ZAPANJUJUCE CINJENICE O ISCELJUJUCOJ SPOSOBNOSTI MOZGA

mozak

Posmatrali smo u čudu, kako mlada devojka, u svojim ranim dvadesetim, prelepo svira klavir, iako joj je pre toga “muzički mozak” i veći deo desne hemisfere, hirurški odstranjen.

Godine 1968, doktor Džon R. Plet (John R. Platt), eminentni neurolog, biofizičar i socijalni psiholog, objavio je da naš mozak nema, kako se do tada mislilo, 12 – 14 milijardi moždanih ćelija, već sto milijardi. Postoji oko hiljadu međusobnih veza ili sinaptičkih spojeva po ćeliji, ili oko hiljadu triliona međuspojeva ukupno. Ako bismo koristili po trideset hiljada novih spojeva svake sekunde našeg života, ne bismo uspeli da ih sve iskoristimo. Iznad svega ovoga, u svakoj pojedinačnoj ćeliji (ovo uključuje otprilike deset triliona ćelija u ostatku tela) kapacitet informacija zapisanih u DNK predstavlja broj koji je trideset puta veći od ukupnog broja slova zapisanih u Enciklopediji Britanici. Za matematičara je to oko 6 x 109. Ako bi se rastegnula DNK u svih deset triliona ćelija i povezala da čini neprekidni niz, dobila bi se putanja koja nadmašuje širinu celog Sunčevog sistema! Na pitanje jednog profesora, inače zagovornika organske evolucije: ”Kako teorija evolucije objašnjava razvoj ljudskog mozga koji ima sposobnost da rešava probleme mnogo veće od onih sa kojima će se tokom života susresti? Prema evolucionoj teoriji organizam razvija samo one sposobnosti koje su mu neopodne.” Bio je iskren i objasnio da evolucionistička teorija nema valjano objašnjenje za ovu pojavu.

A onda je on upitao:

“Zašto verujete da mozak ima kapacitet koji ne možemo upotrebiti tokom celokupnog životog veka?”

Učinilo nam se da smo videli iskricu u njegovom oku kad je postavio to pitanje i pomislili smo da možda očekuje teološko objašnjenje budući da je znao da smo religiozni. Naravno, nismo imali srca da ga razočaramo, pa smo odgovorili: ”Verujemo da kad je Bog stvorio prvog čoveka po svom obličju, nije imao nameru da ga poživi šezdeset, sedamdeset pa čak ni sto godina. Bog je planirao da čovek živi večno.

mozak

Zato ga je opremio mozgom kojem ne bi bio problem da se fascinira beskonačnim univerzumom kroz beskrajnu večnost!” Ljubazno, ali ozbiljno, profesor je rekao: “Možda ste u pravu.” I mi čvrsto verujemo da jesmo. Slažemo se sa autorom koji je napisao: “Svako ljudsko biće koje je stvoreno prema Božjem obličju, obdareno je istorodnom silom kao i sam Stvoritelj individualnošću, silom da misli i čini. Ljudi u kojima je ova sila razvijena jesu oni koji prihvataju odgovornosti, preuzimaju inicijativu i imaju uticajan karakter. Cilj pravog vaspitanja je razvijanje ove sile; obučavanje mladih da budu ljudi koji misle svojom glavom, a ne da budu puki odsjaj ideja drugih ljudi.” Ta jedinstvenost i individualnost ljudskog bića je vodila čuvenog neuro-istraživača Džona C. Eklesa da pred kraj predanog istraživačkog života izjavi sledeće: “Pošto materijalistički pogled na svet nije u stanju da objasni našu jedinstvenost, prinuđen sam da jedinstvenost sebe samog tj. svoje ličnosti pripišem činu natprirodnog duhovnog stvaranja. Teološki govoreći, svaka ličnost je neponovljiva Božja kreacija koja se usađuje u rastući fetus u vremenu između začeća i rođenja. To je činjenični dokaz unutrašnjeg jezgra jedinstvene individualnosti koji nije moguć bez ‘Božanske kreacije’. Priznajemo da nijedno drugo objašnjenje nama nije logično; niti genetska jedinstvenost sa svojom fantastično neverovatnom kombinatorikom; niti diferencijacija pod uticajem faktora sredine koja ne determiniše nečiju jedinstvenost, već je samo modifikuje. Zaključak je od neprocenjivog značaja. On iznova učvršćuje naše verovanje u postojanje ljudske ličnosti kao čovekove celokupnosti i njenog čudesnog porekla u Božjem stvaranju. Po njoj prepoznajemo Boga ne samo kao transcedentnog Tvorca svemira, Boga u kakvog je Ajnštajn verovao, već kao Oca punog ljubavi kome dugujemo sebe same.” “Ovim izražavam svoje napore da sa dubokom poniznošću razumem ličnost sebe samog, kao biće koje je u stanju da doživi sopstvenu stvarnost. Nudimo vam ovo u nadi da ćemo mi ljudi biti u stanju da otkrijemo tu veru koja preobražava u značenju i značaju ovu predivnu avanturu koja je svakome od nas darovana u našem malom mikrokosmosu, kroz naš predivni mozak koji je naš kontrolni centar u procesima memorisanja, kreativnosti i uživanja u odnosima sa drugim bićima.” Neki neuro-naučnici veruju da na rođenju mozak sadrži najveći broj neurona (nervnih ili moždanih ćelija) u toku celog života. (Ovo je verovatno istina za mnoge osobe, ali ne i za sve) Od tada, kažu ovi naučnici, moždane ćelije izumiru neverovatnom brzinom, posebno u nekim delovima mozga. Ustanovljeno je da kora velikog mozga, uključujući motornu koru i frontalne režnjeve, gubi oko pedeset hiljada neurona svaki dan. Ali ako odemo malo dublje u moždanu strukturu, postoji mali ili nikakav gubitak ćelija. Iako ne znamo pravi razlog smrti ovih ćelija, možemo načiniti naučnu pretpostavku na osnovu sličnog procesa gubitka moždanih neurona u poznim godinama. Ono što zasigurno znamo jeste da ako prestanemo da koristimo moždane ćelije, one izumiru. Ovo je rezultat 28-ogodišnje studije u kojoj je praćeno četiri hiljade stanovnika države Vašington. Princip je jasan: “Iskoristi ili izgubi!” Naravno, iako je neupotreba važan, nije i jedini činilac gubitka. Destruktivne strane materije, nedostatak kiseonika, nedovoljna i hranidbeno siromašna ishrana, infektivne bolesti, neodgovarajuće okruženje i povrede glave, takođe u velikoj meri doprinose gubitku ovih dragocenih ćelija. Ovaj gubitak za sobom vuče neizbežne posledice – slomljen mozak! – kao što su onesposobljenost, napredujuća degeneracija, mentalna konfuzija, iskrivljeni doživljaj i gomila emotivnih poremećaja! Naučnici su pronašli važnu stvar. Mozak ne voli da bude slomljen! Ustvari, kad neuron u mozgu umre, mozak istog momenta odašilje “komunalnu jedinicu” makrofaga, da počiste mrtvo tkivo pre nego što ono “zagadi” moždano okruženje.

mozak02

Mozak onda naredi armiji rezervista astrocitima da se pripreme za desant i ispuste tovare “faktora rasta neurona” (nerve growth factor) čim za to dobiju zeleno svetlo. Proučavaoci mozga su otkrili da mozak čeka da mi, ili neko ko brine o nama, izda naređenje. Ovakvo naređenje izdajemo svaki put kad se nateramo na razmrdavanje našeg tela i mozga. Baš tako! Mi sami, ili neko ko nas voli i brine o nama, smo u stanju da isceljujemo! Svojim očima smo videli dete koje nije imalo centar za sluh, gledanje i druge velike i važne moždane strukture; dete koje je trebalo da nikad ne progleda, da nikad ne začuje zvuk, ili uradi išta sem da leži paralizovano u krevetu do kraja života. Posmatrali sam njegovu majku kako ga dugo vremena sa ljubavlju snažno masira. Gledali smo kako mu pridržava glavu i grudni koš, dok ga ohrabruje da zapuzi – da pokuša da upotrebi ruke i noge. Posmatrali smo je kako njegov svet ispunjava predivnim zvucima i prizorima, sve vreme dok ga snažno masira. I videli smo njegovo puzanje! Videli smo da je odgovorilo na prizore i zvukove koje mu je uputila! Videli smo, i to dobro! Snimci njegovog mozga su pokazivali da je razvoj zaustavljen na nivou primarnog moždanog tkiva, na samom početku. On je imao tako malo da ponudi. Ali, kao odgovor na majčinu stimulaciju, taj jednostavni i nerazvijeni mozak je izdao naređenje armiji astrocita da se rastrči svud po mozgu i oslobodi faktor rasta neurocita, kako bi iznikli novi moždani putevi i veze između nekolicine neoštećenih teritorija. Ove nove veze, na novoj teritoriji, nastaloj kao odgovor na odgovarajući i kontinuirani trud, oslobodile su nove hemikalije kako bi se električna pražnjenja mogla prenositi i time omogućiti novonastalim enzimima da ovom detetu omoguće da koristi svoje udove, oči i uši. Posmatrali smo u čudu, kako mlada devojka, u svojim ranim dvadesetim, prelepo svira klavir, iako joj je pre toga “muzički mozak” i veći deo desne hemisfere, hirurški odstranjen. Njeni hirurzi su verovali da će ostati paralizovana i vezana za krevet u ostatku svog života. Ali ona je insistirala da nauči da svira klavir. I određenim, odgovarajućim i usmerenim naporima, naučila je. Ima još mnogo toga da se nauči o misterioznom i strahopoštovanja dostojnom mozgu.

Iz knjige “Kako unaprediti mozak“

Izvor: http://www.vestinet.rs


2. TEKST – NE ZELITE NECEGA DA SE SECATE? SADA SECANJE MOZETE OBRISATI Mozak i sećanje

Budućnost je stigla! Dosad je oko 40 pacijenata u svetu koristilo inovativnu terapiju koja deluje na traumatična sećanja čineći ih prihvatljivim, a na kojoj od 2007. godine radi laboratorija za traumatičan stres u Tuluzu. Radi se o antimigrenoznom jedinjenju „propanololu„, koji su koristili pacijenti u Tuluzu, Montrealu i Bostonu, preneli su francuski mediji. Ono se uzima oralno sat i po pre reaktiviranja traumatičnog sećanja i moglo bi da smanji emocionalno opterećenje vezano za to sećanje.

Kanadski profesor Alen Brine je prvi isprobao to jedinjenje 2000-tih godina u Montrealu kod osoba obolelih od hroničnih postraumatskih simptoma nakon agresija ili nesreća na putevima. U periodu od 2006. do 2007. godine, Brine je došao u Tuluz da podeli s ostalim naučnicima zaključke do kojih je došao, odnosno da je uspeo da jednom seansom terapije „propanololom“ smanji psihološku reaktivnost na sećanja (znojenje, poremećaj srčane aktivnosti…).

Subvencija ministarstva zdravlja, dobijena pre tri godine, omogućiće proširivanje ispitivanja u Francuskoj i poredjenje uticaja toga leka u odnosu na placebo (lažni lek).

www.vestinet.rs/

9 comments on “ZAPANJUJUCE CINJENICE O ISCELJUJUCOJ SPOSOBNOSTI MOZGA

  1. Aida Sejdic, ja vam ne saljem nista, niti vama niti bilo kome, sami ste kliknuli na opciju da primate postu sa bloga prilikom registracije i to vam se odvija automatski. Lep pozdrav..

  2. Dragi čitatelji,
    Samo pred par godina je pronađen u laboratoriju u Velikoj Britaniji centar u mozgu koji REGENERIRA sve organe tijela. Što znači regeneriranje? Ponovno rađanje. Životinje upotrebljavaju taj centar oduvijek, jer je u njihovom instinktu upotrijebiti taj centar. Čovjek se po prirodnom zakonu udaljio od instinkta, a nije razvio intujiciju i manipulatori mogu slobodno i nesmetano djelovati i varati čovječanstvo.
    Kad je životinja ozlijeđena, ona sa guturalnom vibracijom i pozitivnom energijom pokrene taj centar koji vrlo brzo regenerira ozljedu bilo provociranu od napadača bilo od nesreće koja je zadesila dotično tijelo. Ta regeneracija je vrlo brza i nikakvi lijekovi ni službene medicine a niti prirodni lijekovi ne mogu brže regenerirati. Ako promatramo delfine, pse, mačke i druge životinje, one pokreću, svaka na svoj način sa grlenim glasom i vibracijom taj centar, pa i sa jezikom ližu ozljede, sa mirisom usklade vrstu sline koja postaje liniment za ranu i emostatik ako krvari.
    Probali smo u traumatskoj bolnici u Draškovićevoj u Zagrebu jednoj pacijentici regenerirati potpuno smrskano koljeno kad su liječnici htjeli prenijeti iz kuka komad kosti u koljeno. Ona nije dozvolila, a regeneracija se desila u sedam dana i napustila bolnicu, a ostale pacijentice u istoj sobi su sa jednostavnim slomovima ostale mnogo duže na liječenju. Tako smo spriječili presađivanja bubrega, jetre, srca, štitnjače i umjetnih kukova i koljena.
    Pitanje: Da li se to smije znati ili je zabranjeno da se na ovom blogu kaže ne radi reklame, jer neće nitko se odazvati kao niti dosad – samo da se zna da postoji ovaj CENTAR u mozgu za kojeg službena nauka ne zna niti nakon otkrića u laboratoriju.
    Ovakve Prirodne novosti “ZAPANJUJUCE CINJENICE O ISCELJUJUCOJ SPOSOBNOSTI MOZGA” službenoj medicini smetaju jer oni gube pacijente koje treba manipulirati sa skupim aparatima i lijekovima, a životinje ne trebaju te aparate ni lijekove kao niti čovjek.
    Komentirao Giovanni Garbin – doktor Duhovne medicine.

  3. Ne znam zasto ali podsvjesno sam uvjek vjerovala da smo mi u stanju sebi pomoci kada smo bolesni vise nego sto to radi medicina i zahvalna sam Dr.Giovani na ovom komentaru kojim on to potvrdjuje . Hvala.

  4. Draga Vesna, imate li neki kontakt broj htio bi vas jedan dan nazvati ako ste u mogućnosti, ništa specijalno ne bi pitao niti u vezi vas osobno, zanima me dosta alternativa i sam sam prošao neke stvari u tom području, zanima me da vas nešto pitam, te vas molim kontakt neki broj na moj mail ledumzg@hotmail.com

  5. Ja sam se pridružila praćenju ove stranice prije par godina, ali sve manje vremena imam za to. Koji je način za prestati pratiti, odnosno odjaviti se?

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s