bog01

BOG POSTOJI: ISPOVEST ČOVEKA KOJI JE SREO BOGA U CENTRALNOM UNIVERZUMU

Mellen Tomas Benedikt je umetnik koji se vratio iz sveta mrtvih.

On je zaista umro 1982. godine od raka. Imao je dijagnozu, lečenje i život bolesnog čoveka. Postoje dokumenti, postoje snimci, postoji dokumentovana istorija bolesti. Benedikt je umro i ležao je punih sat ipo na stolu kao potpuno ohlađen leš. Međutim, energija ili kako već hoćete započela je put čiji ishod možete pročitati dole. Benedikt je video Boga i sa njim je razgovarao. Video je Univerzum onako kako jeste a ne kako ga mi zamišljamo. Danas se Benedikt bavi naučno istraživačkim radomi ima šest američkih patenata iz oblasti kojom se bavi. Jedan je od osnivača Kvantne biologije.

To što Vi niste imali njegova saznanja ne znači da Bog ne postoji nego samo to da je odabran bio on a ne Vi.

Mellen Tomas Benedikt

1982. godine umro sam od smrtonosnog raka. Stanje u kojem sam bio više nije bilo za operaciju, a svaka vrsta hemoterapije koju su mi doktori mogli pružiti bi me napravila više kao biljku. Dali su mi šest do osam meseci života. Bio sam lud za informacijama u 1970-tima, te sam čitajući postao sve više utučen zbog nuklearne krize, ekološke krize i svega ostaloga. Kako nisam imao nikakvu duhovnu podlogu počeo sam verovati da je priroda napravila grešku i da smo mi ti kancerogeni organizmi na našoj planeti. Nisam video nikakav izlaz iz svih problema koje smo stvorili za sebe na planeti. Percipirao sam sve ljude kao rak i to je ono što sam i dobio. To je ono što me ubilo. Budite oprezni kakvi su vam pogledi na svet. Može vam se vratiti, posebno ako je to negativan pogled na svet. Ja sam imao naročito negativan. To me dovelo u moju smrt. Pokušao sam različite vrste alternativnog lečenja, ali ništa nije pomoglo. Tako sam utvrdio da je ovo zapravo bilo između mene i Boga. Do tada se nikada nisam suočio ili imao posla sa Bogom. Nisam bio zainteresovan za nikakvu vrstu duhovnosti u to vreme, ali sam započeo put učenja o duhovnosti i alternativnog lečenja. Odlučio sam pročitati sve knjige koje sam mogao i detaljno proučiti temu, jer nisam želeo biti iznenađen na drugoj strani. Tako sam počeo čitati o različitim religijama i filozofijama. Sve su bile vrlo interesantne i davale su nadu da postoji nešto s druge strane. Završio sam na posebnoj medicinskoj nezi. Sećam se da sam se probudio jedno jutro kod kuće oko 4:30 i znao sam da je došao kraj. Ovo je bio dan kada ću umreti, pa sam nazvao nekoliko prijatelja da se oprostim. Probudio sam i svoju negovateljicu i rekao joj. Imao sam sa njom privatni dogovor da će ostaviti moje mrtvo telo na šest sati nasamo, jer sam pročitao da se različite interesantne stvari događaju kada umreš. Otišao sam nazad spavati. Sledeće čega se sećam je početak tipičnog iskustva bliskog smrti. Odjednom sam bio potpuno svestan i stajao sam uspravno, ali moje telo je bilo u krevetu. Oko mene je bila tama. Biti izvan tela bilo je još više jasno nego obično iskustvo. Bilo je toliko jasno da sam mogao videti svaku prostoriju u kući, mogao sam videti vrh kuće, mogao sam videti oko kuće i ispod nje.

Kraj mene je sjajila snažna Svetlost. Okrenuo sam se prema toj Svetlosti. Bila je vrlo slična onoj kakvu su drugi ljudi opisivali u svojim iskustvima bliskim smrti. Bila je veličanstvena. Ona je opipljiva, možete je osetiti. Ona je privlačna, želite joj otići kao što bi želeli otići u zagrljaj svojoj idealnoj majci ili ocu. Kako sam se počeo kretati prema Svetlosti, intuitivno sam znao da ću biti mrtav odem li do nje. Pa, dok sam se kretao prema Svetlosti rekao sam, „Molim te pričekaj minutu. Želim razmisliti o ovome. Želio bi popričati sa tobom pre nego odem.“ Na moje iznenađenje, celokupno iskustvo je stalo u tom trenutku. Vi ste u kontroli vašeg života u iskustvu posle smrti. To nije kao vožnja na vrtuljku. Moj zahtev je ispoštovan i razgovarao sam sa Svetlosti. Ona je menjala svoje oblike u različite likove kao što su Isus, Buda, Krišna, mandale, arhetipske slike i znakovi. Pitao sam Svetlost, „Što se ovdje događa? Molim te, Svetlosti, razjasni mi se. Stvarno želim znati realnost situacije.“ Ne mogu stvarno izreći tačne reči jer je to bila neka vrsta telepatije. Svetlost je odgovorila. Informacije koje su mi prenete su bile da, prilikom iskustva bliskog smrti, vaša verovanja oblikuju način povratne informacije koju dobijate od Svetlosti. Ako ste budist ili katolik ili fundamentalist, dobijate povratnu informaciju vaših vlastitih stvari. Imate ih priliku pogledati i ispitati, ali većina ljudi to ne radi. Kako mi se Svetlost otkrila, postao sam svestan da ono što sam ustvari vidio je naša matrica Višeg Ja ili Nadsvesti. Svi mi imamo Više Ja ili naddušu našeg bića. Otkrilo mi je sebe u svom najistinitijem energetskom obliku. Jedini način na koji to stvarno mogu objasniti je, da je biće Višeg Ja više nalik na cevovod. Nije izgledalo na taj način, ali to je direktna veza na Izvor koju ima svaki od nas. Mi smo direktno spojeni na Izvor. Tako da mi je Svetlost pokazivala matricu Višeg Ja. Nisam bio pristalica nijedne religije. Tako da je to bila povratna veza koju sam primao tokom mog iskustva bliskog smrti. Pitajući Svetlost da mi se razjasni, da nastavi objašnjavati, shvatio sam šta je matrica Višeg Ja. Imamo mrežu oko planeta gde su sva Viša Ja spojena. To je poput velike firme, sledeći suptilni nivo energije oko nas, duhovni nivo, mogli bismo reći. Tada, nakon nekoliko minuta, pitao sam za još pojašnjenja. Stvarno sam želeo znati šta je zapravo univerzum i tada sam bio spreman ići u to. Rekao sam: „Spreman sam, uzmi me.“

Tada se Svetlost pretvorila u najlepšu stvar koju sam ikada vidio: u mandalu ljudskih duša na planeti. Stigao sam tamo s mojim negativnim pogledom na ono što se događalo na planeti. Pa dok sam pitao Svetlost da mi nastavi pojašnjavati, video sam u veličanstvenoj mandali koliko smo zaista lepi u svojoj biti, u srži. Mi smo savršene kreacije. Ljudska duša, ljudska matrica koju činimo svi zajedno je apsolutno fantastična, elegantna, egzotična. Jednostavno ne mogu opisati kako mi se promenilo mišljenje o ljudskim bićima u tom trenutku. Rekao sam: „O, Bože, nisam znao koliko smo lepi.“ Na svakom nivou, visokom ili niskom, u bilo kom obliku da ste, vi ste najlepša kreacija. Otkrića su dolazila iz Svetlosti i činilo se da nikada neće stati, tada sam pitao Svetlost: „Znači li to da će čovečanstvo biti spašeno?“ Tada, kao eksplozija truba s kišom spiralnih svetala, Velika Svetlost je progovorila, govoreći: „Zapamti ovo i nikada ne zaboravi; ti spašavaš, iskupljuješ i lečiš samog sebe. Uvek jesi. Uvek hoćeš. Stvoren si s moći da radiš to još pre početka sveta.“ U tom trenutku shvatio sam još više. Shvatio sam da MI VEĆ JESMO SPAŠENI i spasli smo sami sebe jer smo napravljeni da se samoispravljamo kao i ostatak Božjeg univerzuma. O tome se zapravo radi u drugom postanku. Zahvalio sam Svetlosti Boga svim svojim srcem. Najbolje što sam mogao smisliti bile su ove jednostavne reči potpunog poštovanjanja: „O, dragi Bože, dragi Univerzume, dragi Više Ja, ja Volim Svoj Život.“ Svetlost je, činilo se, udisala još dublje sa mnom. Bilo je kao da me Svetlost potpuno apsorbuje. Svetlost Ljubavi je, do današnjeg dana, neopisiva. Ušao sam u drugo područje, dublje od prethodnog i postao svestan nečeg višeg, puno višeg. Bio je to ogroman potok Svetlosti, širok i pun, duboko u Srcu Života. Pitao sam šta je to. Svetlost je odgovorila: „Ovo je Reka Života. Pij iz ove Mana Vode na zadovoljstvo svog srca.“ To sam i učinio. Uzeo sam jedan veliki gutljaj, potom drugi. Piti iz samog Života! Bila je to ekstaza. Tada je Svetlost rekla: „Imaš želju.“ Svetlost je znala sve o meni, svu prošlost, sadašnjost i budućnost. „Da!“, šapnuo sam. Tražio sam da vidim ostatak Univerzuma; izvan našeg solarnog sistema, izvan svih ljudskih iluzija. Svetlost mi je tada rekla da mogu ići s Potokom. I jesam, nošen kroz Svetlost do Kraja Tunela. Osetio sam i čuo seriju veoma nežnih zvučnih eksplozija. Kakvo uzbuđenje! Najednom sam se odmicao od planete na ovom potoku Života. Vidio sam Zemlju kako je bila sve manja. Solarni sistem, u svoj svojoj raskoši, proleteo je pokraj mene i nestao.

Brže od brzine svetlosti proleteo sam kroz središte galaksije, apsorbujući još više znanja kako sam išao. Naučio sam da su ova galaksija i čitav Univerzum, prepuni s mnogo različitih vrsta ŽIVOTA. Vidio sam mnoge svetove. Dobra vest je da nismo sami u ovom Univerzumu! Jašući na ovom potoku svesti kroz središte galaksije, potok se širio u neverovatnim fraktalnim talasima energije. Super skupine galaksija sa svim svojim drevnim znanjima prolazile su pokraj mene. Isprva sam mislio da nekud idem; putujem zapravo. Ali tada sam shvatio, dok se potok širio, moja svest se takođe širila da spozna sve u Univerzumu! Celokupna kreacija me prošla. Bilo je to nezamislivo čudo! Zaista sam bio čudo od deteta; dete u Zemlji Čudesa! U tom trenutku našao sam se u dubokoj mirnoći, iznad svake tišine. Bio sam u stanju videti ili percipirati ZAUVEK, iznad Večnosti.

Bio sam u Praznini.

Bio sam pre kreacije, pre Velikog Praska. Prešao sam početak vremena/Prvu Reč/Prvu vibraciju. Bio sam u Oku Kreacije. Činilo se kao da dodirujem Lice Boga. Nije to bio religiozan osećaj. Jednostavno sam bio jedno s Apsolutnim Životom i Svešću. Kada kažem da sam mogao videti ili percipirati zauvek, mislim da sam mogao iskusiti celokupnu kreaciju kako generiše samu sebe. Bilo je to bez početka i bez kraja. Sama ta misao širi svest, zar ne? Naučnici smatraju da je Veliki Prasak jedan događaj koji je stvorio Svemir. Video sam, tokom mog iskustva bliskog smrti, da je Veliki Prasak samo jedan od beskonačnog broja Velikih Praskova koji stvaraju Svemire beskrajno i istovremeno. Jedine slike koje približno dolaze do toga, u ljudskim uslovima, bile bi one stvorene od super kompjutera koristeći jednačine fraktalne geometrije. Drevni ljudi su znali za ovo. Govorili su da je Bog periodično stvarao nove Univerzume izdišući, a ponovno stvarao druge Univerzume udišući. Ta razdoblja su se zvale Juge. Moderna nauka naziva to Velikim Praskom. Bio sam u apsolutnoj, čistoj svesti. Mogao sam videti ili percipirati sve Velike Praskove ili Juge kako same sebe stvaraju i rastvaraju. Ušao sam u sve njih istovremeno. Vidio sam da svakimalidelić kreacije ima moć stvaranja. Veoma je teško pokušavati objasniti to. Još uvek nemam prave reči za to. Trebale su mi godine nakon povratka iz mog iskustva bliskog smrti, da pokušam naći bilo kakve reči za iskustvo Praznine. Sad vam mogu reći ovo: Praznina je manje od ničega, a ipak više od bilo čega što jeste! Praznina je apsolutna nula; haos koji formira sve mogućnosti. To je Apsolutna Svest; puno više čak i od Inteligencije Univerzuma. Praznina je vakuum ili ništavnost između svih fizičkih manifestacija. PROSTOR između atoma i njihovih komponenti. Moderna nauka je počela proučavati ovaj prostor između svega. Zovu ga Energija nulte tačke. Kad god ga probaju izmeriti, instrumenti im odu izvan skale, ili u beskonačnost, da tako kažemo. Nemaju način da mere beskonačnost. Više je prostora Energije nulte tačke u vašem vlastitom telu i Univerzumu nego bilo čega drugog! Što mistici nazivaju Prazninom nije praznina. Ona je tako puna energije, drukčije vrste energije koja je stvorila sve što jesmo. Sve od Velikog Praska je vibracija, od prve Reči, koja je prva vibracija. Biblijsko „Ja jesam“ stvarno ima znak upitnika nakon sebe. „Ja jesam – Šta sam Ja?“ Tako da je kreacija Bog koji istražuje vlastito Jastvo kroz svaki zamisliv način, u neprestanom, beskonačnom traganju kroz svakog od nas.

Počeo sam uviđati, tokom mog iskustva bliskog smrti, da sve što jeste je Jastvo, doslovno, tvoje Ja, moje Ja. Sve je veliko Ja. Zato Bog zna čak i kad list padne. To je moguće zato jer gde god da ste, to je središte univerzuma. Bog je u tome i Bog je u Praznini. Dok sam istraživao Prazninu i sve Juge ili kreacije, bio sam potpuno izvan vremena i prostora kakve poznajemo. U tom proširenom stanju spoznao sam da je kreacija stvar Apsolutne Čiste Svesti, ili Boga, koji dolazi u Iskustvo Života kakvog poznajemo. Sama Praznina je lišena iskustva. To je predživot, pre prve vibracije. Vrhovni Bog je više od Života i Smrti. Tako da i postoji više od Života i Smrti za iskustvo u ovom Univerzumu! Kad sam spoznao to, bio sam gotov s Prazninom i hteo sam se vratiti u ovu kreaciju ili Jugu. Činilo se prirodnim to napraviti. Tada sam se najednom vratio kroz drugo Svetlo ili Veliki Prasak, čuvši još nekoliko baršunastih eksplozija. Jahao sam na potoku svesti nazad kroz celokupnu kreaciju, koja vožnja je to bila! Super grupe galaksija prošle su kroz mene s još više uvida. Prošao sam kroz centar naše galaksije koji je crna rupa. Crne rupe su veliki procesori ili reciklatori Univerzuma. Znate li što je s druge strane Crne Rupe? Mi smo; naša galaksija, koja je reprocesuirana iz drugog Svemira. U svojoj potpunoj energetskoj konfiguraciji, galaksija je izgledala kao neverojatan grad svetala. Sva energija ove strane Velikog Praska je svetlost. Svaki subatom, atom, zvezda, planeta, čak i sama svest je izgrađena od svetla i ima frekvenciju i/ili česticu. Svetlo je živa stvar. Sve je izgrađeno od svetla, čak i kamenje. Tako da je sve živo. Sve je izgrađeno od Svetlosti Boga; sve je veoma inteligentno. Dok sam jahao potok, u jednom trenutku sam mogao videti golemu Svetlost kako dolazi. Znao sam da je to Prva Svetlost; svetlosna matrica Višeg Ja našeg solarnog sistema. Tada je ceo solarni sistem bio u Svetlosti, praćen jednim od onih baršunastih eksplozija. Mogao sam videti svu energiju koju ovaj solarni sistem generiše i to je neverovatan svetlosni prizor! Mogao sam čuti muziku Sfera. Naš solarni sistem, kao i sva nebeska tela, generiše jedinstvenu matricu svetla, zvuka i vibracijskih energija. Napredne civilizacije iz drugih solarnih sistema mogu primetiti život kakvog poznajemo u svemiru po vibracijskim ili energetskim matričnim zapisima. To je dečja igra. Zemljino Čudo od deteta (ljudska bića) stvaraju obilje zvuka upravo sada, kao deca koja se igraju u dvorištu univerzuma. Svetlost mi je objasnila da nema smrti; mi smo besmrtna bića. Mi smo već i živi zauvek! Spoznao sam da smo deo prirodnog živog sistema koji sam sebe reciklira zauvek.

Nikad mi nije bilo rečeno da se moram vratiti. Jednostavno sam znao da hoću. To je bilo prirodno, iz onog što sam video tokom mog iskustva bliskog smrti. Ne znam koliko dugo sam bio sa Svetlošću, u ljudskom vremenu. Ali došao je trenutak kad sam spoznao da su sva moja pitanja bila odgovorena i da je moj povratak blizu. Kad kažem da su sva moja pitanja bila odgovorena, onda mislim baš to. Sva moja pitanja su bila odgovorena. Svaki čovek ima drukčiji život i skup pitanja za istraživanje. Neka naša pitanja su Univerzalna, ali svako od nas istražuje ovu stvar koju zovemo Život na vlastiti, jedinstveni način. Tako je i sa svim ostalim oblicima života, od planina do svakog lista na svakom drvetu. I to je jako važno nama ostalima u ovom Univerzumu. Zato jer sve to doprinosi Široj Slici, punoći Života. Mi smo doslovno Bog koji istražuje Božje Jastvo u beskonačnom Plesu Života. Vaša jedinstvenost unapređuje čitav Život. Kako sam počeo svoj povratak u životni ciklus, nikada mi nije palo napamet, niti mi je rečeno da ću se vratiti u isto telo. To jednostavno nije bilo bitno. Imao sam puno poverenje u Svetlost i Životni proces. Kako se potok stapao s velikom Svetlošću, tražio sam da nikada ne zaboravim otkrića i osećaje onoga što sam naučio na drugoj strani. Postojalo je „Da“. Činilo se kao poljubac u moju dušu. Tada sam ponovo odveden nazad kroz Svetlost u vibracijsko područje. Ceo se proces obrnuo, s još mi više datih informacija. Vratio sam se kući i dobio sam instrukcije, iz mog iskustva bliskog smrti, o mehanizmima reinkarnacije. Dobio sam odgovore na sva ta mala pitanja koja sam imao: „Kako ovo radi? Kako ono radi?“. Znao sam da ću biti reinkarniran. Zemlja je veliki pretvarač energije i individualna svest se širi iz nje u svakog od nas. Prvi put sam pomislio o sebi kao o čoveku i bio sam srećan što sam to. Iz onog što sam video, bio bih sretan da sam atom u ovom univerzumu. Atom. Stoga to što smo ljudski dio Boga…to je najneverovatniji blagoslov.

To je blagoslov izvan naše najluđe procene onog što bi blagoslov mogao biti. Za svakog od nas – biti ljudski deo ovog iskustva je izuzetno i veličanstveno. Svaki od nas, bez obzira gde smo, iskvareni ili ne, je blagoslov ovoj planeti baš tu gde jesmo. Prošao sam kroz proces reinkarnacije očekujući da budem beba negde. Ali dobio sam lekciju kako individualnost i svest evoluiraju. Bio sam tako iznenađen kada sam otvorio oči. Ne znam zašto, jer sam razumeo to, ali i dalje je takvo iznenađenje biti natrag u ovom telu, natrag u svojoj sobi s nekim ko plače iznad mene. Bila je to medicinska sestra. Dala mi je sat i po nakon što me našla mrtvog. Moje telo bilo je ukočeno i nefleksibilno. Otišla je u drugu sobu. Tada sam se probudio i vidio svetlo spolja. Pokušao sam se dići da odem do njega, ali sam pao s kreveta. Medicinska sestra je čula glasan udarac, utrčala i videla mene na podu. Kada sam se oporavio, bio sam veoma iznenađen, štaviše pun strahopoštovanja prema onome što mi se dogodilo tokom mog iskustva bliskog smrti. Na početku celokupna memorija puta, koju sada imam, nije bila tu. Nastavio sam iščezavati iz ovog sveta i nastavio pitati: „Jesam li živ?“. Ovaj svet je više izgledao poput sna od onog. Unutar tri dana ponovo sam se osećao normalno, bistrije, ali drukčije nego što sam se ikada u životu osećao. Moje sećanje o iskustvu bliskom smrti mi se vratilo kasnije. Nisam mogao videti ništa krivo ni sa jednim ljudskim bićem kojeg sam ikada video. Pre toga sam stvarno osuđivao. Mislio sam da nešto nije u redu s velikim brojem ljudi, u biti mislio sam da sa svima nije nešto u redu osim sa mnom. Ali sve mi je to selo na svoje mesto. Otprilike tri meseca kasnije, prijatelj mi je rekao da bih trebao ići na pretrage, pa sam otišao po nalaze i sve to. Stvarno sam se osećao dobro, pa sam se bojao da ću dobiti loše vesti. Sećam se lekara u ordinaciji kako gleda u nalaze od pre i sad, govoreći: „Pa, sada tu nema ničega“. Rekao sam: „Stvarno, to mora biti čudo“. Odgovorio je: „Ne, takve stvari se događaju; zovu se spontane remisije.“ Delovao je vrlo neimpresioniran. Ali tu je bilo čudo i ja sam bio zaprepašten, iako niko drugi nije. Tokom mog iskustva bliskog smrti imao sam silazak u ono što bismo mogli nazvati Pakao, i bilo je jako iznenađujuće. Nisam vidio Sotonu ili zlo. Moj silazak u Pakao bio je silazak u svačiju posebno ljudsku bedu, neznanje i mrak neznanja. Činilo se kao jadna večnost. Ali svaka od miliona duša koje su me okruživale imale su malu zvezdu svetla uvek dostupnu. Ali niko nije obraćao pažnju na to. Bili su toliko zaokupljeni svojom tugom, traumama i jadom. Ali nakon onoga što se činilo večnošću, počeo sam zvati tu Svetlost, kao dete koje zove roditelja u pomoć. Tada se Svetlost otvorila i formirala tunel koji je došao tačno do mene i izolovao me od svog tog straha i patnje, onoga što je u biti Pakao. Pa je ono što učimo to da se primimo za ruke, da budemo zajedno. Vrata Pakla su sada otvorena. Mi ćemo se povezati, primiti za ruke i išetati iz Pakla zajedno. Svetlost mi je prišla i pretvorila se u golemog zlatnog anđela. Pitao sam: „Jesi li ti anđeo smrti?“. Izrazilo mi je da je to moja Nadduša, moja matrica Višeg Ja, super drevni deo nas samih. Tada sam odveden u Svetlost. Uskoro će naša nauka kvantifikovati duh. Neće li to biti predivno? Dolazimo do uređaja sada koji su osetljivi na suptilnu ili spiritualnu energiju. Fizičari koriste atomske sudarače da razbiju atom da vide od čega su napravljeni. Došli su do kvarkova i leptona i svega tog drugog. Dakle, jednog dana će doći do sićušne materije koja drži sve to zajedno i moraće je nazvati… Bog. Mi tek počinjemo shvatati da mi takođe kreiramo dok idemo. Kako sam video večnost, došao sam u područje, tokom mog iskustva bliskog smrti, u kom postoji tačka u kojoj prevazilazimo svo znanje i počinjemo sa stvaranjem sledećeg fraktala, sledećeg nivoa. Mi imamo moć da stvaramo dok istražujemo. I to je Bog koji širi sebe kroz nas. Od mog povratka iskusio sam Svetlost spontano i naučio kako da dospem u taj prostor skoro svaki put u mojoj meditaciji. Svaki od vas to može. Ne morate umreti ili imati iskustvo blisko smrti da biste to napravili.

To je unutar vaše opreme; za to ste već spojeni, pripremljeni. Telo je najveličanstvenije biće Svetlosti koje postoji. Telo je univerzum neverovatnog Svetla. Duh nas ne gura da se rešimo ovog tela. To nije ono što se događa. Prestanite pokušavati postati Bog; Bog postaje vi. Ovde. Pitao sam Boga: „Koja je najbolja religija na planeti? Koja je ispravna?“ I Vrhovni Bog mi je odgovorio s velikom ljubavlju: „Nije me briga.“ Bila je to neverojatna milost. Kad je Vrhovni Bog rekao: „Nije me briga“, odmah sam shvatio da je na nama da nas bude briga. Važno je to, jer mi smo brižna bića. Važno je nama i tu je gde je važno. Ono što imate je energijska jednačina u duhovnosti. Vrhovnog Boga ne zanima jeste li protestant, budist ili bilo šta drugo. Sve je to cvetajući aspekt celine. Želim da sve religije to shvate i puste jedni druge na miru. Nije to kraj svake religije, nego pričamo o istom Bogu. Živi i pusti da živi. Svako ima drukčiji pogled. I sve se to dodaje široj slici; sve je to važno. Prešao sam na drugu stranu s dosta strahova o toksičnom otpadu, nuklearnim projektilima, populacijskom eksplozijom, kišnim šumama. Vratio sam se voleći svaki pojedini problem. Volim nuklearni otpad. Volim gljivasti oblak; to je najsvetija mandala koju smo manifestovali do sada, kao arhetip. Ona, više nego ijedna religija ili filozofija, nas je spojila zajedno, na novi nivo svesti. Znajući da možda možemo dići planetu u vazduh pedesetak puta, ili 500, napokon shvatamo da smo možda svi tu zajedno, sada. Morale su eksplodirati bombe da bi nam došlo. Tada smo počeli govoriti: „Ne treba nam ovo više“. Sada samo zapravo u sigurnijem svetu nego ikad i postaće još sigurniji. Tako da sam se vratio iz mog iskustva bliskog smrti voleći toksični otpad, jer nas je spojio. Ove stvari su tako velike. Kao što bi Peter Russell mogao reći – ovi problemi su „veličine duše“. Imamo li odgovore veličine duše? DA! Seča kišnih šuma će se usporiti i kroz pedeset godina biće više stabala na ovoj planeti nego ikad pre. Ako ste u ekologiji, idite za tim; vi ste deo sistema koji postaje svestan. Idite za tim svim svojim mogućnostima, ali nemojte biti depresivni. Deo je to veće stvari. Zemlja je u procesu domestifikovanja same sebe. Nikada više neće biti tako divlje mesto kao što je nekad bila. Biće velikih mesta divljine, rezervata u kojima priroda uspeva. Vrtlarstvo i rezervati biće stvar budućnosti. Populacijski porast dolazi veoma blizu optimalnom rasponu energija da prouzrokuje pomak u svesti. Taj pomak u svesti promeniće politiku, novac, energiju. Nakon umiranja, prolazeći kroz moje iskustvo blisko smrti, i vraćajući se, stvarno poštujem život i smrt. U našim DNA eksperimentima moguće da smo otvorili vrata velikoj tajni. Uskoro ćemo moći živeti koliko god hoćemo u ovom telu. Nakon življenja 150 godina, ili slično, postojaće intuitivni osećaj duše da promeni kanal. Življenje u istom telu zauvijek nije kreativno poput reinkarnacije, poput prenosa energije u ovom neverojatnom viru energije u kojem smo. Mi ćemo zapravo videti mudrost života i smrti i uživati u njima. Kako sada stoje stvari, već živimo zauvek. Ovo telo u kojem ste je živo večno. Dolazi iz neprestanog toka života, idući unatrag do Velikog praska i dalje. Ovo telo daje život sledećem životu u gustoj i suptilnoj energiji.

Ovo telo već je živo zauvek.

autor: Mellen-Thomas Benedict, Vestinet.rs

By vesnamih Posted in Razno

20 comments on “BOG POSTOJI: ISPOVEST ČOVEKA KOJI JE SREO BOGA U CENTRALNOM UNIVERZUMU

  1. Ne treba biti opterećen time da se u ljudskom telu nađe nešto nalik duši. Nema potrebe ništa da se nađe da bi duša postojala jer ni karakter u video igrici nema ništa što ga razlikuje od pozadine video igrice pa je opet drugačiji jer karakter ima svog kontrolora (Nad-ja) koji ga kontroliše iz drugog (van-virtuelnog) sveta, a pozadina nema. Tako je isto sa ljudskim telom. Naše telo nema ništa posebno u sebi što nas razlikuje od okoline. Njegova posebnost vidi se samo iz ugla gledanja gejmplejera (Našeg višeg – Ja) koji je kontrolor.
    Ja verujem u dušu, ali mislim da ona nije u nama već je gejmplejer iz drugog realiteta (sfera Spiritika), a samo je dobro ulogovan u ovaj realitet (vasiona Atomika). Toliko dobro ulogovan da osećamo i bol i zadovoljstvo i ukuse i mirise. Posle smrti se odlogujemo i automatski smo svesni u drugom realitetu – Spiritici. Međutim u tom realitetu mi se nalazimo i sada samo što smo za zemaljskog života, tamo pasivni gejmplejeri koncentrisani na zemaljski život.
    Zato je potpuno besmisleno tražiti duh u telu i nepotrebno. Život posle smrti postoji jer smo ujedno i kontrolor van ovog realiteta. Tražiti duh u telu, pa čak i u subatomskim česticama ili u pauzama između DNK-a isto je što i zabuljiti se u video igricu i tražiti specifičnosti koje karakter video igre ima, a pozadina nema. Naćićem osamo piksele i ništa više. Karakter ima posebnosti samo iz ugla gejmplejera, a iz svih drugih pozicija gledanja nema. Stoga je potraga za dušom u telu bespotrebna.

  2. Kako je meni sve ovo poznato. Ja sam dozivela slicnu situaciju i ovo je sve istinito i jako vazno za covecanstvo kako bi pronasao svako pojedinacno svoj unutrasnji mir.

    Posle isceljenja koje sam dozivela 2010, ja sam tragala za necim visim. Imala sam osecaj kao da cu nesto dodatno pronaci i tako sam izasla jednog popodneva iz svog tele. U isecljenju sma imala vec dodir sa Andjeoskim. Nisam smela tada jos da pricam javno o svemu, to jest trebalo mi je puno vremena da savladam istinu. Pre toga sam zivela u totalno nesvesnom svetu i sve je to bilo za mene veliki preokret. Jedna velika istina je zivela u meni i nisma znala neko vreme kako da je iznesem u javnost, brinuci da me ne proglase ludom. Ova je istina, ovog gosposdina, jako slicna mojoj. A nedavno sam naslikala sliku koja se zove SNAGA UMA. Slika ce biti izlozena na Novom Beogradu u bloku 45 u novembru ove godine, pored ostalih slika koje imaju i temu SVETLOST I ZIVOT.

    Kako ja sve ovo jednostavno razumem i srecna sam sto se vec ovako u svetu prica o ovome. Napokon sam u svetu gde uospte nemam briga kako ce ljudi koji jos ne razumeju reagovati na mene, zato sto imam ovakvo iskustvo. Ne plasim se vise, da me mogu strpati u ludnici. Cak su svi poceli da shvataju o cemu pricam.

    OVO JE CELA ISTINA!

    Hvala na ovom tekstu. Rado bih ovo postavila na mom blogu. Uistinu ja sam vec jednom cini mi se povezivala ovaj blog sa mojim blogom. Bicu slobodna da povezem ove stvari i hvala vam jos jednom.

    • Ja sam procitao knjigu Coveculjak u dahu. Dopala mi se, ali nista novo tu nisam saznao sto vec ne znam. Problem sa knjigom Coveculjak Predraga Milosevica je u tome sto autor spaja i hriscanstvo i zakone karme, sto je nemoguca kohabitacija. Ako se jednoj junakinji pojavila Devica Marija, onda tu prestaje ideologija o reinkarnaciji i karmi jer hriscanstvo je u opozitu te ideologije. Ta knjiga je pisana da bi se dopala i hriscanima i pro-istocnjacima. Zato ja preporucujem da se iscitaju knjige Michaela Newtna / Putevi duse. Imate je na netu.

    • Ja sam pročitala Čovečuljka i sada ga čitam po drugi put. Pri prvom čitanju vukla me radnja romana koji je izuzetno uzbudljiv, a sada obraćam pažnju na duhovne istine kojima je knjiga prepuna. Sviđa mi se što se čitalac postepeno uvodi u spiritualne vrednosti, koje su date i tumačene u odnosu na surovu stvarnost kroz koju smo prolazili.

      • Procitajte knjigu hipnotizera Michaela Newtna koji je vracao pacijente u period izmedju jedne reinkarnacije do druge. Ispostavilo se i kod njega i kod svih ostalih hipnotizera da je sve daleko slozenije. Niko zapravo ne vidi boga posle smrti, mada su svi prvih pola sata ubedjeni u to. Svi u stvari vide svoje duhovne vodice, a svaki vodic je prepun ljubavi, ali docekuje samo 20-tak ljudi iz mrtvih. U centralnom univezumu koji se zove i Spiritika postoji jasna hijerarhija. Obicne duse, pa vodici, pa iznad vodica su mudraci. Coveculjak je ipak samo roman koji potvrdjuje opsta mesta o karmi, ali Njutnovi Putevi duse su istrazivanje hipnoterapijom sa konkretnim faktima kako zivot posle smrti izgleda. Knjiga moze dzabe da presnimi sa neta. Upisete Miahcel Newton – Putevi duse.

  3. Postovani, sve je istina..ali cija i kakva
    istina?

    Ovo je samo moj komentar na komentare ovde ispod !!!!

    Prema tome svi tvrde samo ono sto i sami znaju, naculi su ili i sami su i doziveli. Zato i jesmo razliciti.

    Bog postoji i ja sam ga videla i bila kod njega i razgovarala sam sa njim licno. To sto hipnotizeri rade, ja sam dozivela bez icije pomoci i dozivela i mnogo vise od toga sto nude hipnotizeri, ali im se ne mesam u njihovo umece. Ja sam bila kod Boga, ali naravno da ne mogu svi ljudi da dozive tako nesto ako im je iskustvo slabo u zivotu i ako nemaju pojma sta sve postoji. Sve to ima veze i sa predhodnim zivotima koje nosimo u nama svaki pojedinac za sebe. Podsvest je „cudo“ i to vec svi znamo. U nasoj podsvesti sve lezi, a mi smo duzni samo da izvucemo najbolje iz nje. Prema zivotu koji vodimo, ako ga sve smernije vodimo svesno, mi biramo iz podsvesti sve sto je uskladjeno sa pozitivnoscu i jako je opsirna ovakva tema, jer ljudima se dogadjaju i suprotnosti. ja govorim iz danasnjeg sopstvenog stanja, ali razumem i poznajem sve ostalo.

    Sto se Boga tice procitajte vise ovde na tu temu:

    https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2012/09/11/bog-postoji-ispovest-coveka-koji-je-sreo-boga-u-centralnom-univerzumu/

    pa cete razumeti o cemu ja govorim sada ovde.

    Hvala vam na razumevanju i samo pozitivno.

    A ja sam isto procitala coveculjka i pisac zeli da nam poruci da je samo jedan put Boziji put. Treba to razumeti i karmicke veze su prisutne kod svakoga u podsvesti, samo ih treba razumeti i upravljati, jer one jesu u nama i sluze nam za prepoznavanje i uspeh, svima onima koji teze Bogu. Kako sam rekla sve je istina, ali kakvog je kvaliteta i sta treba preduzeti po tim pitanjima? To mozete zakljuciti i kroz nauku DR. Liptona. Sve sto treba je razumeti i spojiti istinu Boga.
    Neki su celi zivot citali, ali nisu ni svesni sta im sve to purucuje i govori.

    Knjige razume svako na svoj nacin u odvisnosti od licnog duhovnog razvoja.

    Sve najbolje svima uz zelju da bude samo dobro.

    • Taj hipnotizer moze da upravlja ljudima samo do granica onih koliko je i sam duhovno razvijen. Taj hipnotizer znaci nema razum statusa Boga i ne moze onda da privuce ljude u svoje iskustvo da dozive Boga. Nisu jos uvek svi ljudi u fazi kontakta sa Bogom i to je lepo i dokazao i sobom i ljudima oko njega o kojima pise.
      Zakon prirode, kojeg zovemo Zakonom Privlacenja i on je jedini najispravniji zakon sve lepo pojasnjava i dovodi do pojasnjenja oko svega. Samo retki za sada imaju status razuma Boga i takvi mogu i da vide Boga i da objasne status i da prenose u odvisnosti od ljudi koji jesu orijentisani ka Bogu, a za razliku od onih koji imaju blokade koje ih sprecavaju ( blokade ih sprecavaju nesvesno) da shvate status Boga.
      Knjige pisu mnogi ljudi, ali kakav je njihov licni status, takva im je knjiga. I Tito je pisao knjige, ali ih niko nece. Cenim sve ljude, ali sve jedno postoji samo jedna Bozija istina i taj hipnotizer samo govori o sebi koliko je on razvijen duhovno. Ovim ne omalovazavam, naprotiv, vec dajem pojasnocu onoga sto vas buni, ukoliko zelite da shvatite vise i bolje.
      Znam da cete razumeti i ovo samo doziveti isto kao moj status, koji ce vam u zivotu posluziti sigurno. Na koji nacin, saznacete sami. Neki put su situacije za neusvajanje, a nekad za usvajanje. Sta je sta, zavisi i od onoga cemu tezite i sami.
      Sve najbolje.

    • ISPRAVKA:
      …..htela sma reci… procitajte bolje na ovoj temi gore…. to jest obratite malo vise paznje sta je sve ovo i zasto ovaj covek ovo pise. Nije ovo izmisljotina..samo je retkost za sada… Ali je ovo zapravo put svakoga, nego mnogi ostanu u nuli. Strah je naveci neprijatelj coveku.

  4. Taj hipnotizer nije nikada ni rekao da boga nema. Medjutim mi se posle smrti ne susrecemo s njim vec postoji strog red i hijerarhija. Mi se susrecemo s nasim duhovnim vodicem, a u tom zanosu svi mislimo da je on bog. Medjutim sam bog nije uopste coveolik. Kako bi i mogao da bude covekolik kad ima toiko inteligentnih vrsta sirom svemira. Sam bog je jedan izvor. Jedan veliki izvor i svetlos ali nema crte ljudskosti niti muskosti jer je iznad toga. Mi se posle smrti usrecemo s nasim vodicem i to je to. Sto se ovog isksutva tice ja sumnjam da bi bog mogao da odgovori na pitanje koja religija je prava tako stoce reci – Ma briga me. To nema sanse da ce vrhunski um reci. Sigurno mu nije svejedno da l ce neko odabrati agresivnu religiju kao sto je islam siitskog tipa ili neku sajentologiju ili da odabere nesto miroljubivo sto ne poziva na unistenje nevernika. Dakle ovaj tekst gore je delom improvizacija.

  5. Draga Mila,jako me je zainteresovao tvoj post. Volela bih da nam pricas o Bogu, kakav je, sta ste pricali i kako si se osecala? Kako si uspela da uspostavis kontakt s njim?

  6. Draga Pahuljice,
    Bog je velika Energija koja sija i od koje ne bole oci, vec je posebna i mila. Ono nije ni musko, ni zensko i ono nam prenosi svo znanje, ubrizgava ga u nas, pa posle takvog susreta nas ne moze voditi neko drugi i ubedjivati nas u nesto, kao sto pokusava da uradi Donaldonjo ovde. Donaldinjo prica o sebi i sopstvenom ubedjenju koje ima nivo koji ima i uz onoga sto sam i pise ( sve je to ok, al za nivo u kome je i on sam i on usvaja samo taj svoj nivo, jer za visi ne zna i ne moze da ide na gore na takav nacin). I bez uvreda ali sve dok ne shvati da ima i onih koji imaju veca iskustva i znaju zasto tvrde to sto tvrde, dotle ljudi poput njega sa takvim ubedjenjima ne mogu razumeti nas koji imamo direktna veca i mocnija iskustva. On se drzi hipnotizera koji je i sam ogranicen, ali on sebe prepoznaje u hipnotizerovoj liniji i to je za njih potpuno u redu, jer njih vise od toga trenutno iritira, smeta im i u stanju su da se nadmecu zbog sopstvenog stanja.
    Stvar je u tome sto ovakva iskustva bi mogao svako da postigne, koja sam ja postigla, ali pod odredjenim uslovima. Odredjeni uslovi su ti da mi prvo trebamo osecati Boga, da bi mogli da dodjemo do njega. Osecanje Boga je dozvola da budemo sa njim na istom nivou, to jest da on zivi u nama i da se osecamo kao i on. Neko ko je sebe iscelio i dokazao svetu da to moze, oseca se kao Bog, to jest oseca Boga u sebi i drugi koji razumeju tu moc i sami dozivljavaju isceljitelja kao Boga, ili Isusa. ( ako je Bog pozitivna energija, to jest ta ogromna svetslost, onda je sve jasno, a ja tvrdim da jeste to tako iz dozivljenog).

    Ja sam u trenutku kada sam se iscelila dozvolila da zivim sa Bogom u sebi. To je jedini put da covek uspe da isceli sebe i druge…To se dogadja kroz visoku svest.
    Posle odredjivanja sopstvene visoke svesti u nama, nama je otvoren pristup Bogu, postajemo jedno. Ta vera u nama nam dozvoli vise od samo onoga sto religija tvrdi, mada religija govori i mnogo vise, nego ljudi su ograniceni jos uvek.
    UZgred ljudi koji su vezni za religiju, dozivljavaju Boga kroz razne likove i ja znam i zasto……
    Sa samoisceljenjem sam shvatila sebe pravu od Boga datu i ljudima se dogode bolesti, nesrece i tako dalje samo sa jednim ciljem, a to je da shvate da je moc u njima i da iskusenjem trebaju da dodju u dodir sa Bogom. Jos uvek je to sve retkost i misljenja su podeljena, ali ce se uskoro sve to promeniti. Ja danas dobijam informacije iz svog unutrasnjeg i umem da prepoznam statuse ljudi i razumem ih sta je to sto se u njima buni i zbog cega im se to desavaju poteskoce, ali ja ih samo razumem, ne pridruzujem se tako necemu, jer nije istina prava. To je jedini put da im pomognem, tako sto ih necu podrzavati u negativnim energijama, to jest u necemu sto nije Bog i Bozije. Sve ja razumem, ali delam po onome kako mi nalaze moje Bozije u meni. To je odlican nacin da ih usmerim na pravi put. Ima gomila ljudi koji su mi zahvalni danas zbog svega i stvorila sam prijatelje na sve strane, bas tako sto su shvatili da sam im bila prijatelj u teskim trenucima na pravi nacin.
    I sad ovde Donaldinju sam veliki prijatelj i zato ne podrzavam njegovu ogranicenu informisanost, a time samo ima zadatak da istrazi vise o sebi i pronacice sve. Ja tragam za istinom Boga od detinjstva zapravo. Danas znam tacno zasto sam prosla sve sto sam prosla. Zelela sam od deteta da znam istinu zivota. Duhovna istina je samo jedna…
    A do direktnog kontakta sa Bogom sam dosla kroz putovanje duse. Dusa izadje iz tela i leti. Tako vidimo sebe na krevetu dok lezimo, a onda se okrenemo letenju i prolazu kroz tunel zivota i neko ode do Boga, neki samo do nekog sveca, ili do tunela .. neki u mrak ili lete iznad krovova kuca samo, neki se brtzo vrate nazad…. to sve odredi SVEST COVEKA LICNO. . To je isto kao i smrt, nekima se dogodi kroz klinicku smrt u bolnici i tako dalje, uglavnom dusa izlazi i ljudi koji imaju ogromnu svest Boga odu do njega kao i ovaj covek ovde gore u svojoj prici i takvi otkriju mnogo vise.. Usput svako dozivi sve ove vidike, koje covek na zemlji ne moze da vidi.
    Kako shvatam mnogi ljudi ne mogu da dostignu ovakav nivo iz razloga sto su ograniceni u mnogim stvarima sa samim sobom i zato takvi ljudi dozivljavaju samo susrete sa svecima i sta vec, a neki samo lete iznad krovova kuca i vrate se nazad, ne mogu dalje, kako sma vec napisala. SVE JE STANJE SVESTI, KOJE JE ODVISNO OD LICNOG UMA………
    Zelim vam svima Boga u vama… srecno.

  7. Bog kaze da u njegovom/njenom (bog nema polnost) svetu ne postoje nacije niti religije, to su izmisljotinje ljudskog uma… Kaze da nam je dao svest i slobodnu volju da se kreiramo, kako rastemo mi tako i Bog raste kroz nas… Gore neko spomenu ove dve knjige pa evo onima koji ih zele procitati. Bog nije tamo negde na nebu kako nas uce, van nas, Bog je u nama, Bog je u svemu sto postoji…Boga svaki covek dozivi onako kako ga njegova svest zamislja i prihvata, onako kako je naucen. Bog ima bezbroj aspekata… Bog je energija a ne neki cikica kako su nas ucili i na kraju Bog je ljubav i on nas ne kaznjava, Bog samo dozvoljava da nam se desi onako kako mislimo i radimo, kako zasluzimo i sve nam se vraca kao bumerang. Bog nas voli…

    1. PUTOVANJE DUSA – Michael Newton –
    http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/NewtonMichael_Putovanje_dusa.pdf

    2. SUDBINA DUSA – Michael Newton –
    http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/NewtonMichael_Sudbina_dusa.pdf

    • MILA vidim ovde kako pises o sebi i odma da ti kazem to nije od boga sto si napisala jer kako vidim odma na pocetku naprevila si veliku ustvari ogromnu razliku ismedu tebe i drugih koji su dozivjeli susret sa bogom a kako sama pises bog gleda sve jednako barem sam ja tako shvatio znaci i tu kod boga ima razlike a to je odpamtivjeka nas problem eh eh znaci i bog podrzava ratova podrzava dobro podrzava ljubav podrzava zlo a kako vidim ti tvrdis da bog podrzava pametne aj aj zar takav bog vodi ovo nase cijelo covjecanstvo ajd mila da ne pisem vise jer bih imao mnogo toga da napisem i da ti sugerisem na neke izjave znas da mi ljudi uvijek nademo neko ali e ti si ga tu mnogo izrazila vjeruj bog nebi odvoji tebe od drugih i ako je neko imao klinicku smrt onda bi svaki covjek postupio isto kao sto si ti a ne da neki u tom trenutku lete i to samo iznad krovova kuca a ti direktno odes kod boga aj aj pa ti kako vidim nisi ni napisala sto je to i kako se zove kad covjek napusti svoje tijelo i poleti (kod boga po tvom)a zove se ASTRALNO PUTOVANJE mila ajd opet razmisli ubuduce sta ces napisati nekome ako ti taj sto zartazi molim te toliko od mene za sad pozdrav i neka je bog sa vama a ne u vama

  8. O hvala ti Mila što si sebe toliko uzdigla, a mene definisala kao nekog ko razumeva samo na nižem nivou. To je baš onako ,,duhovno“.
    Nije reč ni o kakvim nivoima već o tome da ja mislim da sfera Spiritika ima neki RED, a ne proizvoljnosti.
    Hipnotizeri su upravo pronašli neki red i harmoniju. Uzgred i oni isto kažu kao i ti da bog nije ni muško ni žensko već izvor svega. (a ponajviše ljubavi).
    Ono šta ja ne želim su PROIZVOLJNOST i KONTRADIKTORNOST. Ja ne mogu da uvažim da neko posle smrti vidi Isusa pa ispadne da je hrišćanstvo ispravno, neko drugi vidi Alaha, neko treći Mojsija, a četvrti Zevsa. Mislim da je nazivanje bića iz Spiritike posle smrti bogovima – religija kojima smo pripadali naša lična interpretacija.
    Zato mislim da validnije viđenje daju oni koji se sete uz pomoć regresije kako izgleda duhovni svet (Spiritika) između života nego ovi što su bili mrtvi 10 – 15 minuta. Ko je bio mrtav 10, 15 minuta, ili čak par sati još uvek nije preuzeo svoju VIŠU SVEST. Još uvek je pod uticajem svesti koju mu je nosilo telo. To je kao kad bi dete od 2-3 godine gledalo neki zamršen film i moralo da ga prepriča.
    Da bi neko stvarno umeo da definiše šta se nalazi u Spiritici morao bi tamo da bude dosta duže. Na žalost u tom slučaju ne bi se ni vratio među žive.
    Zato mi je validnije iskustvo povratnika iz hipnoze. Ta sećanja takođe su lepa i jako slična ovom iskustvu, ali ipak nešto konkretnija.
    Kad je čovek kratko mrtav, on kao u snu pusti svojoj mašti na volju, od sopstvenog duhovnog vodiča čini mu se verski simbol (Hrist, Buda, Muhamed, Majka Božija), a pošto klinički mrtav čovek još neko vreme neće koristiti svest svog višeg ja, njemu će se od mentalnih poruka činiti da osobe u belom pričaju nešto što ne stoji.
    Ja sam ubeđen da bog nema čovekolik izgled već je reč o izvoru ljubavi. Ubeđen sam da Bog ne bi rekao – Nije me briga koja je religija prava. Sigurno mu neke agresivne religije koje se zalažu za represiju, ratove itd. nisu naročito drage.

  9. Bog je Energija iz koje je sve nastalo, a tu Energiju moze da zove kako ko hoce i Bog nema veze sa ovozemaljskim religijama, Bog ima veze sa ljudskim srcima, tamo je sve sto postoji, a ne van nas.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s