LJUBAV

„Deda koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stare, za iznemogla lica, kako bi nahranio svoju suprugu.
Novinar koji je bio u poseti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu.
Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe, a on mu je rekao da ona već duže vreme boluje od alchajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.
Novinar ga upita ponovo: „Pa dobro, a da li se ona nekad zabrine, ako vi ne dođete na vreme, s obzirom da ste stari?“
Deda odgovori:“Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“
Novinar iznenađeno upita:“Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite, a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovde ko da se o njima brine, osoblje ustanove!“
Deda pruži svoju staru drhtavu ruku, pomilova ga po kosi i reče: „Sinko, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!“