RUDOLF STAJNER – (Antropozofija)

Grad Kobervic u Sleziji 1924 godine. Odrzava sa medjunarodna konferencija o poljoprivredi. Domacin konferencije i organizator je grof Kajzerlink, izdanak stare plemicke porodice, koja pamti krstaske ratove i Fridriha Barbarosu. To, medutim, nepada u oci. Ono sto je neobicno jeste cilj konferencije. Pre pola veka bilo je ljudi koji su ukazivali na nemilosrdnu eksploataciju prirode, i na stetost primene vestackih gubriva biljnih otrova, na opasnost od zagadivanja covecje prirodne sredine. Jedan od njih bio je predani antropozof grof Kajzerlink i on je predlagao drugacije postupke. Njegovo veliko imanje bilo je idealno mesto za prikaz humanijih nacina obradivanja zemlje, uklanjanja stetocina i tome slicno. Na prostranom posedu Kajzerlinkovih oduvek je bilo mnogo divljih zeceva.Tokom prvog svetskog rata oni su se namnozili u ogromnom broju i postali prava napast za poljoprivrednike. Prozdirali su useve, gulili koru vocaka, unistavali sve sto je zeleno i tako izazivali ocajanje i gnev okolnih farmera, cija su se imanja granicila sa Kajzerlinkovim. Situaciju je otezavao grof svojim zivotnim stavom i fllozofijom. Buduci da je bio antropozof i velikl ljubitelj prirode, nije dozvoljavao da se zecevi love, niti da se truju, a to je bilo, po misljenju njegovih siromasnih suseda, jedini nacin da se napast ukloni. Na konferenciju je bio pozvan i cuveni beli hermetista, koji je obecao da prikaze najprirodi postupak za uklanjanje zeceva bez nasilja i trovanje sredine. Medju sujevernim sleskim seljacima kolale su svakovrsne price o njemu. Skolovani agronomi su se smeskali ocekujuci dobru zabavu. To nije moglo da pokoleba grofa Kajzerlinka. Bio je bez granicno uveren u delotvornost bele magije svoga gosta. Njegova hermeticka operacija, po svojoj prirodi homeopatska magija, trebalo je da bude vrhunac konferencije. Kao uvod cuveni gost je odrzao nekoliko predavanja o prirodnim metodama obradivanja zemlje, u skladu sa njegovom ‘spiritualnom naukom’, u kojoj se mi danas nalazimo – zatrovanost polja, reka, jezera i mora, uz dalji opstanak stetotina, koje su vremenom stekle imunitet na vecinu otrova. Zatim je zatrazio da se ubije samo jedan zec i da mu se donese. Izvadio je zivotinji testise, slezinu i odsekao joj delic koze zajedno sa krznom.

Sagoreo je ove delove i pazljivo sakupio u njihov pepeo. Pomesao ga je sa mlecnim secerom, koji je imao ulogu neotralnog praha. Zatim su njegovi pomocni izveli dugotrajnu homeopatsku operaciju ‘ potentizacije’. Homeopatija, ciji je zacetnik nemacki lekar dr. Haneman, jeste metod lecenja vrlo malim dozama onih sredstava koja u zdravom coveku izazivaju upravo to isto oboljenje (na primer, lecenje proliva izvanredno malim kolicinama sredstava za ciscenje). Iskustva nemalog broja lekara pokazuju da je delovanje mnogih supstanci koje izazlvaju oboljenja u uobicajenim koncentracijama, sasvim obratno kada se upotrebe sasvim razredene. Proces razredivanja naziva se u homeopatiji potentizacija i sastoji se u sledecem. Pomesa se 1 deo neke supstance sa 9 delova ciste destilisane vode (u ovom slucaju supstanca je bio pepeo sagorelih delova tela divljeg zeca), zatim se jedan deo takvog rastvora pomesa sa novih 9 delova destilisane vode. U toj smesi odnos supstance i vode je 1:100. Od tog rastvora uzme se iznova jedan deo i mesa sa novih 9 delova destilisane vode itd., sve do nezamislive razredenosti e prvobitne supstance. Tako razreden rastvor ima moc homeopatskog delovanja. Takvom postupku pribegao je beli hermetista. Njegova polazna pretpostavka bila je da su sagoreli organi kod zeceva fizioloska osnova nagona odrzanja vrste. Ideja mu je bila da izazove kod zecova panican strah delujuci na njihova tela minimalnim kolicinama pomenutih supstanci. Homeopatska potentizacija trebalo je da preobrazi instinkt odrzanja vrste u njegovu suprotnost, stvarajuci u zivotinjama stanje potpune nesigurnostl. Ostalo je samo da se dobijena smesa rasprsi u vidu spreja i da ga zecevi unesu u organizam preko disajnih organa. Operator je smatrao da ce dejstvo biti isto kao kod leminga, sicusnih glodara, koji u trenutku kada se prekomerno namnoze dozivljavaju iznenadan preobrazaj nagona samoodrzanja, poremecen nagon ih tera da se okupe u velike grupe i napuste dotadasnju teritoriju, krecuci se do prve velike prepreke (reke ili mora), gde izvrse masovno samoubistvo. Ostaju u zivotu samo retki pripadnici vrste i oni zapocinju novi ciklus razmnozavanja. Ovaj moderni alhemicar lzasao je na povetarac sa velikim sudom punim razredene smese i pomocu cetke duge dlake rasprsio na vetru sicusne kapi tecnosti. Istu stvar uradili su njegovi pomocnici na vise mesta na granici Kejzehlinkovog poseda. Prosla su dva dana bez ikakve vidljive promene u ponasanju zivotinju. Treceg dana dogodila se cudna stvar. Od ranog jutra pocela je da se formira ogromna skupina zeceva oko stabla starog jasena u blizini grofova kuce. Bili su ocito u stanju velikog nemira, unezvereno su se kretali, gurali, gazili jedni druge. Istovremeno su pristizale nove mase zeceva sa svih strana, ne obaziruci se na ljude koji su im bili na putu. Kao da ih je mcini nagon terao uo dredenom pravcu bez obzirana sve. Na udaljenim delovima imanja nastalo je jos nekoliko slicnih skupina. Predvece, sve skupine spojile su se u ogromni zecji copor i zatim, kao da su zahvaceni nesavladivim strahom, iscezli u pravcu severa. Tokom mnogih godina docnije nijedan zec nije primecen na Kajzerlinkovom imanju.Svi ucesnici konferencije i seljaci iz okoline bili su fascinirani ovim neuobicajenim obrtom. Svi osim samog operatora. On nije imao ni truni sumnje u ishod operacije. Osim toga bio je umoran i rezigniran. Bilo mu je ostalo jos dve godine zivota i on je to znao. To je bio covek kojeg je Adolf Hitler, za koga se po Nemackoj i Austriji pricalo da je crni mag, mrzeo vise od svih ljudi na svetu. Njegovo ime bilo je Rudolf Stajner.

Rudolf Stajner (1361-1925) se rodio u Kraljevici, u Hrvatskoj, koja je u to vreme bila pod Austro-Ugarskorm. Kako mu je otac bio zeljeznicki sluzbenik, porodica se seljakala iz mesta u mesto. U njegovom detinjstvu nije bilo niceg sto bi ukazivalo na buduci visok domet u svim oblastima koje je zahvatio. Imao je skromne uslove za razvoj i sasvim obicno detinjstvo, ali i svestrana interesovanja. Sa 18 godina upisuje se na Visoku tehnicku skolu u Becu, gde je od samog pocetku bio veliki protivnik uske specijalizacije. Uporedo sa tehnickim naukama izucavao je umetnost i filozofiju. lako je za kratko vreme stekao svestrano obrazovanje, jedan od njegovih prvih ucitelja, koji mu je usmerio paznju na hermeticku misao, bio je skromni seoski travar Feliks Kogutski. Njegova docnija opcinjenost Geteovim proucavanjem biologije vuce korene iz poznanstva sa Kogutskim i narodnom herbalistickom tradicijom. Bio je i intiman prijatelj Raze Majreder, istaknutog borca a za prava zene, tako da se preko nje zainteresovao za onovremene socijalne pokrete.  Na njegovo formtranje odlucujuci uticaj izvrsili su Geteovi radovi koje je veoma pomno izucavao. Upravo svestrano poznavanje Geteovih dela donelo mu je mesto u Geteovom arhivu u Vaimaru, 1890 godine i verovatno bilo presudno u njegovom izboru doktorske disertacije iz oblasti filozofije, iako je zavrsio tehnicki fakultet. Ovakav spoj raznorodnih interesovnnia natkrilio je docnije antropozofsku doktrinu ciji je on tvorac. Antropozoflja, sto doslovno znaci ‘covecanska mudrost’ je u stvari izucavanje spiritualne prirode coveka i univerzuma strogom disciplinorn i bezmalo naucnom metodologijom. Pada u oci kollko se antropozofija u tom pogledu razlikuje od svoje starije sestre teozofije, cija su spekulativnost i nekontrolisano orgijanje fantazije odbili mnoge ozbiljne umove. Kada je Stajneru bilo 23 godine poduhvatio se da napise i uredi za izdavanje komentare o Geteovim naucnim spisima za ediciju nemackih klasika. Njegov dugotrajan boravak u arhivi Getoovih radova bio je prlika da izravno kopa po dnevnicima i ne objavljenim rukopisama velikog pesnika i on je taj zlatni limun iscedio do kraja. Njegovu paznju najvecma je privukla Geteova teorija metamorfoze, po kojoj se nizi obllci postojanja preobrazavaju u vise kao posledica delovanja nadfizickih energija na njih. Sledeci zakon metarmofoze u zivotnom ciklusu biljaka, Gete je dosao do ideje arhetipske biljke. To je u Stajneru probudilo nadu da ce otkricem istih zakona metamorfoze u visim carstvima prirode (zivotinje i covek) dokuciti spiritualne arhetipe svih zivih stvari. Najveci nernacki pesnik nije za zivota dosegnuo te uzvisene ciljeve, ali je Stajner,oslanjajuci se na njegove nagovestaje, otkrio sasvim nov oblik saznanja-imaginativno saznanje. Tokom licnog razvoja, cije se trajanje proteglo na citav zivot, njegova svest, aktivna na nivu visih vibracija, otkrila je spiritualnu osnovu ne samo biljnog sveta,vec i mineralnog, zivotinjskog i ljudskog. Godine 1897 dobija u Berlinu mesto urednika casopisa ‘Magazin lir Literatur’ i u sirokom rasponu njegovih interesovanja istaknuto mesto dobija knjizevnost. Dve godine kasnije stupio je u prvi brak, koji nije bio srecan. Okoncao se razvodom posle sedam godina. U vreme sklapanja braka usredsredio se na takozvane okultne nauke, prisavsi im sa istom ozbilinoscu i skrupuloznoscu kao izucavanju Geteovih radova. U to vreme dosao je u dodir sa berlinskim teozofima, medu kojima je istaknuto ulogu imala Marija Ion Sivers, sa kojom je od tada bio nerazdvojan. Kao hermetista eksponirao se 1889 javnim predavanjem o okultnim momentima Geteovog zivota (bilo ih je mnogo), a potom predavanjem sa temom ‘Hriscanstvo kao mlsticna cinjenica’. On je tada, kao spirtualni akumulator, vec bio pun. Dosla je vreme njegovog praznjenja. Za razliku od vecine teozofa, po pravilu teoreticara, on je bio u srzi prakticar i intenzivna praksa bila je izvor njegove unutrasnje snage. Sve vreme ruda u arhivu u Vajmaru i potom u Berlinu radio je naporne vezbe koncentracije i meditacije i njegove psihicke vizije rapidno su postajale sve zivlje i jasnije. Godine 1901 putuje sa Marijom fon Sivers na teozofsku konferenciju u London. Tu je dobio punomocje za osnivanje nove nemacke teozofske grupe, jer je otpre postojala u Nemackoj grupa teozofa na celu sa dr. Francom Hartmanom – ovaj je istovremeno bio jedan od prvih clanova seksomagijske clanova OTO. Upravo ovakvo zaobilazanje Hartmanovog autoriteta bio je jedan od neposrednih uzroka docnijih sukoba u nemackom teozofskom ogranku Stajnerovog otcepljenja. Nekoliko godina docnije Stajner je postao clan OTO, ali je svoju pripadnost toj organizuciji brizljivo krio, tako da je njegovo clanstvo hermetickom redu OTO vecini daniasnjih antropozofa nepoznato. Razlozi su shvatljlvi. To je bilo tajno drustvo ciji su clanovi polagali vrlo stroge zakletve tajnosti. OTO su inicijali, a pun naziv organizacije jeste Red Orijentalnih Templara (Ordo Templi Orientts). Srz ucenja OTO je seksualna magija, a vreme za takvo ucenje bilo je krajnje nepovoljno. To je bio pocetak dvadesetog veka i Sigmund Frojd tek je poceo da dize glavu. Sasvim je shvatljivo da je Stajner svoju prtipadnost OTO krio i da ju je docnije, kada je zaorao antropozofsku brazdu, tako zadihano poricao. Njemu nasuprot cinjenice govore drugacije, jer kako kaze stara poslovica ako laze koza ne laze rog. Stajnerova pripadnost OTO nimalo ne rusi pozitivnu sliku koja se dobija proucavanjem njegovih radova zivota. Pre bi se moglo reci da je to bila srecna okolnost, jer mu je tehnika sublimacije seksualne energije, koju je tu izucio, dala neophodnu snagu za proboj antropozofije i kidanje pupcane veze sa teozofskom maticom.

Kada je kasnije antropozofija prerasla u snazan pokret Stajner je ulozio vellke napore da prikrije svoju pripadnost OTO, a kada su mu neki teozofi, ciljajuci na njegove ritualne aktivnosti, prebacili petljanje sa seksom on je posvetio znacajan prostor u svojim autobiografskim spisima poricanju takvih tvrdnji. Tesko je izneti direktan dokaz ovakve tvrdnje, jer se u arhivama hermetickih organizacija toga vremena uglavnom srecu umesto pravih, magijska imena clanova, pa ipak,mnoge cinjenice govore na suprot Stajneru. Da ih ukratko razmotrimo. Stajnerovi rituali, praktikovani do Prvog svetskog rata, istovetni su sa ritualima nizih stepena OTO. Neko vreme Stajner je svoju grupu nazivao Ezotericnim Rozenkrojcerima, a to ime nosili su clanovi osmog stepena OTO. Dalje, Alister Kroli, a on vazi za veoma pouzdan izvor podataka, navodio je u vise navrata da je Stajner Posvecenik OTO. Isto tvrdi i Dzon Sajmonds, literarni izvrsilac Krolijevog testamenta, kome su bili dostupni svi neobjavljeni Krolijevi radovl, beleske i prepiska. Zatim, dr. Felkin, jedan od voda Stele Matutine, hermeticke organizacija nastale na razvalinama Zlatne Zore i Stajnerov privrzeni sledbenik bio je clan britanske grane OTO, ciji je neprikosnoveni voda od samog pocetka bio Alister Kroli. Clanovi Stele Matutine vecinom su smatrall Krolija crnim magom, tesko je objasniti sta je dr. Felkln trazio u drustvu Krolija i njegovih privrzenika. Izgleda sasvim prihvatlivo da je u OTO usao na sugestiju Stajnera. To nije sve. Naziv berlinske Stajnerove grupe bio je Misterija Mistika Eterna, a ‘Misterija Mistika’ je deo imena svih nacionalnih OTO organizacijia. Britansko OTO imao je zvanican naziv Misterija Mistika Maksima, a svajcarski OTO zvao se Misterija Misfika Veritas. I najzad, iako je OTO bilo tajno bratstvo, kroz njegov zvanicni organ, casopis sa internom cirkulacijom „Oriflamme“ procurila bi s vremena na vreme neka pikantna vest. Tako je 1906 godine u njemu objavljeno: ‘Brat Rudolf Stajner iz Berlina, nosllac 33 stepena, i Braca i Sestre povezani sa njirn, dobili su dozvolu da formiraju ogranak i Veliki savet pod nazivom Misterija Mistilca Ekroa u Berlinu. Doktor Stajner je odreden za zamenika Velikog Majstora sa jurisdikcijom nad clanovima koje je vec primio ili ce primiti’…“Stajneru to vreme nije dezavuisao „Oriflamme“. Tako je po svemu sudeci, OTO doprineo sirenju antropozofije, jer je Stajner uspesno savladao tehnike preobrazaja seksualne energije i stvorio sopstveni pokret, kao sto su, istotako koristeci OTO metode Ron Hjuberd i Luis Spens stvorili svoje kultove, koji danas broje stotine hiljada clanova rasejanih sirom sveta (Sajentologija i AMORE).

Predasnji nemacki teozofi i nova grupa na celu sa Stajnerom koegzistirali su neko vreme u miru. Klicu neslaganja krilo je u sebi Stajnerovo neslaganje sa smerom aktivnosti teozofskog pokreta uoci prvog svetskog rata. On se mrstio na mahnita nastojanja Ani Bezant i Lidbitera de Krisnamurtija proglase mesijom nove epohe, a nije imao nista vece razumevanje za svadje teozofske vrhuske oko naklonosti himalajskih Mahatma. Neposredan povod otcepljenja bio je Stajnerov sukob sa dr. Francom Hartmanom, teozofom stare garde i jednovremeno, jednim od osnivaca OTO. Dr Hartman, poznat medju hermetistima pod nelaskavirn nadimkom ‘Prljavi Franc’, bio je od samog pocetka Stajnerov protivnik. Smatrao ga je karijeristom-intelektualcem koji pokusava da lovi u mutnim vodama hermetike i protivio se njegovom prijemu i u teozofsko drustvo i u OTO. Od 1889 godine njegov sekretar bio je izvesni Hugo Folrat, nesvrseni student sa mnogo smisla za biznis i malo licnog morala. Oko 1907 Folrat je iznenada poceo da se predstavlja kao Her dr. Folrat – doktor nauka sa Tibingenskog univerziteta i uz Hartmanovu potporu preuzeo je da vodi literarnu sekciju Teozofskog drustva. Neposredno potom Stajneru su pocele da pristizu mnogobrojne prituzbe na njegovo ponasanje i nemoral. Kada je Folrot biblioteku litorarne sekclje pretvorio u svoje privatno izdavacko preduzece ‘Teozofska Izdavacka Kuca’ u Lajpcigu, Stajner ga je izbacio iz Teozofskog drustva. Tome su se usprotivili svi teozofi prve generacije na celu sa Hartmanom, a ni Folrat nije sedeo skrstenih ruku. Osecajuci da ce njegovo iskljucenje imati veoma losih posledica za njegov biznis, iza Stajnerovih ledja pozalio se Ani Bezant. Ona se prividno slozlila sa Stajnerovom odlukom, ali je odmah zatim imenovala Folrata za nemackog predstavnika u Redu Istocne Zvezde. Za Stajnera je sve to skupa bilo previse i pocetkom 1913 godine, pracen vecinom nemackih teozota, on se otcepio i obznanio svetu radjanje antropozofije. Stajnerova antropozofija je plodan ukrstaj teozofskog ucenja o karrni i reinkarnaciji, hermetickoj inicijaciji kao metodi ekspanzije svesti, o slojevitoj konstituciji ljudske psihe, sa postojecim ucenjima zapadnjacke hermetike, njegovim licnim shvatanjem Geteovog ucenja o metamorfozi i misticnog hriscanstva u njegovom tumacenju. Po Stajnerovom dubokom uverenju antropozofija je nudila resenja za goruce drustvene i politicke probleme, imala mnogo toga da ponudi medicini, umetnosti, vaspitanju i opismenjivanju ljudskog roda. Njegova ‘spiritualna nauka’ nije bila spekulativna. Izvor njegovih ucenja bila je, kako je sam tvrdio njegova probudena i egzaltirana spiritualna percepcija, koja u svakom pogledu nadilazi culnu percepciju. Za njegovo ucenje bitno je insistiranje na spirtualnim vizijama kao izvoru objektivnog znanja. Sa budenjem i izostravanjem spiritualnog sagledavanja svetu, covecje spiritualne percepcije, struktura vlisih planova i bica sto na njima egzistiraju, u svevecoj meri otkrivaju se coveku i njegovo objektlvno znanje o kosmosu raste. Po tvrdenju njegovih savremenika, Stajner je u vrlo visokom stepenu razvio svoje medijumske sposobnosti, tako da je bio u stanju da akasicnu hroniku odnosno ‘tragove akase’ cita kao knjigu i tako obznani istoriju iscezlih civillzaclja, Atlantlde i Lemurije. U svakom slucaju cinjenica je da je bio vidovit, da je bio u stanju da tacno predvide iznenadne obrte u dogadajima, nedokucive za logicko misljenje. U njegovom ucenju postepeno je dobijao sve vecu ulogu arhetip Hrista, tako da je oko njega Stajner izgradio posebnu nauku hristologiju. Na ovom ucenju bila je zasnovana i Hriscanska komuna unutar Antropozofskog drustva, veoma slicna danasnjim kultovima takozvanog neohriscanstva, poniklim u krliu hipi pokreta u Kaliforniji. Iako su Stajneru spiritualne vizije visih svetova bile izvor najdubljih saznanja, njihova primena bila je sasvim ovozemaljska. Upravo veza sa majkom zemljom dala je unutrasnju snagu i dugovcenost antropozofskom pokretu. Mozda je najdubljeg traga Stajner ostavio u pedagogiji i arhitekturi. Njegov sistem euritmije, uoblicen u saradhnju sa drugom suprugom, Marijom fon Sivers, imao je vidnog uticaja u skolstvu Austrije i Nemacke. A sve sto je imao da kaze u arhltekturi ovaplotio je u Getenaumu, svetskom centru antropozofskog ucenja. Nije mu bilo dopusteno da ga izgradi u Minhenu, tako je izbor pao na Dorlah u vazda neutralnoj Svajcarskoj. Projekat je u celosti bio njegov, izgraden sa neizmernom ljubavlju i ogromnom energijom. Kao gradju koristio je drvo u istoj srazmeri koja se koristi u izradi violine. Getenaum, cedo njegovih astralnih vizija, trebalo je da preobrazi kosmicke vibracije u delotvorne spiritualne impulse ljudskog duha, Gdenaum je predstavljao u spoljasnjoj arhitekturi i unutrasnjoj konstrukciji mnogostruke odnose coveka i makrokosmosa. I tu je veliki Austrijanac ostao dosledan. Uzvisene kosmicke ideje morale su dobiti zemaljsko ovaplocenje – zamislio je Getenaum kao slobodan univerzitet okultnih nauka, antropozofije i religije, gde bi se studenti posvecivali moralnom, spiritualnom, umetnickom i naucnom usavrsavanju za shvatanja najdubljih pitanja univerzuma i ljudske duse.Da li je Stajner video buducnost taka jasno kao sto ostali smrtnici vide svet fizicke realnosti U svakom slucaju ne uvek. I za njega je zivot imao iznenadjenja, ponekud veoma bolna. Vek prvog Getenauma bio je kratak. Vodstvo nemacke nacisticke partije bilo je izuzetno crno-magijski usmereno. U nekoliko navrata Hitler je pomenuo Stajneru kao glavnog neprijatelja nacisticke buducnostl Rajha. Na Novu godinu 1923 nacisti su podmetnuli pozar i Getenaum, izgraden ogromnom Stajnerovom energijom i novcanim prilozima antropozofa citavog sveta, pretvoren je u pepeo. Od tog udarca on se nije oporavio. Tada je ustvari umro, iako je dogorevao jos dve godine. Stajner je bio samosvojna licnost. Njegov sistem, pak, ima velikih slicnosti sa teozofskim. Osnovna razlika je u shvatanju smera psihicke evolucije. Po teozofskoj doktrini, danasnji covek presao je dug put od prethodnih primitivnih rasa, lisenih sposobnosti misljenja i ostalih psihickih funkcija. Jos duzi put ga ceka u razvicu urodenih bozansklh potencijala. U dalekoj buducnosti ljudska rasa postace pleme besmrtnih bogova. Po Stajneru, istina je da se covek razvija, ali ne napred, vec moglo bi se reci unazat, prema izgubljenoj bozanskoj prirordi, koja je nekada davno bila njegova. On se kroz mucne napore tokom mnogih eona vraca samom sebi, svome istinskom sopstvu.Ovakva, na prvi pogled apstraktna razlika, ima za posledicu sasvim prakticno obrtanje uobicajene procedure inicijacije istocnjackih hermetickih sistema, koje je teozofija doslovno presadila na Zapad. U istocnjackim skolama psihicko razvice ide uzlaznom linijom -budenje psihoenergetskih centara (cakri) odozdo navise. Fitilj psihicke iluminacije pali se u najdonjoj cakri – muladhari – tesno povezanoj sa seksualnom energijom coveka, pa se ide prema visim cakrama, sve do najvise, sahasrare, koja pociva u temenu glave. Upravo stoga istocnjacke skole zahtevaju izolaciju u grupu istomlsljenika, strogi nadzor Ucitelja, uklanjanje seksualnih nadrazaja i tome slicno. Stajnerov sistem inicijacije u potpunorn je skladu sa hermetickom tradicijom Zapada -budenje centara ide odozgo nanize, od mozdanih centara niz kicmu do najnizih. Njegov sistem zahteva spirtualno budenje uz puno angazovanje u svakodnevnom zivotu. Licno je davao primer takvog ruzvica, jer je razvio mnogoliku delatnost, stekao je enciklopedijsko znanje, aktivno se bavio umetnoscu, odrzao je tokom zivota nekoliko hiljada izvrsnih predavanja, napisao pedesetak knjiga, borio se, nestedimice sagorevao u trenju sa zivotom. Za razliku od vecine zapadnjackih sistema prakticne hermetike, oslonjenih, po pravilu, na Drvo Zivota – kako u prakticnom radu tako i u prikazu stepena individualnog duhovnog razvica – antropozofski sistem ima samo 3 stepena: 1. Iskusenistvo 2.Iluminaciju i 3. Inicijaciju(posvecenie). Njima, uprosceno receno, odgovaraju tri nivoa spiritualne percepcije: 1. lmaginacija 2. Inspiracija i 3. Intuicija.

– Imaginacija omogucava ljudskom bicu da prekoraci granice racionalnog misljenja, opterecenog zakonima fizicke stvarnosti.

– Inspiracija otkriva nevidljive svetove univerzurna, omogucavajuci coveku da shvati bica ciji je smer evolucije razlicit od evolucije ljudske vrste.

– Intuicija mu pruza mogucnost da stupi sa njima u kontakt i da pojmi makrokosmos kao beskrajno polje ispoljavanja spiritualnih energija. Intuicija mu omogucava ‘citanje’ i odgonetanje Akasa Hronike ili Tragova Akase. Hermetika uci da se sva zbivanja odrazavaju u kosmickom etru -Akasi- i tu ostaju doveka fiksirana kao na univerzalnom filmu. ‘Citati’ Akasa Hroniku znaci intuicijom sagledavati u nju utisnuta zbivanja svetske istorije i buducnosti, u cemu je Stajner bio istinski Adept. Podatke o propasti drevnih civilizacija – Atlantlde i Lemurije on je dobio upravo na takav nacin. U svom delu ‘Prikaz okultne nauke’ kaze Stajner: “Svako ko je u stanju da razvije svoju perceptivnu sposobnost od vidljivog do nevidljivog sveta doci ce, tokom vremena, do nivoa na kojem, ce biti u stanju da sagleda nesto sto se moze uporediti sa ogromnom spirltualnom panoramom u kojoj su socuvani svi prosli dogadaji i istorije sveta“. Konacna ocena Rudolfa Stajnera, tog kazivaca nevidljivih svetova, izaziva, po pravilu, nedoumice u ljudima van antropozofije. Bio je genije, u to nema sumnje. Plodovi njegovog sagorevanja, pak, ne nose obelezje originalnosti. Pre su skladan spoj postojecih ucenja, propustenih kroz filter njegovog duha, nego izvorni impuls koji se razlistao u nove vrednosti. On je veci u licnom primeru nego u ciljevima kojima je kao uzor posluzio, ne njegova dela, nego samo delanje nas uzbuduje. Njegov istinski duhovni zavicaj bili su nevidljivi svetovi, bez obzira dali ih je otkrio ili sam stvorio. Kao neki neustrasivi moreplovac oplovio je na moru duha svoj nevidljivi svet i potonjim generacijama zapisao ono sto je video. Mnogi iduci njegovom stazom nalaze dan-danas luku spokoja. U ovo nase vreme ima ljudi koji tvrde da su mnogi velikani duha nadljudska bica, naseljena u telima smrtnika, cija kosmicka duznost da covecanstvu ukazu na nove puteve i nove vrednosti. Oni dolaze iz dubina kosmosa ili ih bezmerje Kolektivnog Nesvesnog poradja u raskrsnim trenucima ljudske rase. Izgledaju kao ljudi, no oni su nad ljudi, izgledaju kao ostali smrtnici, ali ih mi, nejasno osecajuci neku nedokucivu razliku, nazivamo besmrtnicima. Oni uce ljude da prave tocak, pale vatru, pretvaraju snagu vodenih bujica u svetlost, uce ih zakonima covecnosti i kako da sebe dovedu u sklads a gibanjima kosmosa. Kad od zanesenjaka sto u to tvrdo veruju cujemo takve price, mi se slatko smejemo njihovoj bezazlenosti. Kada je rec o Rudolfu Stajneru, kao danam smeh nije tako glasan, kao da se neka cudna slutnja zgusnjava u nama

2 comments on “RUDOLF STAJNER – (Antropozofija)

  1. Čudi me da se sukobio s Hitlerom,budući da znam da je i Štajner otvoreno govorio da su ljudi plave kose i plavih očiju inteligentniji od ostalih boja i rasa.Sigurno nije mogao tolerirati genocid…

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s