale
da budu neprolazno umniji od današnjeg čoveka. Ljudi Praizvora su imali mogućnost da
se neusiljeno služe celom informacionom bazom podataka koja je ispunjavala Vaseljenu.
Ta informacija Vaseljene sazdana je Velikim Intelektom – Bogom. Dopunjavana Njime
i samim ljudima, njihovim mislima, ona je toliko grandiozna, da je kadra da odgovori na ma
koje pitanje. Ona je nenametljiva. Odgovor je nicao trenutno u podsvesti na ono
pitanje na koje je čovek tražio odgovor.
Oni su shvatali da su promene klimatskih uslova na jednom parčetu Zemlje
predstavljale signal za preseljenje na drugi, da bi prethodna Zemlja mogla da odahne.
Oni su razumeli Kosmos i svoju planetu. Bili su mislioci i poimali svoje
predodređenje. Usavršavali su svoju planetu Zemlju. Nije im bilo ravnih u Vaseljeni.Po intelektu, iznad njih je bio samo sam Veliki Intelekt Vaseljene – Bog.
Otprilike pre deset hiljada godina, među ljudskom civilizacijom koja je tada naseljavala sadašnju Evropu, Aziju, severni deo Afrike i Kavkaz, počele su da se pojavljuju osobe, čija je povezanost sa Intelektom Vaseljene, bila delimično ili potpuno otupela. Eto, od tog trenutka i potiče početak kretanja čovečanstva ka katastrofi planetarne razmere, bez obzira kakvoj: ekološkoj, nuklearnoj, bakteriološkoj – kako prognoziraju naučnici, kako govore drevne religije,
opisujući je slikovito…
– Sačekaj, Anastasija… Potpuno je nejasno kako se mogu povezati ti »invalidi« sa planetarnom katastrofom.
-Zamisli posadu najsavremenijeg kosmičkog broda, koja odjednom
izgubi devedeset procenata svog razuma. Ti ljudi, ništa ne shvatajući, počinju da odvaljuju oplatu i raspaljuju u kabini vatru, da otkidaju sa pulta instrumente i prave od njih sebi ukrase i igračke. Upravo sa takvom, duševno bolesnom posadom, mogu se uporediti ti ljudi. I upravo su oni ti, za koje kažeš »inferiorni invalidi«, iznova izumeli kamenu sekiru, koplje, zatim… Njihova misao je, razvijajući se, došla do nuklearne bojeve glave. Do današnjeg dana, njihova misao nastavlja neverovatnom upornošću da lomi savršene tvorevine, zamenjujući ih svojim primitivnim proizvodima. Njihovi potomci su počeli da iznalaze sve više i više, čerupajući pri tom najsavremeniji prirodni mehanizam Zemlje, stvarajući svakojaka neprirodna socijalna uređenja. Kasnije su ljudi počeli da ratuju međusobno. …
Faktički, njih još možemo nazvati duševnim bolesnicima, zato što ni jedno živo biće ne oskrnavljuje Zemlju tako, kao oni. „
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija
*****************************************************
~PROSTRANSTVA LJUBAVI~
„Kada se ljudski rod približava određenoj tački svog neopažanja suštine Istine,
kada se tamni začeci ispolje u čoveku, dostiže se kritična tačka. Da ne bi došlo do potpunog samouništenja, dolazi do planetarne katastrofe, odnoseći mnogo ljudskih života,
uništavajući kobni, veštački stvoren sistem životnog obezbeđenja.
Katastrofa predstavlja lekciju preživelima. „
Anastasija
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija
*************************************************************
~PROSTRANSTVA LJUBAVI~Smisao života je u Istini, Radosti i Ljubavi!
„Nema ni u jednoj galaksiji strune, kadre da lepši ton ispusti, no što je zvuk pesme ljudske Duše“.
Anastasija
… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice? – Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja… … I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje… … Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji… … Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe. – Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način… – Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini… …- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam… …- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom. …- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju… Anastasija

230084_1960780133157_1052407793_2293787_6206373_n

2 comments on “PROSTRANSTVA LJUBAVI~KAKO ZASADITI SIBIRSKI KEDAR

  1. Весна, хвала ти што све ово пишеш. Твоје речи и савете уплешћу прстима својим у земљу, натопљену знојем и сузама радосницама на Пространству љубави у повоју на Завичајном имању заветном. Конкретно где купити шишарке кедра Сибирског или семе? Поздрав и хвала небројено пута.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s