slepac_by_shtekerrrd4ffct4

SLEP COVEK – RUPA – KUTIJA KEKSA

„Kada je jedan skroman covek umro, slepi čovek koji je živeo u susedstvu rekao je prijatelju: „S obzirom da sam slep, ne mogu da vidim lica ljudi, tako da moram ocenjivati ljude na osnovu njihovog glasa. Obično kada neko nekome čestita na uspehu ili sreći, čujem i pritajeni ton zavisti. Kada saopštava saučešće za tuđu nesreću, čujem uživanje i zadovoljstvo, kao da je za onome koji izražava žaljenje drago da je njemu nešto ostalo u svetu.“
„Ali na osnovu svog iskustva, njegov glas je uvek bio iskren. Kad god je izražavao sreću, nisam čuo ništa sem sreće, a kad god je izražavao tugu, samo sam tugu čuo“.

RUPA

75609_1618845385002_1052407793_1722605_7967676_n

Jedan škrtac sakrio je svoje zlato u podnožju drveta u svom vrtu.Svake nedelje vadio ga je iz zemlje i satima ga sa uživanjem gledao. Neko je ipak doznao za to i pokrao mu zlato. Kada je škrtac došao da ga gleda, zatekao je samo praznu rupu u zemlji počeo tako da urla i jauče da su svi susedi došli da vide šta se dešava.
Jedan od njih upitao  ga je:”Da li si ikad upotrebio to zlato?”
“Ne”, odgovorio je škrtac. “Samo sam ga vadio i gledao.”
“Onda je sve u redu”, rekao mu je sused. “Zašto bi kukao?Po onom što si imao od tog zlata neće se ništa bitno promeniti ako i dalje budeš dolazio i gledao u rupu.”

***
Nije novac koji posedujemo, već naša sposobnost da ga upotrebimo ono što nas čini bogatim ili siromašnim. Namučiti se da bi se obogatili a onda ne znati da se uživa u tome, isto je kao i biti ćelav a skupljati češljeve.
Antoni de Melo

KUTIJA KEKSA

77064_1618856105270_1052407793_1722622_5169253_n

Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je trebala dugo da čeka, odlučila je da kupi knjigu i da prekrati vreme do polaska aviona. Pored knjige, kupila je i kutiju keksa. Sela je u čekaonicu. Pored nje bila je stolica sa keksom, a sa druge strane sedeo je gospodin, koji je čitao novine. Kada je ona uzela keks i gospodin je uzeo jedan keks. Ona se šokirala, ali ništa nije rekla. Nastavila je da čita knjigu, a u sebi je pomislila: ne mogu da verujem! da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila. Svaki put kada je ona uzimala keks i gospodin, koji je sedeo pored nje, ne obazirući se uzimao je keks.
Nastavili su tako, dok nije ostao samo jedan keks u kutiji.
Devojka je pomislila, šta li će sada da uradi? Čovek uze taj keks i podeli ga na pola. Devoka je bila šokirana. Pokupila je svoje stvari, uzela knjigu i pošla u drugu čekaonicu. Našla je drugo mesto gde nije bilo nikoga pored nje. Kada se malo pribrala i kada je prošao bes, otvorila je torbu da vrati knjigu i u torbi je videla kutiju keksa, koja je bila netaknuta.
Postidela se kao lopov i tek tada je shvatila da je keks, isti kao njen, bio od gospodina, koji je sedeo pored nje, ali koji je bez šokiranja, nervoze ili prepotencije podelio i svoj posljednji komad sa njom, sasvim suprotno od nje, koja se čak osećala povređenom u sopstvenom ponosu i osećanjima.
* Koliko puta smo u našem životu pojeli tuđi keks, a da toga nismo bili svesni i nikada nećemo saznati. Pre nego što dođe do brzopletog zaključka, pre nego što počnete da mislite loše, pogledajte sa pažnjom detalje. Vrlo često situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled.

U životu postoji pet stvari, koje ne mogu da se vrate:
•    kamen koji je bačen,
•    reč koja je rečena,
•    šansa koja je propuštena,
•    vreme koje je prošlo i
•    ljubav koja se ne bori.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s