POUCNA PRICA ZA SVE OVCE, NA SVIM STRANAMA, DA VAM NIKAD VISE NE PADNE NA PAMET DA ZAGOVARASTE RAT I DA IDETE DA RATUJETE, DA SE MEDJUSOBNO UBIJATE i SEBE I DRUGE…


Prevodilac
http://translate.google.com/
У рат иду само овце без памети
Да је одлазак у рат његова највећа грешка схватио је када је, тешко рањен и утрнуо од болова, лежао на покретним колицима у ходнику ортопедске клинике. „‘Који је, бре, овај’, виче једна сестра. ‘Добровољац из Врања’, одговара друга. ‘Пусти будалу, ко га је терао да иде тамо'“, испричао је „Вестима“ Миодраг Тасић, некада добровољац у рату на просторима бивше Југославије, а данас борац за мир.
Из Корбевца код Врањске Бање отишли сте 1993. као добровољац у рат у Хрватској?
– Остао сам без посла, код куће жена и двоје деце, време ратно. Ставим прст на чело, отићи ћу у рат као добровољац, бранићу српске земље, а кад се вратим добићу сталан посао. Ко рескира тај добија, другачије не може. Добио сам – десну руку патрљак, а лева укочена, само два прста се померају.
Миодраг Тасић, члан Удружења ратних ветерана за мир
Како сте рањени?
– Гађали су зољом кућу у којој сам био. Њу су промашили, улицу и мене нису. Кад сам дошао себи, гледам где ми је пушка. Она у комадима. Погледам, опасач испред мене. Од детонације одлетео са панталона. На њему дроњци, делови меса и костију, крв се цеди, а горњи део руке као згужвана хартија.
Кад сте први пут схватили да је одлазак у рат ваша највећа грешка?
– Лежао сам на ортопедској клиници на покретним колицима у ходнику. Утрнуо од болова, уста не могу да померим. „Који је, бре, овај“, виче једна сестра. „Добровољац из Врања“, одговара друга. „Пусти будалу, ко га је терао да иде тамо.“
Били сте у Америци на лечењу захваљујући швајцарској хуманитарној организацији ИОМ?
– Спасли су ми руку. Вратио сам се 1995. и свратим с пријатељем у сеоску кафану. Чујем за суседним столом: „Ма, ко га шиша, био је по Хрватској да краде.“ Ја се дигнем и одем кући. Жена ме оставила чим сам кренуо у рат. Син бежи од мене, ћеркица такође. Страх их да ми приђу. Почео сам да пијем дан и ноћ. Бежали су сви од мене, а највише ја од самог себе.
Како сте постали борац за мир?
– Почео сам да 2003. идем на групну психотерапију. Позвали су ме на семинар у Игалу. Од ратних ветерана поред мене био је и Аднан из Сарајева. Била је велика група младих људи из целе бивше Југославије која је слушала и записивала наше приче. Гледам младу жену, везала мараму око главе, причам своју голготу, а она плаче. Не престаје. Упознајемо се. Елвира Салчин из Коњица. Мени кренуше сузе. Младићи и девојке из Хрватске, Републике Српске, сви око мене. Мењамо адресе, љубе ме на растанку.
Шта сте тад схватили?
– Седео сам у хотелској соби, а сузе су ми квасиле чаршав. Рекао сам себи: Еј, мој Мики, схваташ ли шта је живот, схваташ ли да само постоје добри и зли људи без обзира на веру и националност.
Сад сте активиста удружења Центар за ратне трауме и члан Удружења ратних ветерана за мир…
– Кажу наши стари: „Памет се добија на рођењу, али лако се губи ако препустиш другима да те воде као овцу.“

6 comments on “POUCNA PRICA ZA SVE OVCE, NA SVIM STRANAMA, DA VAM NIKAD VISE NE PADNE NA PAMET DA ZAGOVARASTE RAT I DA IDETE DA RATUJETE, DA SE MEDJUSOBNO UBIJATE i SEBE I DRUGE…

  1. Dragi Miki, ti si za mene H E R O J !
    Otisao si u rat da branis Srpske zemlje!
    Preziveo si ga! Mislis i dises! Znak d asi ziv!
    Preziveo si razvod!
    Preziveces i reakciju tvoje dece. Sada kada vise ne pijes- oni ce se vratiti.
    Imaju zasto. Imaju na koga da budu ponosni!
    Ja ti od sveg srca zelim da nastavis sa svojom borbom, jer da svi tako razmisljaju, svet bi bio lepsi!

  2. Svako kroz život dobije priliku za onim iskustvima koja su mu potrebna kako bi došlo do odgovarajućih promena ili ekspanzije svesti. Život jednostavno zato i postoji – da jednoga dana naučimo da je najbolji izbor ljubav prema životu u celini. Ako to naučimo i kada naučimo sigurno je da je lekcija bila vredna i da se isplatila nezavisno od cene. Jer, mi jesmo duhovna bića, Duše, večiti smo i besmrtni…

  3. Pronadjoh jedan komentar na stranici, na isti tekst koji je napisala jedna zena, koji glasi: „samo budale ginu za ideale…“

    Verujte 49sarita da se i ja slazem sa tim komentarom. Cemu ratovi i borbe? Taj covek i svi takvi, na svim stranama imaju sada rat i vode ga sami sa sobom, sa svojom savescu, muci ih i mucice ih dok su zivi, dok ne umru. Gde ce im veci „pakao“ od toga?, jos ako na savesti nosi nekoga koga su ubili, a vi takve podrzavate i uzdizete ih, kao velike HEROJE. E moja 49sarita. Takvi pojedinci nanose dugorocnije zlo prvo sebi i svojima, pa onda narodu kom pripadaju, koje se prvo odrazava na duhovnom nivou, a kasnije se spusta i na fizicki nivo, u realnost. Ratove i borbe vode samo maloumnici, primitivni narodi, sto stari narog kaze; nepismeni u mozak, jer osvesteni nikad nece davati podrsku nikome da ide ubijati neke druge ljude, da idu u rat. Oni sto ‘zakuvaju’ i taj primitivni narod uvuku u rat, kasnije vladaju sa njim i imaju koristi od njega. Kako se jednom ne dozovemo pameti svi, na svim stranama, a svi glume pametnice, skolovane ljude, ali se na kraju ispostavi da su po razmisljanju na nizoj lestvici od zivotinja. (Izvinjavam se zivotinjama, one su na visoj razini, po meni) one se medjusobno toliko ne unistavaju i ne istrebljuju, kao sto to cine neosvesteni ljudi. Tako je Mile, neka ga imaju u vlastitoj kuci, pa ce znati ceniti mir na svim nivoima. Rat i borbu, klanje i ubijanje podrzavaju samo bolesni umovi. Budite se ljudi iz pogresnih ‘programa’ kojim smo uceni vekovima… Iscistite, svoje misli, jer od „prljavih“ misli krece sve. Cudim se 49sarita, Srpkinja ste a radite sve da vam bude gore… Koliko mogu primetiti, starac Tadej je dao lekciju svima, ali ga niko ne slusa, pricaju svi kao papagaji to sto je rekao, ali niko to isto ne primenjuje u praksi. Zar nije rekao istinu, nad istinama „kakve su ti misli, takav ti je zivot“? Sta ocekujemo, vec ono kako i mislimo, radimo, tako i dobijemo, pa nam onda neko drugi kriv.

  4. Ja sam ucestvovao nazalost u proslom ratu i igrom slucaja sam se borio na svim stranama , i samo mogu potvrditi da sam bio ovca , ali sam ipak jos na vrijeme to shvatio i krajem 92 pobjegao u inostranstvo.
    A Vesna tebi svaka cast na ovom blogu.
    Izvanredan je i drago mi je da se i u zemljama bivse Yuge ljudi polako bude.
    Ja zivim u Austriji i poznajem jako puno ljudi koji su se osvijestili i koji su i meni pomogli u svemu tome.
    I hvala bogu svaki dan nas je sve vise i vise , i na dobrom smo putu da spasimo nasu planetu!

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s