INDIJA OBILUJE LEGENDAMA O POSTOJANJU JOGIJA KOJI IMAJU KONTROLU NAD SVOJIM TELESNIM FUNKCIJAMA…

Indija obiluje legendama o postojanju jogija koji imaju kontrolu nad svo­jim telesnim funkcijama, cak do te mere da mogu izazvati suspenziju zivotnih procesa, tako da zaustave disanje i rad srca i tako mogli uci u stanje svojevrsne hibernacije.. Prica je zasnovana na navodno osobito delotvornim tehnikama disanja i manipulacije slinom. Potpuno se zaustavljanje disajnog procesa naziva kevala kumbhaka, a prema klasicima joge, kad ‘preskocimo’ hiljadu dahova, zaustavlja se proces starenja organizma. Danas u Indiji nema mnogo onih koji to mogu doista pokazati, a oni koji su ovladali ovom vestinom najcesce zive kao lutajuci sadhui.. Srila Bhaktivedanta Prabhupada, takodje spominje da savrseni jogi moze napustiti staro, is­troseno telo i svescu naseliti telo neke mlade osobe, odnosno vrhunski jogi moze useliti u telo normalnog zivuceg coveka i dozivljavati ovaj svet njegovim osetima, da bi, kad ovaj umre, jednostavno telo promenio i uselio u neko drugo! No, to nije moglo ici do u beskonacnost, vec je maksimalno razdoblje, mereno ze­maljskim godinama, u kojem je jogi mogao seljakati svoju svest iz tela u telo (nije rec o reinkarnaciji, vec seljenju svesti u vec postojece te­lo coveka koji ima i vlastitu svest s kojom jogijeva, po svemu sudeci, nije u komunikaciji) bilo 400 godina. Dakle, kad je staro telo jogija umrlo, on je svest mogao preseliti u neko drugo zivuce telo. Navodi sveca Rsabhadevu kao onog koji je tu sposobnost imao, ali se je odrekao i sav se predao ljubavi prema Krishni. Tu je i podvarijanta istog slucaja. Naime, jogi moze svoje fizicko te­lo ostaviti na jednom mestu, a svescu se useliti u drugo, zivuce, ali i mrtvo telo! Slavni je Shankaracharya, koji nije imao nikakvog seksual­nog iskustva na mesec dana svescu usao u telo drugog coveka kako bi vidio o kakvu se iskustvu radi. Njegovo je telo za to vreme lezalo skri­veno u nepristupacnoj spilji. Bilo je zivo i cekalo ga je. Kad je u pitanju ‘useljenje’ u mrtvo telo, to je demonstrirao tibetanski guru Marpa, ucitelj slavnog Milarepe, koji je legao do mrtvog konja i usao u njegovo telo, koje je potom zivnulo, da bi nakon sto se on ‘vratio’ u svoju fizicku for­mu, ponovno palo mrtvo. Rishi Patanjali zanimljivo opisuje: ‘Jogi moze uci u ne­cije mrtvo telo, podici ga i u njemu se kretati, iako istovremeno normal­no funkcionira u svom telu. A moze uci i u zivo telo, kontrolirati um i organe tog coveka, i kroz njega delovati..’ Medjutim, inzistirao na tome da su oni koji zive u ‘svet­lecem’ ili ‘etericnom’ telu superiorni,(visokorazvijeni jogi vizualizacijom osobitog tipa sam stvara to telo, a onda u njega preseli svoju svest), jer su postigli potpunu kontrolu nad svojim zivotima i mogu ih produzavati po zelji.. Kumara Swami – proslavio se neobicnom praksom. U tri je navrata kontinuirano meditirao u spilji ispod zemlje u potpunome-mraku. Prvi put je to trajalo godinu dana, drugi devet, a treci sest meseci. Svaki je put, neposredno nakon postupnog izlaska na svetlo, donosio prorocanstva koja su govorila o mudracima iz himalajskih dolina i upozoravao na kretanja u kolektivnoj svesti. U meditaciji je mogao kontaktirati “zapise iz akashe“, navodno podrucje svesti u kojem su zabelezeni svi dogadjaji iz proslosti, sadasnosti i buducnosti. Kumara Swami je verovao da je trenutak smrti moguce odgoditi. Zato je, prema njemu, potrebno poznavati osobite mantre, koje jogi koristi u meditaciji i time moze odgoditi ono sto je, prema shvacanjima vecine istocnjackih tradicija, odredeno unapred. Tvrdio je da to govori iz osobnog iskustva i da smrt ne moze dodirnuti telo jogija, ako on to ne dopusti. Smatrao je da su jogiji, koji su doziveli fantasticnu starost, realni, da postoje na odredenom mestu, preciznije asramu na Himalajama koji se zove ‘Jnanaganja Ashrama’. Do tog se mesta ne moze dopreti, ako to ne zele oni koji tamo borave a fizickim ga ocima neprosveceni ne moze ni videti. Tamo zivi dosta onih cija je starost osam ili devet stotina godina, a za neke je Kumara Swami rekao da ih poznaje iz susreta koji su se odvijali na unutrasnem planu. Oni zive i danas ali u “etericnom“ telu i ne ostavljaju sjenu niti tragove u pesku po kojem hodaju.. Evo sto je Kumara Swami rekao o tim besmrtnicima s Himalaja: “ Sumeru, Zlatna Planina, nalazi se na Himalajama i lezi s indijske strane (nije jasno jesu li mitske planine Meru, Kailash i Sumeru u materijalnom ili nekom drugom svetu). Tamo su smesteni adepti. Postoji od davnih vremena organizacija, koja je poznata kao Velika Hijerarhija. Stvorena je od velikih adepata, koji su u kontaktu s Bozanskim i koji predstavljaju Bozje glasnike. Po potrebi, oni se pojavljuju na Zemlji, kako bi uticali na tek dogadjaja, predvideli ishod istih i upucivali obicne ljude na stazu istinitosti. Oni mogu videti logiku iza svakog dogadaja, jer se za njih proslost i buducnost nalaze u vecnoj sadasnosti. Njima da bi nesto znali, ne trebaju knige. Citava je Priroda otvorena kniga za njih, koji bleskom intuicije mogu saznati sve. Tri su glavna svojstva tih adepata. Prvo, oni zive u “etericnom telu“ koje se zove (vyomakaya) i krecu se brzinom svetlosti. Zato se nihova prisutnost moze osetiti svuda. Drugo, vreme i prostor za njih ne predstavljaju prepreke kao ni proslost i buducnost.

Oni su zapravo sveprisutni, jer kroz spirirualnu telepatiju trenutno svacaju sto se odvija na kugli zemalskoj. Trece, iako zive u nevidlivom telu, cesto postaju vidlivi kroz “nirmanakayu“, telo koje stvaraju svojom voljom – drugim recima, oni imaju moc materijaliziranja i dematerijaliziranja tela…“
No, postoji i treca varijanta: adept moze napustiti, ovaj svet bez fizicke smrti tako da prema tajnovitom tibetanskom ucenju “dzogchen“ – ustvari veliki prelaz u telo od Svetla. Radi se o pretvaranju fizickog tela u “zracecu esenciju elemenata“, sto je poslo za rukom cuvenim svecima Padmasambhava, Vimalamitri i Milarepi ali i Tapihritsi koji je pripadao drevnom predbudistickom samanistickom kultu Bon. Ako to praktikantu ne uspije za zivota, postoji tehnika kojom je to moguce obaviti neposredno nakon fizicke smrti. Iz opisa nekih upuceniih tibetanskih lama, vidlivo je da su u relativno nedavnoj proslosti ziveli ljudi, koji su vladali tehnikom koja se smatra vrhuncem dostignuca u praksi “dzogchena“ i koji su pojednostavno receno, ovaj svet napustili u odredenom smislu uzevsi svoje telo sa sobom.. Jos u 1949 i 1952 godini na Tibetu su zabelezeni slucajevi praktikanata ‘dzogchena’ koji su sedam dana pre smrti, za koju su znali kad bi trebala doci, zatrazili da ih se stavi u sator, ciji je ulaz zatim zasiven. Osmi dan sator se otvarao, da bi se unutra pronasli samo nokti i kosa onoga koji je poznavao jednu od najmisterioznijih praksi budizma uopce. Cuveni majstor “dzogchena“, na isti nacin napustio ovaj svet, kad su lame usli u sator u kojem je proveo zadnja sedmica svog ovozemaljskog zivota, pronasli su praznu odecu u kojoj je nekada bilo lamino telo. Ovu metodu i detalje se poveravaju samo onome tko se odluci na ozbiljno prakticiranje ove meditacije, ciji je krajnji cilj zapravo prosvetljenje. Bit ove meditacije je srvaranje onoga sto dzogchen majstori zovu ‘duginim telom’. (Treba iznad svoje glave vizualizirati ‘eteric­no telo’, a centralni dio vlastita tela kao prugu ljubicaste svetlosti. Od tog centra prema povrsini koze, boja se menja poput spektra, da bi na samoj povrsini bila crvena. Redosled pomaka boja je ljubicasta, indigo, plava, zelena, zuta i crvena. Svaki ud ce menjati boju, od unutrasnjosti prema van na isti nacin. Kad ste zavrsili s kreiranjem ‘dugina tela’, vizualizirajte kako povlacite svoje etericno telo preko dugina tela, prozimajuci ga svetlom etericnog tela.)
Bilo je tvrdnji da je i Babaji iz Herakhana ‘uzeo svoje telo sa sobom’ kad je umro. Herakhan Baba je 1922 godine ‘nestao u blesku svetlosti’, a Babaji je kao negova reinkarnacija, navodno mogao sa sobom uzeti fizicko telo ‘na nebesa’. Cak je svetom cirkulirala fotografija koja je navodno snimljena na ‘nebesima’. Lenny Orr je uporno dokazivao da se Babaji nakon fizicke smrtina Zemlji vratio u fizickom telu. Dokazivao je to fotografijom snimlenom u Belgiji na kojoj se vidi mladic neverojatno slican Babajiju.. Zanimljivo je da je i Neem Karoli Baba imao slicne moci. Kad bi ga u Rishikeshu okruzili znatizeljni mladi jogiji, on bi znao jednostavno nestati pred njihovim ocima.. Najveci tantrik Indije cije je spiritualno ime bilo Swami Nikhileshwarananda govorio je o asramu na Himalaji koji ocito nije vidliv onima koji ne vide ‘unutarnim okom’. To se mesto zove Siddhashram, a tantrik je tvrdio da moze svoje ucenike koji su za to spremni, odvesti tamo u fizickom telu.. Tamo takodje zive adepti velikog kalibra, a mnogi inicirani koji zive svetovnim zivotom, navodno imaju sposobnost posecivanja ovog mesta. U kakvu obliku tamo putuju ipak nije sasvim jasno. Cuveni je tantrik tvrdio da je telesnu besmrtnost moguce postici i koristenjem znanja iz drevne indijske alkemije, a poznato je da je posedovao i moc davanja ‘shaktipata’, odnosno podizanja kundalini unutar tela ucenika obicnim dodirom ruke ili paunova pera.. Swami Nikhileshwarananda govori o Siddhashramu, himalajskom utocistu besmrtnika, Kumara Swami na granicu s Tibetom smesta Jnanaganja Ashram u kojem zive nekoliko stotina godina stari adepti. Swami Maheshwarananda tvrdi da u istom podrucju, izmedju Kedamatha i Badrinatha, jos uvek zivi fantasticno stari jogi Alakh Puriji, a njegov imenjak, opisuje Gufa ashram u Garwhal Himalaji u kojoj, pod nadzorom Avatara iz Puttaparthija, meditira jedanaest isposnika koji, s obzirom da poznaju i tajnu biljke some, doseci starost iznad poimanja obicna coveka. Eckankarovi propovednici spominju grad Agam Des, koji se takodje nalazi negde u Himalaji i ugoscuje one koji su zauzdali fizicku smrt, a s druge strane, na Tibetu, na nekom nepristupacnom mestu zivi mistik Fubbi Quantz, poglavar samostana Katsupari, u kojem se moze nauciti sve o tome kako postati besmrtan. Gotovo ista legenda postoji i u juzno americkim Andama, gde mozete dobro skrivene od profanih ociju videti vrlo stare monahe reda Zelenih odora, ako do njih dospete. Swami Rama, koji je godinama kao isposnik lunjao Himalajom, legende o tajanstvenim sklonistima besmrtnih svodi na dva samostana smestena u golemim gorskim spiljama u kojima se, prema njemu, cuvaju mnogi retki i sveti spisi. I sada kruze legende o Agarthi i Shambali, hipotetickim podzemnim gradovima na Himalaji, u kojima stoluju mocni adepti. Ima indicija da se neki od tih adepata ponekad spustaju s Himalaje, medu obicne smrtnike, verojatno teleportacijom.. Rec je o golim asketima, Naga Babama, koji se za vreme Kumbha Mele, velikog verskog festivala na severu Indije, jednostavno pojave unutar osobitih, ogradenih prostora, pripremljenih samo za njih. Kazu da svi cekaju da se Naga Babe prvi okupaju u svetoj reci, a sporno je da li neke od onih najmocnijih ocima vide samo oni izabrani ili svi koji na festival dolaze..        Izvor: Net

2 comments on “INDIJA OBILUJE LEGENDAMA O POSTOJANJU JOGIJA KOJI IMAJU KONTROLU NAD SVOJIM TELESNIM FUNKCIJAMA…

  1. Za takve stvari je potrebna ogromna volja,želja,koncentracija i još svašta.Po tim brdima su ljudi još uvek zdravi a šta mi možemo da postignemo kad smo zatrovani raznim otrovima i elektro magnetizmom u gradskom smradu i kanalizaciji i đubretu,gasovima?Skroz smo ludi a brđanima svaka čast.

  2. Ošo, prosvetljeni Indijski duhovni učitelj iz prošlog veka, rekao je da Indija nije samo geografija, ili istorija, da ona nije samo nacija, zemlja, obično parče zemlje. Ona je nešto više, ona je metafora, poezija, nešto nevidljivo ali veoma opipljivo. Ona vibrira sa odredjenim energetskim poljima koju nijedna druga država nema. Skoro deset hiljada godina, hiljade ljudi je dolazilo do ultimativne ekspanzije svesnosti. Njihova vibracija je još uvek živa, njihov uticaj je u samom vazduhu, mi samo treba da imamo odredjenu perceptivnost, odredjen kapacitet da primimo nevidljivo koje okružuje ovu zemlju, zemlju koja se odrekla svega zarad jedne portage, portage za Istinom.

    Tokom vekova, mnogi tragaoci za Istinom su dolazili u ovu zemlju iz raznih delova sveta. Indija je siromašna zemlja, ona nema šta da ponudi, ali za one koji su osećajni, ona je najbogatija zemlja na svetu. Ali to bogatstvo je unutrašnje. Ova siromašna zemlja može čoveku dati najveće blago i dobrobit koje je moguće za ljudska bića.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s