VAŽNOST ŽELUDAČNE KISELINE


Koliko ljudi zna kolika je vrednost njihove želudačne kiseline? Koliko nas ceni njenu važnost za naše opšte zdravlje? Gotovo niko ne uviđa koliko je presudno imati normalnu količinu solne kiseline u želudcu. Ne znam zašto me ni jedan od brojnih lekara koje sam posetila nikada nije pitao za moju želudačnu kiselinu, ili je testirao. Nikada nisam čula svoje prijatelje da pričaju o njihovoj želudačnoj kiselini. Srećna sam što sam doznala za njenu vrednost od jednog veterinara koji mi je pomagao sastaviti zdravu prehranu za mog psa. Na moje iznenađenje, pronašla sam desetke knjiga i naucnih tekstova o vezi između razine solne kiseline i ljudskog zdravlja. Ta tema proučava se već decenijama. Profesor W. A. Walker s Katedre za prehranu Harvardske škole za javno zdravlje kaže: «Medicinske istraživače od 1930-ih zabrinjavaju posledice nedostatka solne kiseline. Iako još uvek nisu potpuno jasne sve posledice po zdravlje, neke su dobro dokumentovane. Niska kiselost u želucu (hipohlorhidrija) stanje je koje se javlja kad ljudsko telo nije sposobno proizvoditi odgovarajuće količine želudačne kiseline. Niska kiselost u želucu neizbežno i dramatično utiče na probavu i apsorpciju većine hranjivih tvari neophodnih za zdravlje. Većina minerala, uključujući i tako važne kao što su gvozdje, cink, kalcijum i vitamine B kompleksa (folnukiselinu i druge) treba određenu količinu želudačne kiseline da bi uopste mogli biti apsorbovani. Bez želudačne kiseline, neizbežno dolazi do nedostataka hranjivih tvari koje vode do bolesti. Pored apsorpcije, želudačna kiselina ima mnogedruge važne funkcije. Na primjer, želudačna kiselina trebala bi uništavati sve štetne mikroorganizme, patogene bakterije, parazite i njihova jajašca, te gljivice koje uđu u telo kroz usta. Zbog toga, kod nedostatkaželudačne kiseline ne postoji barijera protiv parazita. Razgovarala sam s gastroenterologom koji uzima uzorke želudačne kiseline od svojih pacijenata i često pronalazi raznovrsne parazite koji bujaju upravo tamo gde bi trebali biti uništeni. Već samo zbog tog razloga htela bih da je moja želudačna kiselina jaka. Želudačna kiselina pomaže kod probavljanja velikih molekula belančevina. 34 Ako je razina želudačne kiseline niska, nepotpuno probavljeni delovi belančevina apsorbuju se u krvotok i izazivaju alergije i imunološke poremećaje. Prirodna razina solne kiseline (HC1) opada sa starošću osobe, posebno nakon četrdesete. Tada većina ljudi počinje dobijati sede dlake kao rezultat nedostatka hranjivih tvari, uzrokovanog sniženom razinom želudačne kiseline. Razina solne kiseline može se početi smanjivati i ranije ako zlostavljamo svoj probavni trakt, ili celo telo, suvišnim količinama hrane, upotrebom hemikalija i stresom. Prejedanje, posebno preteran unos masti i belančevina, iscrpljuje stanice stenke želuca koje luče HC1. Autohtoni narodi poznavali su mnoge različite prehrane kroz istoriju zavisno od njihove okoline. Zajedničko im je bilo to što su jeli velike količine vlakana. Naucnici su procenili da su australopitek i neki drugi autohtoni narodi konzumirali oko 150 grama vlakana dnevno.36, Kad vidimo tu brojku, lako je zaključiti da je njihova želudačna kiselina bila prilično jaka, bitno jača od naše. Takođe su imali puno jače zube, čeljustii čeljusne mišiće. Bili su u stanju u ustima sažvakati žilavu, vlaknastu hranu do kremaste konzistencije, a onda bi njihovi želuci pomoću solne kiseline nastavili probavljati tu dobro sažvakanu tvar. Od toga vremena naša su se tela dramatično promenila. Napravite jedan eksperiment: uzmite komadić bilo kojeg povrća ili zeleni list, sjednite i žvačite ga što duže možete. Kad osjetite da ste ga spremni progutati, ispljunite ga na dlan i pogledajte ga. Videćete da će još uvek biti daleko od kremaste konzistencije. Imajte na umu da će vaše telo biti u stanju asimilirati samo hranjive tvari iz najsitnijih čestica. Velike čestice neće biti probavljene i pretvoriće se u kiseo otpad. Jedan moj prijatelj koji je lekar i često radi krvne pretrage pokazao mi je na monitoru povezanom s računalom jedan takav neprobavljeni komad u krvi jednog veganskog pacijenta. Šokirala sam se kad sam videla da svaki put kad je taj sićušni neprobavljeni komad dodirnuo crvena krvna zrnca, ta su zrnca istog trenutka umrla. Na kraju je taj komadić neprobavljene hrane završio okružen sa stotinjak mrtvih stanica u nekoliko slojeva. Taj mi je prijatelj objasnio da se takvi toksični delići nakupljaju u našem tankom crevu, zbog čega ljudi imaju proširene, ispupčene trbuhe. Ako pored nedovoljnog žvakanja neki od nas nemaju potrebnu koncentraciju solne kiseline, tad vrlo verovatno imaju nedostatak većeg broja hranjivih tvari. Da bi moglo stvarati solnu kiselinu, ljudsko telo mora naporno raditi. Kako starimo, naša tela postaju slabija i ne mogu stvarati odgovarajuće količine solne kiseline. Zato većina ljudi s godinama ima sve manje želučane kiseline.Sa starenjem dobijamo sede. Primetila sam da većina ljudi kojima je dijagnostikovana vrlo niska razina želudačne kiseline ima primetno više sedih dlaka, što je indirektan znak nedostatka hranjivih tvari. S druge strane, postoje mnogobrojne dobro dokumentovane priče o ljudima kojima se vratila prirodna boja kose kao rezultat redovnog konzumiranja izmiksanog zelenja, a jedna od njih je i Ann Wigmore. Miksanje je slično žvakanju, i zato uzimanje izmiksane hrane može dovesti do dramatičnog poboljšanja našeg zdravlja. Nakon usitnjavanja u mikseru velike brzine, delovi hrane postaju idealne veličine za asimilaciju. Kao rezultat toga, telo ne zadržava hranu u želucu tako dugo, nego je odmah šalje u tanko crevo, omogućavajući telu da stvara manje solne kiseline. Zbog toga, jedenje izmiksirane hrane štedi našu energiju i održava nas mladolikima uprkos starenju. Godinama nisam uspevala shvatiti zašto neki ljudi brzo izgube višak kilograma nakon što pređu na prehranu sirovom hranom. Ti ljudi jednostavno ne mogu ostati na sirovoj hrani jer im je neugodno živeti uz neprestane primedbe njihovih prijatelja i rođaka da su premršavi. Važnost želučane kiseline 65 – Slažem se da ljudi ne bi trebali biti premršavi. Nakon što sam dugo istraživala uticaj smanjene kiselosti u želucu na asimilaciju hrane, upitala sam neke od svojih prijatelja koji su imali probleme s težinom jesu li ikada proverili svoju razinu kiseline u želucu. Nekoliko njih kasnije mi se javilo i reklo da im je dijagnostikovano da imaju vrlo malo ili nimalo želudačne kiseline. Njihov lekar im je prepisao da uz obroke uzimaju tablete solne kiseline. Jedna bliska prijateljica pokušavala je jesti sirovo nekoliko godina i postala je tako mršava da se njen suprug zabrinuo zanjeno zdravlje.

Otišla je lekaru i dijagnostikovali su joj aklorhidriju (odsutnost solne kiseline). Lekar joj je dao tablete s HCl-om i ona je nastavila sa svojom sirovom prehranom. Ta prijateljica je vratila svu svoju težinu nazad. Da bi hranjive tvari mogle biti apsorbovane, hrana u želucu treba biti razgrađena, i mehanički i pomoću kiselina, u vrlo male komadiće od 1 do 2 mm. Sirovo voće i povrće u sebi sadrže najvrednije hranjive tvari, ali ih je posebno teško probaviti zato što njihovu žilavu celuloznu strukturu treba razbiti da bi hranjive tvari izašle. Ako nema dovoljno želudačne kiseline, telo nije u stanju uzeti sve potrebne hranjive tvari, posebno belančevine, i počinju se javljati nedostaci. Upoznala sam nekoliko ljudi s takvim problemom koji su se osećali kao da su u zamci. Dok bi jeli samo sirovu hranu uspevali bi se osloboditi simptoma određenih bolesti koje su imali, ali bi postali vrlo mršavi. Onda bi u svoju prehranu dodali kuvanu hranu kako bi postigli svoju željenu težinu, ali vratili bi im se njihovi neželjeni simptomi. Zbunjeni, stalno su menjali prehranu neznajući šta da rade. Zato sam osetila veliku sreću kada sam, nakon što sam održala nekoliko predavanja o zelenim kašastim sokovima, počela primati pisma poput ovog: «lako je sirova hrana rešila moj artritis, nikada je se nisam mogao pridržavati duže od dva meseca, jer sam na isključivo sirovoj hrani gubio težinu tako brzo, do 60 kg, da bi se moja žena uspaničila misleći da umirem, pa bih morao opet preći na kuvanu hranu od koje bi mi se vratio artritis. Kad sam počeo piti zelene kašaste sokove, moja težina se stabilizovala! Sad sam već šest meseci na sirovoj hrani i održavam svoju normalnu težinu od 70 kilograma. Hvala vam!»( N. H. Canada ) Već sam videla mnoge slučajeve u kojima su ljudi s probavnim problemima bili u stanju uveliko poboljšati svoju asimilaciju dodavanjem izmiksiranog zelenja svojoj prehrani. Iako kuvanje namirnice čini mekšima i probavljivijima, procesom zagrijavanja uništava se većina neophodnih vitamina i enzima u hrani. Miksanje je daleko manje štetno od kuvanja zato što čuva sve neophodne hranjive tvari u hrani. S niskom razinom želudačne kiseline povezane su mnoge bolesti. 5 Evo tek nekih: razmnožavanje bakterija, hronična kandidijaza, paraziti, Addisonova bolest, multipla skleroza, artritis, astma, autoimuni poremećaji, celijačna bolest, karcinom želuca, depresija, dermatitis, dijabetes, ekcemi, vetrovi/gasovi, bolest žučne vrećice/kesice, polipi na želucu, gastritis, hepatitis, hipertireoza, Važnost želudačne kiseline 67mijastenija gravis, osteoporoza, psorijaza, rozaceja, ulcerozni kolitis, urtikarija i vitiligo. Zbog toga je slavni istraživač, dr. Theodore A. Baroody, u svojoj divnoj knjizi Alkalize or Die, zapisao: «Solna kiselina je apsolutno neophodna za život».38 Drugim riječima, niko ne može biti potpuno zdrav bez normalne razine solne kiseline. Molim vas, nemojte pomešati kiselost u želucu s alkalnošću krvi. Naša krv mora biti blago alkalna, i o tome ćemo govoriti u narednim poglavljima. «Solna kiselina je jedina kiselina koju naše telo stvara. Sve druge kiseline su nus proizvodi metabolizma, i treba ih uklanjati što je moguće brže.
Victoria Boutenko

VIDEO – PRVI DEO – 12 koraka do sirove hrane sa Victoria Boutenko – Prevedeno

www.youtube.com/watch?v=Rmxm_a9fjME

 

3 comments on “VAŽNOST ŽELUDAČNE KISELINE

  1. Poštovana’
    Na početku članka spomenuli ste zdravu prehranu za psa. Voljela BiH vise pročitati o tome budući moj pesonja cesto povraća pa vjerujemo kako je i to povezano sa želučanom kiselinom. Ukoliko imate korisnih saznanja na tu temu cijenila BiH vaše mišljenje.
    LP
    S.

  2. Postovana,

    Da li znate koje pretrage treba uraditi kod da bi se utvrdio nizak nivo Hcl-a, da li se moze uraditi i privatno?

    Pozdrav,

  3. Dragi moji, ja nisam lekar ortodoksne medicine i ne dajem nikakve savete. Imate na facebook-u mnogo grupa koje se bave tim temama, ali i na internetu imate sve sto bi vas moglo zanimati. Tekstove stavljam na uvid svima, i svaki tekst ako ga nisam napisala ja, uredno je potpisan pravim imenom i prezimenom. Gornji tekst je od gospodje Victorie Boutenko. Pozdrav i srecno svima…🙂

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s