PRINCIPI SPIRITUALNE EVOLUCIJE

I DEO

Spiritualna evolucija govori o rastu bića, stalnom povećanju intenziteta svetlosti božanske iskre, koja je vaša svest. Znanje je najvažniji kamen temeljac u ovom procesu, ali samo temelj ne čini nastambu. Ako nije praćeno drugim principima, kao što su ljubav i vera, znanje stagnira i ne postiže svoju svrhu. Napredak zahteva svesnu primenu nekoliko grupa sinegrističkih principa na izbalansiran način. To su kako slede: znanje/svest/mudrost, vera/nada/ljubav i skromnost/strpljenje/lakoća. Izostavljanje ili marginalizovanje bilo koga od tih principa zaustavlja ili korumpira proces. Pokušaću da definišem svaki od ovih principa unutar granica praktičnog, kako biste mogli da ih modifikujete za sebe.

ZNANJE se stiče svesnom refleksijom i integracijom iskustava, opservacija i misli. Svesna refleksija je ono što razlikuje memoriju od razumevanja, što potonje zahteva, a prvo ne. Znanje uključuje oba, njega ne čine samo činjenice, već i razumevanje objektivne istine.

SVEST je pažnja usmerena na sadašnji trenutak, primenjena u kontekstu prethodnog znanja. Znanje proširuje svest naglašavajući aspekte realnosti koji prethodno nisu bili uočavani. Veća svest donosi šire polje percepcije, oštriji fokus i živost i veću umešnost prilikom sticanja novih znanja i primene već naučenog.

MUDROST transcenduje linearno vreme i odnosi se na razumevanje apsolutnih metafizičkih istina. Ona povezuje našu prošlost, sadašnjost i budućnost bez pogreške. Mudrost je razumevanje božanskih principa, odnosa između sebe i drugih na pozadini Kreacije. To je znanje prožeto ljubavlju ili ljubav prožeta znanjem.

VERA je poverenje da su u Kreaciji sve stvari moguće. Ona je suspenzija neverice. Ona deluje tamo gde se znanje iscrpljuje. Dok znanje zastaje kod svakog ponora, vera ga premošćava. Dok znanje pročišćava dalje znanje, vera ga proširuje. Jednostavno rečeno, znanje je determinističko, vera je ne-deterministička. Proširenje znanja zahteva stupanje u nepoznato, delo koje znanje smatra iracionalnim, a vera neophodnim. Premošćavanje paradigmi zahteva veru – ne slepu veru u nešto što je čovek izabrao da ignoriše, već čistu veru u ono što se još ne može znati.

NADA je znanje da su u Kreaciji sve stvari moguće. Ona je pomirenje između vere i znanja, saznanje da imati veru omogućava čoveku da postigne nemoguće. Nada je poverenje u ne-determinizam, sloboda od okova kauzalnosti. Ona ne proističe iz ignorisanja činjenica, već iz spoznaje viših istina, demonstriranih iskustvima o čudesnom.

LJUBAV je vibracija beskonačne istine. Ono što je u rezonanci sa ljubavlju usaglašava se sa Kreatorom. Gledati sa ljubavlju znači gledati očima Kreatora, perspektiva izabrana da bi se gledalo bez predrasuda, netolerancije, ignorantnosti ili separacije. Sa ljubavlju sve stvari su moguće, jer se sve što potiče od Kreatora razume, dopušta, prihvata i oprašta. Osećati ljubav znači osećati radost zbog sećanja na božansko jedinstvo sveukupne egzistencije i spoznaja unutar i pre vas. Voleti druge znači prepoznati zajedničku božansku iskru u njima i brinuti za njihovu spiritualnu evoluciju kao i za svoju. To je empatija bez sažaljenja.

SKROMNOST je posedovanje svesti o sopstvenom odnosu prema konačnom i beskonačnom – da sve što počinje ima i kraj i da je svako biće, bez obzira na rang, beskonačno malo u okviru beskonačne Kreacije. Skromnost ne stoji u vezi sa omalovažavanjem ili preuveličavanjem sebe, kako to čini lažna smernost ili hibris, već poznavanje svoga mesta u velikoj šemi stvari. To znači izabrati istinu pre ega, stvarnost pre samo-važnosti. Skromnost počinje sa zahvalnošću, stav koji vam dopušta da saznate istinu bez srdžbe uz zahvalnost za svaku mogućnost učenja koju primite.

STRPLJENJE  je znanje da za svaku stvar postoji pravo vreme. To izgrađuje toleranciju u teškim situacijama i strpljivost za stvari koje još nisu došle. Vrata za mogućnosti se otvaraju kada dođe pravo vreme. Imati strpljenja znači usaglašavanje sa pulsom sinhroniciteta; radije nego da pokušavate na silu da otvorite vrata, birate otvorena vrata da prođete kroz njih. To zahteva veru da se stvare puste da dođu na mesto i svest o mogućnostima kada se one otvore.

LAKOCA je povezana sa smislom za humor i pristupom životu laka srca. Bez toga vi precenjujete realnost iluzije. Lakoća postavlja situaciju u njen pravi kontekst, božanski okvir u kome je sve učenje lekcija a učenje je zabavno. Možete se smejati onome što je jednom izgledalo ozbiljno, jer ste naučili svoju lekciju i shvatili njenu svrhu u svom životu. Lakoća je izbor da se taj humor ne vidi samo u prošlim iskustvima, već i u sadašnjim i budućim. Ove tri grupe čine minimum za stabilnu spiritualnu evoluciju. Svaki princip u (jednoj) grupi podržava druga dva, svaka grupa balansira druge dve grupe. To kreira celinu veću od zbira njenih delova. Balansirana struktura nudi optimalan put ka akumuliranju mudrosti, povećanju slobodne volje i manifestaciji spiritualnog potencijala. Sa tim balansom život postaje lak ili izazov u najgorem slučaju, ali nikada borba.

POSLEDICA DISBALANSA

Neizbalansirana ili delimična konfiguracija usporava napredak i kreira mogućnosti za njegovo narušavanje. Bol, obeshrabrenje, bitka ili depresija, koja se javlja kao rezultat, vas opominje na ono što zahteva pažnju. Lako je videti šta jedan ili drugi princip može doneti. Znanje bez skromnosti vodi do intelektualne arogancije, a skromnost bez znanja do samo-osporavanja. Lakoća bez vere postaje nervozni smeh, vera bez lakoće postaje anticipacija. Vera bez znanja vodi do ludosti, a znanje bez vere stagnira. Pošto sami razmotrite ostale kombinacije, trebalo bi da postane jasno koliko je važan svaki od ovih principa za celinu. Zgrada se ruši ako je izgrađena na slabim temeljima i propadanje bezbrojnih organizacija, pojedinaca ili sistema verovanja je usledilo zbog disbalansa ili izostavljanja nekog od ovih principa. Disbalans razara ili putem prirodnog procesa implozije ili preko podložnosti napadu, razvijenom od strane negativnih sila, koje imaju interes da uspore ili naruše proces evolucije svih koji su pod njihovim uticajem. Svako ko je na meti negativnih sila bi učinio dobro da teži balansu jer napredovanje bez zaštite neće obezbediti jačanje.

POREKLO DISBALANSA 

Odakle potiče disbalans? Primarno iz trijade ignorantnosti, gluposti i naivnosti. To se najbolje može opisati na sledeći način: ignorantnost je izbor, glupost je stanje, naivnost je prolazna. Ovo nije rečeno uz potcenjivanje ili neosetljivost, već sa ciljem tačnosti i praktičnosti; eufemizmi i politička korektnost samo zaklanjaju istinu.

NAIVNOST  je prolazan nedostatak znanja i svesnosti u pogledu određene istine. Ovo stanje može biti promenjeno, jer je samo pitanje vremena kada će nepoznata istina biti naučena. Zbog toga, naivnost ne zaslužuje osudu. Naivni učenik je otvoren ka istini ali se jednostavno još uvek nije susreo sa njom.

GLUPOST je nesposobnost da se shvati određena ideja usled njene velike kompleksnosti. Ona takođe ne zaslužuje osudu, jer je glupost stanje u vezi sa kojim čovek ne može mnogo da učini, jer ono potiče iz prirodnih ograničenja nečijih mentalnih sposobnosti.

IGNORANTNOST, međutim, predstavlja izbor da se ignoriše istina čak i kada se suočimo sa njome. To je svesna odluka da se istina odbaci ili da se okrenemo od nje u koristi trivijalnijih težnji. Ignorantnost ne može prevazići niko do osoba koja je se drži, jer svaki pokušaj da se promeni njen način razmišljanja samo osnažuje njenu odluku. Takva odluka se ne može pohvaliti, ali se mora poštovati ako slobodna volja treba da bude očuvana. Ignorantnost ispravlja naivnost jednostavnim izborom da se otvore oči.

RAZABIRANJE zahteva svesnost o suptilnim razlikama između delova ove trijade, dok smo u interakciji sa drugima ili dok upoznajemo sebe. Na primer, dok naivnost pozdravlja istinu, ignorantnost je odbija, a glupost je pogrešno shvata. Diskusija, proistekla iz naivnosti, je razmena informacija koja se završava kada se postigne uzajamno razumevanje, ali diskusija zasnovana na gluposti ili ignorantnosti postaje agrument koji retko opravdava sebe. Mi smo svi u određenoj, različitoj meri ignorantni, glupi ili naivni u pogledu različitih oblasti znanja, tako da ovo ne bi trebalo da bude prilika za osudu ili predrasude, jer bismo zapali u hipokriziju. Disblansi po sebi jednostavno usporavaju napredak, što nije velika stvar, jer i spore stvari dostižu svoju destinaciju. Istinsku zabrinutost izaziva narušavanje procesa, kao što je usmeravanje ka potpuno različitoj i neželjenoj destinaciji. Slobodna volja dopušta da to bude učinjeno. Iako se inkarniramo sa unapred planiranim nacrtom svojih najvažnijih iskustava i lekcija, koje strukturiraju kurs naših života, slobodna volja nas samih i drugih dopušta devijacije od optimalne manifestacije ovog plana.

ŽIVOTNA ISKUSTVA I UCENJE LEKCIJA

Postoji lakši i teži način da se nauči neka lekcija i propuštena životna lekcija se ponavlja na alternativne načine. Lekcije postaju onoliko bolne i teške koliko je tvrda nečija glava, tako da ignorantnost garantuje drastična iskustva. Posedovanje svesne volje da se istina sagleda što je pre moguće ubrzava i ublažava ovaj proces, eliminišući često potrebu za neprijatnim iskustvima kada je um otvoreniji za suptilnije verzije lekcija. Uopšteno govoreći, svrha životnih lekcija je da posluže kao katalizator za rast bića i uvećanje duševne snage.
U našem slučaju, to često zahteva iskustva ispunjena emocijama, jer emocije obezbeđuju vrstu energije koja pojačava ili usporava ono što smo sposobni da učinimo u zavisnosti od toga kako ih koristimo. Bez tog podsticaja mi bismo se opirali da transcendujemo limite ili istražimo novo tlo, jer bi naša motivacija zavisila isključivo od starih načina bivanja i delovanja. Efektivno korišćenje emocija u iskustvu učenja povećava duševnu snagu i proširuje znanje i posle toga, kada se susretnemo sa sličnim iskustvima u budućnosti, kao motivacija nije potrebno ništa osim novo stečenog razumevanja. Sa druge strane, emocije mogu da uspore napredak, ukoliko ograničavaju ono što verujete da možete da uradite. Naučite do odvojite emocije koje vas ograničavaju od onih koje vas otvaraju ka novim mogućnostima. Vrednost pozitivnih i negativnih emocija zavisi od toga šta učinimo sa njima. Pozitivna emocionalna energija se može upotrebiti direktno da bi se znanje stavilo u akciju.

ULOGA NEGATIVNIH EMOCIJA 

Da bi bila od bilo kakve koristi, emocionalna energija se mora transformisati u pozitivnu posle suočavanja sa istinom. Posle konfrontacije sa šokantnom istinom osoba obično doživljava negativne emocije kao prvu nehotičnu reakciju. U tim slučajevima negativne emocije služe kao alarm za buđenje koji grubo budi uspavani um. Ali pošto smo se probudili, nema potrebe da alarm i dalje zvoni.
Održavanje stanja negativnog emocionalnog šoka duže nego što je neophodno postaje izbor pre nego nehotična reakcija. To bi bilo kao držati sat na glavi tokom čitavog dana i neprekidno slušati njegovo otkucavanje. Zašto bi neko to činio? Možda žalbe zbog bola izazivaju simpatije kod drugih, možda patnja čini da se neko oseća kao mučenik ili je to možda alarm ili možda, budući da ga sat budi ujutru, on treba da nastavi da ga neprestano budi svake sekunde tokom dana, zar ne? Na kraju, taj stav će ga izložiti stresu, učiniti ga umornim i gluvim.
Prepuštanje negativnim emocijama vodi do stagnacije i mentaliteta žrtve. One umesto toga mora da bude transformisane u pozitivnu emocionalnu energiju iznova ujedinjenu sa istinom koja ih je prvobitno izazvala, tako da se kasnije mogu korisno upotrebiti. Svesno viđenje istine u kontekstu njenog božanskog smisla je put ka tome, kao izbor da se istina vidi i primeni sa stavom ljubavi, skromnosti i lakoće.
Dok negativne emocije mogu motivisati na akciju, ta akcija je daleko od nepogrešive. Znanje kombinovano sa pozitivnim emocijama omogućuje čoveku da postigne isto uz mnogo veću efikasnost, sigurnost, preciznost i veštinu.

TRI STUPNJA UCENJA LEKCIJA

Sa ovim na umu možemo videti da postoje tri koraka uspešnog učenja lekcija. Prvi stepenik prethodi lekciji i sastoji se od ignorantnog blaženstva, ranjivog stanja emocionalne pozitivnosti, koje ostaje takvo jer je neometeno istinom. Drugi stepenik je negativni emocionalni šok koji nastupa usled spoznaje istine. Na trećem stepenu negativna emocija se transformiše i rezultat je pozitivna emocija ujedinjena sa istinom. Treći stepen, pozitivna svesnost, je jači od prvog i efikasniji od drugog.

Pozitivne emocije vas otvaraju ka napretku i svesnost vam pokazuje svaku zamku koju treba izbeći. Ne samo shvatanje istine, već njeno sagledavanje u kontekstu metafizičkog značaja jeste prvi korak u transformisanju negativne u pozitivnu energiju. Simbolično, istina je mač koji u tami jedino seče, ali izložen svetlu emituje zračenje koje štiti od opasnosti. Ignorantno blaženstvo nenaoružano izlazi na sunce. Mač istine je nađen u dolini tame i očajanja. On mora biti iznet iz te doline na svetlo sunca da bi razvio svu svoju moć. Međutim, ukoliko vaše srce gori verom i ljubavlju prema istini, mač će biti energizovan ovim unutrašnjim svetlom čak i u tami doline, omogućavajući tako siguran izlaz na svetlo sunca. Ako se izgubite u ovoj dolini bez tog unutrašnjeg svetla, to će vas gurnuti direktno u bitku protiv kreatura koje tamo žive … i možda vas preobraziti u jednu od njih.

ŠTETNE NEGATIVNE EMOCIJE 

Negativne emocije ne služe nekoj važnoj svrhi kada ih ne prati istina. Buka alarma, pošto ste odavno ustali iz kreveta zamara i odvaja vas od svakodnevnih dužnosti. Ova se metafora manifestuje na različite načine. Jedan primer je opsesija, ulaganje energije bez zadobijanja znanja. Ako se neko neprestano nalazi u beznadežnosti neke ponižavajuće situacije, negativna emocionalna energija je beskorisna. Na zaglavljenom automobilu, čiji se točkovi vrte u mestu, će se pokvariti motor. Drugi primer štetnih negativnih emocija je onaj koji je direktno indukovan od strane negativnih sila kao deo psihičkog napada sa ciljem da potkopaju vašu veru i naruše harmoniju vašeg duha. Ovo se događa veoma često među tragaocima za istinom, jer su oni primarna meta. Iako istina može biti šokantna, u interesu je ovih sila da uvećaju i održe ovo negativno stanje, jer to ne samo da usporava i po mogućstvu ugrožava ezoterički napredak, neophodan da se dospe van njihovog domašaja, već kreira i zalihu negativne energije kojom se hrane. Ove vrste negativne energije pre boje istinu nego što proističu iz nje. Izbor da se podlegne negativnosti slabi spiritualnu fleksibilnost, stvara disbalanse i otvara vrata daljim mogućnostima za dublje napade. Nastavljajući se, taj postepeni proces slabljenja završava uspešnim onemogućavanjem tragaoca za istinom. Svaki disbalans unutar principa ezoteričkog razvoja priziva tu mogućnost, posebno ako je disbalans nastao usled nedovoljnog znanja, ljubavi i skromnosti. Zbog toga, pazite se posebno ignorantnosti, opsesivne negativnosti i samo-veličanja, jer one otključavaju vrata zamka i pozivaju opasnost.

ZAKLJUCAK

Čitajući ovo, imajte na umu da je razboritost neophodna za fleksibilnu primenu smernica. Ona predstavlja primenu slobodne volje, primenu znanja i mudrosti na balansiran način da bi se suočili sa jedinstvenim prilikama. Verovanje da jedan izvor znanja sadrži kompletnu istinu ili prianjanje uz bilo koji rigidan sistem verovanja marginalizuje ulogu razboritosti i time čini čoveka lakim za kontrolu i skretanje sa puta.
Znanje, svest i mudrost čine gradivni materijal spiritualne evolucije. Vera, nada i ljubav ga smeštaju u liniju sa božanskom šemom. Skromnost, strpljenje i lakoća predstavljaju malter koji zidu daje čvrstinu. Svi su neophodni i njihove uloge moraju biti izbalansirane. Tragajte uz ljubav i razumevanje za istinom i lepotom u svim svojim susretima.

II DEO

Prvi deo se kao opšta smernica bavio minimalnim zahtevima, neophodnim da se osigura stabilna spiritualna evolucija. Ključ se sastoji od inkorporiranja balansirane trijade fundamentalnih principa: vere/ljubavi/nade, skromnosti/strpljivosti/lakoće iznanja/svesnosti/mudrosti. Greška kod mnogih filozofija i religija je da ignorišu jedan ili više tih osnovnih zahteva, stvarajući strukturalnu slabost koja može voditi do kolapsa. Taj kolaps se ubrzava, kada se ove slabosti dalje eksploatišu od strane negativnih sila, koje pokušavaju da sabotiraju napore tragaoca za istinom da evoluiraju izvan njihove kontrole.Pravilna uloga negativnih emocija je bila opisana u I delu, pri čemu one služe kao alarm za buđenje, upozoravajući nas na spoljnju ili unutrašnju opasnost. Pored ove funkcije, one ne pružaju nikakvu prednost. Omogućavajući svest o istini one signaliziraju i zatim dopuštaju da naše poimanje istine u većem metafizičkom kontekstu transformiše negativnu emocionalnu energiju u pozitivnu, pri čemu nam kvalitet tako formirane energije tada pomaže da primenimo istinu na najefikasniji mogući način. Kao što je rečeno, bez transformacije negativne u pozitivnu emocionalnu energiju, istina se može primeniti, ali ne tako efikasno i ne bez štete po našu spiritualnu elastičnost.Uranjanje u negativnosti slabi mogućnost za sticanje znanja usled efekta nesklada koji ima na našu dušu i zato što vas dovodi u veću rezonancu i kontakt sa negativnim silama i štetnim iskustvima. Iz iskustva i kontemplacije treba da postane jasno da su pozitivno osećanje i pozitivno mišljenje najbolji temelji za pozitivnu aktivnost kako na fizičkom, tako i na metafizičkom planu.

POGRESNO OPRAVDANJE NEGATIVNOSTI

Apsolutni je imperativ da težimo kako znanju, tako i ljubavi. Možete se usprotiviti ovoj ideji, rekavši: „Negativne emocije čine deo onoga što ja jesam. Odbaciti ih znači odstraniti deo mene samog, ostavljajući me nepotpunog. Budući da nedostatak celovitosti vodi do disharmonije i disbalansa ne treba da odbacujem svoje negativne emocije.“ Iako ovaj argument deluje atraktivno, on je pogrešan iz narednih razloga.Dok negativnost zaista može da bude deo vas u ovom trenutku, da li očekujete da će on ostati deo vas zauvek? Ono što vi jeste sada, ne bi trebalo da ograniči ono što birate da postanete. Ako očekujete da vaše buduće sopstvo bude razvijenije od vašeg sadašnjeg, kako ćete drugačije postati to čistije sopstvo nego težeći korak po korak, izbor za izborom? Možete prihvatiti sebe u potpunosti i na svakom koraku koji načinite i dalje napredovati – ne odbacujući delove celine, već pre transformišući ih i pročišćavajući.Dok vi možete biti u potpunoj harmoniji sa svojim sopstvom, to sopstvo ne mora biti u potpunoj harmoniji sa Kreacijom. Kada iskusite negativnu emociju, možete je i morate prihvatiti kao deo onoga što JESTE, da biste joj omogućili da ispuni svoju svrhu kao katalizator za učenje. Ali kada ste je jednom postali svesni, možete izabrati ko ćete POSTATI preduzimajući sledeći korak i odbijajući da održavate i izađete u susret toj negativnoj emociji. Umesto da je samo odsečete, što samo ostavlja za sobom neprirodni vakum, to se radi zameljivanjem negativne emocije pozitivnom. Kada je istina, koja je prati na odgovarajući način integrisana putem duboke kontemplacije i razumevanja u širem kontekstu, ova transformacija se odvija prirodno. Na taj način ostajete potpuni i u harmoniji sa sobom, dok istovremeno napredujete ka višem nivou znanja i ljubavi.  Sledeći uobičajeni prigovor je ideja da je težnja ka pozitivnosti i svesnosti teška, ili da je uzaludno težiti da se postigne nešto što se ne može dostići usled nesavršenosti ljudskog uma i izazova ljudskog života.Da bi se odgovorilo na sledeći prigovor, shvatite da ne morate brinuti o tome da li ćete stiči do Severnog pola da biste počeli da se krećete u pravcu severa. Dok god je jedan korak južnije od prethodnog, vi ćete napredovati. Kako se drugačije možemo približiti destinaciji? Svaki se korak računa i najmanji korak je beskonačno veći nego ne napraviti ga. U vezi sa teškoćama da se ostane pozitivan, važno je razumeti da je pozitvnost izbor, a ne posledica. Kada padne, kamen se prirodno kotrlja na dole kao posledica gravitacije. Međutim, čovek može da učini da kamen ide gore protivno sili gravitacije, gurajući ga. Na sličan način, dok su naše reakcije na unutrašnje i spoljašnje impulse negativne kao posledica naše genetike i socijalnog programiranja, mi možemo odabrati da izazovemo to programiranje voljnim pokušajem da delujemo pozitivno ili transformišemo nešto negativno u nešto pozitivno.Na primer, ono što bi inače mogla biti depresivna istina može biti preobraženo u pozitivnu istinu izborom da je sagledamo u kontekstu većeg metafizičkog značaja – umesto da se istina razvodni ili zašećeri, vaše čulo ukusa je ono što se proširuje da učini da gorka istina dobije sladak ukus. Na taj način, sopstvo je to koje se menja umesto istine, što i jeste cilj spiritualnog razvoja: evoluirati, posebno u saglasju sa Višim Ja.

Pravilno transformisanje negativne misli i osećanja u pozitivnu misao i osećanje jednostavno menja način na koji mislimo i osećamo o određenoj istini; ono ne dodaje i ne oduzima od te istine.

Vežbe protiv graviacije umesto prepuštanja slobodnom padu, je ono što oblikuje mišiće. Na sličan način, teškoće dostizanja i održavanja pozitivnosti i svesnosti je ono što nas ojačava. Zašećerivanje istine ili anesteziranje sebe putem selektivnog odbijanja je kao obmanjivanja sebe korišćenjem manje težine. Uranjanje u negativnosti je kao pogrešno raspoređivanje težine koje uzrokuje povredu mišića. Kao što bolni mišići mogu biti znak dobrog rada, tako vas i bol usled povrede mišića može zavarati da na pravilan način napredujete. Tako oni, koji pokušavaju da evoluiraju uranjajući u negativne emocije, mogu pogrešno da percipiraju bol duhovne povrede kao znak spiritualnog napretka. Oni čak mogu posmatrati bol kao cilj umesto kao sredstvo, što stvara budalaste okolnosti žrtvovanja – svesnu patnju zbog zavodljivih ideala. Ali najvažnije od svega, ne postoji zamena za samostalno podizanje tereta – ne možete platiti nekome da to uradi umesto vas. Na isti način, samo istinski lični izbor da se primeni odgovarajući napor, introspekcija, kontemplacija, prosvetljenje i transformacija može ojačati spiritualni mišić.

KAKO TRANSFORMISATI NEGATIVNO U POZITIVNO

Da bi se stekla bolja ideja kako postupati prema negativnoj emociji i kako je transformisati u pozitivnu, hajde da ispitamo nekoliko metafizičkih izvora o ovom predmetu. U Ra materijalu se nalazi opis kako pozitivni i negativni entiteti koriste emociju ljutnje:„Entitet koji se pozitivno polarizuje oseća ljutnju. Taj entitet, ako mentalno koristi katalizator, pozdravlja i voli ljutnju u sebi. On svesno sam intenzivira tu ljutnju u umu, dok se ludost te energije crvenog spektra ne shvati ne kao ludost po sebi, već kao energetski put ka spiritualnoj entropiji usled proizvoljnosti sa kojom se ta energija koristi.Pozitivna orijentacija onda obezbeđuje volju i veru da se nastavi taj mentalno intenzivan doživljaj, omogućavajući da se ljutnja razume, prihvati i integriše u celinu uma/tela/duha. Drugi-sebe koji je bio predmet ljutnje se tada transformiše u objekat prihvatanja, razumevanja i kompromisa, dok se sve iznova ne integriše uz korišćenje velike energije koju je izazvala ljutnja.“ (The Law of One, Book II, p. 108) Drugim rečima, umesto da slepo nasrnemo na predmet ljutnje, bolje ćete učiniti da prvo centrirate sebe, da se onda okrenete ka unutra i fokusirate se na samo osećanje ljutnje. Osećaj te ga kao da je telesna senzacija. Kada se vaša pažnja pomeri sa onoga što vas je isprovociralo, ljutnja će biti odsečena sa izvora napajanja i ono što ostaje je unutrašnja energija u slobodnom protoku. Vaša oslobođena pažnja je tada sposobna da vidi ludost ove ljutnje zbog njene beskorisnosti, akt koji će izazvati smeh kada najzad shvatite komičnost situacije i kako ste u prvom trenutku reagovali. Prihvatanje onoga što se dogodilo i svoje reakcije možete početi da vidite sebe i ono što vas je isprovociralo iz odgovarajuće perspektive veće slike. Na kraju, porasli ste birajući akt pozitivnosti umesto negativnosti, transformišući i integrišući emocionalnu energiju umesto da je zatrpate unutar sebe putem osporavanja i potiskivanja početnog osećanja ljutnje, u potpunosti prihvatili ono što jeste i verovatno izbegli lakomislen konflikt sa bilo kim i bilo čim što vas je isprovociralo.  (Kratka napomena: Prema Ra, neprerađene emocije podrazumevaju neorganizovanu energiju i prepuštanje emocijama njeno proizvoljno korišćenje. Paralelno sa načinima transformacije negativne emocionalne energije u pozitivnu, Ra istvremeno u više navrata ukazuje da jednostavno potiskivanje emocija odn. mentalnih odgovora depolarizuje entitet. Situacije sa emocionalnim punjenjem imaju katalitičko dejstvo i njihovo izbegavanje u bilo kom vidu znači izbegavanje da se taj katalizator upotrebi.

RA: To je netačna primena balansiranja o kome smo razgovarali. Vežba, koja podrazumeva prvo doživljavanja osećanja a onda svesno otkrivanje njihovih antiteza unutar bića, nema za svoj cilj mirni protok pozitivnih i negativnih osećanja, ostajući nepokoleban (miran), već je cilj postati nekolebljiv. To je rezultat i zahteva mnogo prakse, možemo reći. Katalizator iskustva deluje da bi omogućio učenje/podučavanje na ovom denzitetu. Međutim, ukoliko se kod bića javi odgovor, čak i ako se samo posmatra, entitet i dalje koristi katalizator za učenje/podučavanje. Krajnji rezultat je taj da katalizator više nije potreban. Tada ni ovaj denzitet više nije potreban.

ISPITIVAC: U terminima aktiviranja energetskih centara u čemu se sastoji razlika između osobe koja potiskuje emocionalne odgovore u situaciji ispunjenoj emocijma i osobe koja je istinski izbalansirana i istinski neuzdrmana u emocionalnim situacijama. 

RA: Ja sam Ra. U ovom pitanju postoji jedna netačna pretpostavka. Za istinski izbalansiran entitet ni jedna situacija neće sadržati emocionalno punjenje. Uz ovo razumevanje možemo reći sledeće: Potiskivanje emocija de-polarizuje entitet utoliko što on bira da ne koristi delovanje katalizatora u sadašnjem prostoru/vremenu na spontani način, zatamnjujući time energetske centre. Međutim, postoji određena pozitivna polarizacija ukoliko je uzrok potiskivanja uvažavanje drugih-sebe. Entitet koji je sa katalizatorom radio dovoljno dugo da bi bio u stanju da oseti katalizator, ali ne nalazi da je neophodno da izrazi reakcije, neće patiti od nedostatka polarizacije, usled transparentnosti njegovog iskustvenog kontinuuma. Tako će rastuća sposobnost da se opaze svoje reakcije i upoznavanje sebe približiti sopstvo istinskom balansu. Traži se i sugeriše strpljenje, jer je katalizator na vašoj sferi intenzivan i njegova upotreba se mora prihvatiti tokom perioda konzistentnog učenja/podučavanja.

ISPITIVAC: Kako osoba može znati kada je neuzdrmana emocionalno nabijenim situacijama, jer potiskuje bujicu emocija, a kada je u balansu i istinski neuzdrmana?

RA: Ja sam Ra. Već smo govorili o ovoj tački. Zato ćemo kratko ponoviti da za balansiran entitet nijedna situacija nije emocionalno nabijena, već predstavlja jednostavno situaciju kao bilo koju drugu, u kojoj entitet može ali i ne mora uočiti svoju priliku da služi. Što se neki entitet više približi tom stavu, to je taj entitet bliže balansu. Možete primetiti da naša preporuka nije da reakcije na katalizator budu potisnute ili suzbijene osim ukoliko bi takve reakcije bile kamen spoticanja u odnosu prema drugima–sebi u skladu sa Zakonom Jednog. Mnogo, mnogo je bolje dozvoliti da se iskustvo izrazi da bi entitet onda mogao potpunije da iskoristi katalizator.). Kybalion daje dobar savet kako da se negativna emocija direktno transformiše. To je korisno kada negativne emocije isplivaju bez očigledne provokacije. Mnogi faktori mogu da kreiraju naizgled neosnovane negativne emocije, koje se kreću od promena rapoloženja, hemijskih i hormonalnih fluktuacija i ciklusa bioritma do elektromagnetskog potiskivanja emocionalnih stanja, psihičkog napada, izazivanja posthipnotičkih komandi instalitranih tokom abdukcija ili putem implanta i prisutnost misaonih-formi, kao što će biti objašnjeno kasnije. U takvim slučajevima možda nećete znati šta je izazvalo loše raspoloženje, samo da ono postoji. Takođe, za razliku od negativnih emocija, koje su prvobitno praćene šokantnim učenjem lekcija, ovaj tip negativnih emocija ne potiče od šoka, već od direktne fizičke ili metafizičke indukcije. Drugim rečima, one su proizvodi pre nego nus-proizvodi i lekcija povezana sa odnosom prema naizgled besplodnim negativnim emocijama podrazumeva rast snage volje i samodiscipline. “Da biste promenili svoje raspoloženje ili mentalno stanje – promenite svoju vibraciju.” – Kibalion. Čovek može promeniti svoju mentalnu vibraciju naporom Volje u pravcu promišljenog fiksiranja Pažnje na poželjnije stanje. Volja usmerava Pažnju i Pažnja menja vibracije. Kultivirajući Veštinu Pažnje uz pomoć Volje rešićete tajnu Vladanja nad ćudima i Mentalnim Stanjima. “Da bi se uništila neželjena frekvencija mentalne vibracije primenite princip Polarnosti i koncentrišite se na suprotni pol u odnosu na onaj koji želite da potisnete. Uklonite neželjeno menjajući polaritet.“ – Kibalion. Ovo je jedna od najvažnijih Hermetičkih formula. Ona je bazirana na naučnim principima. Pokazali smo vam da su mentalno stanje i njegova suprotnost jednostavno dva pola iste stvari i da se putem Mentalne Transmutacije polaritet može okrenuti. Ovaj princip je poznat i modernim psiholozima, koji je primenjuju prilikom prekidanja neželjenih navika, usmeravajući pažnju svojih studenata na suprotni kvalitet. Ako ste obuzeti Strahom, nemojte gubiti vreme „uklanjajući ga“, već umesto toga kultivišite Hrabrost i Strah će nestati. Neki autori su ovu ideju izrazili jasnije, koristeći ilustraciju mračne sobe. Ne morate da zakopavate i rasterujete Tamu, dovoljno je da jednostavno otvorite šalone i pustite da Tama nestane na Svetlu. Da biste uklonili Negativni kvalitet, koncentrišite se na Pozitivni Pol istog kvaliteta i vibracija će se postepeno promeniti od Negativnog ka Pozitivnom, dok se najzad ne polarizujete na Pozitivnom polu umesto na negativnom. Obrnuto je takođe tačno, kao što su mnogi otkrili na svoju žalost, kada su dopustili sebi da suviše često vibriraju na Negativnom polu. Menjajući svoj polaritet možete ovladati svojim ćudima, promeniti mentalna stanja, promeniti svoje sklonosti i izgraditi svoj karakter. Mnogo toga od Vladanja Mentalnim razvijenog Hermetizma je usled primene Polariteta, koji je jedan od najvažnijih aspekata Mentalne Transmutacije.  (The Kybalion) Iako je to gore jasno izraženo, parafraziraću: da bi se promenile negativne emocije, usmerite pažnju na suprotnu emociju dok se ona ne transformiše, stepen po stepen, u suprotni polaritet. To funkcioniše iz nekoliko razloga.Iz metafizičke perspektive vi osnažujete sve na šta se fokusirate, tako će pozitivna emocija rasti u svom intenzitetu, kao što će negativna nestajati ako usredsredite svoju pažnju na to. Takođe, lakše je promeniti stepen na skali nego transformisati jednu skalu u drugu. Iz perspektive fizike usmeravanje vaše pažnje na pozitivne ideje kreira ciklus povratne sprege dok vaša hormonalna i neurohemijska osnova ne počne da se usagašava sa onim što imate u umu, ojačavajući ga. Činjenica da emocije mogu imati hemijsko poreklo nije izgovor da izostane pokušaj da se one transformišu – uz pomoć povratnog ciklusa tela-uma telo može pozitivno da odgovori na pozitivne misli i ta nova orijentacija bića može da promeni orijentaciju tela. Iako to podrazumeva ispuštanje endofrina i drugih prijatnih hemikalija, shvatite da su telo i duša povezani i da će se zbog toga ono što se događa sa jednim obavezno odslikavati na drugom u oba pravca. Kada um odluči da misli pozitivno, te prijatne hemikalije se pridružuju misli da obezbede fizičke načine u pravcu spiritualnih ciljeva. Ukoliko se umesto toga koriste lekovi da bi anestezirali čoveka protiv emocionalnih emocija, onda se to nastavlja fizičkim sredstvima u pravcu fizičkih ciljeva što u mnogim slučajevima može da bude štetno za stazu spiritualnog učenja uz potiskivanje neophodnog emocionalnog katalizatora za učenje.   Kasiopejci daju jezgrovit odgovor na pitanje pozitivnih i negativnih emocija: “Ako izaberete, možete imati samo pozitivne emocije..“ To je bio odgovor na pojedinačni pokušaj da se argumentuje kako su negativne emocije deo onoga što on jeste i tako neophodne, što predstavlja pogrešno rasuđivanje, razmotreno ranije u ovom članku. Kasiopejci su odgovorili ukazujući na suštinsku komponentu neophodnu za transmutaciju negativnog u pozitivno: izbor. Tako, čovek zaista može da izabere da ima samo pozitivne emocije, nezavisno od toga kakve izgovore ego iznađe za daljnje ostajanje u negativnosti. Ra materijal sugeriše slično: „Ne postoji neophodnost za negativne misaone-forme nezavisno od distorzije bola. Njihova eliminacija proizvodi nemogućnost za negativne elementale i druge negativne entitete da koriste te misaone-forme kako bi kreirale pogoršanje u kompleksu uma u pravcu odvajanja od normalne distorzije vedrine/anksioznosti.“ (Law of One, Book IV, p. 17)To nas vodi do sledećeg poglavlja: kako negativne misli i emocije mogu dovesti do spiritualne štete. Ovde Ra pominje da negativne misli mogu kreirati negativne misaone-forme koje negativne sile mogu upotrebiti da pogoršaju stanje pojedinaca koji su ih kreirali.

KONSEKVENCE NEGATIVNOG RAZMISLJANJA: STETNE MIISAONE – FORME

Šta je misaona-forma? U konvencionalnom pogledu to je nefizički entitet kreiran mišlju energizovanom emocijama. Misli su realne stvari na mentalnom i imaginativnom nivou realnosti i kada su osnažene emocijama, te misli stiču dodatnu dimenzionalnost i na eteričnim i astralnim nivoima, uvećavajući svoju moć da utiču na stvari u fizičkom okruženju. Negativne misli energizovane negativnim emocijama kreiraju negativne misaone-forme.Ovi eterični entiteti egzistiraju na način sličan virovima u matici reke, pozajmljujući svoju egzistenciju od tog toka. Međutim, pored toga što duguju svoju egzistenciju pojedincu, koji ih je kreirao putem svojih misli i emocija, budući da poseduju sopstvenu egzistenciju, one se često vraćaju do svog tvorca i indukuju u njemu dalje emocije, da bi se njima hranile. To je način na koji ljudi mogu postati robovi svoje negativnosti – ne putem navike, već preko tih misli koje stiču život na astralnom planu i postaju energetski paraziti, da tako kažemo. One lako mogu da nestanu, ako izgladne bez dovoljno negativnih emocija, tako izbor da se ostane pozitivan ide u korak sa oslobađanjem sebe od budućih negativnih misaonih-formi. Ra sugerše da ove misaone-forme mogu biti upotrebljene od strane negativnih entiteta kao dodatni agenti napada. Knjiga „Bratstvo“ pominje ovaj fenomen u kontekstu masovnih misaonih-formi, koje generiše čovečanstvo:  A neprijatelj – ko—šta je on? Entitetizovan oblik masovnog sebičluka ljudi, ogromna kumulacija zlih misli i strasti čovekove niže prirode, narasle velike i moćne kradući i hraneći se životnim snagama, preuzete od strane Majstora Zla, koji su neočekivanim prevarama i podstrekavanjem izlili u takve zle misli i želje, dajući im tako direktnu moć nad čovekom preko čovekovog sopstvenog života – sila sada apsorbovana u njihovu vladarsku prirodu, koju onda lako mogu koristiti da bi potčinili čoveka svojoj volji. (Brotherhood, p. 70)Ovo veoma dobro opisuje eterične misaone-forme kontrolnog sistema Matrixa (druge komponente se sastoje u sledećem: fenomen hiper-dimenzionalne manipulacije čoveka od strane naprednih negativnih entiteta i institucionalna/socijalna manipulacija čovečanstva od strane njihovih ljudskih parnjaka u Novom svetskom poretku.).Negativne misaone-forme imaju sopstveno „gravitaciono“ polje, koje teži da negativno oboji misli i osećanja pojedinca. Tako velika i koncentrisana grupa ljudi, koji razmišljaju i osećaju slično ima mogućnost da nadjača nezavisne misli i osećanja okoline. Na primer, ulazak u gusto naseljeni grad, u kome je prevlađujuće raspoloženje negativno može, čak i bez konkretnog incidenta da prouzrokuje ovakvu modifikaciju uma. Ovo pokazuje da nisu sve negativne emocije izazvane određenim događajima, koji funkcionišu kao katalizator za učenje, već pre duša raste iz akta izbora da afirmiše svoju individualnost nad nametanjem kolektivnih misaonih-formi, ostajući pozitivan uprkos negativnog uticaja.Kao što treba da bude uvidentno, čak i kada se negativne emocije koriste kao alarm za buđenje, upozoravajući čoveka na na istinu ili kao katalizatorski događaj potreban za neku spoznaju, izostanak transformacije negativnih emocija u pozitivne može prouzrokovati probleme na metafizičkoj ravni, posebno u vidu kreiranja negativnoh misaonih-formi.Tako u slučaju tragacoa za istinom i privlačenja pažnje takozvanih „Gospodara Zla“ ili možda „četvrto i petodenzitetskih entiteta orijentisanih prema sebi“, treba reći da što više istine on stekne i primeni, to će više pažnje morati da posveti odupiranju prepuštanju negativnim mislima i emocijama. Putem programiranja uma i psihičkim i elektromagnetnim načinima negativne sile često kod tragaoca tragaju za skolonostima prema negativnom razmišljanju i osećanju, kao što se to obelodanjuje tokom napada, ako izabere da mu se prepusti. Samo putem pažnje i izbora da se ostane optimističan, istinit/pun vere i svestan takav pojedinac može da izbegne zamku. Budući da je proces postepen, nikada nije kasno za odvraćenje od negativnog raspoloženja.

KONSEKVENCE NEGATIVNOSTI: TEZE UCENJE IZ ISKUSTAVA

Postoje drugi razlozi pored misaonih-formi koje produženu negativnost čine opasnom. Staza emocionalnog učenja, koja se sastoji od toga kako neko bira da odgovori na emocionalna i mentalna iskustva, uveliko određuje ono što se doživljava.  To je zbog toga što u metafizičkom smisli doživljavamo ono što nam je potrebno da doživimo da bismo naučili određenu lekciju – ako su naše potrebe prizivaju veoma bolna iskustva usled naše ignorancije i inercije, onda će to obeležiti prirodu iskustva. Obrnuto, ako smo pronicljivi i brzo učimo iz svojih prethodnih grešaka i iz grešaka drugih, onda možemo da savladamo svoje nameravane lekcije uz manje potrebe za šokantnim iskustvima.Generalno, uz ignorantan ili negativan mentalni i emocionalni sklop potrebni su veliki šokovi da nas nauče lekcijama, dok vas pozitivan i svestan stav i dovodi u veći sklad sa Višim ja i tako dopušta da lekcije budu naučene mekše zbog adekvatnog pristupa.

NEGATIVNOST POVECAVA SABOTAZU NEGATIVNIH SILA

Sabotaža i kontakti sa negativnim silama će se sigurno kvalifikovati kao negativna iskustva za učenje. U stvari, prevashodni interes ovih sila je da budete u što je moguće većoj meri ignorantni, negativni i reaktivni, tako da vaše Više ja iskusi njihovo neprijateljstvo, budući da će šok koji one proizvode onda usmeriti vašu emocionalnu stazu za učenje – drugim rečima, ono što oni rade bi bio u potpunosti rezultat akcija vaše slobodne volje, koje uslovljavaju takve drastične mere.Jedini problem ja da te sile ne brinu o tome šta je vama potrebno, već o tome šta one od toga mogu dobiti. Tako, u tom smislu oni su hakeri realnosti, pokušavajući da mimoiđu ili onemoguće vas „firewall“ ili slobodnu volju. Kada uspeju, to je više putem trikova nego preko otvorene sile.Na primer, umesto direktnog eliminisanja ciljanog pojedinca, što može biti nemoguće, jer emocionalna staza učenja nije pogodna da dopusti takvu akciju,  sa takvom akcijom, one ga mogu skrhati korak po korak. Mogu provocirati ciljanog pojedinaca na negativnu reakciju putem spoljnog uticaja na njegovo emocionalno stanje i zatim izazivanjem eksplozije izazivajući incidente. Koristeči ovu produženu negativnu energiju oni je ponovo investiraju u sledeći napad. To se nastavlja dok odbrana mete opada korak po korak. Iako on sam bira svaki korak puta, dopuštajući da se napad dogodi, konsekvence njegovih ranijih izbora da se ignorantno utopi u isprovociranu negativnost, mu otežavaju da izabere drugačije. Sve ovo zavisi u velikoj meri od fizičkih, spiritualnih i psiholoških slabosti koje ima, budući da su te slabosti ono u što te negativne sile pokušavaju da udare.

KONACNE KONSEKVENCE NEGATIVNOSTI: REPROGRAMIRANJE, SMRT I REANIMACIJA

Nije neophodno posebno istaći, ako nebrižljiv tragalac izabere da stalno poleže ovim negativnostima, on će se neminovno suočiti sa smrću, teškim programiranjem uma ili mogućom reanimacijom. U reanimaciji umesto pojedinca koji stalno doživljava, njegovo telo nastavlja da živi, iako sa umanjenom svesnošću bilo da je reprogramirana ili zamenjena. On može nastaviti da živi kao i pre, ali sada je agent tamne strane, programiran da seje dezinformacije.To niti je fantastično niti nemoguće, jer telo je prosto mašina pod kontrolom onoga što pokreće neurone, bilo da je to duša, reprogramirana duša ili neki daljinski tehnološki međuspoj. Da ponovo citiram iz knjige „Brotherhood“: […] Gospodari Zla, ako se ukaže prilika, će obazrivo prekršiti Spiritualni Zakon izmeštajući dušu infanta, kradući tako telo za sebe ili izbacujući dušu iz sopstvenog tela, prazneći ih (dispossest), a zatim mučiti i izručiti takvu dušu svojim prijateljima i pridruženicima (associates). Ovo će u bliskoj budućnosti biti uobičajena pojava i to će im olakšati oni koji se utapaju u strastvenom povlađivanju intenzivnoj omrazi/mržnji, ljubomori ili samosažaljenju ili konstantnim jadikovkama zbog nepravde koje im je učinjena ili navici osuđivanja drugih i koji će se jednog dana probuditi u drugom svetu minus njihova fizička tela. (Brotherhood, p. 76)  O varijacijama fenomena izmeštanja i reanimacije se govori u Ra materijalu, Kasiopejskim transkriptama i knjizi The Allies of Humanity. Nije namera ovog članka da se pozabavi detaljima teorije i procesom izmeštanja i reanimacije, osim da kaže da je zajednički imenitelj svih ovih pogleda taj da ciljani pojedinac podleže zbog svoje fizičke i spiritualne ranjivosti. Poslednje je usled nedostatka spiritualnog fleksibilnosti, nastalog zbog manjka pozitivnosti i svesnosti.  Trijada suštinskih principa koji su nabrojani u 1. delu, za koje je rečeno da obezbeđuju stabilne načine spiritualne evolucije, zbog toga ne predstalvjaju samo sugestiju za efikasniju evoluciju, već i sugestiju za izbegavanje tako drastičnih ishoda kao što su smrt i reanimacija. Znanje i ljubav su najveća zaštita. Ćak i u slučaju pojedinaca, koji su oteti od strane negativnih hiperdimenzionalnih entiteta (grejsi, reptili itd.) koji pokušsavaju da ih zamene ili reprogramiraju, ukoliko je njihovo znanje i ljubav dovoljno veliko, ovi pokušaji će propasti.

SPIRITUALNA ELASTICNOST/FLEKSIBILNOST I AURA

Dakle, šta tačno podrazumeva spiritualna elastičnost? Prvo, ona je povezana sa aurom, eteričnim/astralnim energetskim poljem, koje, okružujući i prodirući u telo, povezuje fizičko sa metafizičkim. Ova povezanost deluje na kvantnom nivou ne toliko preko fizičke sile i kauzalnosti, već pre putem podešavanja verovatnoća i sinhroniciteta. Ta povezanost je veoma usklađena sa vašim mislima i osećanjima. Budući da funkcioniše ka među-polje, koje poseže kako u vaše telo, tako i u okruženje, ona ne samo da regučiše vaš biološki život, već takođe utiče i na vaša fizička iskustva i okruženje. Tako održavanje negativnih misli negativno utiče i na vaše telo (rak, bolesti) i na vaša iskustva (nesreće, ometanja). Ako je snažna i jasna, ona takođe deluje kao sinhronicistički štit, koji vas štiti od neporebnih, opasnih iskustava:Vaša aura sadrži svaku boju sunčevog spektra. Oh, kada bi čovek mogao da vidi svoju auru, dok razmišlja neljubazno ili izgovara oštre, grube, neprijatne reči. Kada bi samo mogao da vidi promene, koje se odvijaju u spektru njegove aure, on nikada ne bi ponovo održavao ljutite misli ili dopustio da govori u ljutnji. […] Čovekova aura je njegov štit. Zapamtite, čovekova aura je njegova zaštita. Kada se usled čovekovog razmišljanja ona održava čistom i zrači sjajem, čovek može proći kroz ponore pakla bez straha od zla. Let he who is living the life of a mystic live in the protection of his aura. In mortal thinking, when one does not accept the negativeness of another, the aura of the mystic remains his spiritual fortress. (Ancient Mystical White Brotherhood, p. 113 – 114)

To je razlog zašto znanje štiti, kao što Kasiopejci stalno izjavljuju i zašto ljubav štiti, kako to kaže Ra. Oboje deluje tako da povećaju/povećavaju čovekovu spiritualnu elastičnost povećavajući svetlosni intenzitet i oplemenjujući auru i nudeći veću sinhronističku zaštitu protiv nepotrebno štetnih iskustava zbog pomenute funkcije aure kao veze između fizičkog i metafizičkog, uma i iskustava. Metafizička funkcija ljubavi ili pozitivnih emocija je da pomogne čoveku da vibrira na frekvenciji izvan domašaja negativnih sila i iskustava koja naginju ka nižoj frekvenciji.

RREZONANCA VIBRACIJA, FREQUENCY RESONANCE VIBRATION I EMOCIONA:LNA STAZA UCENJA

Postoji jasna relacija između vibratornih karakteristika aure i kvaliteta čovekove staze učenja. Oboje potiče iz ličnog izbora u pogledu toga koje će se misli i osećanja povezati sa određenim istinama i delovanjem. Misli i emocije utiskuju u auru jedinstveni spektar rezonantnih frekvencija, koje su sa svoje strane u rezonanci i privlače odgovarajuća iskustva koja obeležavaju profil učenja pojedinca koji projektuje te misli i emocije. Ovaj proces je kvantno mehanički po svojoj prirodi, budući da je linearno vreme, kakvog ga mi znamo, jednostavno sekvencijalna percpecija događaja selektovanih iz mnogo šireg opsega mogućih događaja usled njihove rezonantnosti sa našom dušom.Tako, kao što fizička priroda objekta koji determiniše sa kojim akustičnim frekvencijama je on u rezonanci, tako i metafizička priroda aure ili duše određuje sa kojim iskustvima je ona u rezonanci i koje privlači. Ideja o podizanju frekvencija ili rezonantne frekvencije vibracija (FRV), kako to nazivaju Kasiopejci, jednostavno znači učiniti vašu auru jasnom, svetlom i snažnom pročišćavajući svoje emocionalno i mentalno stanje, odstranjivanjem negativnih misli i emocija. Ta rezonatna frekvencija vibracija je u suštini frekvencija na koju je vaš radio podešen. […] Negativna osoba privlači sve negativne stvari u životu, bolesti, disharmonije, nevolje koje su u mentalnoj atmosferi – isparenja iz drugog slabog i negativnog uma; dok pozitivna osoba privlači sve dobro. Ako se razumete u radio, znaćete da kada podesite birač na određenu talasnu dužinu, sve ono „u vazduhu“ što ima istu talasnu dužinu će se čuti. Isto stoji stvar i sa umom; on će primati ono što je „u vazduhu“ na onoj talasnoj dužini na koju su podešene i vaše misli. Zbog toga „zavisi od vas“ i samo od vas šta će vaš radio-um obznaniti ili manifestovati. (The Way Out, p. 34-35) Ostajanje na dobroj stanici je povezano sa posedovanjem znanja, ljubavi vere, zahvalnosti, skromnosti itd… na balansiran način kao što je prikazano u I delu. Disbalansi između tih principa ili otelotvorenje njihovih negativnih suprotnosti vodi do posledica navedenih u ovom članku. Izbegavanje tih posledica ne predstavlja preventivu od učenja lekcija, ali omogućava mnogo efikasnije načine za dostizanje istog spiritualnog cilja. To zahteva: Morate navići/ trenirati sebe da KAO ČUVAR STALNO STOJITE NA VRATIMA SVOG UMA I NE DOPUSTITE MISLIMA ILI OSEĆANJIMA, KOJE NE ŽELITE, DA SE MANIFESTUJU. Može izgledati teško – u prvom trenutku i možda nećete znati šta da prihvatite, a šta da odbacite. Ali čuvanje vrata uma od svake negativne misli i osećanja bilo kakve prirode; od svake sumnje, straha, jeda, anksioznosti ili brige bilo koje vrste; od svake tendencije da kritikujete, osuđujete ili okrivljujete bilo koga ili bilo šta ili bilo koje uslove; od samosažaljenja, ljubomore, zlobe, iritacije, neljubaznosti, ljutnje, mržnje itd. To će vam pružiti ideju o tome šta su negativne, neistinite misli i koje ne moraju više da budu deo vaše svesti.Ukoliko zadržite takve neistinite misli dalje od svog uma, videćete da tada i samo tada vaše Više ja može izazvati istinite i pozitivne misli koje će ka vama privući dobro, koje čeka da se manifestuje. Jer dok je vaš um zbrkan svim tim uplašenim, zabrinutim, obeshrabrujućim, bolesnim, slabim, siromaštvom obeleženim mislima, kako očekujete da bilo ko oseća vibracije – a vibracije se ne mogu sakriti – bude privučen vama i kako očekujete da vas Bog inspiriše mislima blagotvorne prirode?U stvari, takve negativne misli u stvari udaljavaju od vas stvari koje želite da manifestujete u svom životu – jer slično privlači slično. Razmislite! Misli o siromaštvu neće privući blagostanje ili posao; bolesne misli neće izgraditi zdravu svest; a vera da ćete promašiti privlači promašaj. (ibid, p. 17-18) Kao što vidite, samo znanje nije dovoljno, videti istinu nije dovoljno – čovek takođe mora da izabere kako da je emocionalno i spiritualno interpretira i primeni ono što zna i vidi, jer taj izbor određuje čovekovu spiritualnu orijentaciju u pravcu viših ili nižih FRV, u pravcu služenja drugima ili kontrolisanja drugih, u izboru da se bude slobodan ili predator/žrtva, da se bude čovek ili mašina. Obratno, to određuje kvalitet i opseg vaših iskustava.

IZA ZNANJA

I empatični i zloćudni pojedinci mogu znati istu istinu, ali ono što ih razlikuje je kako su izabrali da interpretiraju i primene te istine. Na primer, postoji istina o  vrhovnoj važnosti slobodne volje – dok pozitivni pojedinci poštuju slobodnu volju, podržavajući je, negativni pojedinci je „poštuju“, manipulišući svoje žrtve da je se slobodno odreknu. Zbog toga, dok nivo znanja, mudrosti i svesnosti može biti podjednak kod dva suprotno polarizovana entiteta, njihova odabrana emocionalna staza učenja je ono što konačno određuje njihovu spiritualnu orijentaciju i konačnu prirodu iskustava, što sve proizilazi iz toga kako su izabrali da misle i osećaju o onome što uče.Nemojte pomešati, u pitanju je zaista izbor šta ćemo postati, izbor između negativnog i pozitivnog odgovora na ista iskustva, kao što to i jeste svrha slobodne volje. Učeći o spoljnoj objektivnoj realnosti mi biramo kako da postignemo kongruenciju između samih sebe i te objektivne realnosti. Pozitivna staza dovodi sopstvo u harmoniju sa Univerzumom putem prihvatanja i služenja drugima, dok negativna staza traga za time da dovede Univerzum u kongruenciju sa samim sobom putem nametnutog poretka i osvajanja. Obe staze predstavljaju ujedinjenje spoljašnjeg sa unutrašnjim, višeg sa nižim, sebe sa drugima, međutim, drugačijim sredstvima i drugačijim posledicama za pojedinca.

ZAKLJUCAK

Važna stvar, koju treba zapamtiti, je da sve počinje izborom, nezavisno od toga koliko se taj izbor čini nebitnim. Istina postoji nezavisno do toga kako izaberete da je percipirate, ali vaš izbor određuje kako će ta istina biti integrisana u vaše biće i time u kom pravcu će te se spiritualno razvijati.Izborom da popuštate negativnosti, propuštajući da težite ka svesnom, pozitivnom i balansiranom stanju uma, upija buduće negativne elemente u vaše biće, što je u rezonanci i privlači slična iskustva i inteligencije, obezbeđujući čak i ručicu, kojom te inteligencije mogu da vas bacaju tamo-amo. Ti elementi mogu da budu identifikovani i transformisani samo ako poznajete sebe i ako ste u harmoniji sa sobom i sa onim što jeste. Svaki trenutak je sledeća šansa da se izabere bolje i na taj način celina može postepeno da bude pročišćena i dovedena u harmoniju sa Kreacijom.

DODATAK: Postoji naučni eksperiment tokom koga su pesak i prašak potpuno pomešani i raspoređeni preko brus-ploče. Kada je ploča izložena vibracijama, mešavina se odvojila na gomilu peska i gomilu praha. To je zbog toga, što prah poseduje finiju strukturu nego krupniji pesak i zbog toga pokazuje različite karakteristike rezonantne frekvencije. Kada vibrira na istim frekvencijama, svaka supstanca odgovara različito i one usled toga počinje da se deli. Ovo odvajanje peska od praha se može porediti sa fenomenom polarizacije usled hiperdimenzionalnog uticaja, poznatog kao „Talas“, koji se izliva na našu planetarnu sferu i priprema našu evoluciju na sledeći nivo. Ukratko, pod uticajem Talasa pojedinci, koji su u skladu sa njime, su počeli da se distanciraju od pojedinaca neusklađenih/suprotnih frekvencija i istovremeno sreli one sa usklađenijim frekvencijama. To je prethodnica potpunoj podeli/potpunom cepanju realiteta između mase pojedinaca, koje iziskuju različitu kolektivnu sudbinu, upravo kao što gomila mešavine peska i praha prethodi podeli na gomilu peska i gomilu praha.To je naša unutrašnja vibraciona priroda, oblikovana ne samo putem našeg nivoa znanja, već i toga kako smo izabrali da ga integrišemo preko svojih misli i emocija, koje određuju koliko snažno odgovaramo na Talas. Ljubav i razumevanje omogućavaju najveću rezonancu, obezbeđujući vezu sa maksimalnim impulsima u pravcu sledećeg evolucionog nivoa.

***

III DEO
Ignorantnost, strah i predrasude nastaju kada razum biva nadvladan emocionalnim i instinktivnim impulsima. Istorijske posledice ljudske ignorantnosti su filozofima dale razlog da posegnu za drugim rešenjem, objektivnim razmišljanjem i intelektom kao antipodom. U prošlosti, dihotomija je počivala na religiji vs sekularizmu, slepoj veri vs logici.
Danas, religija i sekularizam su stare vesti i ova dihotomija se pomerila u druge oblasti. U polju alternativnog znanja na primer trenutno postoji razdor između onih koji savetuju odbacivanje razuma i oslanjanje na osećanja i senzacije (određene razbarušene new age paragidme) i onih koji savetuju odbacivanje emocionalnog subjektivizma i težnju objektivnom znanju putem razmišljanja čekićem. Ali da li je intelektualno zaključivanje dovoljno? Iako prevazilazi subjektivizam emocija i instinkta, intelekt pokazuje svoje sopstvene nedostatke. Najvećim delom, ludost emocionalizma i primarnih instinkata se poklapa sa nedostacima intelektualnog zaključivanja. Ako se jednom od njih pripiše primat i ospori izraz drugom, to rezultira različitim disbalansima. Razum bez emocija je entropičan i beživotan, dok su emocije bez razuma animalističke. Naročito new age filozofija odbija intelekt i daje suviše prostora subjektivnim mušicama emocionalnog centra, što vodi do lakovernosti i ignorantnosti. Njen suprotni parnjak nesmotreno deklariše nadmoćnost intelekta. Ako se adekvatno primenjuju, razum i emocije ispoljavaju svoje prednosti. Ali pogrešno primenjeni oni od lošeg prave gore. To je evidentno kod marksizma, komunizma, španske inkvizicije, alopatske medicine i new age dezinformativne filozofije, od kojih svi svoje postojanje imaju da zahvale nekim disbalansima i slabom razvoju fizičkih i metafizičkih svojstava kod svojih zastupnika. Mi smo informisani o odgovarajućoj i neodgovarajućoj ulozi emocija – pravilno upotrebljene one nas pokreću na akciju i daju života našim mislima. Kada ne igraju svoju pravu ulogu, one nas zaslepljuju za istinu i svode nas na reaktivne životinje. Ali upotreba i pogrešna upotreba intelekta je mnogo suptilnija i zbog toga ću se ovde fokusirati na njoj. Intelekt može da raspoznaje, meri, razlikuje, upoređuje i kontrastira – i čini se da su to svojstva dostupna čoveku. Ali njegov primat je lažan, jer intelekt je i dalje inferioran u odnosu na čovekove viša spiritualna svojstva. Ono što se svakodnevno podrazumeva pod emocijama, intelektom i instinktom su delovi čovekove niže prirode, koja izranja iz neurološkog, biološkog i fiziološkog sistema. Čovek je više nego samo mašina. Pravi čovek uz fizičko telo poseduje dušu, um i duh. Tako pored nižeg emocionalnog, intelektualnog i instinktivnog centra, on ima mogućnost da dosegne više emocionalne i intelektualne sposobnosti. One prevazilaze niže po funkciji i istinitosti, jer su svesne a ne mehaničke prirode. Oni operišu putem direktnog znanja, umesto preko linearne logike. Ostajući u uzanoj strogosti materijalističke nauke vodeći intelekt je u nedavnoj istoriji osporio postojanje duše, uma i duha. Tako je problem sa većinom sekularnih filozofija da se okreću oko čovekovih nižih centara. Čak i ako su adekvatno balansirani, oni su nepotpuni i nedovoljni; i filozofije ograničene na njihovu upotrebu će nositi iste nedostatke.
Komunizam je zastupao vrednosti razuma i racionalizma, centralizujući i kalkulišući sve aspekte, dok je fašizam video ograničenja logike i umesto nje naglašavao iracionalizam i impulse. Oba su jednostavno zamenila jedan niži centar drugim, što u principu nije rešilo ništa. Oba su se razvila u monstrume, jer su ukalupljivali čoveka u ono što su pogrešno pretpostavljali da on jeste, mehaničko jedinstvo potrebno da bi se održavao sistem. Niži intelekt je nalik pametnom kompjuteru. Ako mu se daju ulazni podaci, on može proračunati set izlaznih podataka. Ali ako se unesu pogrešni podaci, on neće shvatiti da su izlazni podaci takođe pogrešni, sve dok kataklizmično grubo buđenje ne iznudi ponovnu procenu pretpostavki. On je kao slepi čovek koji opipava svet štapom. On je kao lenjir koji meri razdaljinu, ali ne može da saopšti pravac. Intelekt je tako odvojen od doživljaja apsolutne realnosti.
Nasuprot tome, viši (spiritualni) centri deluju kao kompas, govoreći nam putem intuicije, inspiracije i uvida gde je „sever“. Dok niži intelekt zadržava samo simboličnu povezanost sa idejama, viši centri nam omogućavaju da percipiramo suštinsko značenje i vrednost neke ideje. Postoji razlika kada vidite simbol na mapi i sami vidite tu destinaciju. Korišćenje nižeg intelekta je jednostavno pretraživanje mape. Samo okrećući se unutra i svesno posežući za jezgrom te ideje možete percipirati nivo njene rezonatnosti sa istinom. Kada ljudi komuniciraju, oni dele mape ideja jedni sa drugima. Idealno, svaka osoba bi trebalo da bude odgovorna za korišćenje dobijene mape, da bi svesno u sebi locirala destinaciju koju ona predstavlja. Pošiljalac nikada ne daje znanje primaocu, on pre ukazuje na mesto gde ga ovaj može naći za sebe. Znanje se ne može misliti, na njega se samo može ukazati.
Ukoliko čovek radi samo sa nižim nivoom intelekta, mapa se posmatra kao sama teritorija, jer njegova ograničena moć razmišljanja ne može da vidi razliku između simbola i realnosti. Reči su jednostavno refleksija ideja i onaj ko pomeša mapu sa teritorijom, nikada neće pronaći blago. To je razlog zašto grupni konsenzus, zasnovan na intelektualnoj saglasnosti retko garantuje objektivnost. Slep za apsolutnu vrednost ideja i smatrajući sve relativnim i nesigurnim, niži intelekt smatra grupni konsenzus kao dobru potvrdu nečega. Kada onda naiđe istina kao izazov pogrešnom konsenzusu, intelekt vidi samo da je ta ideja suprotna sudu mnogostrukog uma i prirodno je odbija. Najveći porok intelekta je hibris, njegovo racionalizovanje protiv viših istina i spiritualnih impulsa kao neosnovanih i frivolnih ideja. To je zaista slepi čovek sa štapom – nesposoban da napravi razliku između visoke ograde i duboke litice i zbog toga u strahu od prelaska ulice. Čovek, koji se služi nižim intelektom, je agnostički racionalista, koji je nesiguran u bilo šta i ponosan što racionalizuje protiv izazovnih istina kao protiv gluposti i fantazije, interpretirajući trodimenzionalnu sliku u terminima svog dvodimenzionalnog pogleda na svet. Videći greške intelektualnog rezonovanja, mnogi u ovoj tački prave grešku odbacujući ga umesto da ga transcenduju. Oni se okreću ka nižim oblicima ljudskog izraza i zaluđuju sebe da su dostigli više nivoe. Relativizam je razlog zašto se rastući stepen dekadentnosti smatra prodornim istinama u modernoj umetnosti i filozofiji. Budući nesposoban da odvoji gore od dole, intelekt može pomešati padanje sa uspinjanjem, pogreška koja se često osnažuje grupnim konsenzusom. Te iluzije izgledaju validne, sve dok se ne dođe do dna.
U stvarnosti, intelekt treba postaviti na njegovo mesto, umesto da ga odbacimo. Koja je odgovarajuća funkcija nižeg intelekta? Najbolje, on može da odredi ŠTA NIJE, većinom prirodno uviđajući razlike između dve stvari i utvrđujući time postojanje neistine ili nepotpunosti. Međutim, kada niži intelekt pokuša da odredi šta JESTE, on svodi beskonačni opseg mogućnosti na jedan ignorantan zaključak i brani ga. Svesno odbacivanje mogućnosti može omogućiti da se „okruži“ istina. Šerlok Holms je koristio taj metod, eliminišući nemoguće, pri čemu je ono što preostane, koliko god bilo neadekvatno, moralo biti istina. Kada niži intelekt počne da se obazire na savet duha koji dolazi iz viših centara, onda čovek postaje gnostički intelektualan, umesto agnostički racionalista. Čovek onda saznaje stvari intuitivno, ali koristi razum da proveri te impresije i da im praktičnu čvrstinu. Sa mapom i kompasom u ruci, intelekt može istupiti sa sigurnošću. Slepi čovek počinje da vidi, možda na početku nejasno, ali dovoljno da zna gde je ograda a gde provalija. Na ovaj način, niži intelekt je stavljen u službu viših centara kao pisar i navigator. Da bi svaki centar ispoljio svoju moć, niže mora biti biti stavljeno u službu višeg. Idealno, viši centri prenose intuitivnu impresiju inelektu, koji posle analize donosi odluku, koja se osnažena emocijama sprovodi u fizičku akciju. Ovaj proces rezultira daljnjim impresijama koje povratno podstiču rast daljnjih aktivnosti. Na ovaj način, volja Duha se manifestuje u fizičkom svetu, spuštajući se od viših centara do nižeg. Cilj spiritualne evolucije na našem nivou je da dosegne više centre i da im komandu nad nižim. To znači pratiti impulse spiritualnog ja, umesto da se bude rob mušica i reakcija nižeg ja. Da bi se napredovalo nije dovoljno biti objektivan i nadzirati svoje mehaničke i animalističke aspekte – to zaista rafinira intelekt i daje mu komandu nad nižim centrima, ali ne doprinosi dosezanju viših spiritualnih centara. Kada učite i primenjujete to što učite, morate težiti ka tome da saslušate svoju intuiciju i unutrašnje znanje, postajući istovremeno majstor u korišćenju svog intelekta za proučavanje i opisivanje tih impresija. Ne dajte slobodnog prostora mengelima nižih centara, već ih stavite u balansiranu službu svojim najuzvišenijim aspiracijama i spiritualnim impulsima.

Kraj – Metafizika – Izvor: www.montalk.net – Prevod: Arja

One comment on “PRINCIPI SPIRITUALNE EVOLUCIJE

  1. Hvala ti na prelepom tekstu koji si nama svima donelapreko tvoje stranice. Ovo sam traz’ila nekoliko dana od Boga, da mi se ovakav tekst,celovit,jasan, pojavi da bi gaposlala nekim ljudima klje volim, a nisam im mogla predati na chitanjesve hiljadite strane koje sam prochitala ovih zadnjih 4-5 godina. Josh jednom,hvala ti za svaki dan koji nama TI dajesh sa tvojom upornoshc’u da sredish, nadjesh i predash nama na uvid sve ono za chim nam dusha vapi u ovim dania nasheg rasta…Grlim Vas sve koji nosite u sebi dobre vibracije i ljubav za chovechanstvo. A molim se i za sve koji se bore sa svojim tamnim silama.
    Namaste

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s