GENERACIJA HRANJENA MRZNJOM

Iako su raspad Jugoslavije i devedesete daleko iza nas, mržnja koja je pustila svoje neuništivo korenje ne jenjava, nego iz dana u dan buja. Osobito je zanimljivo da su ogromnom mržnjom zadojeni ne samo oni koji su prošli kroz ovaj raspad i koji su izgubili dom i drage ljude, nego i oni koji u tom periodu nisu ni živeli. I nekako su upravo oni u raspravama i iskazivanju međunacionalne netrpeljivosti najžustriji…

stop-nasilju2

Psiholog Marta Vojvodić, kaže da je međunacionalna netrpeljivost posebna emocija koja se može sagledati sa više različitih aspekata. “Pre svega mržnja je osećaj izuzetno jake antipatije. Njen temelj su negativna osećanja koja su izuzetno intenzivna. Radi se o osećaju dubokog poniženja, kada osoba koja se ovako oseća ne može sopstvenim snagama, izmeniti situaciju ili bar tako misli. Tako je i sa mržnjom prema drugim narodima, ako govorimo o nekome ko je izgubio voljenu osobu u ratu, ko je ostao bez krova nad glavom. Zasigurno kod ovakve osobe ne možemo očekivati da bude ravnodušna prema “ruci” koja joj je nanela zlo, ali isto tako, nije opravdano da na osnovu jednog primera i negativnog dela jednog čoveka, bude omrznuta cela nacija, jer nisu svi pojedinci učestvovali u ratu i zasigurno nisu svi činili loša dela i oduzimali ovim ljudima domove, drage ljude i bili deo nedaća koje stradanje nosi”, objašnjava Vojvodićeva. Međutim, momenat u kom mladi ljudi koji nisu ni živeli u doba rata i nisu osetili posledice mnogo žustrije napadaju pripadnike drugih naroda pod izgovorom da su Hrvati u Jasenocu poubijali 70 000 Srba, te kako čim se kroči u “Lijepu našu” u najboljem slučaju stradaju kola i slično, je momenat pred kojim su maltene i stručnjaci nemi. Marta Vojvodić, ovu pojavu objašnjava “negativnim osećanjem” koje dete nosi iz porodice. “Gotovo je nemoguće da dete koje odrasta u porodici u kojoj se svakodnevno priča o tome da su Hrvati ili ne znam ti ni ja ko krivi za stradanje srpskog roda, da su muslimani fanatični i srbomrzci i slično, izađe neokrnjeno. Kao i što je nemoguće da mlad čovek koji odrasta u porodici u kojoj se o ovakvim stvarima i ne priča izađe zadojeno mržnjom. Odgovorno tvrdim, da sve potiče iz porodice. Ona je stub ličnosti svakog čoveka. U porodici se uče i najednostavnije i najkomplikovanije stvari i dete šta ponese iz porodice koja se razvija pod velom mržnje to osećanje će da projektuje i na okruženje, još ako se udruži sa decom koja potiču iz iste takve porodice tu nastupa totalni kolaps i nastaju ljudi koji su puni mržnje i predsrasuda i od kojih, a da nemaju nikakva istorijska niti iskustvena saznanja o stradanju ovih ili onih, pričaju najogavnije stvari o Hrvatim, muslimanima, stavljajući ih u kontekst apsolutnih krivaca što je čak i njihov život takav kakav je.” Sociolog Veljko Popara, posmatrajući iz društvenog konteksta, o ovakvom ponašanju mladih ljudi koji ni fizički ni psihički nisu okusili ratne teskobe, ničim opravdanu mržnju objašnjava pre svega porodičnim faktorom, pa tek onda emocijom koja potpirena izvitoperenim vrednostima koje dominiraju u društvu koje ih okružuje, ne može da ne eksplodira i izrodi mladež koja uz višak slobodnog vremena kulja od besa, koji iskaljuje na pojave koje ne razume. “U biti nema ovde šta posebno da nas čudi. Živimo u vreme gde su sve vrednosti odavno potpale pod minimum. Komšija komšiju mrzi, brat brata, pa neće li Srbin Hrvata, muslimana ili Albanca? Govorimo o omladini koja živi na grbači svojih roditelja i koja ima pregršt slobodnog vremena, bombardovana užasnim medijskim sadržajima, još u porodici od malena slušaju svakojake priče i uglavnom neistine o ratu u bivšoj zemlji i za situaciju u kojoj je njima ustvari užasno dosadno traže krivca za svaki fijasko koji im se desi. Pa isti ti mržnjom uhranjeni mladi ljudi su neretko konzumenti raznih opijata i u tim halucinogenim momentima pričaju koješta, najčešće ne znajući ni šta to znači niti o čemu govore, niti kada se to u šta su ubeđeni i kome dogodilio. Zasigurno krivca treba tražiti u roditeljima, pa kad počistite u svom dvorištu treba krenuti dalje”, objašnjava Popara. Milena Jovanavić, ima 19 godina, rođena je i odrasla u Pančevu, kako kaže mrzi Hrvate iz dna duše. “Šta oni, pa kako možete da ih branite, oni su nas ubijali decenijama! Ne moram ja da prođem kroz rat da bih bila svesna sa kim imam posla i da će me napasti u kafiću u Zagrebu ili nekom drugom antisrpskom gradu. Pa svi znaju da oni nas ne podnose. Nije jedan slučaj da su kola beogradske registracije izlupana ili da su ljudi koji pričaju ekavicom napastvovani na plaži na hrvatskom primororju. Mržnja je obostrana to je uvek tako bilo i biće”, kaže Milena. O ovoj pojavi, ako se i govori, to je samo u naznakama.  Mržnja kod tinejdžera isprva ukazuje na klasičan bunt, međutim, ukoliko nije sankcionisana od strane starijih i odgovornih (pa čak je i odobravana u mnogim slučajevima!), ona poprima sve dublje patološke oblike: netrpeljivost i agresiju prema neistomišljenicima, drugačijima, socijalnim i seksualnim manjinama, i naposletku, mržnju bez razloga.

nastaviće se…

Izvor gornjeg teksta:http://www.moodiranje.com

stop-nasilju2

P.S. Ja ovde u gornjem tekstu ne bih izdvajala posebno neke, jer se to moze osetiti na sve tri nesretne strane, koje su bile glavni akteri i ucesnici u poslednjem ratu na tlu Jugoslavije. Mrznja i netrpeljivost postoji na svim stranama i kod starijih i kod mladjih. A kod tih mladih ljudi koji nisu bili ucesnici ni na koji nacin u ratnim dogadjanjima, jer se mnogi nisu bili tada ni rodili, ali, bez obzira na to, njihov glas se cuje nadaleko po svojoj zatrovanosti i mrznji, jer su to culi i naucili od svojih najblizih, nose to iz svojih porodica. I sama sam morala otici iz Zadra iz Hrvatske u ono vreme 1991. g. sa porodicom, ostavila sve sto sam imala, prijatelje, rodbinu, moj rodni grad, ali ni jednog trenutka nisam osecala mrznju prema bilo kome, niti sam moju decu ucila tome. Naprotiv, ja sam oprostila i oprastam, sebi i sve svima/drugima. Mi ljudi smo skloni da gledamo samo posledicu, a uzrok niko ne trazi niti o njemu razmislja, sta je dovelo do toga. Sada bi se opet vratila na religije, jer su nam one sakrile ucenje o zakonu Reinkarnacije, i uzroku, zasto se sta desava, jer im ne ide u prilog da ljudi znaju istinu. Kada bi ljudi znali pravu istinu, religije ne bi morale niti trebale da postoje, ali, ko bi onda sa ljudima manipulisao…😀 Jednostavnije je krivicu uvek nabaciti drugima, a mi smo po tome uvek cisti i pravi, i nikad krivi.  Posto ja verujem u reinkarnaciju, onda znam kako sve to funkcionise, i ako sam nekada u nekom zivotu isto ili slicno uradila nekom drugom ja, sada sam morala i sama iskusiti isto ili slicno iskustvo. Neki su na zalost prosli mnogo gore, mnogi su izgubili glave, bili su ubijeni, zaklani… I moj rodjeni ujak Lazar koji je bio dusa od coveka, mrava nije zgazio u ovom zivotu, nestao je u ‘Oluji’ i nikada niko za njega nije nista saznao…! Koliko je takvih ujaka, brace, majki, sestara, oceva, dece… na svim stranama bilo… Takvi ljudi tesko oprastaju, oni koji su ostali iza njih, jer nemaju pojma kako mi sami ‘zaradjujemo’ stvaramo uzroke. Neko ce reci sta je ono malo dete ucinilo pa je moralo da umre. Jeste, ne sada, ali u nekom prethodnom zivotu je ta dusa napravila uzrok i sada je ‘odradila’ za svoj spas, a roditelje da nauci necemu kroz njihovu bol, oprastanju, ljubavi…I zapamtite, sve sto radite u ovom zivotu misleci da radite drugom, dobro ili lose, sve vam se vraca kao bumerang, odmah ili u nekom od sledecih zivota. Za sve sto postoji kao posledica, verujte da postoji i uzrok, ako ne u ovom zivotu, a ono u nekom prethodnom sigurno…😉

4 comments on “GENERACIJA HRANJENA MRZNJOM

  1. Aleksandra Dudić, procitala sam negde da je to laz i izmisljotina nekih koji seju paniku i strah. Jos uvek to nije na snazi, a da li ce biti zavisi od nas svih i naseg mentalnog sklopa. Kako zracis, tako i privlacis.

  2. Odnedavno pratim ovaj portal i pročitam neke od tekstova.

    Slažem se sa prvim delom ovog teksta ali ne i sa post skriptumom. Upravo neke religije propagiraju i uče o reinkarnaciji tako da ne treba ove druge koje u nju ne veruju kriviti nizašta. U suštini neslažem se sa pominjanjem religije u ovom kontekstu uopšte. Stvano je besmisleno tvrditi da je nesrećno dete krivo zato što je ubijeno jer je nešto zgrešilo u prethodnom životu.

  3. Vidi se da nemate pojma kako zakon reinkarnacije deluje i kako funkcionise. Zorane, koje to religije od gore spomenutih koje sam navela, uce o zakonu reinkarnacije?

    „Religija i strah. Ovo dvoje istorijski je isprepleteno kao uzročnik većine zlodela koje je čovek počinio. Strah od zla rađa religiju, religija rađa mržnju, mržnja rađa zlo, a zlo rađa strah u ljudima. Pakleni je to začarani krug, a mi plešemo tačno onako kako djavo želi.“ – Julius Gabriel

    Ni vama se Zorane izgleda ne svidja mogucnost postojanja zakona o reinkarnaciji.😀 Kroz istoriju je bilo mnogo onih kojima se ta mogucnost nije svidjala upravo zbog njihovih lose zivljenih zivota, pa su se potrudili da je uklone.

    – * Da je u Bibliji postojao pisani dokaz o reinkarnaciji, u to se mozemo uveriti i dan danas na bezbroj primera koje stoje jos uvek u tragovima, u Bibliji. Izvorno hriscanstvo je uvazavalo inkarnaciju. Godine 533. god. Car Justinijan je izbacio pisani trag u verovanje inkarnacije po nagovoru svoje supruge koja nije imala cistu savest, jer je radila/cinila velika zverstva/losa dela, te se bojala sledece inkarnacije i posledica svojih losih dela/nedela. Car Justinijan je sazvao 165 biskupa i naredio im da se iz Biblije izbaci sve o reinkarnaciji, oni su pod njegovim patronatom to i ucinili. Glasali su onako kako je Car i zahtevao, da bi na saboru Origen, najuticajniji teolog tog vremena bio ekskomuniciran, jer je bio protiv izbacivanja iz Biblije zakona o reinkarnaciji. Car J. je zajedno sa crkvom izbrisao reinkarnaciju, jer je sa crkvom zeleo potpunu vlast. Sto se tice najvece lazi… Biblije.. knjige koja je pisana i odmah posle toga zaprljana ljudskom rukom, menjana nista manje nego 480 puta, bas onako kako je odgovaralo crkvi(tom Zlatnom teletu) za kojeg je Isus iz Nazareta rekao, da mu se ne klanjamo i uz napomenu da su mu drazi svi oni koji se na uglu/na cosku iskreno „mole“, nego oni u hramovima koji pokusavaju svim silama i ‘molitvama’ okajati svoje grehe, da bi izlaskom iz crkve opet isto cinili i to verovali ili ne, u ime Boga i Hrista.*

    – Nasla sam jos jedan podatak koji tvrdi drugi datum ukidanja zakona o reinkarnaciji, koji je tacan stvarno ne bih znala tacno reci, ali svakako je bitno da se znba da je izbacena iz Biblije i svih verskih ucenja…Drugi podatak je: Reinkarnacija je izbacena na 5.om Vaseljenskom saboru (527 godine), tj. jer je 5. sabor bio drugi odrzan u Carigradu.

    1. VIDEO – CRKVA I REINKARNACIJA

    2. VIDEO – CRKVA I REINKARNACIJA

    VIDEO – Na rubu znanosti reinkarnacija

    VIDEO – Pakao je izmislila crkva

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s