1. MAHAPRABUĐIJEVI DRAGULJI – 2. VRHOVNI PRINCIP OPROSTA I DEZINTEGRACIJA EGA – 3. DRUGI HRISTOV DOLAZAK

1.) MAHAPRABUDJIJEVI DRAGULJI

Čovek Zapadne civilizacije, pogotovo u ovom periodu „posle Hrista“ (razdoblju tzv. „Nove ere“), konstantno indoktriniran teološkim uveravanjima da je Hrist „Neko“ ko se na našoj planeti pojavio jednog sasvim specifičnog trenutka ljudske i planetarne istorije, i da se događaj tog „kalibra“ nikada ranije kao i nikada kasnije u toku te istorije nije desio (krutu naučnu, strogo racionalnu, paradigmu da i ne pominjemo…), retko kada je mogao zaista bivati u prilici da spozna pravu istinu po pitanju same suštine fenomena Božjeg prisustva unutar ove, ljudske, forme postojanja na ovoj našoj planeti. Tako, uzimajući u centar svog o-božavanja Isusa Nazarećanina, kao ličnost, gotovo u potpunosti je previđena činjenica da „Hrist“, njegov suštinski Fenomen, nije (bio) čovek, osoba, odnosno ličnost (bar ne u tom smislu kako mi to uobičajeno podrazumevamo i sebi predstavljamo), već je to zapravo, i upravo,stanje svesti – i to Superiorno stanje svesti – koje bitiše u samoj suštini SVEGA, pa i svakog ljudskog bića! To stanje svesti, time, nije nešto što je moguće isključivo nekim neshvatljivim „Božanskim čudom“ da bude manifestovano (lokalizovano) unutar ove svekolike materijalne dimenzije – i to jednom i nikad više – već je to ona ista Večita Realnost unutar svakoga od nas, koja može biti realizovana bilo kada, i bilo gde …no uistinu ipak, i samo, pod jednim ultimativno bitnim uslovom: da su, prethodno, obezbeđeni svi nužno neophodni preduslovi za to. Dakle, Hristova Svest nije nešto što je isključivi ekskluzivitet zapadnjačke civilizacije, jer je ona zaista puno puta u toku ljudske istorije (no ipak ne baš tako često, da ne bude zabune!) bivala manifestovana unutar ljudske forme postojanja, odnosno čoveka, kao ljudskog bića. U tom kontekstu, postoje dva osnovna vida (principa) u kojima takva manifestacija biva realizovana: prvi je taj kada čovek, osoba, nakon velikog duhovnog podvizavanja na putu sopstvenog Bogo-ostvarenja (Putu prevazilaženja EGA, Putu Samorealizacije), dakle „sopstvenim naporima“, zavredi u toj meri da, konačno, bude blagoslovljen iskustvom (pro)buđenja te imanentne Kosmičke Prirode iz usnulih dubina njegove sopstvene svesti, kao i iskustvom njene potpune manifestacije u okvirima svoga potonjeg sveukupnog bivstvovanja – upućenici taj fenomen imenuju „Prosvetljenjem“; dok, onaj drugi vid ispoljavanja tog istog fenomena biva manifestovan prigodom, neuporedivo ređih, pojava tzv. „Avatara“, odnosno – samih Božanskih Inkarnacija, gde se ta, nama imanentna, Kosmička Svest utelovljuje u svom punom i potpunom potencijalu! U ovom drugom slučaju, nju predstavljaju osobe koje, poput Isusa Nazarećanina (Pro-buđenog u Hristu!), već samim svojim rođenjem (dakle u ljudskom telesnom obličju) poseduju sve božanske kvalitete i atribute – zajedno sa svim „natprirodnim“ sposobnostima i moćima, koje su imanentne toj sveprisutnoj i sveprožimajućoj Kosmičkoj Svesti …iako je ona, u ovom slučaju, preuzela to lokalizovano obličje. U prvom slučaju, takve osobe se rađaju sa ciljem da put svoje sopstvene duhovne evolucije privedu kraju (što je uostalom osnovna svrha rođenja, života i življenja, i svakoga od nas ponaosob!) – kao i da bi tim jedinstvenim i veličanstvenim činom u okviru svekolike prirodne uzročnosti autentično posvedočile da je takvo probuđenje MOGUĆE i svakom (drugom) ljudskom biću; a potom, ukoliko je tako predodređeno, i da budu na korist svima sa kojima stupe u dodir kao i svim ljudskim bićima i Tvorevini uopšte. U drugom slučaju, Avatar nikada ne dolazi „Svojom Voljom“, već se Božanska Svest izravno inkarnira isključivo „Prizvana“, iliti „Privučena“, od strane pojedinaca ili mnoštva koji su svoje molitve, i svoje vapaje, u toku dugog vremenskog perioda iskreno i prilježno upućivali toj Superiornoj Svesti (Bogu). Zato se i kaže da Bog ne može biti vezan ničim, osim iskrenom ljubavlju Svojih posvećenika, kao i da On dolazi isključivo privučen tom ljubavlju (iliti nasušnom potrebom), odnosno – kako to stoji u Bhagavad-giti(Svetom spisu hinduizma, naučavanju samog Krišne – jednog od tih, i takvih, autentičnih inkarnacija Svevišnjeg, same Božanske Svesti):

„Kad god pravda u svetu opada i bezakonje ovlada, Ja se inkarniram.

Da bih spasao pravedne a pogubio nepravedne, i da bih ponovo uspostavio principe Dharme, Ja se rađam u svakom od ciklusa vremena.“

(Bhagavad-gita; 4 – 7, 8 )

U skladu sa svim tim; Božjom milošću, na ovoj našoj zajedničkoj planeti je od 1828. pa sve do 1963. godine boravila jedna takva izuzetna duhovna veličina –Avatar (On lično!) – koja je u svom dugom i čudesnom životu (a koji je opisan u fascinantnoj biografiji „Lila amrit“, iliti „Živuća Istina“, od strane njegovog najbližeg učenika Svami Madhavanande) prožela iskustvom božanskog blagoslova sve one koji su u svojoj sudbini imali tu milost da im se životni put bar na trenutak ukrsti sa ovom izuzetnom Božanskom dušom: Bagavan Sri Dip Narajan Mahaprabuđi-jem. Ogromnom broju duša se život iz korena izmenio (naravno neuporedivo nabolje) nakon ličnog kontakta i susreta sa Njim (o čemu i dan-danas postoje svedočanstva brojnih očevidaca), a još je više onih kojima je pomogao (i pomaže!) posredstvom iskrenih molitvi upućenih Njemu, kao i kontemplacija i meditacija na Njega. Tokom svog izuzetno dugog (bar kada su ljudska merila u pitanju) i nadasve plodonosnog bitisanja u ovom fizičkom telu, On je mnoge duše, iskrene posvećenike, zauvek oslobodio ropstva iluzornoj, materijalnoj koncepciji života i življenja, i podario konačno Oslobođenje velikom broju svojih predanih učenika. Poruku tog svog Božanskog Znanja i Ljubavi nekada je prenosio u tišini, nekada putem Satsanga (sat – istina, sang – druženje), a često putem nezaboravnih Bađana – duhovnih, punih ljubavi i duboke pouke, pesama u slavu Boga – koje je iznedravao u jednom dahu tokom samoga Satsanga ili kakvom prigodom obraćanja onima koji su često dolazili da se napiju okrepljujuće vode besmrtne mudrosti sa njegovog Božanskog izvora. Mahaprabuđi je, svojim zemaljskim životom i življenjem, dalje širio i pronosio ljudima Božansku Poruku loze drevnih prosvetljenih mudraca sa Himalaja(parampara), na neizmernu dobrobit svih onih koji su sa tom Porukom na bilo koji način došli u dodir. Taj plamen mudrosti i dan danas gori nesmanjenom silinom zahvaljujući prvo Njegovoj Svetosti Paramhans Svami Madhavanandi, a potom – ovde na Zapadu i isključivo – zahvaljujući Paramhans Svami Mahešvaranandi, odnosno, kako ga njegovi mnogobrojni učenici širom sveta zovu: Svamiđi. Ta neprekinuta loza duhovnih velikana (Prosvetljenih Bića), i njihova večito živa Reč, nemerljivi je i nesagledivi blagoslov svima nama, svakom pojedincu na ovoj planeti i čovečanstvu uopšte. I na nama svima, za našu najveću dobrobit, jeste da taj plamen održavamo večito živim i večito vitalnim – pre svega u svome sopstvenom srcu!Paramparu ove veličanstvene duhovne loze pogledajte otvaranjem sledeće strane – u prozorčetu ispod…


2.) VRHOVNI PRINCIP OPROSTA I DEZINTEGRACIJA EGA                             

Pre dve hiljade godina Hrist se inkarnirao među nama ne da bi srušio i razorio sve „staro“, jer On nije bio „rušitelj“ i „razoritelj“, već upravo da bi to – Ispunio – donoseći, kako je i Sam rekao, „Višu“ istinu. A šta je to, ustvari, značilo? Dakle; „stari“ Bog, Bog Starog Zaveta, bio je „Bog Straha“ – pravedni ali strogi „Roditelj“, koji je „batinom“ zavodio, i čuvao, red u čitavoj Svojoj kreaciji. Po principu „štapa i šargarepe“ – gde je poslušnost bila nagradjivana „šargarepom“, a neposlušnost „štapom“ – On je pravedno upravljao, i sprovodio Zakon. Pravda je bila po principu: „Oko za oko, zub za zub“ (3 Moj. 24;20), i taj zakon je strogo poštovan sve do dolaska Isusa – koji je, konačno, doneo drugu poruku …drugi, odnosno ne „drugi“, već „drugačiji“, Zakon! Mnogi ni tada, kao uostalom ni do sada, nisu shvatili pravu suštinu te nove Poruke – tog novog Zaveta – kojeg je On, svojim životom, (pro)nosio i živeo. A ta nova Poruka jeste pravo i potpunoispunjenje stare – starog Zaveta – jer pravda „starog“ Zakona nije bila do kraja izrečena i saopštena… i to samo iz jednog jedinog razloga: tada, još, nije bilo vreme za to! Svest ljudi toga doba bila je na tom nivou da samo putem straha, kao orudja, mogu pojmiti šta se „sme“ a šta „ne sme“. – Identično našoj deci dok su jako mala: ona neće razumeti da nešto ne smeju raditi ili dirati (ne zato što „neće“, već jednostavno što „ne razumeju jezik“ kojim im to saopštavamo!), sve dok im „prutom“ ne zamašemo pred očima; jer su, još uvek, u stanju („uzrastu“) da razumeju samo „jezik pruta“. Prema tome; ne dohvata se brižan roditelj pruta zato što mrzi svoje dete, već upravo da bi ispoljio svoju bezgraničnu ljubav na način koji će dete, u tom uzrastu i za njegovo najveće dobro, jedino i najbolje razumeti. Taj „prut“ je, dakle, samo sredstvo, a nikako cilj – tako da će biti odbačen onoga momenta kad dete dovoljno odraste (postane dovoljno samosvesno) da savlada „jezik“ Neprikrivene Ljubavi, odnosno kad roditelj konačno dočeka da može svoju brižnost i ljubav, otvoreno i bez „maske“ (bez pruta, i straha kao orudja), ispoljiti prema svom detetu, i bez bojazni da to neće biti ispravno shvaćeno ili, moguće, čak zloupotrebljeno. – Pa, koji roditelj više želi da ga se dete plaši umesto da mu otvoreno iskaže ljubav!? Ali, za dobro deteta, iako mu se „srce steže“, roditelj će se morati držati pruta, i istraja(va)ti u tome, dok god je to potrebno… E, upravo takav Roditelj je bio starozavetni Bog. I hvala Mu na tome. No, dodje vreme – pokaza se to Njegovim, Hristovim, dolaskom – da je „Dete“ konačno dovoljno „stasalo“ da bi mu On mogao u potpunosti razotkriti apsolutnu dubinu Svoje bezuslovne Ljubavi. Posla Svoju Inkarnaciju čovečanstvu, dovoljno stasalom (bar jednom njegovom delu…), da donese Poruku napisanu jednim drugim „jezikom“ – ali ne jezikom koji će poreći značenje onog starog jezika (jer i ono je bila Istina!), već jezikom koji će po-jasniti dubinu njegovog, tada skrivenoga, značenja. Taj „novi“ jezik sada beše jezik Ljubavi a ne Straha, i ta Poruka jeste poruka Oprosta a ne Osvete!!!

U „Starom Zavetu“ je rečeno: „Sine moj, ne odbacuj nastave Gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje njegovo. Jer koga ljubi Gospod onoga kara, i kao otac sina koji mu je mio.“ (priče Sol. 3; 11,12); kao i: „Početak je mudrosti strah Gospodnji…“ (priče 1; 7).

Pa, ako je početak mudrosti strah (a očito je da jeste!), šta je onda „evolutivni vrhunac“ i ispunjenje tog puta? – Pa, Ljubav!!! …I kao što je u „Starom Zavetu“, u praskozorje ljudske civilizacije, Bog bio „Bog Straha“ – „ Veliki Dreser“ sa batinom u ruci, koji dobre miluje a loše kažnjava – tako su, evolutivnim razvojem kolektivne ljudske svesti, realizovane okolnosti (istorijski trenutak) za pojavu Sina Gospodnjeg – Hrista – koji je čovečanstvu, sada već delimično sposobnom da „primi“, doneo poruku, i novu predstavu, o Bogu koji bezuslovno voli Svoje Stvaranje: Bogu Ljubavi! …I, samo još jedna stvar: činjenicu da je Njegov put Ljubavi i Oprosta samo viši „stadijum“ razvitka ljudske svesnosti – u odnosu na starozavetnu „školu dresure“, a ne njen antagonizam – utvrdjuje i sam Hrist, rekavši: „Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke; nijesam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši.“ (Mat. 5;17,18) …No; činjenica jeste da je, zapravo, i tada Konačna Istina ipak ostala Ne-dorečena, jer globalno čovečanstvo još nije bilo „sazrelo“, i spremno, za suštinsku istinu – istinu o Nedualnosti – odnosno istinu o iluzornosti dualističkog poimanja stvarnosti! U to vreme, globalna ljudska svest (bar u ovom delu civilizacije koji je bio Hristova „ciljna grupa“) još nije bila spremna za otvoreni prijem učenja o karmi i reinkarnaciji – koje drevne Vede autentično prenose već više od pet hiljada godina, a koje jedino, što je i sasvim razumljivo, „sve stvari stavlja na svoje mesto“. Zato je koncept „Pravde“ u „Starom Zavetu“ i iznet na takav način koji su ljudi tada jedino mogli razumeti: Vratiti „milo za drago“, i na taj način ponovo uspostaviti narušenu „kosmičku ravnotežu“. I, to je delovalo savršeno logično. Medjutim, ljudi su vremenom sve više bivali (kao i uvek…) nasušno gladni i žedni Ljubavi – ali ispoljene više jezikom utehe nego jezikom apsolutne, paradoksalneIstine (paradoksalnu istinu i danas, još uvek, malo ko može pojmiti u njenom najneposrednijem, neprikrivenom izrazu, a kamoli tada – na tadašnjem nivou opšte svesti!). Zato je Isus morao Istinu izlagati u „pričama“ – čiji je nektar poente najlakše, i jedino tako, mogao stizati do žednih srca; zaobilazeći grubi, okoreli i otudjeni um koji te istine nikako nije mogao primiti. Tako; Isus je doneo Poruku da više nije uputno činiti ono što je, odnosno onako kako je, zahtevao stari Zakon, već da je došlo vreme da se ode „korak dalje“! – Iako još nije mogao otvoreno objasniti istinu o suptilnim vezama uzroka i posledice, te da se stvarno kršenjeZakona Ravnoteže odigrava na „nevidljivim“, Uzročnim nivoima, pa se tek potom ta disharmonija manifestuje na „vidljivoj“ ravni; On je našao divni način da isti krajnji efekat (!) postigne otkrivanjem, odnodno obelodanjivanjem, principa Oprosta! Naime; jednom narušena izvorna ravnoteža može biti ponovo uspostavljena jedino otklanjanjem samog uzroka te neravnoteže: EGA! On je to, naravno, znao – zato je i obznanio Princip koji počiva upravo na „liniji najvećeg otpora“, i koji je, samim tim, najmoćnije „oružje“ protiv carstva EGA. Iskreni oprost, sa jedne strane, i EGO, sa druge strane, jedno drugo apsolutno isključuju: gde je EGO, tu nema praštanja, ali – gde je snaga za OPROST, tu EGO mora da se povuče i nestane. …Zato je princip Oprosta donosilac najradosnije poruke od iskona pa do današnjih dana: poruke Ljubavi i Slobode. Jer, oprost Oslobadja: on daje slobodu i onomekome se oprašta, kao i, što je još važnije – onome koji oprašta. On razvezuje sve karmičke „čvorove“ i uzročnosti, i rastače sve okove našeg EGA. Zašto je to tako, odnosno zašto je to najveći atak na EGO? – Pa samo iz prostog razloga što se EGO „hrani“ razdvojenom energijom (brutalnim odgovaranjem na izazove i stalnim stvaranjem sukoba)! Mi mu, robujući, podležemo, neshvatajući pravu istinu da – istinski ispuniti krajnju svrhu izazova jeste: prevazići ga; a ne: nazovi-prihvatanjem istoga, njemu (EGU) „ubrizgavati“ energiju i moć a sebi istu oduzimati. Naime; „istinski prihvatiti izazov“ znači smireno, sa ljubavlju i razumevanjem ga u celosti sagledati i, bez besmislenog „rvanja“ sa njim, sagledati sam poriv svoje sopstvene reakcije na njega. …Lako je sukobiti se, dakle izazvati pa čak i prihvatiti borbu, još lakše je pobeći, dakle izabrati bekstvo – ali i borba i bekstvo su savršeno „gorivo“ za EGO, i istinski ne rešavaju ništa (naprotiv). Ali je zato, naizgled paradoksalno, najbolji primer prihvatanja izazova, i najveličanstveniji odgovor na svaki: OPROSTITI! – Time se sve „razvezuje“, transcendira se EGO i sve što on sobom nosi i, zapravo, na taj jedini istinski inteligentan način, dobija ona istinska satisfakcija pobede nad izazovom, a što nam je u samom startu i bio cilj. To je potpuno ispunjenje one jedine, istinske i prave svrhe i dužnosti Svetog Ratnika na duhovnom putu: „Pobeda bez borbe“, odnosno „Izbeći sukob bez bekstva“! Promislimo samo: Ima li, uopšte, teže „sankcije“ za nekoga ko je krenuo na nas rešen da izazove sukob i „nahrani se“ našim strahom ili pak agresivnošću – od našeg smirenog, nenasilnog, „gandijevskog“, stava prema njemu?!…  Zaista nema većeg poraza za takvu osobu (za njegov EGO) od toga da, kao odgovor na svoju ličnu agresivnost i ispoljeno zlo, od žrtve dobije – OPROST. …U tom trenutku, EGO napasnika doživljava pravi ŠOK!, jer situacija apsolutno iskače iz svih šablona njemu shvatljivih (i prihvatljivih). – Nema „nikakve logike“ da na zlo biva odgovoreno dobrim, na agresiju mirnoćom, na mržnju ljubavlju…  i EGO, suočen sa tamnim bezdanom sopstvenog neznanja i nemoći, polako biva razjedensopstvenim strahom, i: biva, dakle, potučen sopstvenim oružjem!!! Ovu zakonomernost možete hiljadu puta proveriti u svakodnevnim situacijama, i SVAKI PUT će se pokazati kao delotvorna: ljubav „dez-integriše“ mržnju; u susretu sa dobrim zlo se povlači; agresija gubi svaku moć kad svoju imanentnu slabost, ništavnost i nemoć jasno sagleda došavši pred ogledalo uzvišenog spokoja i dostojanstvene mirnoće. …Nema više ni trunke straha, koji je jedina hrana EGU – i on biva „do nogu dotučen“! I, tako, onaj „Starozavetni Zakon“, koji kaže da je jedina pravda „milo za drago“, Oprostom ne da biva poreknut, nego zaista, zaista biva konačno i istinski ispunjen; jer umesto da na zlo udaramo zlom, i tako večno „hranimo“ samo zlo i robovanje njemu, mi: ljubavlju i oprostom, kao najmoćnijim i najdelotvornijim „oružjima“, pružamo najadekvatniji mogući odgovor na nametnuti izazov, svom „krvniku“ nanosimo nepodnošljivi poraz, i konačno uspostavljamo onu izvornu kosmičku Ravnotežu, kojoj je Sam Zakon Pravde oduvek težio i teži. Stoga, jedina prava i istinita jednačina glasi: –OPROST jednako SLOBODA jednako LJUBAV!!!  Tom „matematikom“ se služio Hrist, i tim jezikom je govorio On. Ljubav je ono što, zaista, jedino oduvek jeste. Ona je sve; nema ničega osimnje. …Tako, i strah, zapravo, jeste samo orudje u rukama Ljubavi, kojim Ljubav, u nemogućnosti (nesvrsishodnosti) da otvoreno i neskriveno izlije Svoju blagorodnu suštinu, tu Svoju suštinu upliviše putem „straha“. – Ono čime se On jedino rukovodi jeste: Krajnji Efekat! „Savršeni postupci su samo, i jedino, oni koji vode ka savršenom cilju.“ – nikada ne zaboravimo to. Odnosno; strah je bio neophodan tada, no sada očito više nije, jer je Bog, izgleda, stekao dovoljno poverenja u nas da možemo primiti (pojmiti) jezik Njegove izravne ljubavi. Stoga je stigao On, koji je došao da „Ispuni“ (a ne da „pokvari“) Zakon, jasno pokazujući Samim Sobom (Milošću i Ljubavlju) šta je, zapravo, to što je svo vreme stajalo skriveno ispod onog „Osvetničkog“ principa poimanja Pravde. I to je ne samo živeo već i jasno govorio: „Čuli ste da je kazano: oko za oko, i zub za zub. A ja vam kažem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi; i koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.“ (Mat. 5;38,39,40). Kao i izrekavši zapovest da ljubimo ne samo prijatelje nego i neprijatelje svoje. – I tako je Oprost, koji je uveliko u neposrednoj vezi sa suštinskim principima zakona Karme, i koji na najneposredniji način udara na same temelje EGA, na „velika vrata“ stigao onima koji su „imali uši da čuju“… To je bila tadašnja Hristova misija!

(A.I. – 246.str


3.) DRUGI HRISTOV DOLAZAK   

                               

Prošlo je više od dve hiljade godina od, tog, Njegovog (prvog) dolaska, i ko je išta shvatio – shvatio je; a ko dosad nije, taj teško da uopšte i hoće. Ova EGO-civilizacija, koja je robujući EGO-u degradirala sve istinske vrednosti koje je uopšte i mogla degradirati (i to, opet, sve vodjeno Zakonom-prirodnog-toka-stvari!), polako ulazi u stadijum kada će, konačno, biti spremna za novu – onu poslednju i završnu – stepenicu u evoluciji razvoja (ljudske) svesti, a što je još davno najavljeno kao „Drugi Hristov Dolazak“. Dolazi vreme o kojem je Govorio rekavši apostolima: „Ovo vam govorih u pričama; ali će doći vrijeme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za oca.“(Jov.16;25) …To vreme je aktuelno baš sada – mi već živimo u njemu: vreme, za one koji imaju „uši da čuju“, da i one „veće“ istine koje je On tada doneo i izložio kroz simboliku Svojih divnih priča i parabola, budu predočene na najneposredniji mogući način! To je sada moguće upravo zbog ovakvog stepena svesti ovih (svih nas!) koji to mogu „primiti“…i širiti dalje. Mnogi su „Drugi Hristov Dolazak“ zamišljali da će biti poput onog prvog: da će se opet pojaviti On u ljudskom obličju i konačno dovršiti Svoju započetu nameru. Medjutim, ovaj put to biva „malo“ drugačije. Naime, ovaj put se Njegova Svest „spušta“ (uzrasta!) na globalnom nivou, u vidu Suptilne Vibracije Istine, koja suvereno i sa vrhovnom ljubavlju nežno „preuzima“, i nastavlja da vodi, sve one koji joj sa dobrodošlicom otvore svoju svest; dok oni koji se u strahu pred Njom „zamotaju“ u svoje mračne i teške vibracije, držeći se svojih „okoštalih“ i zastarelih koncepata i šablona, biće neminovno rastočeni zajedno sa svim tim zabludnim EGO-predstavama od kojih su svo vreme tvorili svoje biće. To je već u velikom zamahu, i ovo nije nikakva uteha onima koji su utehe žedni, pa čak niti opomena onima koji su i pored sopstvenih očiju slepi – već sušta Činjenica!  Već je uveliko na snazi jasnoodvajanje „žita“ od „kukolja“, i to je savršeno jasno svakome ko ume da gleda, sluša i zdravo rasudjuje. Mi SADA živimo u tom prorokovanom, „biblijskom“, vremenu, i dolazi doba definitivne, jasne i nedvosmislene odluke kojoj strani će se ko prikloniti. …Pravi izbor jeste Istina – nijedna „strana“, nego Istina – jer jedino tako se iskoračuje iz sveta EGO-suprotnosti, sveta „zla“ i „dobra“, okivanja gvozdenim i zlatnim lancima, sveta vladavine zakona karme… i stiče ono, od iskona nam garantovano, pravo na apsolutnu Slobodu, Ljubav i Život! I, TO je Njegova Poruka ovog puta: Da više nije dovoljno – kao što je to bilo tada, i do sada – umeti razlikovati „dobro“ i „zlo“ odnosno umeti odabrati izmedju njih, već je za taj konačni, i završni, korak (za „povratak“ u Stanje pre „Pada“, pre „Kušanja ploda sa drveta poznanja dobra i zla“) neophodna jedna sasvim nova, ali od iskona izvorna, sveža i tekuća, transcendentalna i transcendirajuća, Svesnost onoga što jeste, odnosno – savršeno  harmonizovanje sa ovom nadolazećom globalnom frekvencijom Svesnosti Istine i, time, transcendiranje sveta zablude, laži, iluzije i, uopšte, sveta EGO-suprotnosti!  …Njegovo Vaskrsenje je to nagovestilo još tada, ali je prava poenta ostala nedorečena. Iako je sve ovo zaista bliska neminovnost, to nipošto nije razlog za strah ili za žalost, pa čak ni onima koji, usled neznanja, ne „žele“ takav razvoj dogadjaja, jer sve to je uistinu – samo odraz Njegove nadolazeće Apsolutne Ljubavi (njene nadolazeće Frekvencije), koja svima biva samo na Dobrobit: kako onima koji joj se otvore sa dobrodošlicom, tako isto i onih koji se pokušaju skriti i ogrnuti u Laž; iako će ovi drugi tu Ljubav „prepoznati“ kao najveći Užas: Strašnog Razoritelja svih EGO-principa – celokupnog njihovog, dotada poznatog, sveta. …No, katkad zub mora i da se odstrani – ali iako dete to, još, ne razume, ipak je to za njegovo najveće dobro!… Sve što se zbiva jeste samo, i uvek, iz Njegove Milosti i Ljubavi – za najveću dobrobit celokupne Svoje Kreacije, celokupnog Svoga Bića… koje jeste: Ja Jesam!
(A.I. – 251.str) –  Izvor: http://apsolutnaistina.com

3 comments on “1. MAHAPRABUĐIJEVI DRAGULJI – 2. VRHOVNI PRINCIP OPROSTA I DEZINTEGRACIJA EGA – 3. DRUGI HRISTOV DOLAZAK

  1. Postoji nada da prethodni tekst ne inaugurira novi svetski poredak već stvarno uzrastanje na duhovnom putu.

  2. Draga Vesna hvala na „sharing-u“🙂, utoliko pre što si divno prepoznala da je upravo ova tema, naime suštinsko razumevanje fenomena OPROSTA, ona centralna poenta same „Apsolutne Istine“, našeg sudbinskog poslanstva unutar ovog dualističkog univerzuma/stanja svesti, odnosno puta naše sopstvene Samo-realizacije – Puta Prevazilaženja EGA.❤

  3. Dtagi čitatelji,
    Dragi istražitelji istine,
    Isusov dolazak je u našim srcima, ali ne u onima koji ne prihvaćaju NJEGOVU LJUBAV. To je problem današnjeg čovjeka i na tu temu treba svakome objasniti da bi mogao razumjeti, jer ako ne razumije, uzalud se pokušava odugovlačiti na široko, pa da odustane jer ne razumije sve detalje koji ne daju direktni pristup LJUBAVI. Najzad čovjek ne zna što treba učiniti za dobiti MILOST BOŽJU za sebe i svoju obitelj, za sadašnjost i budućnost.
    Dragi Alakh, treba da malo bolje objasniš APSOLUTNU ISTINU koju ne može nitko pobiti, pa da i oni koji dosad nisu razumjeli mogu ju dobiti, jer je to prednost danas.
    Nitko ne može reći da se danas ništa novo ne događa – zar ćemo nastaviti govvoriti da nas BOG educira sa “batinom“? Konačno, recimo ISTINU. Zar policija u prometu nas uči s “batinom“? Ne, prije vozačke daje nam pravila po kojima ćemo voziti vozilo, ako prekršimo pravila svašta će nam se dogoditi, a policajac ima POTPUNO PRAVO te kažnjavati jer će te manje koštati nego da se unesrećiš, razbiješ vozilo ili te pokopaju. Recimo konačno ISTINU, zašto govoriti sa stanovišta onih koji nikako neće da odustanu od kršenja Prirodnih Zakona, pa im se događaju bolesti, nesreće, poplave, nemaju uroda od sjetve, Majka Priroda ga dovede u glad i neimaštinu, pa se pita da li postoji BOG, jer je uvjeren da ga ON štiti. Nije mu jasno da ON štiti samo onoga koji je u BLAGOSLOVU, a “batina“ je za onoga koji namjerno ide u nesreće i velike probleme. Ovo nije stvar vjerovanja, kao i “batina“ policije – to je stvarnost na koju nas nažalost nisu naučili. Koliki svećenici i kardinali su se bunili protiv Apokalipse 11 (Otkrivenje 11) da treba otkloniti/uništiti one koji namjeravaju uništiti Zemlju i ŽIVOT na njoj. Zar ćemo govoriti sa njihovim strahovima, jer su u planu da budu uništeni ako inzistiraju u zlu, jer je to dijabolički? Govorimo sa jezikom da me nitko neće dirati niti od policije niti Božja policija koja mi nanosi zlo ako nisam u LJUBAVI. LJUDI MOJI, zar je tako teško govoriti jezikom pravednika? Sve je napisano u Bibliji, ali i u svim Religijama, ako budete živjeli po mojim Zakonima i stavili ih u Djelo, imat ćete kiše u pravo vrijeme itd. itd. da ne nabrajamo. A zašto sada kiše nam uništavaju usjeve, kuće za koje smo se mučili cijeli život, nemamo radno mjesto, nemamo za režije a niti za preživjeti? Na portalima u Italiji sam pisao pred 2 godine za sjevernu Italiju, bogatu i prkosnu koji su glasali za ateizam i komunizam, ali nisu niti svećenici komentirali kako je lijepo objašnjeno da ih PRIRODA uništava i dokraja je uništila da više nemaju radno mjesto, kuću, i žive u šatorima. Zašto nisu povezali sa onime što piše u Bibliji? Prije nego dobijemo vozačku dozvolu policija nas nauči po kojim ćemo pravilima voziti, ako se pridržavam nemam strah od nikoga, a oni koji krše pravila imaju strah i kažnjavani su. To je pravedno i za njih i za druge koji pješače ili voze. BOG nam je dao ZAKONE po kojima ćemo živjeti i nećemo imati strah od ničega, ali danas se ovo desilo: da pravedni se nisu založili da pouče one koji ne znaju kako živjeti – PA ISPAŠTA I PRAVEDAN radi nevjernika.
    Zar za to objasniti treba pisati 87 stranica, ili 20, 30 itd.?
    Ne, vrlo je jednostavno ovo objasniti da svaki razumije, što ćemo citirati Bhagavad Gitu i druge Religije ako smo se ovdje rodili? Korisno je napomenuti, ali ne trebaju čitavi citati i pisati deset stranica.
    Neka nas sve OBASJA BOŽJA LJUBAV.
    Komentirao Giovanni Garbin – doktor Duhovne medicine – egzorcist – Sluga Božji.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s