VESNA – BOGINJA PROLECA

213/14

Promena prirode i donosenje novog zivota u mnogim mitologijama starog sveta uglavnom je vezano za visu silu predstavljenu zenskim likom. Slovenska mitologija donositeljicu proleca i bujanje živоta povezivala je sa boginjom Vesnom. Pojava u zenskom oblicju koja se predstavlja sa vencima cveca u kosi koja pobedjuje boginju leda i mraka Moranu, karakteristicna je za slovenske narode medju kojima su se i u današnje vreme sacuvali neki obicaji karakteristicni za poštovanje ovog božanstva. . Pripisivano joj je upravljanje suncevom svetloscu , bez koje nema budjenja prirode i bujanja zivota, pa je za obrede koriscena vatra. Današnji hriscanski obicaji u kojima se nalaze ostaci praslovenske tradicije su Vrbica, Cveti, Mladenci… Sloveni na svim prostorima koje su naseljavali, da bi im cerke bile vedre i radosne, kao i cvetokosa boginja, cesto davali ime Vesna. Prolece na ruskom se kaze весна , a kako se kaze Vase prolece ovog proleca?
Vesna je kod Slovena bila boginja proleća, a povezivana je i sa mladošću. Vesna je boginja koja je kod naroda bila jako omiljena jer je smenjivala vladavinu zime i smrti, odnosno Morene. Morena je vladala zimom, a taj period su Sloveni (pogotovo severni) povezivali sa smrću. Zima je u to vreme bila obeležena nedostatkom hrane, raznim bolestima koje prouzrokuje hladnoća, a time i sa mnogo smrti. Vesna donosi zelena polja, cvetanje, prijatno vreme, pogodnije za život i rad. Ovim promenama u prirodi Vesna donosi radost u domove Slovena. Proleće su Sloveni slavili upravo iz razloga što pobeđuje zimu i predstavlja najavu za letnje doba. Kako je proleće u narodu simbolizovalo pocetak lepog doba, kad priroda cveta, budi se, ponovo rađa i život se obnavlja, tako je i Vesna dobila ulogu kao boginja mladosti. Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih božanstava i zato je bila među narodom omiljena. O toj činjenici svedoči i to da je naročito kod Srba često žensko ime Vesna. Ljudi su davali ćerkama to ime verujući da će njihove ćerke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno, poput proleća. Da je Vesna svetlo božanstvo govori i to da na staroindijskom reč vas znači biti svetao, jasan,svetlost. A upravo ta reč se nalazi u korenu Vesninog imena. Ova činjenica govori takodje o tome da je Vesna bila božanstvo još dok su sloveni bili u Indiji, i pre nego sto su se doselili u Evropu. Naime, Vesna je bila uzor ženama. Bila je lepa i moćna, oko sebe je širila opojne mirise. Pored lepote, pripisivana joj je i moć nad toplotom Sunca, bez koga ne bi moglo da dođe proleće. Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom, i Stribog, bog vetra i vazduha. Vesna je boginja pobednica. Ona pobeđuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Ovu pobedu je narod obeležavao u svojim običajima. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca. U obračunu između Morene i Vesne, Sloveni su se uvek opredeljivali za Vesnu. U običajima su Sloveni na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morene bila topljena u reci ili spaljivana. Ovaj običaj je simbolično obeležavao pobedu Vesne nad Morenom. Naravno, nikad Vesnina pobeda nije konačna, već se ciklično sve ponavlja svake godine. Borba između Vesne i Morene pokazuje da Vesna ima osobine koja su česte među smrtnicima, netrpeljivost prema drugim ženama, ljubomoru i težnju ka moći. Trag o savezu Vesne i naroda može se naći i u molitvama i mnogim magijskim radnjama, kojima je takođe motiv bilo teranje zime i smrti iz domova, gde bi Morana nameravala uzimati duše i nanositi patnje. Naime, verovalo se da Vesna pomaže ljudima i da oporavlja zimom narušeno zdravlje i usklađuje prirodu da bude harmonična, a time krepi i um i srce ljudi. Ovime je Vesna donosila slogu i ljubav.Jedan od praznika posvećenih Vesni slavio se sa supružnicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolači sa medom, nazvani medenčićima. Međutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan čedrdeset mučenika, 23. mart, i danas poznat kao Mladenci. Vesnin cvetni praznik takođe se održao i danas se naziva Cveti. U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u vreme cvetanja vrba kićena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvončići.

Ovaj obred je i u hrićanstvu održao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Jaja su se farbala u proleće, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domaćinu kuće. Kukavicu su Sloveni smatrali zlom srećom na proleće, a pogotovu kad zakuka, dok je lastavica bila srećna ptica, čak poistovećivana sa Vesnom, jer su lastavice jedini opipljivi vesnik proleća. Lastavice nikad nisu lovljene, čak su porodice smatrale srećom kad bi lastavice svile gnezdo ispod njihovog krova. Obrede posvećene Vesni krasile su i Dodole, mlade devojke koje su pevale pesme posvećene Vesni, a bile su ukrašene lišćem i cvetnim vencima. Dodole su bile deo rituala dozivanja kiše, koji nije priređivan samo u čast Vesne, već i mnogih drugih bogova.
Vesnu su Sloveni doživljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okićenu vencima i u beloj haljini. Kosa joj je bila ukrašena cvetnim zvonima. Imala je krupne oči. U donjem delu struka imala je veliki cvetni venac.Bića posvećena Vesni su bila laste, kukavice i rode. Praznici koja su u bili posvećeni Vesni su u hrišćansvu zadržani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci. Vesna je kod Slovena bila boginja proleća, a povezivana je i sa mladošću. Vesna je boginja koja je kod naroda bila jako omiljena jer je smenjivala vladavinu zime i smrti, odnosno Morene. Morena je vladala zimom, a taj period su Sloveni (pogotovo severni) povezivali sa smrću. Zima je u to vreme bila obeležena nedostatkom hrane, raznim bolestima koje prouzrokuje hladnoća, a time i sa mnogo smrti. Vesna donosi zelena polja, cvetanje, prijatno vreme, pogodnije za život i rad. Ovim promenama u prirodi Vesna donosi radost u domove Slovena. Proleće su Sloveni slavili upravo iz razloga što pobeđuje zimu i predstavlja najavu za letnje doba. Kako je proleće u narodu simbolizovalo pocetak lepog doba, kad priroda cveta, budi se, ponovo rađa i život se obnavlja, tako je i Vesna dobila ulogu kao boginja mladosti. Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih božanstava i zato je bila među narodom omiljena. O toj činjenici svedoči i to da je naročito kod Srba često žensko ime Vesna. Ljudi su davali ćerkama to ime verujući da će njihove ćerke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno, poput proleća. Da je Vesna svetlo božanstvo govori i to da na staroindijskom reč vas znači biti svetao, jasan, svetlost. A upravo ta reč se nalazi u korenu Vesninog imena. Ova činjenica govori takodje o tome da je Vesna bila božanstvo još dok su sloveni bili u Indiji, i pre nego sto su se doselili u Evropu. Naime, Vesna je bila uzor ženama. Bila je lepa i moćna, oko sebe je širila opojne mirise. Pored lepote, pripisivana joj je i moć nad toplotom Sunca, bez koga ne bi moglo da dođe proleće. Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom, i Stribog, bog vetra i vazduha. Vesna je boginja pobednica. Ona pobeđuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Ovu pobedu je narod obeležavao u svojim običajima. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca. U obračunu između Morene i Vesne, Sloveni su se uvek opredeljivali za Vesnu. U običajima su Sloveni na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morene bila topljena u reci ili spaljivana. Ovaj običaj je simbolično obeležavao pobedu Vesne nad Morenom. Naravno, nikad Vesnina pobeda nije konačna, već se ciklično sve ponavlja svake godine.

Borba između Vesne i Morene pokazuje da Vesna ima osobine koja su česte među smrtnicima, netrpeljivost prema drugim ženama, ljubomoru i težnju ka moći. Trag o savezuVesne i naroda može se naći i u molitvama i mnogim magijskim radnjama, kojima je takođe motiv bilo teranje zime i smrti iz domova, gde bi Morena nameravala uzimati duše i nanositi patnje. Naime, verovalo se da Vesna pomaže ljudima i da oporavlja zimom narušeno zdravlje i usklađuje prirodu da bude harmonična, a time krepi i um i srce ljudi. Ovime je Vesna donosila slogu i ljubav. Jedan od praznika posvećenih Vesni slavio se sa supružnicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolači sa medom, nazvani medenčićima. Međutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan čedrdeset mučenika, 23. mart, i danas poznat kao Mladenci. Vesnin cvetni praznik takođe se održao i danas se naziva Cveti. U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u vreme cvetanja vrba kićena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvončići. Ovaj obred je i u hrićanstvu održao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Jaja su se farbala u proleće, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domaćinu kuće. Kukavicu su Sloveni smatrali zlom srećom na proleće, a pogotovu kad zakuka, dok je lastavica bila srećna ptica, čak poistovećivana sa Vesnom, jer su lastavice jedini opipljivi vesnik proleća. Lastavice nikad nisu lovljene, čak su porodice smatrale srećom kad bi lastavice svile gnezdo ispod njihovog krova. Obrede posvećene Vesni krasile su i Dodole, mlade devojke koje su pevale pesme posvećene Vesni, a bile su ukrašene lišćem i cvetnim vencima. Dodole su bile deo rituala dozivanja kiše, koji nije priređivan samo u čast Vesne, već i mnogih drugih bogova.
Vesnu su Sloveni doživljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okićenu vencima i u beloj haljini. Kosa joj je bila ukrašena cvetnim zvonima. Imala je krupne oči. U donjem delu struka imala je veliki cvetni venac. Bića posvećena Vesni su bila: laste, kukavice i rode. Praznici koja su bili posvećeni Vesni su u hrišćansvu zadržani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci.

 

PROLECNA VESNA

Imala je cvet u kosi, u levoj ruci držala buket cveća, a na kažiprstu desne ruke stajala joj je lastavica. Vesnina kultna mesta uvek su bila pored vode, njeni predmeti su venci, lutke, jaja i zvona. Njene ptice su lasta i roda, njene biljke breza, vrba, maslačak i cvet breskve. Vesnini praznici preneti u hrišćanstvo su Cveti, Vrbica, Mladenci. Štitio ju je bog viteza i ratnika Gerovit, a na krilima povetarca donosio ju je bog vetra i vazduha Stribog. Vesna je omiljena boginja proleća. Sa prolećem je najavljivala tople dane, plodne njive i brojna stada na pašnjacima. Život se u proleće obnavljao, a Vesna je zaslužna što je on dobijao raskošne i lepe oblike: zelene krošnje, raznobojne cvetove i opojne mirise. Ovim je unosila radost u domove Slovena, pa joj je kult bezgranično uzdizan. Vernici su joj se molili da bude milostiva i da umnoži vesnike drugih srećnih događaja; i u porodici i u društvenoj zajednici. Zato nije zaboravljana ni pri najvećoj porodičnoj radosti – dolasku na svet novih naraštaja. Roditelji su svojim kćerkicama rado davali njeno ime. Ovaj običaj se zadržao i do danas, pa je Vesna jedno od najčešćih ženskih imena kod pravoslavnih Srba. Boginja Vesna je bila uzor u svakom pogledu, pa su Sloveni želeli da im kćerke budu vesele, lepe, čiste i mirišljave kao ona. A upravo je tako zamišljana i boginja Vesna. Njenu lutku su momci oblačili u ruho od trave, grančica sa pupoljcima, cveća i lišća. Momci su je nosili kroz naselja i donosili na kultna mesta. Ukusno i lepo obučena, boginja Vesna je širila opojne mirise oko sebe, pa je takva slika očaravala Slovenke, koje su našle načina da se domognu mirisne tečnosti, kojom su počele da kvase lice i natapaju svoju odeću. Pored zanosne lepote, Sloveni su Vesni pripisivali i gospodstvo nad sunčevom toplotom, bez koje ne bi bilo obnavljanja prirode u zeleno i cvetno ruho, niti bi moglo biti klijanja i nicanja novih biljnih izdanaka. Sveštenici su smatrali vatru simbolom sunčeve toplote, pa su je ritualno potpaljivali i blagosiljali. Vernici su zato, radi sreće u porodici, deo te obredne vatre odnosili kući i potpaljivali svoje ognjište. Inače, oko vatre su sveštenici (žreci) rukovodili pastirskim igrama – radi što bujnije trave na pašnjacima. Pored toga, u igri i pesmi učestvovale su i mlade devojke – dodole, ispunjavajući deo obreda vezanog za dozivanje kiše. (Ovaj obred priređivan je u čast i drugih bogova). U ritualu boginji Vesni, devojke su bile obučene samo u ruho od trave, grančica, lišća i cveća (kao i Vesna) i kad je bilo dovoljno toplo, prisutni su ih, obilato, polivali vodom. Kasnije su, za igru i pesmu, dodole bile nagrađivane od strane svakog domaćina. Boginja Vesna, kao i svaka ovozemaljska dama, nije bila usamljena. Imala je svog zaštitnika – boga Gerovita, viteza ratnika, koji je bdio nad njom i boga Striboga – boga vetra i vazduha. Stribog ju je, na krilima lakog i prijatnog povetarca, donosio svakog proleća. Vesni je pripisivana još jedna odlika, tako prisutna za smrtnice – netrpeljivost prema drugim ženama. Ona je bila ljuta protivnica boginje Morane – gospodarice zime i smrti. U žestokom obračunu između dve boginje, Sloveni su se opredeljivali za omiljenu Vesnu, pa su joj pomagali tako što su, na razmeđi zime i proleća, pravili lutku sa omraženim likom Morane i uz prigodne obrede je spaljivali, dozivajući Vesnu da što pre dođe. Ovaj savez sa Vesnom, Sloveni su koristili tako što su je pozivali, molitvama i magijskim radnjama, da im pomogne da oteraju Moranu iz kuća i iz staja, gde bi nameravala uzimati duše ili nanositi patnje ljudima i stoci. Sloveni su verovali da Vesna, suprotno opasnoj Morani, pomaže ljudima i da u proleće popravlja zimom narušeno zdravlje, usklađujući, istovremeno, rad srca i razuma. Time je ljude činila dobrim i blagim, pa nije bilo prepreke da oni međusobno neguju poštovanje i slogu. Jednom rečju, Vesna je donosila ljudima sreću i ljubav. Zauzvrat, Sloveni su u njenu čast priređivali jedan od najradosnijih obreda. Sastojao se u veselju sa supružnicima koji su sklopili brak u prethodnoj godini. Za tu priliku, pripremani su kolačići sa medom, poetično nazivani – medenčićima. Ovaj običaj će preživeti, pa će i u hrišćanstvu zadržati istovetno ime – Mladenci, s tim što će ga Pravoslavna crkva vezati za dan Četrdeset mučenika, 23. marta, kad je u četvrtom veku ubijeno 40 rimskih vojnika, koji se nisu želeli odreći, tada zabranjene, hrišćanske vere. I drugi obredi posvećeni boginji Vesni su preživeli i održali se u hrišćanstvu. Kao i njen prolećni cvetni praznik, kojeg i danas praznujemo kao Cveti. U Vesninim obredima je nešto što nedvosmisleno podseća na hrišćansko pričešće, jer je žrec svojim vernicima davao da progutaju leskov pupoljak, ili glogov list. U vreme cvetanja vrbe, deca su kićena vrbinim resama, a oko vrata su im stavljani zvončići, da bi nagovestili brojnu i zdravu jagnjad. Nema sumnje da je i ovaj obred zadržao u pravoslavlju bar svoje ime – Vrbica. U proleće su i Sloveni bojili jaja i crvena boja je bila najprisutnija, jer je simbolizovala vatru i sunčevu toplotu, koju je Vesna donosila. Crvena jaja su, s vinom i hlebom, poklanjana domaćinu kuće. Hleb, vino i obojena jaja su u hrišćanstvu dobili samo još jaču simboliku. Pošto su svi Vesnini obredi bili posvećeni proleću i novom životu, tako je proleće obeleženo i u hrišćanstvu, jer je na Blagovesti (7. april) Arahanđel, noseći beli krin u ruci, obavestio Bogorodicu o njenom bezgrešnom začeću – novom životu. I stari Sloveni su kukavicu smatrali zloslutnicom, naročito ako bi zakukala u proleće, kad su se proslavljali Vesnini dani. Suprotno tome, lastavicu su smatrali srećnom pticom i gotovo su je poistovećivali sa boginjom Vesnom, jer je ona bila opipljivi vesnik proleća. Zato je nikad nisu lovili i svaka porodica je bila srećna ako bi im lastavica ozidala svoje gnezdo ispod kućne strehe. Kako smo videli, boginja Vesna je vezana za proleće, a time za cvetanje i klijanje. Od duhovnih pojava, nje se tiče jedino izgon Morane. Pored hramova, Vesnina kultna mesta su uvek pored tekuće vode, a od predmeta simbolizuju je: lutke, venci, jaja i zvona. Njena živa bića su: lasta, kukavica i roda (roda i danas predstavlja vesnika novorođenčadi), a od biljaka: breza, vrba, ljubičica, maslačak i cvet breskve. Na svojim kipovima, Vesna je predstavljena kao lepa i nasmejana devojka; s kosom od cvetnih zvončića, krupnim očima i osmehom preko lica. Na kosi je imala veliki zvezdast beli cvet, a oko vrata ogrlicu. Grudi su joj bile bujne – kako i dolikuje boginji koja priprema uslove za novi život. U centralnom delu, bili su izrezbareni motivi obrednog kola sa figurama devojaka i mladića, a u donjem delu veliki cvetni venac. U gornjem delu kipa, predstavljeni su različiti cvetovi i lišće. Boginja je držala u levoj ruci buket cveća, a na kažiprstu desne stajala joj je lastavica.
Vesnini praznici preneti u hrišćanstvo su Cveti, Vrbica, Mladenci. Štitio ju je bog viteza i ratnika Gerovit, a na krilima povetarca donosio ju je bog vetra i vazduha Stribog.

2 comments on “VESNA – BOGINJA PROLECA

  1. Hvala nebesima da je konachno doshlo vreme da se pric’a i istina o davnim slavjanskim vremenima( sebe smatram slavjankom i zovem se Vesna) nagje na tako dostupnim stranima interneta, da svi prochitaju i pochnu razmishljati za nashe korene malo dalje od 2ooo god.unazad.
    Dr.Ruske akademije nauka prof.Istrahov je josh pre 2ooo god. (prevod sa ruskog dobila sam 2oo2 god.pod ruku)(sada moz’e se videti i kad se ukuca na netu) sakupio stotinak starih kniga i sa raznih biblioteka shirom sveta, nama saz’eto predochio u svojoj knizi „UDARAC RUSKIH BOGOVA“ Istinu o manipulaciji zloupotrebljenog ranog hrishc’anstva od Konstantina navamo i u paketu sa 9 knjiga za sibirsku Anastasiju, moz’emo shvatiti ko sum nam bili izvori.
    Vreme Vodolije, je istinsko vreme kada ISTINA IZLAZI na povrshini i lichno radujem se shto dogmatizmi i manipulacija crkve je pri kraju. Imamo samo nekoliko mudrih staraca, monaha, ali vishe je to govor srca i lichnog prosvetljenja , a ne dogme i grchke kanone. Provela sam 4 god,po manastirima( za vikende i vec’e praznike) chitajuc’i mnogo srpske,ruske i makedonske literature, ali nisam osec’ala toplinu u dushi, niti srec’u u svojoj srchevoj dubinu. Kontakt preko uputstva sa Bogom nije pravi osec’aj!!! JEDINO SRCHANA MOLITVA kao deca JEDNOGA, i shvatiti da su BASH SVI JEDNAKI pred Njim i da smo u stvari samo deo celine BOGOM STVORENOG je za mene istinska RADOST POSTOJANJA ovde, na ovoj predivnoj planeti.
    I najvec’a ISTINA, da se znala ranije, o nashoj reinkarnaciji , NIKAD I NIKO ne bi podcenjivao drugog boz’jog bic’a!! Ne bi bilo moguc’e mrzeti nekog drugog zbog razlike u veri( haha koja manipulacija ta izmishljotina „vera“ t.j.manipulacija u srz’i sa ljudima) niti boje koz’e. Jer sami smo bili SVE TO RANIJE. Sve shto je hiljadama godina izmishljeno za razdor ljudi, sve smo i mi u tome bili t.j. nasha dusha. Pa sa kim onda ratujemo, koga mrzimo, kome mislimo loshe, haha SAMI SEBI !!!
    I onda nam je Bog kriv za nashe probleme.NIKAD BOG nije kriv , samo mi i nashe nerazumevanje… Zato sam reshila svojim c’erkama i njihovim drugovima prichati sve shto sam nauchila, barem pokushala shvatiti godinama unazad i to mi je jedini cilj. Izac’i iz dogme svih vrsta i raditi na chistoj ljubavi prema svima. Moj joga uchitelj kaz’e jednu lepu misao- sve shto chujesh od drugih za tebe, to nisi ti, nego njihove misli, a to tebe ne sme da dodirne i umanji ti ljubav prema dushima koje te opkruz’uju. Tvoji postupci i tvoje rechi su TI !!
    Pozdrav svim Vesnima od Vesne Skopje

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s