PISMO DECI – SINU – KĆERKI

„Dragi sine/kćerko,

Sada još nisam ostario, a kada me budeš video takvog, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumeti.…ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sam obući, budi strpljiv… Seti se sati, koje sam potrošio, dok sam te tome naučio. I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek iznova, nemoj me prekidati… saslušaj me! Kada si bio malen, morao sam ti istu priču čitati uvek iz početka, pre no što si utonuo u san. Ako se ne budem želeo kupati, ne ismejavaj me i ne vređaj… Seti se kako sam te morao loviti i izmišljati hiljade razloga, da bi ušao u kadu. Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s podsmehom na licu… Ja sam tebe naučio mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom…

Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim… i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati. Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s tobom i da me znaš saslušati… Ako ne budem želio jesti, nemoj me prisiljavati da jedem… Sam znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne… Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku… jednako kao što sam je ja pružao tebi, kada si načinio prve korake.I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene…jednog dana ćeš razumeti. Pokušaj shvatiti da se u starosti ne živi, već se preživljava. Jednom ćeš spoznati, da sam ti uprkos svim učinjenim greškama, želio samo najbolje i pokušao sam te pripremiti na putovanje života.Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćan, kada me budeš gledao pored sebe takvog. Budi pored mene i pokušaj me razumeti i pomoći mi… tako kao što sam ja pomagao tebi, kada si počeo živeti. Budi mi oslonac, pomozi mi da zakljucim putovanje s ljubavlju i strpljivošću… Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvijek čuvao za tebe.

Volim te sine/kćeri,

Tvoj tata/tvoja mama!

2 comments on “PISMO DECI – SINU – KĆERKI

  1. Cudno ko je napisao ovu poruku u pismu. On/a kao da programira sebe da kada ostari mora da bude bolesna osoba i da ne moze da radi mnoge stvari, a dete mora da to prihvati isto tako i da mu se ne naljuti.
    A sta bi bilo ako moze da programira sebe da bude vesela i zdrava osoba do kraja zivota i na kraju da ode bez ikakvih zdravstvenih problema i nus problema za sebe i za sve oko sebe.
    A zasto da ne programira sebe na drugaciji nacin i sebi i deci da ne stvara probleme i muke.

  2. Tacno, umesto da promeni svoje misli, osecanja i delovanje, da se pozitivno isprogramira, ne, nego je njima jednostavnije tako ucenjivati decu, stvarati im osecaj krivice i kukati… O tome sam i ja razmisljala kada sam stavila pricu na blog i sve me je asociralo na sebicnu roditeljsku ljubav, u stilu: ako sam ja ucinila tebi moras i ti meni, ako to ne ucinis, bice ti ovo, ili ono…onda nisi dobro dete. To sve meni zvuci tako, kada citam izmedju redova, ali sa one druge emotivne strane je ok donekle..😀

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s