KAKAV ZNACAJ IMAJU OCI NA MANASTIRIMA NA TIBETU I NEPALU ? GENOFOND COVECANSTVA

Na manastirima u Tibetu i Nepalu nalaze se nacrtane oči. To su oči Bude kako kažu sveštenici manastira.

Ernest Muldašev ruski očni lekar i pronalazač aloplanta koji služi za regeneraciju retine, pošao je u istraživanja u Tibetu i Nepalu da odkrije šta znače oči na Budističkim hramovima.

Sa njima su u ekspediciju pošli i naučnici.

Otkrili su da oči na Budisičkim hramovima predstavljaju čoveka prethodne civilizacije koja je postojala pre naše današnje. Pre potopa. I to iz vremena pre Atlantide.

Pošto je lekar on je istraživao zašto su spušteni kapci na očima. Jer današnji ljudi nemaju takve kapke.

Kopjutersko analizom otkrio je da taj čovek mora da je pretežno živeo u vodi, a kapci su mu služili da ih spusti kad pliva.

Kad je pošao u istraživanja po Himalajima pokazao je sliku koja je imala oči kao na Budističkim hramovima.

Sveštenici koje je pitao rekli su da je to sveto i nisu hteli uopše da pričaju o tome. Na kraju je našao neke monahe koji su mu rekli da je to slika Bude. On je još živ i nalazi se u tajnim pećinama u Himalajima.

Čovek čije su oči na hramovima u Nepalu i Tibetu meditira i skrivenim pećinama. Nalazi se u specijalnom stanju svesti koje se naziva samadi. To je stanje u kome se telo nalazi u okamenjenom stanju a svest se nalazi iznad tela. Oni se nalaze u tom okamenjenom stanju u kome telo može da živi neograničeno dugo.

Svest im se nalazi iznad tela. U tom stanju svesti oni pomažu razvoj naše civilizacije. Oni uvek mogu kad žele da izađu iz tog stanja samadija. Oni nisu mrtvi ali su im tela hladna kao kamen.

Ovakvo stanje samadija mogu da postignu samo bića sa Visokom svešću. To su Lemuro-Atlatinđani iz doba kada je postojala 3.rasa. U Tibetanskim pećinama se većinom nalaze ljudi iz vremena Lemurije u stanju okamenjenog samadija. Nalaze se i ljudi iz vremena Ataltide koja je došla posle lemurije (4.rasa )ali manji broj. I nalaze se mali broj ljudi iz našeg vremena.

Evo šta kaže zašto su ljudi u pećinama u samadiju Bonpo lama na pitanje Muldaševa:

„- Uvaženi bonpo-lama! Molim vas, ispričajte nam detaljnije o samadiju – insistirao sam ja.

– Kako sam shvatio, Vi ste već dobro informisani o samadiju – rekao je bonpo-lama.

  – Verovatno već znate da je u samadi moguće ući samo pomoću očišćenja svoje duše od negativne psihičke energije. Pri dubokom samadiju razmena materija snižava se do nule i telo prelazi u takozvano kameno nepokretno stanje, u kakvom se može sačuvati hiljadama godina, pa  čak i milionima godina.

– Kakva je uloga samadija u istoriji čovečanstva?

– Samadi – to je način da se spase čovečanstvo, zato što je jedino u samadiju moguće sačuvati telo hiljadama godina, i ako se ukaže prilika, pomoću „oživljenja“ tela začeti novu civilizaciju ljudi. Dosad je nastradalo više civilizacija, i svaki put su ljudi, izašavši iz samadija, ponovo začinjali čovečanstvo – odgovorio je bonpo-lama “

Iz knjige „Od koga smo postali“ dr Ernst Muldašev izdala Hema-Kheya-Neye Beograd

Ovo je link na film o Istraživanjima Muldaševa na Tibetu i Nepalu:

http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=XPIp4cisd_g

KNJIGA – OD KOGA SMO POSTALI – MULDASEV – http://www.scribd.com/doc/67099062/

Od Koga Smo Postali -Muldasev
Dr Ernst Rifgatovič Muldašev, poznati ruski očni hirurg, akademik i izumitelj transplantacionog materijala „aloplanta“ pomoću koga je postalo moguće lečiti dotad neizlečive očne bolesti, postao je poznat širokom krugu čitalaca u Rusiji ne po svojim izuzetnim hirurškim dostignućima, već upravo po ovoj neobičnoj knjizi koja zalazi u granične oblasti nauke. Knjiga se zove „Od koga smo postali“ i već je u Rusiji doživela nekoliko izdanja. Kako sam Muldašev kaže, sve je počelo time što se kao oftalmolog zainteresovao za jedno jednostavno pitanje: zašto mi jedni druge gledamo u oči? Pokušavajući da to odgonetne, došao je do veoma interesantnog otkrića: da prečnik rožnjače predstavlja apsolutnu konstantu Ijudskog tela! Sve ostale dimenzije se razlikuju, ali je prečnik rožnjače i kod dece i odraslih, starih i mlađih, sitnijih i krupnijih osoba – uvek isti. Ovo otkriće mu je omogućilo da zasnuje novu disciplinu – oftalmogeometriju – koja omogućava da se analizom geometrijskih odnosa elemenata očiju – kapaka, suznog kanala i dr. Rekonstruiše čitavo lice i opšti izgled čoveka, pa čak prosuduje i o nekim karakternim crtama ili oboljenjima. Izmedu ostalog, Muldašev je svoje oftalmogeometrijske metode upotrebio da uporedi geometrijske karakteristike očiju raznih rasa. To gaje dovelo do zaključka da postoje oči koje predstavljaju statističku sredinu svih rasa na Zemlji i da one pripadaju tibetanskoj rasi. Na osnovu stepena siičnosti očiju raznih rasasatibetanskom, on je razradio shemu hipotetičke migracije Ijudi saTibeta, koja prati postepenu promenu očnih karakteristika u zavisnosti od četiri glavna puta migracije. Ova shema, koja je u celini navedena u knjizi, se na zaista iznenadujući način slaže sa istorijskim činjenicama. Ono najzanimljivije je, međutim, došlo kada je jedan prijatelj ovog izuzetnog hirurga, vrativši se sa alpinističke ekspedicije na Himalaje, doneo fotografiju neobičnih očiju koje krase svaku stupu (hram) u Nepalu i Tibetu. Naučnik ne bi bio naučnik kada ne bi bio dosledan u svom metodu i Muldašev je smesta primenio svoj metod rekonstrukcije lica i telesnog oblika na hipotetičkog čoveka kome te oči pripadaju. Oblik koji je dobio se razlikovao od oblika savremenog čoveka. Dr. Muldašev je svoju rekonstrukciju nosio po raznim oftalmološkim konferencijama po svetu i pokazivao je kolegama. Na osnovu raznih nagoveštaja koje je dobio, počeo je da veruje da je hipotetički oblik do koga je došao zasnovan na određenim stvarnim činjenicama. Ali, kome bi mogao da pripada? Da bi odgovorio na to pitanje, sa nekoliko kolega upustio se u ne baš naivnu ekspediciju po Indiji, Nepalu i Tibetu. Muldašev je odlučio da sakupi što više činjeničnog materijala, iskaza i svedočanstava svih onih koji bi mogli da mu nešto više kažu o pitanju koje gaje interesovalo. Pored toga, sakupio je i proučio je obimnu literaturu iz oblasti religija, istorije i tradicionalnih verovanja Istoka. Svi podaci do kojih je došao kao da su ukazivala u istom pravcu i on je na kraju odlučio da postavi hipotezu da oblik koji je rekonstruisao pripada čoveku davne prethodne civilizacije, od koga se zapravo, razvio savremeni čovek. Hipotetički, Muldašev ga je nazvao „Atlantiđaninom“. Posebne karakteristike njegovih očiju su ovom sjajnom oftalmologu otkrile da čovek te drevne civilizacije nije vodio čisto kopneni, već amfibijski (vodozemački) oblik života. Zahvaljujući svojoj istraživačkoj upomosti, doslednosti i dobrim namerama, koje su mu otvarale i inače zatvorena vrata, Muldašev je došao do nedvosmislenih podataka da se u pećinamaTibeta još uvek mogu naći „tela“ Ijudi, pripadnika hipotetičke civilizacije „Atlantiđana“, koji su pre mnogo, mnogo vekova ušli u izmenjeno energetsko stanje, tzv. stanje dubokog samadija, u kome telo postaje nepokretno i tvrdo kao kamen, potpuno prestaje razmena materija, a duša, iako je slobodna, zadržava vezu sa telom i može da se u njega vrati po potrebi. Oni sačinjavaju zalihu, koji je dr Muldašev nazvao „Genetski fond čovečanstva“, to jest, zalihu života koja može da se „aktivira“ ukoliko bi došlo do globalne katastrofe i uništenja života na površini Zemlje, i tako obnovi život na našoj planeti. Ta zaliha je, kako veruje Muldašev, postojala od samih početaka čovečanstva, a postoji i danas – iz, po njemu, sasvim razumljivih razloga! Zahvaljujući podacima koje mu je dao jedan pančenlama (visoki rang tibetanskih lama) koji je pobegao sa Tibeta u vreme kineskih progona, u jednom tibetskom seocetu Muldaševje našao tzv. „Posebne Ijude“, čuvare jedne samadipećine. Oni su raspolagali svim podacima koji su mu bili potrebni. Ali, ovi Ijudi, na njegova uporna nastojanja da sazna konkretne stvari i činjenice, naposto nisu hteli da odgovore. Smelom i radoznalom naučniku je sada bilo sasvim jasno daje došao do srca jedne ogromne i dobro čuvane tajne. Ipak, njegova smirena upornost, iskrenost i očigledna dobronamemost topile su led nepoverenja i na kraju su Posebni Ijudi odlučili da mu pokažu ulaz u samadi pećinu. Međutim, upozorili su ga: te pećine su zaštićene posebnom vrstom „psihoenergetske barijere“, kroz koju nepripremljen čovek ne može da prođe; ako bi pokušao dato učini na silu, naprosto bi umro… Muldašev podrobno opisuje kako je na sopstvenoj koži i te kako osetio veoma realno delovanje te „psihoen-ergetske barijere“. Sve stručne detalje svog istraživačkog postupka kao i tok uzbudljive ekspedicije u koju se upustio Muldaševje detaljno opisao u svojoj knjizi. U njoj je izneo obilje materijala, stručnih i naučnih činjenica kako iz domena njegovih ličnih stručnih i medicinskih istraživanja, tako i iz radova drugih istaknutih ruskih lekara, kao i iz graničnih oblasti nauke, doslovne transkripte razgovora koje je tokom ekspedicije vodio sa lamama i upućenim Ijudima, preko 200 ilustracija i fotografija, uključujući i fotografije čuvara samadipećine (iako sa zaklonjenim očima, jer autor kaže da nipošto ne želi da potpuno obelodani tu veliku i za čovečanstvo vitalno važnu tajnu). Autorova razmišljanja su krajnje smela, ali logična i zasnovana na nauci, činjenični materijal koji iznosi zaista navodi na razmišljanje, a priča o samoj ekspediciji čita se kao najuzbudljiviji roman. lako se veo tajne, kako sam Muldašev kaže, tek odškrinuo, otkriće do koga je došao bi moglo da potpuno izmeni sve naše poglede na istoriju čovečanstva…
Na kraju, ovo je knjizica koju ne smete nikako da propustite …
Od koga smo postali – nedostajuće stranice
http://www.scribd.com/doc/110277823/Od-koga-smo-postali-nedostaju%C4%87e-stranice
Ovo je link za knjigu:
http://www.scribd.com/doc/67099062/Od-Koga-Smo-Postali-Muldasev

Tibetanci čuvaju tela Atlantiđana ?
Oči su ogledalo duše, ali po teoriji ruskog naučnika, dr Ernsta Muldaševa,autora knjige ,, Od koga smo postali“, mnogo više govore o spoljašnjem svetu, o nama samima, pa čak i drevnim civilizacijama.
Dr Ernst Rifgatovič Muldašev, poznati ruski očni hirurg, akademik i izumitelj transplantacionog materijala „aloplanta“ pomoću koga je postalo moguće lečiti dotad neizlečive očne bolesti, postao je poznat širokom krugu čitalaca u Rusiji ne po svojim izuzetnim hirurškim dostignućima, već upravo po ovoj neobičnoj knjizi koja zalazi u granične oblasti nauke. Knjiga se zove „Od koga smo postali“ i već je u Rusiji doživela nekoliko izdanja. Kako sam Muldašev kaže, sve je počelo time što se kao oftalmolog zainteresovao za jedno jednostavno pitanje: zašto mi jedni druge gledamo u oči? Pokušavajući da to odgonetne, došao je do veoma interesantnog otkrića: da prečnik rožnjače predstavlja apsolutnu konstantu Ijudskog tela! Sve ostale dimenzije se razlikuju, ali je prečnik rožnjače i kod dece i odraslih, starih i mlađih, sitnijih i krupnijih osoba – uvek isti. Ovo otkriće mu je omogućilo da zasnuje novu disciplinu – oftalmogeometriju – koja omogućava da se analizom geometrijskih odnosa elemenata očiju – kapaka, suznog kanala i dr. Rekonstruiše čitavo lice i opšti izgled čoveka, pa čak prosuduje i o nekim karakternim crtama ili oboljenjima.
– Srednjestatističke oči
Izmedu ostalog, Muldašev je svoje oftalmogeometrijske metode upotrebio da uporedi geometrijske karakteristike očiju raznih rasa. To gaje dovelo do zaključka da postoje oči koje predstavljaju statističku sredinu svih rasa na Zemlji i da one pripadajutibetanskoj rasi. Na osnovu stepena siičnosti očiju raznih rasasatibetanskom, on je razradio shemu hipotetičke migracije ljudi saTibeta, koja prati postepenu promenu očnih karakteristika u zavisnosti od četiri glavna puta migracije. Ova shema, koja je u celini navedena u knjizi, se na zaista iznenadujući način slaže sa istorijskim činjenicama. Oči na tibetanskim hramovima Ono najzanimljivije je, međutim, došlo kada je jedan prijatelj ovog izuzetnog hirurga, vrativši se sa alpinističke ekspedicije na Himalaje, doneo fotografiju neobičnih očiju koje krase svaku stupu (hram) u Nepalu i Tibetu. Naučnik ne bi bio naučnik kada ne bi bio dosledan u svom metodu i Muldašev je smesta primenio svoj metod rekonstrukcije lica i telesnog oblika na hipotetičkog čoveka kome te oči pripadaju. Oblik koji je dobio se razlikovao od oblika savremenog čoveka.
– Ekspedicija na Himalaje
Dr. Muldašev je svoju rekonstrukciju nosio po raznim oftalmološkim konferencijama po svetu i pokazivao je kolegama. Na osnovu raznih nagoveštaja koje je dobio, počeo je da veruje da je hipotetički oblik do koga je došao zasnovan na određenim stvarnim činjenicama. Ali, kome bi mogao da pripada? Da bi odgovorio na to pitanje, sa nekoliko kolega upustio se u ne baš naivnu ekspediciju po Indiji, Nepalu i Tibetu. Muldašev je odlučio da sakupi što više činjeničnog materijala, iskaza i svedočanstava svih onih koji bi mogli da mu nešto više kažu o pitanju koje gaje interesovalo. Pored toga, sakupio je i proučio je obimnu literaturu iz oblasti religija, istorije i tradicionalnih verovanja Istoka. Svi podaci do kojih je došao kao da su ukazivala u istom pravcu i on je na kraju odlučio da postavi hipotezu da oblik koji je rekonstruisao pripada čoveku davne prethodne civilizacije, od koga se zapravo, razvio savremeni čovek. Hipotetički, Muldašev ga je nazvao „Atlantiđanin“. Posebne karakteristike njegovih očiju su ovom sjajnom oftalmologu otkrile da čovek te drevne civilizacije nije vodio čisto kopneni, već amfibijski (vodozemački) oblik života.
– Zagonetni samadhi
Zahvaljujući svojoj istraživačkoj upomosti, doslednosti i dobrim namerama, koje su mu otvarale i inače zatvorena vrata, Muldašev je došao do nedvosmislenih podataka da se u pećinamaTibeta još uvek mogu naći „tela“ Ijudi, pripadnika hipotetičke civilizacije“Atlantiđana“, koji su pre mnogo, mnogo vekova ušli u izmenjeno energetsko stanje, tzv. stanje dubokog samadhija, u kome telo postaje nepokretno i tvrdo kao kamen, potpuno prestaje razmena materija, a duša, iako je slobodna, zadržava vezu sa telom i može da se u njega vrati po potrebi. Oni sačinjavaju zalihu, koji je dr Muldašev nazvao „Genetski fond čovečanstva“, to jest, zalihu života koja može da se „aktivira“ ukoliko bi došlo do globalne katastrofe i uništenja života na površini Zemlje, i tako obnovi život na našoj planeti. Ta zaliha je, kako veruje Muldašev, postojala od samih početaka čovečanstva, a postoji i danas – iz, po njemu, sasvim razumljivih razloga!
– U samadhi pećini
Zahvaljujući podacima koje mu je dao jedan pančenlama (visoki rang tibetanskih lama) koji je pobegao sa Tibeta u vreme kineskih progona, u jednom tibetskom seocetu Muldaševje našao tzv. „Posebne Ijude“, čuvare jedne samadhipećine. Oni su raspolagali svim podacima koji su mu bili potrebni. Ali, ovi Ijudi, na njegova uporna nastojanja da sazna konkretne stvari i činjenice, naposto nisu hteli da odgovore. Smelom i radoznalom naučniku je sada bilo sasvim jasno daje došao do srca jedne ogromne i dobro čuvane tajne. Ipak, njegova smirena upornost, iskrenost i očigledna dobronamemost topile su led nepoverenja i na kraju su Posebni Ijudi odlučili da mu pokažu ulaz u samadi pećinu. Međutim, upozorili su ga: te pećine su zaštićene posebnom vrstom „psihoenergetske barijere“, kroz koju nepripremljen čovek ne može da prođe; ako bi pokušao dato učini na silu, naprosto bi umro… Muldašev podrobno opisuje kako je na sopstvenoj koži i te kako osetio veoma realno delovanje te „psihoen-ergetske barijere“. Sve stručne detalje svog istraživačkog postupka kao i tok uzbudljive ekspedicije u koju se upustio Muldaševje detaljno opisao u svojoj knjizi. U njoj je izneo obilje materijala, stručnih i naučnih činjenica kako iz domena njegovih ličnih stručnih i medicinskih istraživanja, tako i iz radova drugih istaknutih ruskih lekara, kao i iz graničnih oblasti nauke, doslovne transkripte razgovora koje je tokom ekspedicije vodio sa lamama i upućenim Ijudima, preko 200 ilustracija i fotografija, uključujući i fotografije čuvara samadipećine (iako sa zaklonjenim očima, jer autor kaže da nipošto ne želi da potpuno obelodani tu veliku i za čovečanstvo vitalno važnu tajnu).
Autorova razmišljanja su krajnje smela, ali logična i zasnovana na nauci, činjenični materijal koji iznosi zaista navodi na razmišljanje, a priča o samoj ekspediciji čita se kao najuzbudljiviji roman.
lako se veo tajne, kako sam Muldašev kaže, tek odškrinuo, otkriće do koga je došao bi moglo da potpuno izmeni sve naše poglede na istoriju čovečanstva…
(Autor Goran Bojić)
Izvor:
http://www.dejanlucic.net/Lat/od_koga_smo_postali.html

6 comments on “KAKAV ZNACAJ IMAJU OCI NA MANASTIRIMA NA TIBETU I NEPALU ? GENOFOND COVECANSTVA

  1. Sa postovanjem svim tragaocima za Istinom

    Po meni a to je vec i od prije poznato da su oci ogledalo za Dusu a u dusi
    imamo sve zapisano sto nam je potrebno da bi se duhovno probudili.

    A uocljivo je da se izmedju obrva nalazi i neprimjetno oznaceno, malo
    ‘trece oko’ a sto samo po sebi sugerira da ako hocemo da imamo uvid
    izvan ove nase percepcije vidjenja da je potrebno da aktiviramo i to
    jos ne aktivirano ‘trece oko’ koje je jedan od ogragana Duse.

    Sa postovanjem

    Matija

  2. pa lepo saznjanje covek se uci dok je ziv
    PITAM SE ZASTO NAS NIKO NIJE UCIO OVOME RANIJE
    JEDINO SE PLASIM DA SAM STARA I DA NE MOGU OVO SVE DA NAUCIM A TAKO SAM SPREMNA ZA UCENJE I PRONALAZENJE SVOG DUHOVNOG MIRA

  3. pre par godina sam na letovanju prosla pored jednog momka koji je prodavao priveske od kosti na kojima su bili razni simboli. inace ne obracam paznju na takve stvari, ali pogled mi je prikovao upravo jedan sa urezanim ocima. pitala sam ga sta je to, a on je odgovorio: „te eyes of buddha“, i da je priveske doneo iz indije. kupila sam ogrlicu i stavila je oko vrata. dan-dva kasnije, prijatelj koji je od one vrste „senzibilnijih“ pitao me je sta je to, i ja sam mu objasnila. pitao me je kako spavam od kako je nosim. shvatila sam da sam imala grdne muke da zaspim i da sam se cesto budila. rekao mi je da ne zna sta je to, ali da je osetio da privezak ima jaku energiju – ne losu, nego samo prejaku za mene da bih je svakodnevno nosila. do kraja letovanja sam je nocu skidala i dobro spavala🙂

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s