205743_526629034034962_1333358439_n

EVOLUCIJSKA REVOLUCIJA – ŽIVOT, ZDRAVLJE I DUHOVNE SPOZNAJE – Piše: Milovan Mića Jovanović

Tekst sam dobila E-mailom i jos ga nisam skroz do kraja procitala, nestrpljiva sam pa vam ga dajem na citanje. Vrlo, vrlo interesantan Micin tekst . Zao mi je, ali izgleda slike koje pripadaju tekstu nisu stigle,  nadam se da ta cinjenica nece umanjiti vrednost teksta i uzivanja u citanju. Na mestu gde su bile slike stoji samo natpis. Evo, usudila sam se i sama da stavim neke neozbiljne slicice, cisto da se nesto sareni u tekstu, da nam ne bude monotono citati, jer kazu da vizuelni kontakt mnogo znaci, jos ako se i potrefi uz odgovarajuci tekst, onda je pogodak 100%… Jako volim da se igram, kao pravi majanski, samopostojeci majmun, pa otud i ovakve ideje…😀😀 Uzivajte…😀

Pojedini delovi teksta saopšteni na Seminaru o Alternativnim načinima lečenja

 

Ovo o čemu želim da pišem ima najširi kontekst, jer se ne tiče samo zdravlja, već ukupnog života, odnosno znanja koje bi trebalo da imamo i primenjujemo da bi nam život bio ispunjen radošću i uz dobro zdravlje. U toku su sveukupne promene i pojačanu pomoć iz duhovne dimenzije, koja podržava nove ideje, metode i koncepte, a ruši stara shvatanja, treba da iskoristimo na najbolji način.

Na početku ću izneti neka svoja iskustva i znanja u vezi sa lečenjem.

Inače, za one koji to ne znaju, bavio sam se isceljenjem, imao sam registrovanu Agenciju (Karma centar), gde sam se ja bavio radiestezijom, bioenergijom, regresoterapijom i duhovnim razvojem klijenata, a za sve sam dobijao savete, pa i direktnu pomoć, iz duhovne dimenzije ( videti knjige:Putnici, Kraj igre, Sedma knjiga…), dok su se lekari bavili akupunkturom i drugim alternativnim metodama lečenja. Pored toga, u prošlom životu sam bio lekar, u Francuskoj, zvao sam se Fransoa Rober Trudo. Postoje neki moji tadašnji radovi i portret. Tada sam se bavio i hipnozom i shvatio sam da su hipnotičko stanje i Placebo efekat sjajni primeri – kako nova ubeđenja stvaraju novu realnost. Istraživao sam i psihološki šok  i  pomagao onima koji su „bolovali“ od umišljenih bolesti. Zahtevao sam da usmeravaju svoje misli i da uvek misle o onome što ih raduje. Tada se to zvalo „ispiranje mozga“.Pored alternativnih načina lečenja držao sam predavanja, vežbe i seminare iz duhovnih spoznaja gde su posetioci bili mnogi profesori, novinari, lekari, pisci, inženjeri, akademici… Recezenti i promoteri mojih prvih knjiga bili su akademici Nikola Milošević i Enriko Josif, zatim dr. Radovan Bigović, dr. Stevan Petrović, dr Mirjana Detelić, dr Ana Radin, Mirko Đorđević…  Razgovori sa patrijarhom Pavlom, povodom dozvole (blagoslova) da dr. Bigović bude recezent i promoter mojih čudnih knjiga, za mene su veliko i prijatno iznenađenje. „Da, bog govori svima nama, samo mi ne čujemo“, rekao je. Pored ličnog (ako postoji lično) znanja i iskustva, uglavnom prenosim poruke i saznanja koje dobijam iz duhovne dimenzije, direktno ili indirektno, automatskim pisanjem ili mentalno. Pored toga, dobijam informacije ili proveravam ponešto preko medijuma koje dovedem u specijalno – prošireno – stanje svesti, slično kao kada radim regresije-progresije. Što mogu proveriti ja proveravam, ali uglavnom su to uvek bile istine a evntualna odstupanja nastaju kao posledica toga što ja ili medijum ponekad malo iskrivimo ili obojimo informacije svojim navikama, strahom, očekivanjima… Evo samo nekih čudnih primera: Od duhovnih bića sam dobijam odgovore na veliki broj pitanja koja sam postavljao ja ili drugi preko mene. Jedno pitanje se odnosilo na čudnu promenu (ega) jedne osobe, a dobio sam još čudniju informaciju – da je kod te osobe promenjena i duša (detaljno opisan slučaj u  mojoj knjizi Kraj igre, poglavlje Olgin san). Pored toga rečeno mi je da imam „srodnu dušu“ ili još jedan paralelni život (dvojnika, moja duša je formirala još jednu ličnost, Piter Miler; može se reći da je to još jedna holografska projekcija naše Monade ili Nad-duše) u Mađarskoj, da se isto bavi duhovnim radom i isceljenjem, piše knjige slične sadržine kao što su moje, inače je reditelj, sličnog smo izgleda … U stvari, svi mi na planeti Zemlji smo „srodne duše“, dalji rođaci, jer potičemo od istog Izvora, pa čak i od istog „mlaza“ ne-fizićke energije. Naši najbliži rođaci su naše reinkarnacijske ličnosti. Mi imamo replike i u drugim realnostima, samo su nam one najdalji rođaci.

(Slika Milera i moja)               

Dao mi je dozvolu da mogu navesti njegovo pravo ime i da koristim njegovu sliku-portret, uz duhovitu primedbu: „nije meni uzalud govorila majka da ovoliko gluposti ne može da stane u jedno telo“. Dogovorili smo se da se sretnemo u Subotici. Interesantno je kakav će energetski i emotivni doživljaj proisteći iz ovakvog susreta. Pojačana su (možda i više od toga, verovatno je bilo i direktne pomoći) moja sećanja na prethodne živote, naročito na poslednji (u Francuskoj), na onaj kada sam bio učenik Pitagore, i jedan iz Egipta. Nema mesta na Zemlji gde bar u neko vreme nije prihvatana reinkarnacija. Hri­šćan­stvo je sve do po­lo­vi­ne VI ve­ka pri­hva­ta­lo re­in­kar­na­ci­ju. Na pe­tom Eku­men­skom sa­bo­ru, ko­ji je ka­sni­je pri­znat i proglašen za kon­cil, car Ju­sti­ni­jan je 553. godine u Kon­stan­ti­no­po­lju uki­nuo re­in­kar­na­ci­ju „bo­žan­skom od­lu­kom ca­ra“. Ovo je ura­dio pod pri­ti­skom svo­je že­ne Te­o­do­re ko­ja se zbog svo­jih ne­de­la bo­ja­la svo­je kar­me, od­no­sno sle­de­ćeg ži­vo­ta. Od 165 pri­sut­nih bi­sku­pa sa­mo dvanaest je bi­lo za­pad­nih (la­tin­skih), jer su osta­li od­bi­li da pri­su­stvu­ju. Is­toč­ni bi­sku­pi su bi­li obič­ni car­ski va­za­li i gla­sa­li su ka­ko car za­že­li. Car je ovom pri­li­kom po­no­vo pro­kleo Ori­ge­no­vo uče­nje o po­nov­nom ra­đa­nju i upu­tio mu petnaest ana­te­ma. Pa­pa Vir­gi­li­je je ka­sni­je pod pri­ti­skom ca­ra i iz lič­ne ko­ri­sti na­knad­no pot­pi­sao za­ključ­ke kon­ci­la u ime Za­pad­ne cr­kve. Čud­no je da i da­nas Cr­kva po­štu­je tu od­lu­ku ca­ra, od­no­sno ca­ri­ce Te­o­do­re, ma­da od­lu­ci ne­do­sta­je čak i cr­kve­na is­prav­nost, pa na­pa­da one ko­ji ve­ru­ju u pre­se­lje­nje du­še, kao da je to stvar­no bi­la bož­ja od­lu­ka. Ta­ko i da­nas va­ži Ju­sti­ni­ja­no­va ana­te­ma: „Ko pri­zna­je iz­mi­šlje­no po­sto­ja­nje du­še pre ro­đe­nja i nje­no čud­no­va­to vra­ća­nje, bi­će pro­klet“! Naj­vi­še pri­me­ra i do­ka­za ima u tro­tom­noj mo­no­gra­fi­ji dr Ja­na Sti­ven­so­na s Uni­ver­zi­te­ta u Vir­dži­ni­ji, u ko­joj je na­ve­de­no 1.300 slu­ča­je­va re­in­kar­na­ci­je ši­rom sve­ta. On je uo­čio da se mno­ge na­vi­ke, sklo­no­sti, ta­len­ti i ka­rak­ter­ne oso­bi­ne pre­no­se sukcesivno kroz ži­vo­te. Po­ka­za­lo se da se i fi­zič­ki iz­gled, na­ro­či­to li­ca, pre­no­si kroz mno­go in­kar­na­ci­ja. Dr Sti­ven­son je pro­na­šao i pro­u­čio ne­ko­li­ko hi­lja­da pri­me­ra gde se de­ca se­ća­ju svog pret­hod­nog ži­vo­ta. Za hi­lja­du pri­me­ra je pri­ba­vio kom­plet­ne do­ka­ze (više o svemu ovome u mojoj knjizi Kraj igre, glava Reinkarnacija).

Sve se vi­še pri­me­ra i do­ka­za re­in­kar­na­ci­je po­ja­vlju­je i u za­pad­noj kul­tu­ri. Tu ima do­sta ot­po­ra jer hri­šćan­ska Crkva (sa­da) ne pri­hva­ta ta­kvu mo­guć­nost. Ali, s obzirom da se sve veći broj ljudi (naročito deca) sećaju nekih svojih prošlih života, neće dugo moći da zadrži taj stav. Ovo je čudno i zbog toga što se u Jevanđeljima na više mesta nedvosmisleno ukazuje na to. Interesantno je da rimska katolička crkva, odnosno Papa Jovan Pavle II, tek 1992. godine priznaje grešku od pre tri ipo veka, kada su osudili Galileja zbog toga što je tvrdio da Zemlja nije u centru Sunčevog sistema, nego Sunce. Da li će i kada Origen i Arije biti rehabilitovani za svoje „grehe“?

Do­bro je što ca­ri­ca Te­o­do­ra ni­je na­go­vo­ri­la Ju­sti­ni­ja­na da uki­ne sno­ve, sa­da bi­smo se svi pra­vi­li kao da ne sa­nja­mo.

Carica Teodora- Bronzana bista

Po­zna­ta je i potvrđena in­kar­na­ci­ja Ru­ben­sa u Aka­i­nu Kra­ma­rik i Ane Frank u Bar­bro Kar­len. Na Saj­mu knji­ga u Be­o­gra­du, pre nekoliko godina, imao sam za­do­volj­stvo da lič­no upo­znam go­spo­đu Kar­len a ka­sni­je i da pro­či­tam nje­nu knji­gu A vu­ko­vi su za­vi­ja­li, ko­ja je (pre­ve­de­na na srp­ski) bi­la iz­lo­že­na na Saj­mu. U ovoj po­tre­snoj knji­zi, ko­ja je u sta­va­ri se­ća­nje i sve­do­če­nje go­spo­đe Kar­len na pret­hod­ni ži­vot ka­da je bi­la Ana Frank i njen sa­da­šnji ži­vot, mo­že­te na­ći još je­dan pri­mer se­ća­nja i po­tvr­du da re­in­kar­na­ci­ja stvar­no po­sto­ji. Na Saj­mu knji­ga upo­znao sam i go­spo­di­na dr Vol­te­ra Sem­kiwa ko­ji je na­pi­sao iz­van­red­nu knji­gu Po­no­vo ro­đe­ni (ta­ko­đe pre­ve­de­na na srp­ski je­zik) u ko­joj ima mno­go pri­me­ra re­in­kar­na­ci­je po­zna­tih lič­no­sti do ko­jih se do­šlo po­sle du­gog, obim­nog i ozbilj­nog is­tra­ži­va­nja i ogromne pomoći iz duhovne dimenzije, najviše od Ahtuna Rea, koji kaže da je bio duhovni vodič Isusu. Interesantno je što je, po tvrđenju Ahtuna Rea, Isus u ranijoj inkarnaciji bio Josif (sin Jakova), to je onaj koji je u faraonovom zatvoru u Egiptu tumačio san o debelim i mršavim kravama. Sam pi­sac je re­in­kar­na­ci­ja Džo­na Adam­sa, ne­ka­da­šnjeg pred­sed­ni­ka SAD. Ja sam razgovarao sa Ahtunom Reom i odgovorio je na veliki broj pitanja koje smo mu postavljali (v: Sedma knjiga, razgovori su snimani). Sa Bar­bro i Vol­te­rom sam uče­stvo­vao u jed­noj te­le­vi­zij­skoj emi­si­ji gde smo raz­go­va­ra­li o nji­ho­vim i mo­jim knji­ga­ma, o re­in­kar­na­ci­ji, o re­gre­si­ja­ma,  pro­gre­si­ja­ma…Sa­da zna­mo da se po­no­vo ro­dio i Čarls Di­kens kao Džoana K. Ro­u­ling, au­tor­ka se­ri­je knji­ga o Ha­ri­ju Po­te­ru, Pol Go­gen kao Pi­ter Tikemp, Pablo Pikaso kao Aleksandra Nečit, Da­ni­jel Mor­gan kao Džordž Buš, Džems Vil­son kao vo­di­telj­ka Opra Vin­fri, Mi­ke­lan­đe­lo kao Pol-Fe­liks Mon­tez, Do­ro­ti Den­dridž po­no­vo je glu­mi­ca pod ime­nom Ha­li Be­ri. Svi oni znaju za to i složili su se da se sve istraži i dokaže i dali su dozvolu da se to objavi uz korišćenje fotografija. Po­no­vo su ro­đe­ni i No­stra­da­mus, Menrlin Monro, Do­to­jev­ski, Tol­stoj, Ni­ko­la Te­sla, Frojd… i znaju se njihove sadašnje inkarnacije – imena, zanimanja, mesta boravka. Poznato je čije su inkarnacije i za neke osobe iz Srbije.

Slike- Čarls Dikens i Džoane Rouling; Pol Gogen i Piter Tikemp; Pablo Pikaso i Aleksandra Nečit; Danijel Morgan kao Džordž  Buš,Džems Vilson kao Opra Vinfri; Doroti Dendridž  i Hali Beri.

U kontaktima sa duhovnim bićima bilo je i čudnih saznanja kao npr. – da se sve inkarnacije odvijaju simultano, jer vreme  ne postoji, to je samo naša psihološka projekcija; o našim dvojnicima u drugim realnostima; o tome kako mi stvaramo kvazirealne tvorevine koje neki nazivaju demoni; da nijedan događaj ne poseduje početak niti kraj i da je sadržan u svakom drugom događaju. Bilo je i ohrabrenja za duhovna istraživanja: „zaronite slobodno, jer u plićaku se ne možete udaviti, ali se teže i pliva. Tražite priliku i tamo gde drugi vide opasnost, jer vi ne možete da izgubite niti da budete povređeni, to je samo privid“. Bilo je i poruka u vidu enigme, koje smo grupno rešavali (i rešili) mesecima (v: Putnici, poglavlje Dana). Još jedna napomena. Ja ću iznositi samo glavne teze, svoja iskustva,  savete i preporuke koje su dobijane od duhovnih bića, ovde nema mogućnosti niti potrebe za detaljna objašnjenja, a vi sami dopunite i nadgradite ono što želite ili što nije dovolno jasno ili ćemo o tome razgovarati na drugi način i na drugom mestu. U toku su velike promene koje se dešavaju jednom u 230 miliona godina na astronomskom planu i svakih 26000 g. na duhovnom. Treba iskoristiti šansu za ubrzanje našeg duhovnog rasta, odnosno sećanja. Ovo je najuzbudljivije razdoblje u ljudskoj istoriji, ali mi nismo ovde da bismo samo uživali u uzbuđenju, nego i da ga stvaramo. Neće biti smaka  sveta niti su to Maje predvidele. Najnoviji nalazi pokazuju da su Maje predvidele povratak bogova 2012. i velike promene.  Neće se ispuniti ni Njutnova prognoza (proračun), da će smak sveta biti 60. god. ovog veka, što je pronađeno u njegovoj zaostavštini, koja je prikazana u Jerusalimu početkom ovog veka, na izložbi Njutnove tajne  Najveće promene će se dogoditi u domenu duhovnih spoznaja, psihologiji, korišćenju novih energija, religiji i medicini, odnosno lečenju. Zadržaćemo se više na uzrocima bolesti, lečenju i duhovnim znanjima, a ostalo samo da napomenemo – da će se više koristiti energije vetra, sunca, vode, plime, da će upotreba konoplje za dobijanje hartije, tkanina i užadi smanjiti seču šuma… ; neke religije (koje su do sada najviše razdvajale ljude međusobno a sve njih od boga, tvrdeći da one znaju „kako stvari stoje i šta treba činiti“ i da je to tako zauvek, kako govore okamenjene dogme, a  u stvari uvek je to borba za vlast, moć i bogatstvo) će se transformisati a neke će nestati. Sve manje njih će u vremenu koje sledi prihvatiti tezu da je bog pomahnitali egoista koji spaljuje svoju decu i da će ljudi iz Crkve za pare, moć i uticaj da ih spasavaju od njega molitvama. Neki iz duhovne dimenzije Hrišćansku religiju nazivaju Političko hrišćanstvo i kažu da će nestati, baš u vreme kada je Njutn predvideo smak sveta!? Mnogi događaji na to već ukazuju. Hristovo učenje ostaje, naravno. Poznata zabluda koja se stalno ponavlja i obnavlja je poistovećivanje religije i duhovnosti. Ne samo kod ljudi iz Crkve, već na svim skupovima ili u medijima se iznose tvrdnje da su religija ili Crkva nadskup ili ekvivalent duhovnosti. To je u nekim vremenima ili mestima bilo slično (nikad identično) ali već vekovima su to potpuno različite kategorije i označavaju suštinskirazličite pojmove.

Religije su organizacije (ustanove) a duhovnost je iskustvo.

Duhovnost je, najkraće rečeno, potreba i traganje za bogom i stalnom svesnom vezom sa njim, lično iskustvo i samospoznaja koji postaju jedino merodavni a ne šta je neko drugi napisao ili rekao i ne zahteva unapred nikakvu veru. Ili, malo drukčije, sociološki – duhovnost je skup svih kulturoloških vrednosti i najuzvišenijih misli,  ideja i iskustava pojedinaca i grupa. Nauka i duhovnost sve se više prepliću i trebalo bi da nastave istim putem. Duhovni i religiozni učitelji ne govore istu priču. Prvi govore o ličnom iskustvu, o sopstvenim putevima, stavovima i savetima dobijenih od unutrašnjeg Ja i duhovnih bića, o tome kako mi izražavamo Božanstvo, u Sebi, kroz Sebe i kao Sebe, dok drugi govore kako su ljudska bića niko i ništa, da su grešna, da je sve u božjoj ruci, kako da se tumače i prihvataju misli i stavovi drugih, o okamenjenim dogmama koje imaju sve odgovore, kako je za vezu sa bogom potreban posrednik, o strahu od boga i spasavanju duše.

Bolest, emocije i ubeđenja

Osvrnućemo se na ono što se manje zna ili se ređe primenjuje. Ovde nećemo govoriti o nasleđu (genetici), teškim uslovima života, štetnim navikana, stresovima, životnoj sredini, neadekvatnoj ishrani i fizičkim aktivnostima, štetnim zračenjima i uticajima, klimatskim promenama… što sve utiče na zdravlje. Dobar lekar je onaj koji uradi sve što je do njega i struke, ali treba da promeni uverenja pacijenta, da  sam postane deo novog uverenja i samog procesa promene i ukaže svakom pacijentu da izlečenje najviše i uvek zavisi od samog pacijenta. Prenatrpane bolnice i nedostatak privatnosti pacijenata je jedan otežavajući faktor ka ozdravljenju.

😀

Najdragocenije što možemo ponuditi drugima je da shvate kako sami stvaraju svoju realnost i da naša ubeđenja, očekivanja, misli, osećanja, reči i dela, rečju – naše vibracije, potpuno određuju naša iskustva, spoljašnje događaje i život u celini.  Zbog toga je izlišno govoriti o pravdi i nepravdi. Dakle, nikome se nikada ne može ništa dogoditi što nije u skladu sa njegovim vibracijama. Na isti način je određeno i trajanje nekog događaja ili predmeta u prostoru ili vremenu  – vibracijama, intenzitetom misli i emocija koje su ih stvorile. Šta su naša ubeđenja? To su ideje i mišljenja koje ne dovodimo u pitanje i nemamo nikakvu sumnju u ispravnost svojih stavova. Naše zdravlje je rezultat sopstvene kreativnosti i mi uvek funkcionišemo saglasno svojim ubeđenjima i slici koju imamo o sebi – kako sebe definišemo.

O svemu tome će više reči biti kasnije.

Nasilnička osećanja i neiskazane emocije, ako se gomilaju u telu i ne nalazi se prihvatljiv način za njihovo ispoljavanje, nanose velike štete organizmu i dovode do bolesti. Zato moramo znati da je agresija prihvatljiv i normalan način iskazivanja, ali nasilje nije. Terati decu da rade ili ne rade neke stvari, da ustaju rano i idu u školu, da rade domaći, da idu zubaru, pa i samo rađanje – sve je to normalno agresivno, ali nije nasilje. Svaka nova kreativna ideja je agresivna. „Stalno poslušno i dobro dete nije uobičajeno kod normalne dece, jer dete nekada ispoljava agresiju u ime čitave porodice, ako se ona nije sa tim suočila na pravi način. Agresija je kreativni iskaz ljubavi i često sprečava veću štetu, pa i nasilje“, poručuju nam iz duhovne dimenzije. Kada se posečemo, organizam zna da treba dopustiti neko vreme da krvari, da bi se izbacili eventualni otrovi, to je korisno, ali telo zna kada i kako da ga zaustavi.

Koristeći ovu analogiju, agresivnim mislima i raznim emocijama treba naći oduška (prvo ih treba prihvatiti) da se telo očisti, a ne zadržavati ih unutra, jer će napraviti štetu. Ako emocije nisu priznate, onda će proteini i hemikalije koje su one proizvele izazvati ulkus, gušavost ili nešto treće. „ Vi smatrate da ulkus uzrokuje helicobacter pylori, nesteroidni antireumatici, pušenje, alkohol, gazirana pića, stres… ali se sve ređe sećate da to može biti zbog emocionalnog naboja usled nepriznatih i potisnutih emocija“ – kažu iz duhovne dimenzije. Sličan emotivni naboj može biti projektovan van tela kada formira pseudo-realne likove, koje (najčešće) vidi samo ona osoba koja ih je formirala. Pitao sam duhovna bića za dete naših prijatelja koje se dugo (oko 2-3 god.) igralo sa za nas nevidljivom devojčicom – da li je to bila ista tvorevina? Odgovor je glasio: „to je bila fragmentna ličnost njenog „ja“. Ona je bila (još uvek je, ali manje) ljubomorna na stariju sestru i tražila je parnjaka za igru i saveznika, pa je nesvesno formirala tu fragmentnu ličnost (Uru) sa kojom se dugo igrala. Može se prizvati i neka reinkarnacijska ličnost, u stvari, one su sve i uvek u nama (setite se filma Tri Evina lika, koji to dobro ilustruje). To se sve vrlo često događa kod male dece usled velike želje u delu podsvesti, kada su usamljena ili uplašena, pa traže društvo za igru ili zaštitnika. Ovi likovi iščezavaju sazrevanjem ličnosti“. Ovo je vrlo interesantno, a pogotovu sada kada se rađaju vrlo napredna deca (indigo, kristalna…) koja imaju jako sećanje na prethodne živote i vezu sa svojim duhovnim izvorom, pa će poučavati nas starije.

Šta nam kazuju duhovna bića

Navešćemo nekoliko značajnih citata, kao kratki prikaz onoga što su na različite načine saopštavali iz duhovne dimenzije. Ono što sam mogao i umeo, proveravao sam. Verujem da će vam neke poruke biti čudne, kao i meni, ali ja verujem da su ispravne s obzirom odakle dolaze. Svako od vas sam treba da odluči kako će se odnositi prema njima, ali uključite i srce (osećanja) a ne samo razum i navike. Ono što mislite da treba da isprobate – isprobajte. Vredi pokušati pa i primeniti. Naravno, ovo se odnosi i na čitav tekst.

U čoveku je demon – to je samo fikcija; Bog je sušta realnost, ali duboko zaboravljena.

U širem smislu i slobodnije rečeno, Psiha i duša su isto što i Bog. Oni su sami sebi izvor, njihove imenice su žive, njihovi „glagoli“ se kreću. Svest je stanje bića, ono čega ste svesni,  dimenzija svake akcije i nastaje usled kreativnih dilema…Univerzum nije nastao u nekom trenutku pa se širio, vi to samo tako doživljavate. Nastao je u svim vremenima i na svim mestima istovremeno (?), a pre toga postojala je samo čista energija koju vi nazivate antimaterija. Posle širenja sve će se ponovo skupiti i postojaće opet samo čista energija, pa opet „veliki prasak“, novi svemir i širenje … to je večito… To su božji udisaji i izdisaji.

Bog nije želeo da sve osmisli do kraja, ostavio je mesta za kreaciju i velika božanska iznenađenja.

Svi događaji se dešavaju istovremeno, što ne možete lako shvatiti niti prihvatiti. Vi ste božja bića i svako od vas postoji svuda, oduvek i zauvek, pa se možete podeliti na više „ja“, koja imaju različita iskustva u mnogim sistemima postojanja. Svaki događaj menja sve ostale – sadašnji preplavljuje prošli. U tom smislu sve vaše inkarnacije se dešavaju istovremeno, samo ih vi doživljavate kao uzastopne. Dakle, reinkarnacija postoji, to je evolucija duše. Najveći protivnici reinkarnacije su religiozni fanatici i zadrte „muškarčine“ jer ne mogu i ne žele da prihvate da će biti neke druge vere ili pola. Znanje donosi moć, ali zahteva odgovornost. Razvijaj odgovornost da bi moga da primiš znanje. Visoko razvijena duhovna bića su blagoslov i prokletstvo Univerzuma, jer je njihov uticaj veliki ?!? Ljubav je štit i oružje, lek i preventiva. Učenicima tvojim daj potrebno, ali ne dozvoli da se cvetovi znanja i ljubavi drže na trulim drškama, pa ne mogu procvetati novi, zdravi. Budi svetlo u tami, ali ne proklinji tamu. Učite svoju deci i mudrosti (to je primenjeno znanja), razvijaj te njihove sposobnosti,  ne teraj te ih da samo pamte činjenice i statističke podatke. Kada ih učite mudrosti vi im ne govorite šta bi trebalo da znaju, šta je istina, šta drugi misle… nego im dozvolite da sami sve odaberu i iskažu. Malo se u školama govori, diskutuje i piše o tome šta znači biti odgovoran, pravedan, trpeljiv, pošten, kreativan… Da ne pominjemo značajne teme kao što su: ljubav, miroljubivo rešavanje sukoba, voleti sebe i poštovati druge, snaga misli, mašta, sudbina, snovi, bolest, smrt, drugi pol, druga rasa, tuđa religija, različite političke stranke i njihove ideologije, javnost rada svih… Zatim, Priroda, planeta Zemlja, porodica, nesporazumi ućitelj – ućenik, roditelj – učenik, život… Uvek je naglasak na tome – šta vi mislite, šta deca misle? Naravno, uvek  voditi računa o saglasnosti teme i uzrasta deteta.  (napomena Autora: Valdorfska škola, koju je osnovao Rudolf Štajner 1919. u Štutgartu u Nemačkoj, sadrži mnoge elemente ovoga što je nabrojano. Do 2000. godine u svetu je bilo oko 500 ovakvih škola, za posledniu desetak godina njihov broj se udvostručio. Svima će biti olakšan rad, jer se duhovnošću bavi sve veći broj obrazovanih i uglednih osoba, to neće više biti ezoterija, nego Spiritualni naturalizam.)

Poklanjajte ono što želite dobiti, budite ono što želite postati.

Ja sam u svima i u svemu. Mene u sebi prepoznaju oni koji vole, praštaju i čine dobra dela. Zato me ne tražite samo na svetim mestima, u hramovima i  znamenju, u gromovima ili sili, u glasnim trubama i u ulozi sudije, ili u svetlosti preko celog neba… Ako me u svom srcu ne nalazite, prepoznajte me u siromašnom komšiji, u gladnom, uplašenom ili bolesnom detetu, u zgaženom cvetu ili ranjenoj ptici… Poštovanje i ljubav prema njima iskažite, pomozite im. Ko od njih glavu okrene i od mene se okrenuo.

Mnogi govore da bi verovali kada bi videli; mi kažemo – verujte da bi videli.

Mi smo sami sebe zasejali kroz beskrajne univerzume.

Prihvatite sva vaša seksualna opredeljenja, kao što prihvatate osobe koje pišu levom rukom, imaju plave oći ili crnu kosu. Lezbejstvo, homoseksualnost i heteroseksualnost su prirodni i normalni izrazi ljudske biseksualne prirode. Na taj izbor ne utiče obrazovanje, rasa ili religija i to nije svesno odabrano iz fizičkog pogleda na svet, već iz njihove nefizičke suštine pre fizičkog rođenja. Namera je, pored ostalog,  da se pomogne drugima da shvate i prihvate vrednosti različitosti i da ne nastoje da se drugi promene da bi se oni dobro osećali.  Ni jedna specifična psihološka karakteristika niti  humana vrednost nisu vezane za te biološke funkcije. Ono što sada kod vas dominira ometa uspostavljanje nekih oblika prijateljstava, jer vam nije prirodno da muškarac voli muškarca a žena ženu, što ne bi vodilo uvek seksualnim odnosima. Prirodno je da se neke osobe ponašaju kao muškarci u seksualnom smislu, a kao žene u psihološkom. Važi i obrnuto.  Mnogi ljudi, naročito pod uticajem religije, smatraju da bi prirodna biseksualnost dovela do mržnje i  velikog nasilja i kriminala, do rušenja morala,  do zanemarivanja i urušavanja porodice…

Poslednja rečenica upravo opisuje vaše sadašnje stanje, razmislite o tome.

Mnoge vaše osobine definisane su pre fizičkog tela, jer duša traži određeno iskustvo. Seksualna energija je veoma jaka i ako ne koristite sve dimenzije svog bića, ne možete da razumete i koristite mnoge aspekte psihe. Hristove stavove o seksualnosti su proglasili bogohulnim, pa su „izgubljeni“. Ograničavate sebe i predrasudama, kako rasnim, verskim i socijalnim, tako i u vezi razlike u godinama. Čula ne služe samo da registruju, nego i da kreiraju materijalni svet. Fizička okolina je deo tebe, kao i tvoje telo. Ti vidiš samo ono što želiš da vidiš – sopstvene misli i emocijonalne stavove u obliku fizičke forme. Svi vi ste božja informacija, Učitelji. Ne mora biti dobar Učitelj onaj  koji ima najviše učenika, nego onaj koji stvara najviše Učitelja. Da biste bili Učitelj ne morate sve znati. Dovoljno je da imate osnovna znanja i želju da budete učitelj i da rastete zajedno sa učenicima svojim. Privid je to što vam se čini da jedan ovo diktira, drugi zapisuje, treći čita, četvrti sluša… Postoji samo Jedan od nas. Ove reči prenosi onima koji žele da ih čuju, da bi ih oni preneli onima koji žele da ih čuju…Vi ne morate da imate samo pozitivne misli i budete večito radosni da biste bili zdravi, ali ne smete imati konkretne negativne misli! Zdravlje je prirodno stanje vašeg organizma. Vi ne umirete zato što prolazite kroz  vreme (koje ne postoji, vi prolazite kroz jedan beskrajni trenutak SADA), nego zato što ste usmerili pažnju na drugu stranu, što izgubite želju, ne donosite odluke (sem odluke da se preselite ne-fizičko stanje) i svojim vibracijama sprečavate energiju Izvora da napaja telo. U ostalom, bilo bi veliko ograničenje da večito ostanete u istom telu, Život na to ne pristaje. U velikom broju slučajeva, kada je rak u pitanju, osoba ne zna ili neće da se razvija u ličnom, psihološkom smislu, već obraća pažnju samo na fizićke aspekte. Tada se aktiviraju telesni mehanizmi i, umesto duhovnog razvoja, preterano i brzo se razmnožavaju određene ćelije, čiji „razvoj“ teži fizičkoj transformaciji.

Sami simptomi su deo procesa lečenja. Oni predstavljaju neki unutrašnji konflikt na koji ste obratili pažnju pa je „iznet na videlo“.

Kako se može izlečiti svaka bolest i Ko Smo Mi?

Primeri i preporuke

1. Promenom životnih navika, ishrane, odnosa prema sebi i drugima, prema boginji, grehu, prošlosti, seksu… To znači promenom sopstvenih vibracija, radošću. Sve je psihosomatski, bez izuzetka!

2. Promenom sopstvenog genetskog koda pri rođenju. Farmakogenomika pomaže kasnije, kada se određuje individualni lek i doza. Kod nas je do sada samo 50 osoba obrađeno i pripremljeno za ovakvu primenu.

3. Obnavljanje oštećenih delova matičnim ćelijama.

4. Snagom vere. Zatraži se pomoć i sa potpunom sigurnošću treba znati da će doći do isceljenja. Treba samo da dopustite da se to dogodi!

Ovaj poslednji način je najlakši i najteži. Zašto najteži? Jer nemamo znanje, odnosno nismo se setili Ko Smo Mi i ne znamo da su Kosmos i Zakon privlačnosti uvek na našoj strani, da reaguju na svaku našu raketu želja i da nam šalju paket-narudžbinu, ali ne reaguje na reči nego na naše vibracije koje proizvode naše emocije, samo mi treba da svojim vibracijama dopustimo da taj dar dođe u naše iskustvo!

Povezivanje i usklađivanje energije sa Izvorom svog Bića može izgledati sebično, jer tada dobijamo šta želimo, pa neki misle da neće biti dovoljno za druge. Ne, tek tada možemo nekome dati darove. Ali mi kad smo zdravi ne kažemo – hajde malo da budem bolestan, da bi i drugi bili zdravi. Isto važi za bilo koju želju, jer je Kosmos neograničeni Izvor izobilja, i sve više ga ima što ima više naših želja.

Pored navedenih načina, mogu se često uspešno koristiti metode regresoterapije i hipnoze, kao i terapija preko snova.

Mali broj osoba zna a još manje je obučeno da koristi svoje šesto čulo – čulo osećanja. Osećanja su prve misli još ne izražene kroz reči. Ona su jezik duše i naš putokaz i navigacioni sistem  (GPS) dok smo u ovom relativnom svetu. Ona uvek predstavljaju pokazatelj vibracionog odnosa između nas kao fizičkog i nas kao ne-fizićkog bića. Emocije ništa ne stvaraju, samo ukazuju šta trenutno privlačimo i šta će nam „isporučiti“ Kosmos zbog Zakona Privlačnosti. Mnogi smatraju da taj naš navigacioni sistem nije baš sasvim jasan. Odgovor je jednostavan i praktičan: ako su nam prijatna osećanja tada smo krenuli nizvodno – putem ozdravljenja (ili prema nekom drugom cilju), vibraciono (misaono) smo usaglašeni sa svojom nefizičkom suštinom, sa pravim JA, pa i sa Kosmosom, gde vlada Zakon privlačenja koji upravlja sa svim materijalnim i nematerijalnim. Tek tada će naše delovanje biti blagotvorno, jer su se svi uverili da sâmo delovanje ima svoje mesto u ostvarenju želja, ali da često nije dovoljno za bolje zdravlje, nalaženje posla, bolja prijateljstva, više novca, manje kilograma…

Još jedno praktično uputstvo: ako se osećate zaista grozno, osećate tugu, očaj, u depresiji ste, ne pokušavajte (nemoguće je) da se odmah osećate dobro. Nego, setite se najprijatnijih trenutaka u životu, zamislite sebe na onom mestu i u ono doba koje vam je najmilije, nađite neku misao ili neki posao što će vam prjati, prošetajte, popijte omiljeni napitak ili pojedite poslasticu, slušajte muziku koja vam najviše prija, prelistajte album, pogledajte omiljeni časopis, film ili seriju, pogledajte ribice u akvarijumu, ptice na drveću, pomilujte mačku ili psa… Kada ste uradili bar dve-tri od navedenih mogućnosti, zapitajte sebe šta vam je najviše prijalo? Čak ako ste sigurni da vam ništa nije baš prijalo, samo to „vaganje“ skreće pažnju i može da se dogodi da se, za početak, samo malo boljeosećate i usmerite nizvodno. Uvek se može osetiti olakšanje, poboljšanjem raspoloženja. Čak i ako ste optimistički raspoloženi, pozitivno iščekivanje donosi osećaj olakšanja od optimizma, kao što radost donosi olakšanje od pozitivnog iščekivanja. Postoji još jedna „caka“ a odnosi se na ljutnju. Ako vas je neko naljutio, a ponekad to radite i nesvesno – setite se nečega što vas razljuti, ta misao dovodi do relaksacije i osećate se malo bolje. Bez obzira na porodicu, prijatelje i psihoterapeuta koji će gunđati, priznajte i izrazite ljutnju i osećaćete se malo bolje i krenućetenizvodno. To je zbog toga što su tuga, očaj i depresija okrenuti prema unutra, dok je ljutnja usmerena napolje. Ako bi se ljutnja (bes) iskoristila da se nađe uzrok a ne krivac, onda smo već na putu isceljenja. Naš pozitivan odnos prema Prirodi i kućni ljubimci značajno utiču na naša osećanja i često nam poprave raspoloženje pa i vibracije, a da toga i nismo svesni. Naši prijatelji-životinje su od istog ne-fizićkog energetskog „mlaza“ kao i mi, samo su došli s različitim namerama. One (životinje) su više od nas vibraciono usklađene sa tim mlazom i time nam pomažu a obično nisu prvi put sa nama u fizičkoj avanturi. Naravno, životinje imaju dušu! Ovde želimo na još nešto da vas podsetimo, što je dosta značajno, ali je prekriveno zaboravom zbog ne razumevanja i ne primenjivanja. Radi se o Prirodnom osećanju krivice, što je manifestacija nesvesnog telesnog osećanja pravde, kreativni mehanizam, i znači: ne ubijaj više od onoga što je potrebno za fizički opstanak i ne remeti ravnotežu Prirode. Ovo naše nesvesno osećanje je povezano sa sećanjem, sa prošlošću, pa se nova iskustva i situacije procenjuju prema onima iz sećanja, i trebalo bi da je preventivna mera i mudri vodič kroz život. Psiholozi ovo (pogrešno) nazivaju Super Ego. Prevedeno i uprošćeno to znači – ne čini nasilje, ne samo nad živim bićima, nego i nad prirodom i Zemljom, jer su i one žive. Kada se ovo ne poštuje, preduzimaju se druge mere, koje su, po pravilu, uvek bolnije. U tom smislu i preterano rađanje u prenaseljenim oblastima dovodi do prirodnog osećanja krivice, jer majke podsvesno znaju da čine nasilje i osećaju se nelagodno, ali ne znaju odakle to dolazi. Prokomentarišimo još zavist i ljubomoru, jer oko toga ima dosta nesporazuma. Zavist može biti (često i jeste) podsticaj da se postigne više, to je želja, ništa loše. Ljubomora je emocija koja nas navodi da želimo da neko drugi nema, da ima manje ili da nešto nije. Energetski posmatrano – ljubomora nam ukazuje da postoji razlika između naše želje i načina na koji trenutno vibriramo, što pravi otpor i sprečava da to dobijemo. To šta je neko, šta radi ili šta ima, pojačava našu svest o tome da mi to nismo ili da nemamo, pa to i doživljavamo. Dakle, to nije naš odnos prema nekome, nego odnos prema sebi, svojim stavovima i vibracijama.Hajde da vidimo kako da rešimo jedan konkretni problem, npr. ako imamo višak kilograma i osećamo se debelo. Uzmite beo papir, muškarci u obliku kruga sa prečnikom od 6 cm. a žene krug prečnika 28 cm i na njima napišite „ želim da se osećam vitko“. Ovde nećemo ulaziti zašto baš ovi oblici i dimenzije, samo da napomenemo da su to prva dva „savršena broja“. Zatim, se koncentrišite na svoju želju gledajući ono napisano i potražite misli koje u vama izazivaju prijatan osećaj.Ne treba to da budu misli kako ste već vitki, jer je to još daleko od onoga što želite i ne možete da poverujete u to, sebe ne možete lako slagati. Ne pomaže ni to ako pomislite na svoju ćerku, sina, sestru… koji su vitki i koje volite, ali ne pomaže, ni ta pomisao neće da prija, jer naglašava razliku između vas i njih. Pazite, vi ne tražite čarobne reči od kojih će te smršati i koje ne postoje, nego samo misli od kojih će te se osećati malo bolje, uz onu misao sa papira. Misao o tome kako znate nekoga ko je imao sličan problem i uspeo je na neki način, može da bude blagotvorna, pa nju zapišite na mestu gde bi bio broj 12 da je vaš krug – časovnik. Misao – ovo je interesantno i novo, vredi pokušati – može da bude prihvatljiva, pa je zapišite na mestu koje bi odgovaralo broju 1. Tako pronađite još 10 misli od kojih se osećate prijatno i zapišite ih redom na mestima koja bi odgovarala brojevima na časovniku. Čitajte ove misli redom ili prekoreda gledajući prethodno onu početnu rečenicu u sredini kruga. Ako ovo radite 2-3 puta dnevno po 5 min. i uvek osećate prijatnost, nastavite. Ako neka rečenica počne da izaziva neprijatnost, zamenite je novom, koja vam prija. Naravno, hrana igra određenu ulogu u svemu, ali se ne sme zaboraviti  – mi smo ono što mislimo, a ne šta jedemo. Pored ovoga 2-3 puta dnevno gledajte sebi u oči pred ogledalom (5 – 7 min) i volite sebe onakvim kakvi ste, ne skrećite pogled!

Ne zaboravite: najviši standard uspeha u životu imaju oni koji osećaju najviše radosti.

Navešćemo jedan od mnogih primera rešavanja problema putem regresije.

Devojčica je u trećem razredu osnovne škole, dobar je đak, ali je iznenada počela da odbija da ide na časove likovnog (odbija da pokuša da crta). Pošto razgovori sa psihologom nisu pomogli, doveli su je kod mene, po preporuci. Za maloletne osobe sam zahtevao da budu upoznata oba roditelja i da bar jedan prisustvuje. Prvo smo razgovarali, ali od toga nije bilo neke koristi, sem što sam saznao da je kao mala u snu izgovarala nepoznate reči i da je uvek postavljala čudna pitanja, kao: kako iz jajeta izađe živo pile; kako paprika zna da bude ljuta; kako ono (erkondišn) može i da hladi i da greje; našta su okačene zvezde? Pošto razgovor nije pomogao, majka je predložila da radimo regresiju, jer je čitala moje knjige i prihvata moje stavove. Priča je duga i interesantna, a svodi se na sledeće: devojčica je u predprošlom životu bila muškarac, poznati slikar. Na osnovu neke njene slike, portreta, „neki ljudi, vojnici ili policajci su uhvatili Svaja (ili Svoja, nije jasno izgovoreno)“ i ona se tada osećala odgovornim za njegovu sudbinu. Nismo mogli da istražimo detalje niti da utvrdimo ko joj je bio Svaj, jer je vrlo burno reagovala, plakala, vrištala, pa sam je odmah izvadio iz  regresije. Glavno je uhvaćeno i posao je obavljen, jer odmah posle toga ona je uzela dva papira sa stola i pokazala kako ume da crta. To su bili izvanredni crteži nekih likova iz crtanih filmova. Kada sam je upitao da li ume tako lepo da nacrta i neki ljudski lik, nacrtala je divan ženski portret, koji dosta podseća na njen lik, samo je to bila odrasla osoba u zrelo doba. Posle toga nije bilo više probleme u školi, ona je, kasnije, i u ovom životu iskazala svoj talenat za  slikarstvo. Da bismo se brže i lakše setili Ko Smo, treba prvo da izbacimo strahove. Najveći strah koji ljudi sada imaju na Zemlji je strah od smrti. Ovo se odnosi na većinu, ne na sve. Da bismo to prevazišli treba da saznamo da se ništa, pa ni „smrt“ ne dešava slučajno! Mi biramo vreme i okolnosti za iskustvo smrti. Da ne bude nesporazuma -retko ko će svesno da odabere smrt, mada se i to događa. Ali, treba da se setimo da prilikom formiranja fizičkog tela dolazi do dezintegracije svesti na podsvesni, svesni, nadsvesni deo i super svest. Odluke se donose i na tim nivoima. Da, smrt ne postoji.  U ostalom, posle „smrti“ uvek se možemo vratiti ako želimo, pošto nam se postavi sveto pitanje. Posle smrti tela ne postajemo duh, mi smo i sada duh, svetlost, svesna energija, vibracija, nešto kao svestan vazduh (gruba analogija, ali teško je dati bolju, jedino ne treba tu energiju smatrati bezličnom) koji je uzeo fizički ogrtač. Posle „smrti“ mi odlazimo gde očekujemo i verujemo da ćemo otići, ali dalji put je za sve trasiran prema Jezgru našeg bića, do boginje. Tamo će nas dočekati svi oni koje želimo da nas dočekaju a otišli su pre nas, pa i oni koje želimo a ostali su u telu, na Zemlji.

Da li je ovo poslednje moguće? Da, to je divna, ali druga i duža priča.

Kada se napusti telo pri iskustvu smrti imamo utisak da smo se probudili iz dubokog sna i tada se dogodi pravi kvantni skok  – postajemo svesni svoje prave suštine, da smo čista svesna energija koja se svega seća, sve zna, može, vidi, čuje, oseća… koja može biti šta zaželi i da se nađe tamo gde zaželi. Ako želimo možemo prisustvovati sopstvenoj sahrani, što se često i događa! Bez obzira na veličanstvenost tog stanja „posle“, ne treba žuriti sa odlaskom iz tela, jer svaki život je dragocen i on nam omogućava da rastemo, da širimo svest pa i čitav univerzum. Kažemo samo da se ne treba bojati „smrti“, jer ćemo samim tim mnogo ulepšati svoj život.

Dakle, mi smo delovi boga, sjedinjeni i nerazdvojni od njega. Mi samo doživljavamo ono u šta verujemo – da smo razdvojeni. Traženje puta prema bogu je besmislica, jer smo već na cilju, tu smo oduvek i tu večno ostajemo. Mi smo svi jedno i međusobno i sa bogom. Ne postoji ništa drugo osim boga. Znači, ne treba razdvajati boga od njegovog stvaralaštva. Svi smo mi Jedno!

Nema potrebe tragati za bogom, on je uvek sa nama, mi samo imamo večito iskustvo božanstva, gde uvek i ponovo stvaramo i definišemo sebe u svakoj sledećoj najveličanstvenijoj verziji najuzvišenije vizije koju smo ikada imali o sebi – Ko Smo Mi!.

            Postanite svesni toga

            Bog je svuda i u svemu;

            Vi se sa Njim prožimate

            On u vama vi u Njemu.

Ovo smo, pored ostalog, zapisali vođenom rukom, automatskim pisanjem, Marija i ja pre više od dvadeset godina i objavli u knjizi Seme kosmičkog znanja, ali tada nismo znali niti verovali da je to baš stvarno tako, mislili smo da je samo metafora ili pesnički izraz. Sada znamo da je tako. U poslednjoj rečenici se ne izražavam simbolički, nego bukvalno, mada sam svestan da zbog toga može doći do nerazumevanja i kritike.

Zašto smo ovde i šta je život?

                          Preporuke

Ovde smo u svoje i božje ime, da iskusimo ono što on zna, što mi znamo. U našem sećanju je dobaPrimarne agonije, kada je postojao samo on, kada bog nije imao nikakvo iskustvo, nego samo osećanja a uslovno – znanje i moć. Nije mogao ni definisati sebe u nedostatku nečega što nije on. Zato i mi sada neprestano definišemo sebe i kreiramo ambijent. Bog od nas ništa ne zahteva niti očekuje. Njemu ništa od nas nije potrebno. Prevarili su nas kada su govorili da bog zahteva da živimo na način koji je on propisao. Ne, dao nam je slobodnu volju i nije licemeran da nam to indirektno uskraćuje. Mi ništa ne moramo. Deset (navodno) božjih zapovestinemaju veze sa božjom naredbom, to su ljudi izmislili.

Ne treba reći da su one loše, da nisu nekada možda bile potrebne i korisne, ali ih bog nikada nije saopštio ljudima. Jedini božji zakon koji se odnosi na ljude je – nepostojanje zakona. Jedina želja boga, ako se o tome može govoriti, je da spozna sebe kroz sopstveno iskustvo, kroz delove sebe, kroz nas. On nikome ne sudi, čak i ne procenjuje naše odluke niti život. Ne postoji pakao, đavoli niti demoni. A kada je reč o traženju prividnog puta prema bogu, mi ga ne tražimo, mi ga stvaramo. Nismo zaboravljena ili zabludela deca koja su zalutala pa traže put do kuće. U suštini, taj put nije nam ni potreban, jer smo uvek na cilju! Sledeće što treba da znamo i upražnjavamo je to – da ni jedan put nije bolji ili lošiji, samo je različit – duži ili kraći,  teži ili lagodniji. Mi nismo od ovoga sveta. Mi smo božanstvo, zaronjeno u božanstvo koje je jednim svojim (malim) delom u relativnom svetu, u fizičkom, koga doživljavamo i gde vladaju neki zakoni. Mi smo Tvorci, koji mogu sve raditi, biti ili imati. Bog se uopšte na meša u naš život. On čak i ne traži da verujemo u njega, da ga volimo, da mu se molimo i klanjamo. To mu nije potrebno. On je stvorio Kosmos, koji je živ. To je jedno konceptualno polje koje radi po određenim zakonima i koje služi onom delu nas, koji je u fizičkom telu. Jedan od osnovnih zakona kosmosa je Zakon privlačnosti – da slično privlači slično. Jednostavnije rečeno, mi iz tog polja (posude) možemo uzeti samo ono što privučemo svojim vibracijama. Što se tiče života, mnogi su ga kratko i duhovito opisivali kao san, priliku, avanturu, kaznu, tajnu, igru… Ali, za ozbiljnu definiciju i njegov smisao treba znati sledeće: život je proces u kome duša svoje znanje pretvara u iskustvo; proces buđenja; proces spoznaje da smo jedno sa boginjom. Ili, isto to – život je sredstvo i način na koji Celina upoznaje razne verzije sebe. Ako ovo kažemo na još jedan način, sa naglaskom na ono čime stvaramo svoju realnost – misli, reči i dela – možemo reći da mi u fizičkom (relativnom) svetu u praksi proveravamo i doživljavamo svoja ubeđenja. Jedna je stvar nešto znati, drugo je to osetiti, a sasvim treće – to isto u potpunosti iskusiti. Život je igra, ali treba da bude bez takmičenja.  Mi smo u odnosu na boga kao talas u odnosu na okean, koji ima njegov kvalitet, isti je, samo ne poseduje snagu i moć njegovu. Ali, talas je dokaz da okean postoji. Nema šta da se uči, samo treba da setimo; ništa ne moramo, niko nam ne sudi, ne postoji greh niti kazna, već samo greške, u smislu – kada naše delovanje ne doprinosi ostvarenju sopstvenih želja i stizanje na željeni cilj. Možda treba malo komentara. Mnogi kažu – kako bi izgledalo društvo ako bi se prihvatili stavovi da nema greha ni suđenja? Vladao bi haos. A mi odgovaramo upitno – kako sada izgleda društvo i svet, gde se ti stavovi ne prihvataju? Stigli smo na ivicu provalije. Ipak malo objašnjenja. Pored Zakona Privlačnosti postoje još i drugi kosmički zakoni i pravila. Jedan od njih govori o tome kako ne treba drugome da namećemo ništa mimo njegove volje, jer to i sami moramo da iskusimo, kao i sve propratne emocije. Ovde značajnu ulogu igra i namera, to je vibracija! Mi smo večiti, bezgrešni i nerazdvojni sa bogom – samo se treba setiti Ko Smo Mi. Da li smo slučajno nastali mućkanjem određenih elemenata pod povoljnim uslovima, ili smo umanjena verzija boga ili je bog uvećana verzija nas? U stvari, sami smo se odrekli dela sećanja (ušli u zaborav) da bi se uloge igrale ubedljivije, da bi iskustva bila potpuna. Mi smo glavni glumci u drami (komadu) koju smo sami napisali i režirali. Sinonimi za boga mogu biti: ljubav, sloboda, radost, Sve Što Postoji, Jedinstvo, večnost, promena, Izvor, Život… Iz duhovne dimenzije nam preporučuju (ne naređuju!) da umesto reči bog, koristimo reč Život. To će otkloniti mnoge nesporazume – čiji je bog pravi, jači, da bog nekoga nagrađuje ili kažnjava… Za život se to ne može reći. Pored ovoga u praksi primenjivati i sledeće: Treba misliti samo o onome što želimo da nam se dogodi, jer mi stvaramo svoju realnost mislima, rečima i delima. Ako i kada nam dođe naka loša misao, jednostavno je ostaviti i prekriti je dobrom, raditi i misliti nešto drugo, dobro. Nikada ne treba reći ovo želim a ono ne želim, jer privlačite oboje svojom pažnjom, pa se stvara otpor. Ne treba misliti kako nešto ne zaslužujemo ili da nečega nismo dostojni; dostojni smo svega i zaslužujemo sve! Treba često čistiti um od misli, meditirati, jer tada nema ni otpora. Kada se koncentrišemo na neku misao, za 17 sekundi se aktivira Zakon Privlačnosti Univerzuma, koji donosi još podudarnih vibracija, tako se naša misao (želja) pojačava. Ako smo i dalje usredsređeni na istu misao u toku sledećih 68 sekundi, vibracija postaje toliko snažna da počinje njena realizacija i mi ćemo je imati u svom iskustvu (ovi brojevi, sekunde 17 i 68, nije odredio Autor, koji ne zna zašto su baš oni, nego su saopšteni iz duhovne dimenzije). Ceo život i sudbina vrte se oko toga kako se osećamo i kako vibriramo. U stvari, uvek se događa samo ono što smo sami stvorili svojim mislima i vibracijama, pojedinačno i grupno, u skladu sa planom duše u vezi našeg iskustva. Naš relativni svet je prepun suprotnostima, to je bogatstvo, jer zauzimanjem određenih stavova prema svemu i rešavajući različite problema imamo mnogo misli, emocija i želja, pa na taj način neprestano redefinišemo sebe, rastemo i mi i čitav uniuniverzum. Kada bismo uvek bili zdravi, srećni i zadovoljni, malo nas bi se okrenulo duhovnosti, tražilo smisao života i upoznavanje sebe. Teško je biti i romantičan ako su sve želje ispunjene. Zato, volite Život u celini i sve događaje pozitivno tumačite, zbog određivanja alternativne stvarnosti, čime se, sada, nećemo detaljnije baviti. Ako, na primer, izgubite posao, ne recite – e sad sam u bedaku, nego recite i verujte da je to divna šansa za neki preokret, neki novi i dobri početak, pa će tako i biti! Kada vidite pijanca na klupi ili na ulici recite ili pomislite s ljubavlu, eto opet sam se napio! Ili – nije trebalo da budem onaj siledžija; ili – ja sam onaj divni cvet; ja sam ona ptica u letu… Vi ste zaista sve to – to je sve u vama. Namâste je veliki i pravi pozdrav – bog u meni voli i pozdravlja boga u tebi. Ali to treba da potekne iz srca i duše! Nikoga ne povređujte fizički niti psihički, ni prirodu, jer sebe povređujete. Ne postoje žrtve niti zločinci. To je privid. Ko sebe doživljava kao žrtvu – beži u prošlost. Važi i obrnuto. Zato se ne sećajte i ne prizivajte prošlost, naročito loša iskustva, jer na taj način oživljavate te ili slične događaje. Svima i sebi sve oprostite. Pa šta je sada ovo, opet neki spisak zahteva, naredbi? Ne, treba samo da znamo kako Kosmos funkcioniše i da koristimo ono što nam je dato. Ako smo radosni i srećni, tako vibriramo, a poštoslično privlači slično, privući ćemo događaje, osobe i odnose za koje mislimo da su nam potreni da bismo bili radostni i srećni, a zatim proživljavamo ono u šta verujemo i kako se osećamo. Tada, radosni i srećni, možemo drugima pokloniti najznačjniji dar – prenosimo na njih vibracije kojima smo povezani sa  Izvorom čiste energije.

A zašto i kako da budemo srećni ako se nalazimo u nekoj neprijatnoj situaciji?

Nađite sami odgovor na ovo pitanje. U stvari, već smo odgovorili na njega. Budite ponekad sa samim sobom, ispraznite um od misli, meditirajte, udubite se u sebe, uspostavite svesni kontakt sa svojom dušom, sa bogom. Po mom iskustvu i saznanju molitva ređe pomaže, jer to je spisak želja (šta nismo ili šta nemamo) za čije ispunjenje tražimo pomoć (milost) čime priznajemo nemoć – pa to i doživljavamo. Sedite ili lezite mirno, opušteno i zamišljajte kako snop zlatne i/ili bele Energije Izvorapada na vaše teme i čitavim telom, dubinski, prolazi kroz sve ćelije, žlezde, organe, nerve, krvotok, kosti, kožu… Na mestu gde imate neki problem zamislite da ta energija napravi krug, zadrži se tu malo duže, zatim prođe dalje celim telom i izlazi kroz tabane… Govorite (u sebi) kako je u telu sve zdravo organski i funkcionalno a čitavo telo postaje zdravo i vitalno i sastavni deo harmonije Univerzuma. Ovo što zamišljate stvarno se događa! Radite ovo bar dva puta dnevno po pet minuta.

I samo još jedna važna preporuka: Želite sve,  bez licemerja i lažne skromnosti, ali ništa ne očekujte! Ako nešto očekujete da radite, imate ili da budete, to je čežnja i vi ga udaljavate od sebe. Zašto? Zato što mislite da vam je to potrebno a vi ga nemate, takve vibracije šaljete, pa to i doživljavate. Ali, ako vaša želja ne izražava potrebu, nešto što nemate pa očekujete, već je samo izraz kreacije, sklonost, strast, želja za promenom ili novom avanturom (ne iz nezadovoljstva sadašnjim stanjem jer vi ste i sada zadovoljni i srećni, takve vibracije šaljete), privućićete (uzećete) takve događaje i poklone iz „korpe“ Kosmosa. Zato maštajte, vizualizirajte. Šta to znači praktično? Zamišljajte da se vaša želja već ostvarila pa ste radosni i uživate u tome, idite u detalje. Kosmosu je svejedno da li vi samo zamišljate ili stvarno doživljavate to što želite, on odgovara na vibracije i realizacija (manifestacija) mora da usledi! To su poruke koje su nedostajale čovečanstvu i kada se primene promeniće svet!

Dobra vest je da mnogi već primenjuju! Primenite sve ono što smatrate da treba, verujte sebi, volite sebe onakvim kakvi ste, i druge onakve kakvi su i krenite na hodočašće (koje se nalazi samo u vama) i budite strpljivi u traženju i srećni u nalaženju! Radosna vest: još 2007. godine u martu mesecu čovečanstvo je načinilo preokret u pozitivnom smeru, spasen je svet kakvog poznajemo, jer je broj onih koji su primenjivali ove poruke dostigao kritičnu tačku (to je bilo samo oko 4%  od ukupnog čovečanstva, ali dovoljno). Želeo sam da vam ukažem i da vas podsetim na ogromnu moć vašeg duha i tela i da vas ohrabrim da je prepoznate i koristite, jer vi ste mnogo veći, značajniji i moćniji od onoga što zaključujete na osnovu znanja koje svesno imate o sebi. Ja sam vam dao nešto što je već bilo vaše i ispričao sam vam ono što vi znate.

Svi mi imamo srećnu sudbinu koju ne možemo izbeći – samo je možemo malo odgoditi!

Autor je profesor, regresoterapeut, pisac…

13 comments on “EVOLUCIJSKA REVOLUCIJA – ŽIVOT, ZDRAVLJE I DUHOVNE SPOZNAJE – Piše: Milovan Mića Jovanović

  1. Sa postovanjem svim tragaocima za Istinom

    Mogu da kazem da se obradujem uvijek kada mogu saznanja koja vec posjedujem da ih ponovo sagledavam, gledano iz jednog drugog ugla vidjenja.

    Moze sa samo zahvaliti autoru ovoga priloga sto se potrudio da nam na
    svoj neposredan nacin predoci saznanja koja su tragaocima za Istinom jedno
    prijatno osvijezenje.

    A ujedno slijed i velika pohvala gospodji Vesni sto nam pronalazi interesantene i korisne materijale sa odgovornoscu glavonog i odgovornog Urednika.

    Sa postovanjem

    Matija

      • Pozdravite Milovana. Mene ignoriše. Kopi-pejstovaću komentar koji sam ostavio ovde http://www.depthpsychologyalliance.com:

        Religions do bear with them the time and context when they emerged. The first Christians were enslaved people who put the devil in the forest. Even though Christians (again) are showing in Ukraine how to love your enemy, I do agree that religious interpretations of what to do next (create, destroy, make plans…) might be a problem (especially among those who „don’t believe in anything“ and actually drag a huge shadow. While I’m waiting for the first person who will call me bat$#!+ crazy, let’s fool around the idea that something should be changed and there is a recipe how to do it.

        Long time ago, as I was reading Jung’s books (bought by my father and waiting for about 10 years before someone actually started reading them), I was interested in why he insisted so much that there is four of this, four of that… Since I’m an electrical engineer, it looked to me like a pattern, like a mechanism. More details are mentioned here http://www.depthpsychologyalliance.com/forum/topics/a-multi-causal-… in my comments (though there was a huge flaw in my understanding of physical interactions – I’d put zero effort in it and let the whole thing spontaneously reveal itself (or not)). It was a very intense experience to talk about that with professors, an introduction to what was to come. Just about the same time I read Hesse’s Demian (the first owners of our home (I have never seen them) had left it) about a picture on an old house(in my case it was like the book talking about itself) showing a bird hatching from an egg, a symbol of the world destroyed and rebuilt.

        A year later, I read a book in Serbian about conversations with people talking about all kinds of weird stuff in some kind of trance or hypnosis (http://www.delfi.rs/knjige/9930_putnici_knjiga_delfi_knjizare.html – „putovanja kroz vreme“ means „time traveling“). Among other things, the author mentions Jung (synchronicity) and Hesse (Demian) and contemplates about a pattern underlying everything that might be somewhere but nobody sees it. Also, it contains a prophecy about a man who will „change the world“. As the years were passing, the same author was publishing other books revealing more details. Some of them are about my profession and hobbies and, since this part is far from fulfilled, I’m not in the mood to talk about it here. I’ve already mentioned something here: http://www.depthpsychologyalliance.com/forum/topics/responses-to-qu

        Two months after I had found out about that book from the previous paragraph, another author published a novel (http://www.plato.rs/knjiga-Carigradski-drum-44713 – again „putovanju kroz vreme“) about a manuscript over centuries, but with the same handwriting. There is a character Aleksandar who picks up a page from that manuscript describing a man picking up a piece of paper from the ground and reading. My mother’s name is mentioned and „the last emperor“ who has the same name as the first one and there is a „riddle“ about his mother’s name. There are also many dialogues on (control) of time, consciousness, and such. The tricky part is that I’ve asked (e-mail conversation) the writer what is that supposed to mean. He just felt like writing it, without any hidden intents. Also, that piece of paper had dropped another man as he unsuccessfully tried to run across a highway in order to say something to another man who disappeared somewhere between space and time. On the same day of April 2004 when I read it, this episode https://youtube.com/watch?v=hkZM5zV988A of the series Taken (see at 08:30) was on TV.

        There are many, many more details. It looks like the best story ever told (there is even Jung’s Red Book in the „sequel“) except that the real-life ending sucks. All there’s left from this kind of story is that I feel even worse when something bad happens (or for instance when I use energy and resources). I think that we are in trouble with „decision“ makers.

        https://www.youtube.com/watch?v=NrIWqQr_5SYT The Holy Mountain – Zoom back camera

      • Postovana Vesna,
        Mene zanima isto-kako stupiti u kontakt sa profesorom Jovanovicem?
        Bila bih Vam beskrajno zahvalana na informaciji!
        Hvala!!!
        Veliki pozdrav!

  2. Poštovan Vesna.
    Kako mogu da stupim u kontakt sa Milovanom Mićom Jovanovićem radi regreso terapije.
    Unapred Hvala.

    • Poštovana Vesna,
      kako mogu da stupim u kontakt sa profesorom Jovanovicem radi regreso terapije?
      Pozdrav
      Natasa

      • Poštovana Vesna,
        kako mogu da stupim u kontakt sa profesorom Jovanovicem radi regreso terapije?
        Pozdrav
        Natasa

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s