PRAVOSLAVNI SVESTENIK U MUSLIMANSKIM MOLITVAMA

Pravoslavni sveštenik u muslimanskim molitvama

Nikada nije ćutao o stvarima sa kojima se ne slaže: Prota Milorad Golijan

Milorad Golijan je tokom svešteničke karijere prošao ratnu golgotu, šikaniranja i maltretiranja, usled kojih je oslepeo.

Pravoslavni sveštenik u muslimanskim molitvama

Na početku rata u BiH spasao je dva imama iz džamije u Vlasenici, posle čega su mu govorili: „Dok Srbi ginu, ti spasavaš Muslimane.“ Kada je njegov narod počeo da ga smatra izdajnikom, a suprotna strana neprijateljem, dobio je premeštaj u sremsku eparhiju

AUTOR: KATARINA ŽIVANOVIĆ

– Strašno je biti bez očiju, ali tek kada ne budem mogao da volim, tada ću sebe smatrati invalidom – kaže za Danas prota Milorad Golijan, koji je tokom svešteničke karijere prošao ratnu golgotu, šikaniranja i maltretiranja, usled kojih je oslepeo. Devedesetih godina prošlog veka prota Golijan je bio ugledni sveštenik u Vlasenici, BiH. Bila je to, kako kaže, mešovita kasaba gde su ljudi svih veroispovesti živeli kao braća, dok nije izbio rat.

– Početkom 1992. savetovao sam Vlaseničane da odvedu svoje porodice na sigurno. Sukobi su bili sve veći, a ratne strahote se približavale gradu. Neki su me poslušali, neki ne. Jedno jutro mi je zazvonio telefon. Bio je to moj prijatelj imam. Drago mi je bilo što ga čujem, jer sam mislio da je u Tuzli, da se sklonio na sigurno. Međutim, on se nalazio u podrumu vlaseničke džamije sa još jednim imamom. Opkoljeni, nisu smeli da izađu – priseća se prota. Odmah je, kaže, obukao mantiju, otišao do džamije, i izveo ih napolje.

– Odvezao sam ih do opštine, gde sam zamolio predsednika da mi dozvoli da ih prebacim na sigurnu teritoriju. Nije pristao, već je pozvao policiju. Patrola ih je odvezla u najbližu stanicu, a ja sam seo u svog juga i krenuo za njima. Nakon žučne rasprave sa načelnikom, on ih je pustio i imame sam prevezao u Kladanj – priča prota Golijan. U Kladnju su ga savetovali da se ne vraća u Vlasenicu, već da ode za Srbiju. Pitao se zašto. U Vlasenici je bila njegova parohija, prijatelji, dom, život… „Gadno će biti, videćeš…“, govorili su mu prijateljski. I bilo je.

– Nakon povratka u Vlasenicu, ponašanje ljudi se promenilo. Komšije su prelazile na drugu stranu ulice kada me vide. Pljuvali me, psovali. Jedna žena, koju sam znao iz viđenja, nazvala me izdajnikom uz niz pogrdnih reči. „Dok Srbi ginu, ti spasavaš Muslimane“, govorila je. Ženu i decu sam poslao u Srbiju. Ja sam ostao. Sam, ponižen, poljuljane vere. Otišao sam na ratište, ali ne sa puškom, već u mantiji sa svojim oružjem – rečju utehe za ranjene sa svih strana – kaže prota. Zdravlje mu je već tada bilo narušeno, a zbog neizdržive situacije, gde ga je svoj narod smatrao izdajnikom, a suprotna strana neprijateljem, dobio je otpust od vladike Kačavende i premeštaj u sremsku eparhiju. Zajedno sa meštanima, popravio je napuštenu staru crkvicu koju su mu dodelili, i počeo da drži službu. Duhovne besede nikada nije pisao, niti ih čitajući prenosio vernicima, već je govorio iz srca. Pouke su nadahnjivale napaćen narod, i mnogi su ih snimali. Međutim, muke prote Golijana ne prestaju.

– Na sastancima sveštenstva sa vladikom nisam ćutao o stvarima sa kojima se nisam slagao. Uvek se isključivo govorilo o materijalnom – koliko se novca skupilo, šta treba da se gradi… Bio sam protiv toga. Protiv određivanja cenovnika za svadbe, sahrane i druge crkvene obrede. Ja ih nikada nisam naplaćivao, već je davao ko je koliko imao. Ko nije – nije. Sveštenici treba pre svega da budu duhovnici i da dele sudbinu ljudi, a ne da se bahate – smatra prota. Zbog neslaganja sa vladikom i drugim sveštenicima u eparhiji, skidaju mu čin arhijereja. Dobija premeštaj u Sabornu crkvu, gde su mu nadređeni bili mlađi sveštenici koji su stvari „uvek znali bolje od njega“. Potom mu dodeljuju crkvu u Hrtkovcima, gde ga narod prihvata, ali sveštenstvo ponovo šikanira.

– Otvoreno sam iznosio mišljenje o stanju u crkvi, i zato sam, valjda, bio meta kritika. Uvek sam se pitao – Šta će vladikama skupi automobili, čemu izgradnja velelepnih vladičanskih dvorova, kad narod nema šta da jede? Zašto postoji cenovnik crkvenih usluga i kada će teološke studije da se osavremene? Zna se šta su verske dogme i one su nepromenjive. Međutim, crkva je zajednica živih ljudi, sa problemima 21. veka, a ne srednjeg. Sveštenici treba da razumeju čoveka, da pokušaju da mu pomognu, da ga utvrde u veri, a ne osuđuju, što često čine – ukazuje prota. Usled stalnih stresova, prota Golijan se jednog dana, pre tri godine, onesvestio. U bolnici su mu konstatovali visok pritisak i šećer. Ubrzo je i oslepeo. Tada se, kao i više puta u životu, preispitivao gde greši i zašto mu se sve to događa.

– Odgovore sam nalazio u Jungu, Dostojevskom, svetootačkoj literaturi, ali pre svega u Liturgiji. Ona je osnova pravoslavlja. Malo je dobrih duhovnika danas, ali me raduje da ih ima među mladim sveštenicima i monasima. Obrazovanim, punim razumevanja i ljubavi prema ljudima. Znate, osnova čoveka nije zlo, već ljubav. Ljudi su se umorili od zla i traže dobro. Kakvo god bilo stanje u crkvi, vera će opstati – optimističan je Golijan. Nakon što je penzionisan, protu sve češće zovu na duhovne tribine širom Srbije. Poznat kao vrstan govornik, ali pre svega poznavalac teologije, psihologije i filozofije, govori o temama iz ovih oblasti, ali i iz svakodnevnog života. Njegova predavanja su uvek posećena, a u publici su mahom mladi. O politici ne govori, jer ga ne zanima, niti smatra da bi sveštenici, i crkva uopšte, trebalo da se bave politikom.

– Da li je reč o teološkim temama, problemima u braku, porodici, siromaštvu… sva pitanja koja mi postavljaju u suštini se svode na dva – „Otkud zlo?“ i „Gde je izlaz?“. Duhovnik mora da da odgovore na ova pitanja. Teološki fakulteti treba da se osavremene, a zašto i sveštenici ne bi organizovali seminare, poput lekara, pravnika, profesora..? Crkva mora da se približi narodu, da razume probleme čoveka i da odgovore – naglašava Golijan. Milorad Golijan je dosad napisao 15 knjiga, među kojima je i udžbenik iz veronauke. Zvanična crkva ga nije uvrstila u školsku literaturu „zbog slobodnijih shvatanja“, a izdavači ne pokazuju veliko interesovanje za njegova dela, jer su „isuviše religiozna i filozofska“. Ipak, prota Golijan je omiljen teolog među mladima, ne samo vernicima, već i onima koji se izjašnjavaju kao agnostici i ateisti. Njegov razgovor sa ateistom jedan je od gledanijih na Jutjubu. Oni koji nisu u prilici da sa protom razgovaraju lično, u diskusije mogu da se uključe putem interneta. Odgovor na pitanje koje je postavio sebi nakon spasavanja imama u ratom zahvaćenoj Bosni, a koje su mu nametnuli sunarodnici – „Da li sam pogrešio, da li sam zaista izdajnik?“, dobio je pre nekoliko godina sasvim slučajno.

– Prijatelj mog sina Strahinje, takođe sveštenika, stupio je preko Fejsbuka u kontakt sa jednom mladom ženom iz Tuzle. Muslimankom. Tom prilikom mu je rekla – „Svako jutro kada se probudim, prvo na koga pomislim i za koga se pomolim je prota Golijan.“ To je za mene najveća nagrada u životu. Velika je to stvar – kaže prota, drhtavim glasom.

– VIDEO – Prota Milorad Golijan u razgovoru sa ateistom Bukbar 01 11 2012 god
www.youtube.com/watch?v=04NZ8xrW4rw
– MNOGO VIDEA –
http://www.youtube.com/results?search_query=+Prota+Milorad+Golijan+&oq=+Prota+Milorad+Golijan+&gs_l=youtube.12…1717.13760.0.15119.12.11.1.0.0.0.87.707.11.11.0…0.0…1ac.1j2.ak9oag3P_aM

Pravoslavni sveštenik u muslimanskim molitvama

Izvor:http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/pravoslavni_svestenik_u_muslimanskim_molitvama.14.html?news_id=258812

5 comments on “PRAVOSLAVNI SVESTENIK U MUSLIMANSKIM MOLITVAMA

  1. Topli pozdrav svim blogerima!!
    Prava je steta i greh ne iskomentarisati ovakav primer ,pokazivanja nesebicne ljubavi, koja ocigledno mnogima manjka u ovom nasilnom svetu!!
    Meni bi bila velika cast da upoznam ovu staru i mudru dusu , i da mu kazem , da se on moze nazvati pravim i veoma hrabrim,Bozijim izaslanikom i slugom, jer to dokazuju njegove reci ,koje pretace u velika dela!!
    Ja sam gradjanka sveta ,u stvari, jednostavno bice, koga dotice svet, koji je otvoren prema najrazlicitijim dobrima, koja mu nudi svet i drugi ljudi, koji veruje u to da i pored svih uzasa, ratova, progona postoji nesto poput zajednicke sudbine covecanstva, u cemu svi ucestvujemo. Sve duse na ovoj planeti su jedno, i svaki zivot je dragocen, jer je dat kao dar od Boga sa svim onim zivotnim pravima i beneficijama, zato, g.Milorada Golijana dozivljavam kao deo svoje duse , kao jedninu Bozije energije i zahvaljujem se svakog dana sto , uprkos naraslom zlu , takvi ljudi kao sto je on , postoje i otvaraju nam oci i svest!!
    Neizmerno se zahvaljujem ovom coveku, sto mi raduje srce i daje nadu , da se svet moze promeniti na bolje!!
    Svako dobro vama Vesna i sve Bozije blagoslove !!

  2. Dragi čitatelji,
    Draga Marina,
    Drago nam je da se svjedoče Božja Djela i da se svi zajedno molimo kako je Marina napisala u zadnjoj rečenici:
    “Neizmerno se zahvaljujem ovom coveku, sto mi raduje srce i daje nadu, da se svet moze promeniti na bolje!!“
    Evo, to je MOLITVA sviju nas u svijetu da se zaustave ratovi, glad siromaha, nepravde, nasilja, da se liječe sve bolesti na prirodni način bez skupih lijekova i aparata, ne trebaju nikakve operacije niti transplantiranja, prirodna oplodnja a ne umjetna, MIR između svih Religija, MIR među etnijama i narodima, da ljudi zaborave mrziti, da se razvije LJUBAV BOŽJA, jer smo svi Sinovi Božji, da svećenici i laici zaustavljaju poplave, nevremena, klimatske promjene.
    Ako u Indiji Jogi mogu kontrolirati svoje tjelesne funkcije, onda mogu kontrolirati i klimatske promjene – to piše u Bibliji i u Ku’ranu, onda se ne treba čuditi da mi rastvaramo oblake oluje sa suradnjom Andjela, jer je sve provjereno i svjedočeno.
    Dragi prota Milorade, Vaša izjava da dok budete mogli da VOLITE nećete sebe smatrati invalidom. Nitko Vam ne može oduzeti LJUBAV BOŽJU, niti smrt fizičkog tijela.
    To nas je dovelo u intuiciju da Vi treba da ponovno vidite sa očima, jer Duhovno Oko ne može usahnuti.
    Kratka priča o jednom kršćanskom svećeniku Padre Serafino Dal Pont, 74 godine, koji je nama došao iz Torina (Italia), a 30 godina je bio misionar u Africi, najzad u Londonu. Upoznali smo se u Medjugorju pred 14 godina. On je predvodio 50tak mladih da osjete Molitvu izrečenu u Svetištu Majke Božje. Rekao je da je egzorcist i da ima dozvolu od Vatikana. Nije bio oduševljen sa svojim rezultatima, pa me poslušao da dođe u Zagreb kako mi to radimo. Bio je 11 dana i naučio mnoge stvari, također i kako Blagosloviti VODU da postane lijek za sve bolesti. Poslije oko 14 godina pojavio mu se Hodgkin na svim žlijezdama. Obratio se u Torinu liječnicima, operirali su ga na desnoj dojci i već su se proširile metastaze oko prsnog koša do kičme. Učinio je 2 kemoterapije i vidio da gubi snagu i da će umrijeti, nazvao me i pozvao sam ga. Bio je ovdje 3 mjeseca. Spavao je kod nas i bio je naš Brat u Kristu. Odmah je vidio poboljšanja bez lijekova i kemoterapije, odmah je dobio snagu, pa je u Crkvi sa Franjevcima i u zagrebačkoj Katedrali koncelebrirao Svete Mise sa ostalim svećenicima. Dogovarao se sa Biskupom i za biti siguran bio je kod nas oko 3 mjeseca. Vratio se u Torino i odmah su mu rekli da ide opet misionar u Liberiju, poznaje 3 afrička jezika, engleski, francuski i talijanski jer je Talijan. Sve je bilo na naš trošak, jer je Brat u Kristu. Zna se da misionari nemaju nikakvu plaću. Prošlo je više od godine dana i sve je u redu s njegovim zdravljem. U zimi 2011. godine išao je pješke u Crkvu jedan kilometar.
    Dragi Prota Milorade, predlažemo Vam da dođete nama u Zagreb i da ćete progledati, jer smo to učinili i kad su oštećeni očni živci, preporode se stanice i vid postane normalan, bez mrene i problema koji su bili prije prisutni.
    Javite nam ako odlučite da činite ono što podučavamo Vjernike. Imamo jednog prijatelja u Vrsnom, blizu Šibenika – on je zaustavio tuče i nevremena na svom području, brojio je, 65 puta, a to svjedoče mještani – potpuno je slijep već 18 godina. Liječi ljude od svih bolesti na daljinu, molitelj i Vjernik.
    Ako želite, poslat ću Vam broj telefona da sa s njime popričate.
    To su Božja Djela koja treba ponuditi svijetu osobito danas kad su velike potrebe na svakom području.
    Komentirao Giovanni Garbin – doktor Duhovne Medicine – egzorcist – Sluga Božji.

  3. Прави човек и за пример свима и у инат свим задртим православним фанатицима!Свака част!!!

    • Dragi čitatelji,
      Prošle godine u aprilu sam Miloradu predložio da će mu se vratiti Svjetlost u očima, jer godinama to radimo, ali se nije javio da mu pošaljem materijale za proučiti.
      U mnogima smo otkrili zašto ih nije briga vratiti vid ili prohodati bez kolica ili cerebralaca koji vole svoju penziju i da ništa ne rade i da žive u privilegijama u familiji i u društvu. Skoro svaki od njioh sakriva hendikepiranost radi penzije. Nažalost, mnoge majke odluče da su sinovi u svakakvim problemima, ali važno je da imaju penziju i da ne rade, pa su i oni skrbnici i dobivaju naknadu za njegu. Nije rečeno da i Milorad je u istoj situaciji, ali ne vjerujem da mu nitko nije rekao da je na blogu izašla njegova priča.
      NEKA NAS SVE OBASJA BOŽJA LJUBAV.
      Giovanni Garbin

  4. Još jedna lijepa priča puna optimizma za „LJUDSKOST“
    Uvijek sam ganjen, kada čujem da neko živi i čini dobra djela u ime čovječnost.
    Čestitke i pozdrav imenjaku, bratu sa mnogo ljubavi zahvalnosti i poštovanja
    Milorad

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s