5serpent1

KAKO SE OSLOBODITI I OSTATI SVOJ? RAZMIŠLJANJA SPEKTRALNE ZMIJE

POGREŠNI PROGRAMI

Još kao deca, kada smo bili mali i nezaštićeni svi smo bili upućeni na nekog odraslog, obično roditelje koje smo slušali i koji su nas vaspitavali. Slepo bismo verovali u sve ono što nam oni govore  i primenjivali  što su nam servirali, iz najbolje namere. Sada vidim da je mnogo činjenica koje su nam ugradili u mozak, u stvari bilo netačno, ali oni to nisu znali i mislili su da nam čine dobro, zato što su i njima njihovi roditelji isto govorili, na isti način i njih štitili…

Verovatno ste svi bili u stuaciji kada su vam roditelji govorili: „moraš jesti da bi bio zdrav!“ Ili „zdravlje na usta ulazi“. Međutim,  ako pomislimo kakvo zdravlje unosimo na usta, e onda bolje da se takvog zdravlja totalno odreknemo…Zatrpani smo takvom hranom koja u sebi ima samo neke tragove koji će nam moždadoneti zdravlje. Pa čak i kada bismo sami, na svojoj zemlji koja nije tretirana nekim hemikalijama zasadili seme, i to seme nije više genetski ispravno, ali taman i da jeste, biljka će rastući koristiti otrove iz vazduha i to uneti u plod…Zdrave hrane više nema…Ne ulazi nama zdravlje na usta, nego nešto sa čime ćemo posle morati da se borimo da izbacujemo ako budemo preživeli!

Osim hrane, moramo unositi i vodu. Tek zdrave vode više nema! Ova voda koju pijemo iz vodovoda je bez života, ona je prošla kroz razne načine prečišćavanja i u trenutku kada je uzmemo ona ne donosi našem telu više nikakvu blagodet. Takođe je poznato da voda pamti! Sve informacije koja ona primi, zadržava u sebi, stvara ili pravilnu kristalnu strukturu ili nešto što, ako se pogleda kroz instrumente za uvećavanje, izgleda kao blato! Nije svejedno hoćemo li kada popijemo jednu čašu vode pre toga kazati „hvala ti što ćeš mi doneti blgodeti“ ili ćemo u tom momentu biti pored nekog ko izgovara neke psovke…Ako ništa drugo, pa onda ću makar svaki put kad uzmem čašu reći nešto lepo i onda to uneti u sebe…Ovo o čemu sam sada govorila zaslužuje mnogo više pažnje i prostora i postoje hiljade i hiljade stranica ispisanih o tome kakvu hranu uzimamo i kako to voda pamti. U ovom momentu se nadam da onaj koji ovo čita ima predstavu o čemu sam govorila, pa ne bih o tome više.

Da se vratim na pogrešne programe. Nešto što sam ponela iz detinjstva, ja i svi vi, osim toga da zdravlje ulazi na usta je i rečenica „Nemoj da gledaš u sunce oslepećeš“. Zaista sam mislila tada da je to tako i ni za živu glavu ga ne bih pogledala direktno, bez nekih naočara ili neke druge vrste zaštite…

Kao dete sam volela da se igram negde u prirodi i da hodam bosa. Stalno su me opominjali „Nemoj da hodaš bosa, razbolećeš se!“ I jesam bila bolesna i stalno sam imala upale grla iz jedne prelazila u druge, temperature su me iscrpljivale, a da bih ozdravila, morala sam da uzimam raznorazne antibiotike i da unosim hranu koju su mi roditelji birali.  Ovo je program koji se i ostvario u mom slučaju. Naučili su me da ne stajem bosom nogom na tlo, jer ću se prehladiti i to je bilo tako i nikako drugačije. Ako sam se prehladila, onda sam morala da idem kod doktora, morala sam da uzimam lekove, da jedem i pijem, jer „zdravlje na usta ulazi.“

Što se tiče ovih pogrešnih programa koje su nam roditelji usadili, ima još jedna rečenica „ako ne jedeš, umrećeš od gladi.“ Ceo svet i dalje veruje da je tako. Da li i vi verujete da će se umreti od gladi ako se ne jede? Pa da, reći ćete, kako može da se ne jede a da se ne umre? Mora se hrana unositi…Da bismo imali fizičke snage i energije moramo da jedemo. E, pa i to je jedan pogrešan program i neistina za koju ceo svet zna i misli da je ispravna, ali ipak nije tako. Jer,  ako pogledate u nekog čoveka koji iz nekakve bolesti, na primer, prestane da jede, on će stvarno i da umre! Biće svakog dana sve slabiji i mršaviji, neće unositi potrebnu količinu hrane putem koje će imati dovoljno sastojaka da organizam funkcioniše, telo se „troši“ (još jedan ogrešan program), i takav čovek će zaista i da umre!!! Ali ne umire on zato što nije jeo, nego zato što je i njemu usađen takav program koji se u tom trenutku i aktivirao i ostvario!

Neki iz nekakvog protesta prestanu da uzimaju hranu, a njihova okolina će tada učiniti sve, ama baš sve da im zadovolji, jer svi znamo da će takav čovek, bez hrane i vode uskoro umreti.

Mi po takvim programima funkcionišemo, aktiviramo ih jedan za drugim, oni se ostvaruju a da nismo ni svesni toga.

Svakom od nas su govorili roditelji „nemoj da se penješ da drvo, pašćeš i slomićeš se!“ I tako je i bilo, padali smo i lomili smo se. Roditelji strašno greše kada se tako obraćaju deci, kada ono čega se oni sami plaše usađuju u decu.

Pogrešni programi su, u stvari samo misli, naše koje smo prihvatili kao neku ispravnoist, kao nešto što nas vodi…Verovatno neko od vas često govori „za sve sam ja kriv“ ili „nikad nemam sreće u životu“ To su ljudi kojima izaista jeste tako, ali tako je zato što oni sebi tu neispravnu misao ponavljaju…

Pa ako živimo po pogrešnim programima, ako su ti pogrešni programi samo naše neispravne misli, da li to znači da možemo da živimo i po onima koji će nam donedi nešto dobro? Da li to znači da takvi programi mogu i da se obrnu? Pa naravno da mogu! Zatrpani smo litereturama tipa „traži i daće ti se“, „moć pozitivnih misli“ ili slično tome. Sami sebi možemo da usadimo drugačiji program koji će nam doneti samo korist, mislim pre svega na nematerijalnu korist i da se takvi programi ostvaruju…Ono u čega verujemo će se i zaista obistiniti!

 

 

ISPIRANJE MOZGA

Često puta su naša verovanja iskrivljena i mislimo da je nešto dobro i pozitivno, a da to u stvari i nije! Hteli – ne hteli živimo u svetu  u kom nam je izvor informacija ono što su nam drugi servirali…Gledamo na televiziji raznorazne reklame i onda poželimo i mi to da kupimo…Opet smo u mašini opet trošimo i plaćamo. Događaji o kojima gledamo ili čitamo su već toliko „prilagođeni javnosti“, da nisu ni blizu istini. Zaista su nam mozgovi isprani, jer smo bombardovani informacijama koje su netačne!

Kada neko spomene reč „droga“ ono šta ćemo prvo pomisliti jeste ili marihuana ili neka „teža“ droga. Neće nam, pasti na pamet da smo svi mi, u stvari već drogirani i narkomani koji koristimo legalnu drogu,a to su LEKOVI za koje ćemo plaćati velike pare, ali ti isti lekovi nam neće doneti dobrobit, nego samo zlo. Pored toga što možemo da osiromšimo koristeći neku skupu terpiju, postajemo i narkomani, zavisni od takvog leka jer ako ga ne uzmemo razbolećemo se i umrećemo!

Ovde bih samo na tren opet spomenula našu vlast koja je instrument ispiranja mozga i sa njom ideologiju naše crkve. Međutim, ovo se ne odnosi jedino na nas, već je tako u celom svetu! Ono što političari odobre, mora da odobri neko drugi…a taj drugi su ljudi koji su iz duhovnih slojeva,religije i kada oni za nešto kažu da je dobro i da može, to tako i jeste! Bezuslovno se prihavata!

Samo da vas podsetim na deset Božjih zapovesti i to baš na prvu: Ne uzimaj moje ime zalud! Pa zašto da ne spominjem boga i da mu se ne obraćam za sve? Zašto se oko tog Boga stvorila takva magla i nedodirljivost, da ako, na primer, često spominjem Boga, ja ću biti u strahu da će mi se nešto strašno dogoditi, jer nisam poštovala prvu Božju zapovest? Kako onda mogu uopšte da mu se molim, kako su nas učili, ako ne smem da spominjem njegovo ime? Poznati su slučajevi i slučajevi kada smo osetili da su nam molbe uslišene, kada smo osetili da molitvom možemo učiniti mnogo, a sa druge strane ne smemo da „uzimamo njegovo ime zalud“?

5-serpent

 

 

U MAŠINI

Neka glavna nit koja se provlačila kroz moje tragalačke godine oslobađanja je bila ta: kako da ne budem u mašini današnjice? Ako želim nešto da kupim, moram da imam novac, da bih novac imala moram da radim, da bih radila moram da znam posao, da bih znala posao moram da imam diplomu, a da bih dobila diplomu moram da učim, a to ne mogu ako nisam zdrava i ako nemam dovoljno novca da platim školovanje…Previše toga MORAM… Primera za to je previše…setite se samo toga kada ste na primer trebali  da obavite nešto…bilo šta. Da platite neki račun na prmer…Opet ista priča o parama i zdravlju i onda na kraju MORAMO da stojimo u redu iza žute crte, MORAMO da ispunimo uplatnice, MORAMO da sačekamo neljubaznog radnika iza šaltera…

Nekako kao da je noćna mora kada treba da se izvadi neki dokument, poput lične karte, pasoša i slično… Međutim, to su stvari koje nikako ne možemo da promenimo. To je tako i nikako drugačije, i ako se oglušiš o neko od tih pravila, loše ti se pise…

Ja sam prošla bukvalno kroz pakao kada mi se sin razboleo. Nije imao zdravstvenu knjižicu da bi otišao na pregled, zato što nije bio prijavljen na biro za zapošljavanje. Na biro nisam mogla da ga prijavim zato što mu je na ličnoj karti bio neispravan čip, pa sam ga, jadnog tako bolesnog podigla iz kreveta i odvela u SUP da napravimo novu…Kada sam ga prijavila na biro za tržište rada, opet nije mogao da dobije zdravstvenu knjižicu, jer po nekim pravilima, mi ne ispunjavamo cenzus i treba da se plati. A kada sam rekla da ću da platim, pa koliko košta da košta, nisam opet ništa uradila, jer čak i u tom slučaju se trebalo čekati nekakvo rešenje koje bi stiglo tek za nekoliko dana…A za to vreme moj sin leži u groznici sa temperaturom preko 40! Uzela sam ga i odvela kod prvog lekara za kog sam znala, i primili su ga, ali samo na prvi pregled…sve ostalo nije moglo zato JER NEMA ZDRAVSTVENU KNJIŽICU! Pod takvim uslovima se sigurno, nekom desilo i da je neko umro! Daleko bilo…

Tragajući za svojim odgovorima sam, u stvari sve više i više uviđala kako su svi ljudi na ovom svetu U MAŠINI…i kako smo svi nekakvi igrači koji u stvari radimo zarad toga da bi se neko bogatio. Svi smo čuli za GMO, pesticide koje plasira firma MONSANTO, nakon čije upotrebe više ništa ne može na toj zemlji da raste, a jedući tu hranu postajemo bolesni. Da bismo se izlečili, moramo da prođemo raznorazne analize, terapije, da plaćamo, plaćamo, plaćamo a mnogi slučajevi se i završe tragično…Gde je tu, u toj priči čovek? O humanosti prema njemu da ni ne govorim…Lekovi ne izleče bolest, nego je samo zalače, a sa druge strane pokrenu neku novu bolest za koju ćemo opet morati da plaćamo…I to sve zbog čega? Pa zbog nezdrave hrane koju unosimo, zbog nezdravog načina života, stresa i svih onih stvari za koje svi već odavno znamo…I to je ta mašina u koju smo svi upali već samim rođenjem i ne možemo da ispadnemo iz nje nikako! Bebama se daju vakcine koje u stvari, ne štite od određene bolesti, već je IZAZIVAJU! Izazivaju tu, ili neku drugu bolest, svejedno, ali čim se primi  prva vakcina, onda je već sve gotovo. Ovo ne govorim iz neke rezigniranosti ili negativnih emocija, već sam se u sve to uverila čitajući razne članke iz novina. To su istinita iskustva drugih ljudi.

Opet se nametnula priča o zdravlju…Pa onda ponovo moram da se vratim na isto pitanje: kako ostati zdrav? Kako da izlečiti neku bolest? Prirodnim lekovima i čajevima? E i tu smo u zabludi! U Evropi, i mnogim njenim zemljama je već na snazi zakon po kome niko neće moći da prodaje prirodne lekove, a svaka travka koja bi mogla da donese izlečenje će da bude ZABRANJENA! Postoji čitav niz trava koje leče! Glog za srce, nana za želudac i smirenje, kantarion za kožu, želudac i tako dalje. Međutim, iznenadila sam se kada sam saznala da ipak postoji jedna biljka koja može svaku, ali baš svaku  bolest da izleči. Od hemoroida, preko na primer, problema sa srcem pa sve do najtežih bolesti! Ulje od ove biljke je izuzetno lekovito i efikasno i bez izuzetka donosi izlečenje! Pa koja je to biljka? Evo odgovora: konoplja! Pa, sada ćete reći nije li to ona ista biljka koju mnogi zamotavaju i puše i koja se zove marihuana? Nije li to ozloglašena droga, proterivana iz celog sveta i svako ko je pokuša koristiti, taj će završiti u zatvoru? Zabranjeno je njeno posedovanje, uzgajanje, distribuiranje…bilo šta što ima veze sa njom! Postoje rigorozni zakoni koji je proteruju! Kakoje to moguće? Kako se to uopšte moglo dogoditi, ako je zaista tako da ulje konoplje može da izleči svaku bolest? Konoplja je proglašena DROGOM smo zato da bi bilo razloga da je ne koristimo, da ne bismo bili zdravi, a pri tom, lekovi koji izazivaju zavisnost nisu droga? Ali ulje od konoplje ne možemo koristiti, jer je to droga, i nema načina da se nabavi!

Ako bismo svi koristili ulje od konoplje, bili bismo  ZDRAVI ne bismo morali da trošimo ogromnu količinu novca na lekarske analize i lekove i tako bi kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom lekova, kompanije koje prave raznorazne aparate kojima se daju dijagnoze, kompanije koje učestvuju u tom lancu „ozdravljenja“ ljudi bi bankrotirale! Znači…cilj današnjih ljudi koji nama rukovode kao malim pionima, jeste da budemo što lošije, a onda će oni da trljaju ruke od zadovoljstva i priliva novca na njihove račune! Neverovatno! Pa zamislite samo kada bi svi ljudi na ovom svetu imali savršeno zdravlje, samim tim bi bili zadovoljni i srećni, pa ne bi tražili utehu u nekim drugim stvarima, imali bi vremena da se bave kreativnošću, ne bi imali neke velike potrebe i mogli bi da uživaju i razvijaju se svako na svoj način! Svi ratovi na ovom svetu bi u trenu prestali! Da li iko može da zamisli ovaj naš svet bez ratovanja? Kolika se samo sredstva troše na to, oni koji su zadovoljno trljali ruke dok neko ratuje, jer su imali od toga ogromnu dobit, i oni bi bankrotirali…Da li to znači da bi savršeno zdravlje porušilo svetsku ekonomiju? Pa, da! Baš to! Eto nas opet u mašini iz koje nismo ni izašli…Krug je zatvoren i sve iz početka!

Čak mi svi i znamo da jesmo u mašini i da nam drugi rukovodi našim postupcima, ali imamo osećaj da se protiv toga ne možemo izboriti. Moramo slušati vlast koju smo sami odabrali, ali takva vlast nama neće doneti ničeg dobrog…Poljoprivrednici su bili u štrajku, jer naša vlast ne ulaže dovoljno u njih, i oni jedva preživljavaju! Ali, ako ti poljoprivrednici istu takvu vlast hrane, i sve nas, kako onda ne mogu da se izbore ze svoja prava? Oni hrane druge i pružaju ruke onima koji će ih za te iste ruke i ugristi!

Opet se nameće pitanje: a da li postoji makar nešto što možemo da promenimo? Makar u nekim stvarima da ne budemo u mašini, da nam neko drugi ne određuje vreme kada nešto treba ili MORA? Da li možemo makar nešto promeniti da se iole osećamo slobodni, svoji…? Pa kada je savršeno zdravlje za ceo svet od tolike koristi, kako ga postići i očuvati? Ne postoji savršeno zdravlje, reći ćete vi. Mora makar nešto da nam „fali“. Ako ništa drugo, makar ću s vremena na vreme da dobijem kijavicu. Međutim, nije tako. Savršeno zdravlje se može postići i ono  postoji!

SUBLIMINALNE PORUKE

Svoj doprinos u našem zatupljivanju, udaljavanju od nas samih, udaljavanju od oslobađanja od svega toga,a znajući da smo u mašini i znajući da su nam usađeni pogrešni programi, dale su i subliminalne poruke. To su lanci koji nas vezuju i ne daju nam čak ni slobodu u razmišljanju! Ako pogledate neku reklamu, obavezno ćete videti srećan i zadovoljan izraz lica učesnika, pa će nas to navoditi na misao da u koliko i sami koristimo to što smo videli, ćemo biti i mi srećni i zadovoljni. Ovo je veoma očigledna poruka i možda se ne može baš nazvati subliminalnom.

One prave, nas navode na nešto a da nismo svesni toga. Videćemo na primer, reklamu za farmerice, u  kojoj jedan veoma naočit mladić stoji naslonjen na neki auto iz naših snova, te farmerice mu fantastično stoje, kao salivene, još se mnogo toga i ocrtava…On je zakačio ruku za svoj kaiš, a prstima te ruke dodiruje sebe na mestu gde mu se nalazi polni organ.Uz sve to, tablica na tim kolima iz snova je SEX! Mi to pogledamo, i odmah poželimo iste takve farmerice, jer ćemo biti i sami tako silni momci, ili devojke, nećemo imati problema sa svojim partnerima, jer ćemo imati savršen seks, a možda uz sve to ide i auto?  Eto jedne od subliminalnih poruka!

Ili…neka idilična slika prirode, sve je predivno zeleno, u daljini se vidi priroda koja mami da se njome prošetaš, možda blizina neke vode, reke i slično, i reklamira se neki proizvod, na primer kozji sir! Dok to gledamo već čujemo cvrkut ptica i šum rečice koja žubori…Akteri te reklame sede za stolom i srećni jedu taj, a nebo je prošarano belim trakama…Te bele trake na nebu u toj slici nam izgledaju baš idilično i izazivaju pozitivne misli u nama. Nismo ni svesni da su te bele trake posledica aviona koji su preletali nebom i zaprašuju polja, a i nas, raznim otrovima! Pa tako, svaki put kad vidimo te bele trake na nebu, nama bude drago i nemamo negativan stav prema tome, a pogotovo nemamo želju da istražimo otkud oni na nebu i taman posla da se borimo protiv toga! Međutim otrovi kojima nas zaprašuju su toliko agresivni i opasni, da na toj zemlji ne samo da neće više korov da raste, nego neće da raste ni bilo koja druga biljka osim te koja je zasađena. I tako sledeća setva i sledeća. Ako biste pokušali da na toj istoj zemlji zasadite nešto drugo, ništa ne bi izraslo, pogotovo ne bi izraslo neko seme koje nije genetski ili na neki drugi način tretirano!

Samo bih da ispričam jednu priču koju sam čula o poljoprivrednicima u Indiji. Njima je prvo putem subliminalnih poruka, a zatim i direktno, saopšteno kako će na njihovim poljima neka kultura odlično da raste, kako će imati neverovatne prinose i kako će se od toga i obogatiti. Jedino što su morali da urade, jeste da kupe seme i sve preparate koji su im bili ponuđeni i to je onda kraj prči, i ulaznica za bolji, bogatiji i lagodniji život. Ti poljoprivrednici su nemajući sredstava, podigli neke silne kredite, zadužili se preko sve mere, toliko koliko ne bi mogli za ceo svoj život da vrate, ali su računali na obećanja i da će taj krediti i vratiti…Ušli su u radove i posejali ponuđeno seme, a onda se desilo to, da im je neko „otvorio oči“ i saopštio kako imaju posla sa jednom od najopasnijih kompanija na svetu Monsanto, jer je to seme genetski tretirano, i unoseći hranu proizvedenu od takvih plodova menjamo svoj genetski kod, pa i sami mi, ili naša deca u najboljem slučaju, postajemo  sterilni ili oboljevamo od neke degenerične bolesti koja je uz to i neizlečiva!

Da bi pokušali nešto da spasu šta se može spasiti, brže bolje su uništili sve što su posadili…Mislili su da ima nade, pa su ponovo digli još jednom iste kredite i zasadili nešto drugo, što nije genetski tretirano. Ali, šta se događa…? Na takvoj zemlji više ništa nije moglo da raste! Zemlja je bila pripremljena samo za određenu vrstu semena, jednu jedinu , koja bi donela bogat urod ako bi se tretirala po uputstvima spomenute kompanije. Ništa drugo, nikad više na takvoj zemlji nije moglo niti da nikne! Čak ni korov…Zemlja je postala pustinja…Samo gola zemlja i ništa drugo…Kraj priče je veoma tragičan, jer su svi ti poljoprivrednici uvideli da izlaza više iz takve situacije nema, nema se načina da vrate dugove, a više ni zemlju nemaju. Izvršili su masovno samoubistvo! Tragično!

KAKO SAM JA RASLA?

Mnoga pitanja su me u životu mučila…pitanja na koja nisam mogla da pronađem prave odgovore. Želela sam da naparedujem na duhovnom planu, da postanem još bolja, da uspem da se uskladim sa svojom okolinom, prirodom, ljudima oko sebe…Želela sam da nađem načine da sačuvam i steknem savršeno zdravlje ili  da postignem mir koji niko ne može poremetiti…Želja mi je bila da mogu da komuniciram na jedan jasan i smiren način, da imam energije za sve ono što želim da uradim. Takođe sam uvek priželjkivala da imam neku energetsku, nevidljivu podršku ili pomoć u onome što sam zamislila…Kada je trebalo da nešto odlučim, činilo mi se da ću uvek izabrati pogrešnu stvar ili teži način. Sve sam u životu morala da prolazim „glavom kroz zid“ kako su govorili moji roditelji…i kao da se nikad ne bih opametila…Greške bi se ponavljale i ostavljale na meni dubok, bolan trag…

Nikako nisam uspevala da se oslobodim, da ne budem u mašini, da budem imuna na servirane informacije, da mogu da odaberem ono što je zaista ispravno, da mnome ne rukovodi neka religija ili politika ili bilo šta drugo. Međutim to nisam uspevala…

Uvek sam bila radoznala za sve nove stvari koje se događaju, saznavala bih i primenjivala neka znanja za koje bi drugi ljudi tek posle nekoliko godina čuli…U tom svom traženju, lutanju, pronalaženju pravih odgovora i načina za postizanje takvih mojih želja sam svašta pokušavala…I svi moji pokušaji su doprineli tome da od svakog učenja, načina ishrane, vežbi, meditacija ili nečeg drugog, zadržim samo onoliko koliko mi je odgovaralo . Međutim u očima okoline sam ispadala kao da sam neki čudak ili tako nešto, jer bih padala u oči svima izložavajući se kritikama i podsmesima…Sada mi je potpuno jasno da su svi ti podsmesi bili iz nekih nižih pobuda, pa su ljudi osećajući prema meni zavist i ljubomoru ismejavali i deklarisali i nazivali raznim imenima ono čime bih se bavila.Bez obzira na to, ja sam tako rasla, učila, saznavala uživala u tome i sa svakom novom tehnikom bih, kao da sam skinula jedan sloj viška sa sebe, jedan težak prekrivač kojih je bilo mnogo, i nakon što bih to skinula, osećala sam sreću i radost jer sam videla da napredujem, ali i dalje nedovoljno. Tada sam bila ubeđena da ne postoji ni jedna univerzalna tehnika, meditacija,  učenje koje će da mi pomogne da ostvarim ono čemu sam težila…da budem slobodna, zdrava i da funkcionišem savršeno. Kako sam samo bila u zabludi!

Lista mojih pokušaja je možda predugačka…Prvo sam započela sa ishranom, hraneći se strogom makrobiotikom…Ispadalo je da sam totalno asocijalna, da ne mogu da se družim sa ljudima, jer neću da pijem kafu, alkohol, ne jedem meso ili ništa od onoga čime bi oni hteli da me ugoste. Svima je bio problem kada sam ja među zvanicama i pitali bi se „a šta da joj damo, čime da je ponudimo? “Onda sam prešla na vegetarijanski način, koji je ipak bio umereniji i prihvatljiviji svima, pa i meni…I danas sam na tome i neću nikad ni pokušati da stavim zalogaj mesa u usta, jer ne želim da se neko ubija samo zato da bih ja to pojela.

Počela sam da vežbam jogu i pranajamu kako bih uspela da podignem svoj energetski nivo i time poboljšala svoj način funkcionisanja, razmišljanja i zdravlje. Efekata je bilo, i to veoma mnogo, ali sam ja i dalje tražila više od toga.

Sledeće je bilo praktikovanje transcendentalne meditacije…Svakog dana nakon buđenja i pre spavanja po pola sata, do četrdeset minuta meditacije…Nekada sam bila jako umorna pa bih u sred toga zaspala…nekada nisam uspevala da ustanem na vreme i tada bih osećala kao neku grižu savesti  što nisam odradila dnevni program…Tada sam bila u braku, imala sam malo dete, radila sam  i nikako nisam uspevala da postignem da odmeditiram svakog dana onoliko koliko bi trebalo…I dalje radeći jogu, za sve to bi mi trebalo oko sat vremena pre odlaska na posao…Uvidela sam da se mučim više nego što dobijam pozitivnih efekata…

Onda sam čula za seminar „ Put ka prosvetljenju“ Ljubiše Stojanovića. To se činilo kao da je ono pravo i da ću ipak, uspeti da dobijem sve ono što sam htela. Seminari su se održavali jednom mesečno i posle nekog vremena bismo dobili meditaciju, jednu rečenicu, koju bismo trebali da uradimo samo par trenutaka tri puta na dan…Nije iziskivalo previše vremena i takve meditacije su baš i bile prilagođene za čoveka današnjice, ko je zaposlsen i obavlja svakodnevno brdo obaveza. Kako smo napredovali, i broj meditacija bi se povećavao…Stigla sam na deset meditacija dnevno, a između njih nije smelo da bude razmaka kraćih od 1,5 sata…ako se dobro sećam. Ko je šta radio, ja sam sve morala da prekidam da odmeditiram…Jeste da je to trajalo oko dva minuta, ali deset puta na dan!!! U sred gledanja filma u bioskopu, na poslu u kupatilu, u gostima na kojekakvim smešnim mestima, nekad i na wc šolji! Nekad bih se setila da treba da odmeditiram u sred nekog posla, pa sam morala sve da prekinem da bih odradila meditaciju. To je stvarno bio preveliki napor! Ipak sam nešto od svega toga i prihvatila i naučila, kao na primer bavljenje bioenergijom i lečenje nekih bolesti polaganjem ruke ili na daljinu. Svaki moj pokušaj da nekog iscelim je bio uspešan, ali ipak nisam imala hrabrosti da se uputim u neke veće poduhvate, kao što bi bio da nekome izlečim neku težu bolest…

Na mojoj listi traženja SEBE se nalaze još regresija i regresoterapija, koju sam sa uspehom naučila i položila, međutim, instruirani smo bili da svaku tu regresoterapiju koju bismo uradili treba nekom i da naplatimo, ništa nije besplatno, pa sam u tom segmentu dolazila do konflikta sama sa sobom, jer ako nekom treba nekakva pomoć, nisam videla razlog da mu za to što ču mu pomoći uzmeme neki određen iznos. To, treba da je besplatno i univerzalno, da svakom bude dostupno, da se svakom može pomoći bez ikakve nadoknade zauzvrat.

Onda sam završila Reiki, prvi stepen. Energije koje su strujale oko mene i oko nas su bile fantastične! Osećala sam kako sam se „punila“ isceljujućim energijama i kako mogu te iste i da prenesem na druge i njima da pomognem… Reiki ima nekoliko stepenika, nekoliko seminara i inicijacija je trebalo da se prođe, a  za svaki novi pomak na više je moralo i da se plati, što je mene jako odbijalo…Svesna sam bila toga da, ako dobijem mnogo jednim seminarom to treba i da platim, ali to je mi je značilo samo da sam u „mašini“ i da sam jedna karika u nekom lancu koji donosi materijalnu dobit nekome…

Počela sam da pratim i izučavam Kalendar Maja i to je bilo veoma interesantno i kreativno. Svakog četvrtka sastanci, druženje…jedan kurs, pa sledeći i tako njih nekoliko koje sam završila…Bilo je zabavno slagati tablu Telektonona svakog dana, kao da se igram neke zabavne igre…pronalaziti ko je koji kin i pratiti dnevni kin, solarni pečat…Nekako sam se tu i najduže i zadržala, a onda polako smo počeli da se razilazimo jedan po jedan, znanja su lagano bledela, curela negde, dok je od njih ostao samo jedan maglovit trag…Ipak sam stekla mnogo prijatelja, istomišljenika, tragatelja istine, željnih znanja koja će im doneti odgovore na ista ili slična pitanja koja su i mene zanimala.

Stalno sam razmišljala i o ekologiji, na koji način pomoći našoj planeti, na koji način živeti a da ne pravimo đubre. Na koji način ustati, popiti čašu vode, udahnuti jutarni vazduh a da pri tom ne unesem u sebe neku dozu otrova. O hrani, povrću sa pijace da i ne govorim! Svima je jasno šta jedemo i kakve su tek to hemikalije, hormoni, teški metali…Koliko samo štetimo svojoj okolini koristeći sve one „tekovine današnjice“ ali jednostavno…kao da iz toga svega izlaza nema…Jesti se mora, hrana se mora kupovati, kakva takva,  moramo kupovati garderobu da se ne prehladimo ili ne pregrejemo, piti vodu, disati…A opet u svemu tome se ponovo vraćam na ona pitanja sa početka: kako ostati zdrav kada smo toliko zatrovani hemijom i negativnim energijama, svojim ili tuđim, kako izlečiti bilo koju bolest bez skupih lekova i nedaj Bože neke teže bolesti, bez preskupih analiza? Kako iko na ovom svetu ako radi i ima svakodnevne obaveze može da ima toliko snage i energije koliko mu treba da bi sve obavio što je planirao? Kako da  budem u harmoniji sa samom sobom i ostalima oko sebe? Kako da poboljšam svoje odnose sa bračnim partnerom kada smo oboje u stresu? Kako da uspem da ostanem mirna na sve udarce koje nam život nosi? Ima li ikakvog načina da pomognem sebi, pa čak i drugima? Pitanja beskraj…nižu se…a odgovori delimični, površni, bledi…

Pa, bez obzira na sve ovo, nisam ni u jednom momentu posustala! Prepuna nade da ću saznati, spoznati, vratiti se SEBI, onakvoj kakva ja zaista jesam tražila sam i dalje načine da postignem svoj cilj…Tražila i tražila…I pronašla sam!

 

 

MISLI O ENERGIJI

Lutajući tako, informišući se, čitala sam mnogo i dalje se bavila mišlju kako da se OSLOBODIM od svega ovog što nam naša civilizacija nalaže. Sve se manje – više svodilo na to da treba raditi na podizanju energetskog nivoa u organizmu, kada podignem nivo energije onda ću osetiti napon snage i zdravlja i biću sve ono što sam želela da postignem.

Jedini , meni poznat način za podizanje energije u organizmu je bio putem hrane zato što hrana ima energiju.  Ako jedemo  koliko toliko zdravu hranu imaćemo i energije koja će nama koristiti i obratno…ako je to nešto prepuno hemikalija, boja i aditiva, to će samo da nas iscrpi i osećamo gubitak energije. Apsurd je što takva, prerađena hrana je uvek mnogo ukusnija, prijatnija je čak i kada se pogleda…jeste da je skupo, ali ako se to meni sviđa, kupiću je, uživaću dok je jedem. Pogrešan način razmišljanja…

Kažu energija kakvu primaš, takvu ćeš i da emituješ. Pa dobro, ali kako ja i svi mi da primamo neku energiju čistu i korisnu za naš organizam, korisnu za naš mozak, za sve organe. Energiju koja će nam biti dovoljna da izdržimo sve u toku dana, da pri tom budemo pozitivni, kreativni, energiju koja će nam pomoći u razvoju našeg intelekta pa i telepatije, intuicije? Kako da unesem toliko energije koja mi je potrebna a da mogu da odspavam samo nekoliko sati i da budem posle toga spremna za naredni dan? Kako da unesem takvu energiju i gde da je nađem?  Zaista sam mislila da je to nemoguće! Postizala sam u nekoj meri da podignem nivo energije svime ovim o čemu sam do sada govorila, ali uvek je to bilo nedovoljno! Imam je nekoliko dana, naduže je bilo mesec dana,  ali posle toga se dogodi neki događaj posle kog se osećam kao da sam potpuno iscrpljena, a da bih se ponovo „napunila“ radila sam opet nešto iz svoj ponude o duhovnom razvoju, i tako sve do sledećeg trenutka kada bih opet zaronila u nešto što je i meni i svima oko mene otežavalo funkcionisanje.

U tom svom traganju sam se i najduže i zadržala na vegetarijanstvu. Međutim, ne samo zato da ne želim da se ubija neko živo biće da bih ga ja, ili neko drugi pojeo. Nego Zašto? Pa razmišljala sam o tome, ako su me roditelji naučili da moram da jedem meso, ili neki deo životinje, na primer džigericu, koja je izuzetno daobra za krv, tako su mi oni govorili , da bih bila zdravija, i da bih dobila potrebnu količinu energije, odakle onda toj životinji energija, da može da živi? Pa mi je hranimo nečim, nekakvom hranom. Svinjama dajemo raznoraznu hranu, od kukuruza i tikvi, do svih ostataka hrane…Krava pase travu pa nam daje meko, ukusne šnicle…Konj najviše voli zob…I tako dalje…Znači, i ONI dobijaju energiju iz hrane, i to hrane biljnog porekla…Pa dobro, mislila sam ja, a i uverila sam se u svoj način razmišljanja iz raznorazne literature, onda ne moram jesti meso, preskočiću tu jednu stepenicu, jednu kariku u lancu i porestaću da ih jedem, i da uzimam čistiju, neprarađeniju energiju, ali sada samo iz hrane biljnog porekla.I tako…preko 25 godina! Osećala sam da mi se nivo energije podigao, generalno, da sam zdravija, da mi je u svemu mnogo bolje, da mogu da budem i smirenija, raspoloženije, veselija, kreativnija…

Za svo to vreme se nisam bila zpitala „a odkle tim biljkma energija. Ako sam jednu kariku u tom energetskom lancu preskočila, da li mogu još jednu da preskočim. Koja je to karika?“

5-serpent

 

 

KAKO JE MOJA TVRĐAVA UZDRMANA?

Toliko dugo vremena sam bacila, uzimala hranu biljnog porekla misleći da je jedino to pravi način da podignem nivo svoje energije a da samim tim ja, kao pojedinac, činim dobro i planeti. Pa, kada bi svi ljudi uzimali samo takvu hranu, više niko ne bi morao da gaji stoku i da je ubija…Ima tu još mnogo faktora koji podržavaju po mom mišljenju, vegetarijanstvo, tu sam se našla, ušuškala i tako 25 godina…

Pa kako sam u stvari našla PRAVI način da podignem nivo svoje energije i da budem sve, ali baš sve ono što sam želela? Koji su to događaji koji su me naveli da promenim mišljenje u koje sam slepo verovala? Ko je taj koji mi je dao sve odgovore?

Desilo se da sam uradila jednu operaciju, operaciju vena na nogama, ali i taj događaj kao da je bio rukovođen nekim ili nečim drugim, a samo ne mojom voljom. O tome možda nekom drugom prilikom…Bilo kako bilo, operacija je bila urađena sa mojom prevelikom srećom što sam konačno uradila nešto što moj um nije odobravao, a pogotovo ne moje telo, pa ni okolina…Bilo je veoma neprijatno živeti sa nogama prepunim vena, sakrivati se, nositi samo pantalone…Kada sam konačno to uradila, osetila sam olakšanje i OSLOBOĐENJE! Nakon operacije su svi koji su u njoj učestvovali obilazili su me da vide ženu koja se od sreće smeje grohotom! Sve je odzvanjalo od mog smeha! Ljudi obično posle narkoze povrćaju, bude im muka, neki se polako bude…a ja sam se smejala i bila presrećna što nemam vene! Mislila sam da su mi nešto zbućkali u anesteziju da bih ja tako reagovala, ali doktor mi je objasnio, a sam čak dobila neku blagu, najobičniju narkozu…

Tada sam morala da budem na bolovanju 6 nedelja, bila prikovana prve dve nedelje za krevet, nisam mogla da ustajem, i šta drugo, pošto ne gledam više televiziju, neću da mi ispiraju mozak i serviraju informacije kojima će vladati, čitala sam ponovo sve one knjige koje sam do sada već nekoliko puta pročitala, i koje me „podižu“…Onda mi je to dosadilo pa sam sedela za kompjuterom, posećivala raznorazne sajtove vezane za moja interesovanja…Najviše na fejsbuku. Krug se, nekako sve više zatvarao, i jednog dana sam opet sebi postavila pitanje hrane, i te poslednje karike u lancu. Samo da ponovim to pitanje: ako životinja ima energiju  iz biljaka…jer mi jedemo samo životinje koje se hrane biljkama, odakle onda BILJKAMA ta energija? Pa, naravno, svi to znamo, biljka mora da ima vodu i sunce. Ako se jedno od toga izuzme, biljka će uvenuti. Nije mi na pamet padalo da se i ja sama hranim kao biljka, jer kako bih onda funkcionisala, ako budem biljka? Šta, samo ću da vegetiram, da budem na jednom mestu na izmaku života? Svašta! Ne može niko da živi bez hrane! Neka mene, ješću ja i dalje biljke i to je to. Ali već samo to razmišljanje je malo uzdrmalo tu moju tvrđavu u koju sam se ja uselila, tvđavu koja mi je davala koliku-toliku sigurnost,delimičnu izolovanost iz mašine danjašnjice .

Jednog dana sam čula na internetu, predavanje doktorke Slađane Velkov koja je baš o tome pričala…Ne mora se jesti da bi neko živeo, a da pri tom može da ima priliv energije veći nego ikad! Cela suština njenog predavanja je baš to o čemu sam ja razmišljala! Ako bismo preskočili i biljke u lancu ishrane, i hranili se samo sunčevom energijom, ne da bismo imali dovoljno energije koliko nam treba, nego i preko mere!!!  Ne Samo da bismo izlečili sve postojeće bolesti, nego nam više ni jedna nova bolest ne može ništa! Time se i povećava i kreativnost, intuicija, telepatija, snaga i šta još sve…Nemoguće, pomislila sam po hiljaditi put!

Međutim, moja tvrđava je sa tim predavanjem bila veoma uzdrmana, počele su i cigle da ispadaju iz nje, ja sam spašavala šta se spasiti može, otišla sam na pjacu i kupila porciju jagoda i dobro sam ih se najela, jer one su bijke i meni  čine dobro. Ono otrova što one imaju moram da uzmem, izboriće se moje telo protiv njih, a i kako da pojedem bilo šta što u sebi nema hemikalija? Ali i dalje nisam znala da ću uskoro pronaći pravi put, stvoren BAŠ za mene, ali  i za  sve ljude na ovom svetu!

Još jedno od predavanja koje sam gledala na internetu jeste predavanje gospodina Hire Ratan Maneka, koji je o istom svemu tome govorio, pri tom, on ima 75 godina, mislim, i 50 godina nije uzeo hranu! Ne pije ni vodu! A zdrav! Prepun energije! Neki kažu za njega i da je prosvetljen!

Ma, opet ja u svojoj sumnjičavosti…To je neki indijac, ili već šta je…ne jede, kaže da se hrani suncem. Pa naravno da on tako može kada ne ide na posao, ne mora da radi, da se nervira zbog ovog ili onog, i valjda mu tako  i odgovara, jer nema dovoljno para da zaradi za hranu. A baš nešto i ne verujem da ne jede ništa…sigurno on to samo kaže, a onamo jede potajno nešto malo…Eto nama još jednog koji hoće da nas prevari… A verovatno ima i razloga za to…Možda dobro zaradi time što je on jedno svetsko čudo?  Možda mu iz nekog razloga i odgovara publicitet, a onamo nam, u stvari protura nešto drugo. Naravno da sam ovako razmišljala kada mi je mozak potpuno bio ispran! Nisam mogla da dozvolim da prave informacije priđu mom mozgu a kamoli da ih prihvatim! U tom trenutku uopšte nisam prepoznala kako i on govori baš stvari koje mene muče. On mi, u stvari daje odgovore, a ja ga tu nešto osuđujem i gledam sa nevericom! On mi daje SVE ali baš sve odgovore na pitanja o kojima sam razmišljala poslednih tridesetak godina, a ja to ne čujem i ne vidim. Nisam odbacila njegovu priču, ali moja tvrđava se sada našla u nekoj oluji koja joj je odnela veoma velik deo krova. Ovo bi sada bilo veoma teško popraviti, krov je bio ogroman!

Međutim ipak sam ostala i dalje tu gde sam bila, i kupila na pijaci prve krastavce i dobro se najela! Baš su mi prijali…

I dalje lutajući po fejsbuku, tipkajući se sa svojim prijateljima, zainteresujem se za grupu sangejzera, već sam njihov član i bila neko vreme, a osivač te grupe, gospodin Miroslav Kiš koji je baš iz mog grada u kojem živim, je već možda godinu dana i bio moj prijatelj. Jednog dana sam ušla u njegov profil, što obično ne radim, i čitala šta tamo ima. Neverovatno na čega sam naišla! Gomilu ljudi, gomilu pozitivnih komentara ljudi koji su pričali kako se oni super osećaju kako napreduju, kako im je sve krenulo, kako im se popravlja vid, pritisak, kako su zdraviji nego ikad, ljudi koji, kako su oni rekli, ili ne spavaju uopšte ili nekoliko sati u toku noći. Zašto bi iko govorio na fejsbuku o nečemu ako nije u to ubeđen? Nema razloga da su takvi komentari bili lažni ili namešteni. Nema razloga da oni lažu o nečemu ljudima koje ni oni sami ne poznaju i verovatno ih nikad neće ni upoznati, a od toga neće ni imati nikakvu korist…Jedino iskreni i čisti komentari…

Na profilu Miroslava Kiša sam  našla neku zabelešku u kojoj on govori o svom načinu života, kao što i ja sada vama govorim, i između ostalog, opet spominje uzimanje, u stvari NEuzimanje hrane, kako on već nekoliko godina skoro ništa ne jede, nego samo uzima tečnosti. A nije na izmaku snage, nije čak ni mršav, ima 89 kilograma i kaže da ono čime se on bavi će svim ljudima doneti baš iste, kako on kaže, benefite u koliko svakodnevno gledaju u sunce!

Ja sam o tom gledanju u sunce već bila čula i gledala prilikom zalaska ili izlaska kad kako sam stigla i koliko sam mislila da treba, ali se nikad ništa nije događalo. Pa nije se događalo, baš zato što postoji način na koji se gledanje u sunce praktikuje da bi bilo efekata.

Tada sam pročitala i knjigu koju je on napisao o načinima gledanja u sunce i o benefitima koje to donosi. U toj knjizi je on pisao o tehnici gospodina Hire Ratan Maneka, o tehnici gledanja u sunce, što sam ja već i znala. Moja tvrđava se srušila skroz! Od nje nije ostalo ama baš ništa! Čak ni potporni stubovi. Čak ni cigle! Ne samo da se srušila nego je i potpuno iščezla, kao da je nikad oko mene nije ni bilo. Ostadoh negde gde nisam očekivala da ću biti i nastavih da prihvatam ono što mi je nekako, samo od sebe došlo. Počela sam i ja da se bavim sangejzingom.

 

 

KAKO SE GLEDA U SUNCE?

Samo da se vratim sa početka…ono kako su nas roditelji vaspitavali i govorili da ne smemo da gledamo u sunce jer ćemo oslepeti…ono kako su meni branili da hodam bosa jer ću da se prehladim…ono kako su mi rekli da zdravlje ulazi na usta i da moram jesti da bih bila zdrava (a i živa)…To je sve bila ta moja neoboriva tvrđava koje više nije bilo!

Kako se gleda u sunce? U sigurnim satima, a to je oko sat i po posle izlaska i sat i po pre zalaska, kada su sunčeve zrake blage. Gleda se sam jednom dnevno bez ikakvih naočara ili sočiva. Potrebno je stajati bos na bilo kojoj podlozi a da to nije trava, jer ona oduzima energiju, i da ta podloga na kojoj stojimo nije vlažna…Znači može i beton asfalt, bilo šta, ali najbolje da je to neka prirodna podloga, parče zemlje, šljunka, peska, bez trave.

Svakog dana se gleda po deset sekundi i to za toliko više narednog dana…Pa tako, prvog dana 10 sekundi, drugog 20, trećeg 30 sekundi i sve tako dok dođemo na 45 minuta. Tu se zadržava oko nedelju dana, ne treba više, a onda se smanjuje svakog dana po minut dok se vrati na 15 minuta. Tada smo odradili ceo ciklus,(a čovek koji je to odradio postaje solarni čip)  ne moramo više da se trudimo da gledamo u sunce svakodnevno, možemo koliko želimo i koliko imamo mogućnosti za to. Nakon svakog gledanja je potrebno da držimo oči zatvorene sve dotle dok njima vidimo neke boje, i na taj način se i vid popravlja.

U koliko se propusti neki dan, onda prvi put posle toga nastavljamo tamo gde smo prethodni put  stali. Ipak, ako smo započeli nešto, ne treba praviti dugačke pauze. Sigurno je da će u nekih na primer 10 zimskih dana, bar jedan dan biti u jutro ili u veče sunce.

Gledanjem u sunce se, u stvari, ne samo što se uzima potrebna količina energije, već se aktivira pinealna, ili šišarkasta žlezda (ona se nalazi u sredininašeg mozga, i u njoj se ukrštaju vidni putevi i to  je način na koji se ona aktivira) i ona  je aktivna u našoj mladosti, a posle se suši i gubi funkciju. Kada se opet aktivira, luči hormon sreće serotonin preko dana, a preko noći melanin. Kada je pinealna žlezda aktivna, vraćaju nam se neke funkcije u organizmu koje su nekad postojale, a sada ih više nema i organizam ponovo počinje da funkcioniše kao u našoj mladosti. Počinje da funkcioniše savršeno i bez ikakvih grešaka…

Benefiti koji se dobijaju ovakvom tehnikom:

-priliv energije, snaga fizička

-promene u načinu ishrane i izboru hrane

-smanjuje se potreba za spavanjem

-povećavaju se sve intelektualne funkcije

-postojeće bolesti iščezavaju a nove ne mogu da se dobiju

 

 

A ŠTA JE SA MNOM?

23 marta ove godine sam prvi put počela da gledam u sunce. U jutro. Nisam zaista mislila da će odmah nešto da se dogodi, da ću da dobijem krila ili tako nešto…(U ovom trenutku, dok ovo pišem sam u petnaestom minutu, a danas je 9.7.2011)

Nastavila sam svakog dana kad god da mi je to vreme dozvoljavalo, i to gotovo svakog dana jer su skoro svi ti bili sunčani…

Na 5 minuta sam izgubila potrebu za hranom! Već sam bila počela da radim, odlazila sam u teretanu svakodnevno i u veče na časove plesa a da nisam skoro ništa pojela u toku dana. Preko vikenda bih odlazila da radim na svojoj vikendici i to po ceo dan bih obavljala fizičke poslove a da nisam uzimala hranu. Pogotovo ne nikakvu „kaloričnu“. Odjednom je počeo da mi prija hleb i sveže povrće, ali u veoma malim količinama…Ranije gotovo da nisam ni uzimala hleb.

Na 7 minuta sam započela vezu sa čovekom koji je bio sve što sam ikada želela da dobijem. A takođe je i on  isto dobio od mene. Veza je mogu da kažem savršena, nema nikakvih nerazumevanja ili neslaganja. Ni u jednom momentu nismo trebali da se uklapamo jedno prema drugom, već smo od prvog dana funkcionisali savršeno.

Moji društveni i porodični odnosi ne samo da su se poboljšali, već su postali savršeni. Ja razumem druge a i oni mene i nema potrebe za nekim objašnjavanjima. Ono što kažem oni će shvatiti i obratno. Kada ovo kažem isto mislim i na dešavanja na poslu gde zaista više nema nikakvih trzavica ili stresa, već sve teče samo od sebe…

Popravilo mi se raspoloženje tako da ustajem i ležem sa osećajem sreće i zadovoljstva koje traje ceo dan koliko god da sam budna!

One promene koje sam osetila već posle 5 minuta i dalje postoje, nisu nestale. Osim tog raspoloženja i osećaja sreće, osećam veoma veliku fizičku snagu. Fizičku snagu koju nikako ne mogu  da potrošim, i da sam hoću. Jednog dana sam otišla u teretanu, tamo sve težine i broj ponavljanja povećala, a pošto sam i dalje imala snage, rešila sam da testiram i svoju izdržljivost, pa sam odmah posle otišla na bazen da proverim posle koliko vremena ću se umoriti. Naravno da se nisam umorila, i za svo vreme dok je trajala smena ja sam plivala bez prestanka, a kada sam izašla, i dalje sam se osećala snažno, čak i da imam još više energije nego pre plivanja!

Nemam više nikakvih problema sa pritiskom, sada je idealan. Spavam kao beba, budim se pre izlaska sunca, ceo dan funkcionišem bez spavanja, kasno legnem, a sutra opet pre izlaska sunca ustajem , koje je sada oko 5 05.

Popravio mi se vid i mogu nešto da pročitam i bez naočara, ali još uvek ne savršeno. Uskoro ću moći potpuno dobro da vidim i čitam.

Intelektualne funkcije su mi se poboljšale! Probudila mi se želja da nešto stvaram, kreativnost. Pamtim sve one sitnice koje smo ranije svi mi zaboravljali kao na primer kada idem u radnju nešto da kupim, a zaboravim bar dve stvari. Sada toga više nema. Pamtim i sve drugo što treba da zapamtim, ne zaboravljam obaveze, rasporede…to ne moram više da pišem, jednostavno se setim. Koncentracija mi se poboljšla…

O intuiciji i telepatiji ne moram ni da govorim! To je već sasvim normalno i imam osećaj da ću uskoro sa svojom okolinom moći tako i da komuniciram. Često puta „čujem“ tuđe misli i odgovaram i pre nego što su me pitali ili nešto rekli, ili uradim baš ono o čemu su oni razmišljali…

Kada treba da donesem nekakvu odluku, više ne moram da sedim danima i danima da „bistrim logiku“ već mi se samo od sebe kaže i dobijem odgovor koja odluka je ona prava. Stavovi su mi se potpuno iskristalisali, znam šta treba a šta ne, nema više nikakvog kolebanja.

Konačno se osećam potpuno SLOBODNO! U svakom pogledu. Sve ono što sloboda za mene znači, ja to već sada imam, u petnaestom minutu! Šta će još dobrog da se dogodi kada budem završila ceo ciklus? Dobila sam i snagu i poverenje u sebe, pa i u to da moja iskustva konačno podelim sa drugima, pa i ako nisu istomišljenici. Prepustila sam se sa poverenjem u sebe samu, prepustila sam se pozitivnoj  energiji koju sam dobila i znam da će da me vodi na pravi način i da ću biti jedna savršena jedinka. Nema više nikakvog straha od onog što sam ponela iz detinjstva,  nema ispiranja mozga, nema subliminalnih poruka, nema funkcionisanja po default-u, nisam u mašini. Pored svega ovog, čuvam okolinu, ne proizvodim više nikakvo đubre, to je najmanje što ja kao maleno, a ipak ogromno biće, mogu da uradim. Dobila sam sve što sam želela, dobila sam  sve odgovore i sada mogu da nastavim dalje!

6.7.2011

Julijana Radovan, Spektralna zmija

2 comments on “KAKO SE OSLOBODITI I OSTATI SVOJ? RAZMIŠLJANJA SPEKTRALNE ZMIJE

  1. Oduvijek sam se pitao jeli sve to moguce uciniti, jeli se moguci otrgnuti iz toga sustava. Oduvijek sam bio skeptican prema hrani koju jedemo pa mi je misao o prestanku uzimanja toga uvijek bila prekinuta od strane roditelja ili prijatelja. Citajuci iskustva ljudi sa gledanjem u Sunce i uspjesnosti po pitanju ne jedenja mesa ili povrca, vidio sam da je ipak moguce bez ove vrste hrane. Sada cu ostati cvrst vise nego ikad, pokusati se otrgnuti iz sustava i pokusati sa metodom gledanja u Sunce. Hvala na tim, vrlo korisnim, informacijama.🙂

  2. Drago mi je ako sam makar jednu osobu aktivirala i navela na razmišljanje, a potom i na traganje, hodanje pravim putem. Međutim, sada kad čitam ove redove, posle 4 godine, vidim da je ovo, što sam tada pisala, bio tek moj neki početak. Krajnji rezultat ovoga se pojavio sam od sebe. Počela sam da izrađujem orgonite i time se bavim i danas. U moj život su ušli sami od sebe. Pojavili su se niotkud, i zaplenili me celu. Oni su sve o čemu sam ovde gore pisala: oslobađanje od pogrešnih programa, aktiviranje kreativnosti i pozitivnih misli, duhovno uzdizanje, i još mnogo više od toga. Ne štite oni samo od negativnog zračenja, jer to im je prvenstvena namena, već deluju na našu psihu i na sve ostale koji se pronađu u tom prostoru, pa i na biljke i životinje❤

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s