STA JE MEDITACIJA?

 
Šta je meditacija

Meditacija nije indijska metoda; to nije jednostavno tehnika. Ne možete je naučiti. To je rast; rast vašeg svekolikog života izvan vašeg svekolikog života. Meditacija nije nešto što može da se pridoda vama takvim kakvi jeste. Ona može da vam dođe samo putem korenitog preobražaja, mutacije. To je cvetanje, rast. Rast je uvek nešto izvan potpunog; on nije dodatak. Ka meditaciji morate da rastete. Potpuno cvetanje ličnosti mora pravilno da se shvati, inače se mogu igrati igre sa samim sobom, čovek može da pribegava mentalnim varkama. A toliko mnogo obmana postoji! Ne samo što su u stanju da vas zavedu, ne samo da ništa nećete postići, već vam u onom pravom smislu mogu naneti štetu. Već je sam pristup da za meditaciju postoji trik (tehnika) – shvatanje meditacije u smislu metoda – suštinski pogrešan. A kad neko počne da se služi mentalnim obmanama, prava osobina uma počinje da se izopačuje. Um kakav postoji nije sklon meditaciji. Um se mora u potpunosti promeniti da bi se dogodila meditacija. Ali, šta je um koji sad postoji? Kako on funkcioniše? Um uvek prevodi na reči. Možete da znate reči, možete da znate jezike, može da vam bude poznata pojmovna građa razmišljanja, ali to nije razmišljanje. Naprotiv, to je bekstvo od razmišljanja. Vidite cvet i prevodite ga u reč; vidite čoveka kako prelazi ulicu i pretačete to u reči. Sve što postoji um može da pretvori u reči. Reči tada postaju prepreka, zatvor. Stalno pretvaranje stvari u reči, postojanja u reči, postavlja prepreke meditativnom umu.
Prvi uslov na putu ka meditativnom umu je postati svestan stalnog prevođenja na reči i sposobnost da se to zaustavi. Samo posmatrajte stvari; ne pretvarajte ih u reči. Budite svesni njihovog prisustva, ali ih ne zamenjujte rečima. Neka stvari postoje bez jezika, neka ljudi postoje bez jezika; neka okolnosti postoje bez jezika. To nije nemoguće; to je prirodno. Upravo su okolnosti koje sada vladaju veštačke, ali smo se mi do te mere na njih navikli, toliko je to mehanički, da čak nismo ni svesni da stalno pretvaramo iskustvo u reči. Postoji svitanje. Nikad niste svesni jaza između posmatranja tog čina i njegovog opisivanja rečima. Vidite Sunce, osećate ga i odmah ga pretvarate u reč. Izgubljen je jaz između videti i izgovoriti. Morate da postanete svesni činjenice da svitanje nije reč. To je u stvari prisustvo. Um automatski premešta iskustvo u reči. Te reči se zatim umeću između vas i iskustva. Meditacija znači život bez reči, život bez jezika. Ponekad do toga dolazi spontano. Kad ste zaljubljeni oseća se prisustvo, ne jezik. Svaki put kad su dvoje ljubavnika bliski jedan drugome oni zaćute. To nije zato što nema šta da se izrazi. Naprotiv, postoji strahovita količina toga što hoće da se izrazi. Međutim, reči uvek izostanu; njih ne može biti. One naviru samo kad ljubavi vise nema. Ako dvoje ljubavnika nikad ne ćuti, to je znak da je ljubav umrla. Tada jaz popunjavaju rečima. Kad je ljubav živa nema reči zato što je samo postojanje ljubavi tako silovito, tako prožimajuće da prelazi granice jezika i reči. A ta granica se obično prelazi kad je čovek zaljubljen. Meditacija je vrhunac ljubavi; ne ljubav prema jednoj osobi, već prema svekolikom postojanju. Za mene je meditacija živi odnos sa svekolikim postojanjem koje nas okružuje. Ako možete da budete zaljubljeni u svaku okolnost, onda ste u meditaciji. To nije mentalna obmana. To nije metoda za smirivanje uma. To zahteva duboko razumevanje mehanizma uma. Jaz stvarate onog trenutka kad shvatite mehaničku naviku prevođenja na reči, prevođenja postojanja u reči. To dolazi spontano. To kao senka prati razumevanje. Pravi problem nije kako da uđete u meditaciju, već da znate zašto niste u meditaciji. Sam proces meditacije je odrečan. To nije dodavanje nečeg, već je oduzimanje nečeg što je ranije bilo dodato. Društvo ne može da postoji bez jezika; njemu je jezik potreban. Međutim, postojanju je izlišan. Ne kažem da treba da postojite bez jezika. Moraćete da ga koristite. Međutim, morate da razvijete sposobnost za uključivanje i isključivanje mehanizma prevođenja na reči. Kad postojite kao socijalno biće potreban vam je mehanizam jezika; međutim kad ste sami u postojanju, morate imati sposobnost da ga isključite. Ako ne možete da ga isključite – on traje i traje i vi niste u stanju da ga zaustavite – i postajete njegov rob. Um mora biti oruđe a ne gospodar.Stanje ne-meditacije traje sve dok je um gospodar. Kad ste vi gospodar, vaša svest je gospodar i uspostaviće se i meditativno stanje. Meditacija znači postati gospodar mehanizma uma. Um i jezička funkcija uma nisu vrhunac. Vi ste izvan toga; postojanje je izvan toga. Svest je izvan jezika; postojanje je izvan jezika. Kad su svest i postojanje jedno one ostvaruju zajedništvo. To zajedništvo je meditacija.

Jezik mora da se odbaci. Pri tom ne mislim da treba da ga potiskujete ili da ga se oslobodite. Hoću samo da kažem da on ne treba da bude vaša navika koja traje dvadeset i četiri sata dnevno. Kad hodate morate da pokrećete noge. Međutim, ako se one kreću dok vi sedite, onda ste ludi. Morate da budete u stanju da ih zaustavite. Isto tako vam kad ne razgovarate sa nekim nije potreban ni jezički izraz. To je tehnika komuniciranja. Jezik je nepotreban kad ne komunicirate. Ako ste u stanju da to uradite možete da rastete ka meditaciji. Meditacija je proces rasta a ne tehnika. Tehnika je uvek mrtva, zato može uvek da vam se doda, međutim proces je uvek živ. On raste, širi se.
Jezički izraz je potreban, ali vi ne smete uvek da ga koristite. Neophodni su trenuci kad prestaje prevođenje na reči, kad samo postojite. To ne znači da samo vegetirate. Svest je prisutna. Ona je naglašenija, življa, budući da je jezik inače uspavljuje. Jezik je osuđen na ponavljanje i zato rada dosadu. Što vam je jezik važniji to će vam dosadnije biti. Postojanje se nikad ne ponavlja. Svaka ruža je nova ruža, potpuno nova. Nikad je nije bilo pre niti će je biti opet. Međutim mi je nazivamo ruža, a reč ‘ruža’ je ponavljanje. Uvek je postojala; uvek će postojati. Ubili ste novo starom rečju. Postojanje je uvek mlado, a jezik je uvek star. Putem jezika bežite od postojanja, bežite od života, zato što je jezik mrtav. Što ste više vezani za jezik, to će vas više ubijati. Pandit je potpuno mrtav zato što nije ništa drugo do jezik, reči. Sartr je svoju autobiografiju naslovio „Reči“. Živimo u rečima. To će reći da ne živimo. Na kraju nema ničeg drugog do niza nagomilanih reči. Reči su kao fotografije. Vidite nešto što je živo i slikate to. Fotografija je mrtva. Potom sastavite album od mrtvih fotografija. Osoba koja nije živela u meditaciji je kao album mrtvih fotografija. Postoje samo fotografije reči, samo sećanja. Ništa nije proživljeno; sve je pretočeno u reči. Meditacija znači živeti potpuno, međutim potpuno da živite možete samo ako ćutite. Pod ćutanjem ne podrazumevam nesvesnost. Možete da ćutite i budete nesvesni ali to nije živo ćutanje. Opet niste uspeli. Mantrama možete sami sebe da hipnotišete. Jednostavnim ponavljanjem reči možete da stvorite takvu količinu dosade u umu da će on zaspati. Padate u san, padate u nesvesno. Ako pevate ‘Ram, Ram, Ram’ um će zaspati. Neće postojati jezička prepreka, ali vi ste nesvesni. Meditacija znači da jezik ne sme biti prisutan, ali vi morate da budete svesni. Inače se neće ostvariti zajedništvo sa postojanjem, sa svim što jeste. Nema mantre koja može da pomogne, nikakvo pevanje ne može da pomogne. Autohipnoza nije meditacija. Naprotiv, stanje autohipnoze je nazadovanje. Ono ne ide iznad jezika; ono pada ispod njega. Odbacite zato sve mantre, odbacite sve ove tehnike. Dopustite da postoje trenuci gde nema reči. Ne možete se mantrom osloboditi reči budući da sam taj proces koristi reči. Ne možete odbaciti jezik rečima; to je nemoguće. Šta valja, dakle, činiti? Ne možete, zapravo, učiniti ništa drugo do da razumete. Sve što ste u stanju da učinite može da potekne samo sa mesta na kom se nalazite. Zbunjeni ste, niste u meditaciji, um nije tih, zato će sve što izvire iz vas proizvesti još veću zbrku. Sve što sada može da se učini jeste buđenje svesti o tome kako um funkcioniše. To je sve – samo budite svesni. Svesnost nema ničeg zajedničkog sa rečima, To je životni a ne mentalni čin. Na prvom mestu je zato postati svestan. Budite svesni svog mentalnog procesa, kako funkcioniše vaš um. Tog trenutka kad postanete svesni funkcionisanja uma, više niste um. Sama svesnost znači da ste izvan njega; po strani, svedok. I što ste toga svesniji, to ćete biti više u stanju da uočite jaz između iskustva i reči. Jaz postoji, ali vi ste do te mere nesvesni da ga nikad ne vidite. Između dve reči uvek postoji jaz, ma kako neuočljiv, ma kako mali. Dve reči inače nikad ne bi bile dve; postale bi jedna. Dve reči ili dve note ne bi bile dve da između njih ne postoji interval. Postoji uvek tišina, ali čovek mora da bude stvarno svestan, stvarno pažljiv da bi to osetio. Što vi postajete svesniji to um postaje sporiji. To je uvek povezano. Što ste manje svesni to je um brži; što ste svesniji to je sporiji proces uma. Kad se razvije vaša svest o umu, um usporava i proširuje se jaz između misli. Tada možete da ga uočite. To je kao sa filmom. Kad se projektor okreće polako, možete da vidite jaz. Kad podižem ruku to mora da se snima u hiljadu sekvenci. Svaki deo će postati jedna slika. Ako tih hiljadu pojedinačnih slika projuri ispred vaših očiju takvom brzinom da ne vidite jaz, vi ćete podizanje ruke videti kao proces. Ali ako se prikazuje usporeno, jaz postaje uočljiv. Um je kao film. Jaz postoji. Što ste pažljiviji prema svom umu to ćete ga bolje uočiti. To je kao sa geštalt slikom: slika koja istovremeno sadrži dva različita lika. Može da se vidi jedan lik ili drugi, ali se ne mogu videti oba istovremeno. To može biti slika neke stare gospođe i istovremeno slika neke mlade gospođe. Ali ako ste usredsređeni na jednu nećete videti drugu; a kad ste usredsređeni na drugu, prva se gubi. Čak iako savršeno dobro znate da ste videli oba lika ne možete ih videti istovremeno. Ista stvar se događa i sa umom. Ako vidite reči ne možete opaziti jaz, a ako vidite jaz ne možete uočiti reči. Posle svake reči sledi jaz, a posle svakog jaza sledi reč, ali ih ne možete videti istovremeno. Ako ste usredsređeni na jaz, reči se gube i vi ćete biti gurnuti u meditaciju. Svest usredsređena isključivo na reči je ne-meditatitvna, dok je svest usmerena isključivo na jaz meditativna. Svaki put kad ste svesni jaza, reči se gube. Ako pažljivo posmatrate nećete uočiti reči već samo jaz. Možete osetiti razliku između dva jaza. Reči su uvek množina, a jaz je uvek jednina: „taj“ jaz. Oni se stapaju i postaju jedno. Meditacija je usmeravanje na jaz. Tada se menja cela slika. Još nešto je potrebno da se shvati. Ako posmatrate sliku lika i vaša pažnja je usmerena na staru gospođu, vi ne možete da vidite drugu sliku. Međutim, ako nastavite da se usredsređujete na staru gospođu – nastavite da se usredsređujete na nju, ako ste potpuno okrenuti njoj – naići će trenutak kad će se žiža promeniti i iznenada će stara gospođa nestati a druga se slika pojaviti. Zašto se to događa? To se događa zato što um ne može na duže staze neprekidno da bude usredsređen. On mora da menja ili će zaspati. To su jedine dve mogućnosti. Ako zelite saznati jos mnogo lepih stvari o meditaciji i sta je meditacija procitajte nastavak ispod…

http://www.ivantic.net/Osho/meditacija.htm

 

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s