SVE ZA DUŠU – Ivan Antic

Dr Michael Newton: Putovanje duša

Dr Michael Newton: Sudbina duša

NARUČIVANJE KNJIGA

Dr Michael Newton – intervju (prevedeno)

Sve o dušama i reinkarnaciji, životu i smrti, na osnovu sećanja iz hipnotičke regresije, istinitih priča učesnika sa seansi hipnoterapeuta. Smrt je ovde opisana kao buđenje iz sna i iluzije života, gotovo isto kao što je opisano i duhovno probuđenje u advaita vedanti i budizmu. Iako je smrt buđenje od iluzije života, to prirodno dato buđenje ne traje dugo i čovek ponovo zapada u san novog života – osim ako se za života svesno ne probudi i čista, transcendentalna svest postane njegovo trajno svojstvo. U skladu sa izrekom iz Katha upanišade gde Yama, bog smrti, kaže Naćiketasu: „Ako brahmana koji je atman, čovek ne spozna ovde pre raspada tela, utelovljava se u stvorenim svetovima. …Što je ovde (ovaj svet) to je tamo (drugi, božanski svet); što je tamo, to je ovde. Ko u tome vidi razliku, taj susreće smrt u smrti (preporađa se). …nema ovde nikakve razlike. Ko ovde vidi razliku, taj ide iz smrti u smrt. …Kada se ovde na zemlji raseku svi čvorovi srca, smrtnik postaje besmrtan – dotle seže učenje “ (II-1, 4.10,11,15). Knjiga koja će sasvim sigurno promeniti svačiji pogled na svet, na najbolji mogući način jer će mnogi prepoznati ovde iznete informacije iz sopstvenog iskustva, kao što sam ih ja prepoznao – na osnovu svojih vantelesnih iskustava, susretima sa svojim vodičem (opisano u Predgovoru knjige Sankhya) i preminulima (u napomeni br. 60 knjige Sankhya).

Sadržaj: Smrt i odlazak; Vratnice duhovnog svijeta; Povratak kući; Premještena duša; Orijentacija; Prijelaz; Smještaj; Naši vodiči; Početnička duša; Duša srednje razine; Napredna duša; Izbor života; Izbor novog tijela; Priprema za polazak; Ponovno rođenje.

Video prilog o knjizi – Na rubu znanosti – Putovanje duša

Intervju sa saradnikom Michael Newton-a

Naučna istraživanja prošlih života 2 3 4 5 6

Nezavisna potvrda hipnotičke regresije u prošle živote download

Pored drugih važnih informacija, ovde se na početku i pri kraju filma (44:45) prikazuje istraživanje sa hipnotičkom regresijom u prošle živote, kao i sposobnost hipnotisanog da vidi iskustvo duše druge umrle osobe (36:45) u Institutu za izučavanje čovekovog mozga (Sankt-Peterburg).

Ivan Antić: PODSETNIK ZA DUŠU

Sadržaj:

Opšti početak, ili odakle smo – Ispoljavanje svega kroz sedam faza ili razmera – Ispoljavanje svega kroz pet dimenzija – Čovekovo telo kao ishod ispoljavanja svih razmera i dimenzija – Dvostruka priroda božanske emanacije: zaborav i buđenje – Organski život kao osnova čovekovog tela – Čovekovo telo kao osnova ličnosti – Celovita ličnost kao osnova duše – Organski svet kao scena za dramu ličnosti – Ličnost kao oličenje Božanskog – Božansko kao osnova duše – Prisustvo Božanskog kao svedočenje – Mehaničko ispoljavanje neorganskog sveta – Ispoljavanje organskog sveta je osnova za svest – Krug stvaranja: neorganski svet, organski svet i čovek – O inkarnacijama duša pre organskog života na zemlji – Podela duša na mlade, razvijene i visoko razvijene – Duše se pripremaju za ljudski život oblikovanjem sveg ostalog života – Rađanje duše u telu – Početak zaborava – Komunikacija između uma i duše – Zašto je duša uvek dobra – Zašto neki ljudi nisu dobri – Pad duše – suprotna tačka na krugu božanskog ispoljavanja – Neke osobine i problemi mladih duša – Neke osobine i problemi srednje razvijenih duša – Neke osobine i problemi visoko razvijenih duša – Neka zapažanja o mladim, srednje i visoko razvijenim dušama – Uobičajeni problemi Donosilaca svetlosti – Planete uslovljavaju organski svet – Duša i karma – Duša i nauka – Duša i religija – Tri vrste rada: fizički, umni i nameravanje – Rad na sebi – Čovekovo svedočenje o prisustvu Božanskog

Čudesni primeri fizičkih intervencija duša na živote ljudi:

Spasavanje dece od bombe – Cokevill, Wyoming, 1986.

Gozba sa vodičem

Materijalizacija duše-vodiča pri spasavanju

Materijalizacija vodiča pri spasavanju

Grupna materijalizacija u akciji spasavanja

Materijalizacija spasioca – samo se pojave i nestanu

Duša spasava svoje telo fizičkom intervencijom

Duša isceljuje svoje telo, samo je treba lepo zamoliti

Duša pokojnika preko snova najavljuje rođenje nove duše

Pomoć oca

Dve intervencije duša

Klasična poseta s onoga sveta

Odgovor na ljubav stiže uvek

Dobar predosećaj zrele duše

Pomoć za hitnu pomoć

Duša vidi i zatvorenih očiju

Kontakt duše sa detetom, planovi i strategije rađanja

Spasavanje vatrogasca

Srodne duše

Pokojni deda čuva unuče

Pomoć vodiča preko telefona

Pomoć pokojnika živima preko psa

Uputstvo za spasavanje preko sna

Vodič glumi sveca da bi pomogao – ili velika duša pomaže po pozivu

Režiranje svih događaja od strane duše pri spasavanju

Javljanje duše pokojnika živima pomoću fizičkih događaja

Duša greje telo da se ne smrzne

Dovoljan je samo jedan glas

Usvajanje

Spasioci

Tamo i natrag sa porukom

Precizno navođenje

I duše životinja vide sve

Materijalizacija prve pomoći

Klasično delo koje objašnjava delovanja duša i vodiča na fizički život čovekov:

Charles W Leadbeater: Nevidljivi pomagači

Radi boljeg razumevanja treba pročitati i opise viših svetova:

Charles W Leadbeater: Astralna razina

Charles W Leadbeater: Devahanska razina

S.N.Lazarev – Seminar u Varšavi 21.01.2012

Jedan od najboljih uvida u odnos duše i uma

Nikodim Agiorit – Nevidljiva Borba

Delo koje i pored crkvene ideologije detaljno govori o čovekovom odnosu prema duši

Sufijski put ljubavi
Rumijeva duhovna učenja o duši i odnosu prema duši

Raymond Moody: Život poslije života

Prvo istraživanje o iskustvima iza ovog života ljudi koji su doživeli kliničku smrt, koja se potpuno slažu sa iskustvima iz hipnotičke regresije M. Njutna

Raymond Moody: Svetlost s onu stranu života

Nastavak istraživanja života posle života

Iako judeo-hrišćanstvo uči da ne postoji reinkarnacija, prema crkvenim dogmatičarima, i nekim svetim ocima rane hrišćanske crkve, duša nastavlja da uči i nakon smrti tela. Nema nikakvog razloga zašto ne bi nastavila da uči u novom životu i na ovom svetu, ne samo na „onom“. Nema apsolutno ničeg negativnog u pogledu reinkarnacije, to je pozitivan, logičan i prirodan pogled na život i razvoj svesti kroz iskustvo uzročnosti i svrhovitosti. Onaj ko ne veruje u reinkarnaciju, ne veruje ni u dušu, jer, po njegovoj logici duša nije postojala pre rođenja, i ne može postojati ni posle smrti tela. To je materijalistički stav. U smrtnom telu ne može nastati besmrtna duša. Ako je duša postojala pre rođenja postojaće i nakon umiranja tela, i to se zove inkarnacija. I ne postoji nijedan logičan ni duhovan razlog zašto se inkarnacija ne bi ponavljala, kao reinkarnacija. Uostalom, očigledno je da jedan život nije dovoljan da duša stekne božansku zrelost, mnogi ljudi žive monotonim i skromnim životima, a mnogi i umiru mladi. Priroda i sadržajnost života i iskustava svakoga od nas pokazuju da njegova uzročnost ne može biti ograničena samo na ovaj jedan život. Složenost i svrsishodnost biološkog života suviše su veliki da bi služili samo jednom životu sačinjenom od prehrane, spavanja, rada i umiranja. Da se duša rađa samo jednom, i životne zrelosti svih ljudi bile bi istovetne. Međutim, postoji raznolikost ljudskih iskustava koje pokazuju različit stepen zrelosti duša u različitim inkarnacijama. Sve ukazuje na širi kontekst, na višu perspektivu u kojoj je ljudski život u fizičkom telu samo jedna epizoda i deo dužeg procesa. Ako bi neki đavo hteo da zarobi ljudsku svest, onda bi upravo uveo takvo verovanje: da ne postoji reinkarnacija. Time bi svest duše zatvorio u samo jedan život bez perspektive, i tako joj razvio strah i mentalitet roba. Nažalost, na takvom mentalitetu se zasnivaju sve judeo-hrišćanske institucije. Crkva je zabranila verovanje u reinkarnaciju zato što je to povezano sa principom karme, vernici bi tada odgovornost za svoje spasenje tražili u sebi i svojim postupcima i tako bi se izgubio neprikosnoveni autoritet crkve, a taj autoritet crkva sama sebi daje tvrdeći da je spasenje moguće samo kroz njenu institucionalizovanu dogmu. Time bi se takođe srušila i temeljna dogma crkve da su ljudi iskonski grešni, samo zato što su ljudi, a ne zato što su nešto loše učinili. Dogma o iskonskom grehu celog čovečanstva je zapravo program za kontrolu uma putem usađivanja krivice, straha i mentaliteta roba. Učitelji izvornog, ranog (pre crkvenog) hrišćanstva su poučavali da je rođenje u fizičkom svetu silazak duha u materiju, a da je smrt u fizičkom telu rođenje u duhovnom svetu – proces ponovnog rađanja (Jevandelje po Jovanu, 3:3,5), povratak čoveka u izvorno stanje – ‘status quo pre fizičkog rođenja’. (Postoji i verovanje da razlog crkvene zabrane verovanja u reinkarnaciju ima drugi aspekt, a to je da se izbegne situacija koja postoji u Indiji, gde ljudi žive u bedi večito se nadajući boljem životu u budućnosti. S uverenjem da je ovaj život jedini ljudi su više motivisani da rade i stvaraju bolje uslove. To nije tačno i zasniva se na pogrešnom tumačenju reinkarnacije. Upravo je vera u reinkarnaciju vezana za karmu, odnosno rad i rezultate rada, za odgovornost prema svojim postupcima ovde i sada, jer će se neodgovornost odraziti i na budućnost, ponavljaće se sve dok se ne promenimo. S druge strane, verovanje da je ovaj život jedini potpuno odvaja čoveka od svoje odgovornosti i sve svodi na strah i zavisnost od višeg autoriteta koji daje i kontroliše život, a crkva je davno postala ne samo posrednik, već i sam taj autoritet.) Duše, zapravo, imaju jedan život, ali taj se život sastoji iz mnogo inkarnacija, isto kao što se zemaljski život sastoji iz mnogih dana i noći, spavanja i buđenja. Naš ovozemaljski život je mikrokosmičko oličenje mnogo većeg života duše. Duša se čovekova ne inkarnira cela i toliko je velika da sve što doživi inkarnirani deo, najveće stradanje i patnju u telu, samo je nalik na san i mali košmar koji ne može da ošteti dušu. Zato tako lako stradaju nevini i mladi. Mnoge duše i ne planiraju da ostanu dugo u životu, već samo onoliko koliko im je potrebno da ostvare neko iskustvo. To je za dušu isto kao za nas ovde kada sanjamo da nam se nešto strašno dogodilo u snu, a kada se probudimo ne znači nam ništa jer znamo da je to bio samo san. Još je u Bhagavad Giti rečeno da se duša niti rađa niti umire, da niko ne ubija niti biva ubijen. Iako je slobodna od istinskog stradanja, duša ima proces rasta i sazrevanja koji se uspešno razvija samo u dobroti, ispravnosti i podršci životu. Buđenje duše je u ovoj knjizi posvedočeno kao vaskrsenje ili povratak Božanskom Izvoru. Tada više nema preporađanja. Reinkarnacija, dakle, nije bezlično preporađanje i večno vraćanje istog, već svrsishodan rast ka ostvarenju u Božanskom. To konačno ostvarenje postiže se ovde i sada, jer je fizički svet suma svih ostallih viših svetova, podloga njihovog ostvarenja, i jer je ovaj život mikrokosmos svih ostalih života. Tek nakon svedočenja iznetih u ovoj knjizi, da je fizički život samo tvrdi san u koji namerno i svrsishodno zapadaju duše, dok svojim većim delom (sa preko 50% svoje energije) ostaju u trenscendentalnom Božanskom svetu, postaju jasniji mnogi iskazi o duhovnom probuđenju kao što su od Ramane Maharšija, da oslobođena duša (điva mukta) spoznaje da nije ni rođena, niti umire, da je za nju život u telu drama koju igra kao glumac; Nisargadate da smo mi to Božansko koje zamišljamo spolja; Adi Šankare o svetu kao snu i iluziji; Gaudapade da nema razlike između jave i sna i da je naše Sopstvo (atman) iznad svih stanja; Buddhe da se jedino treba probuditi i ništa drugo.

Osho: Smrt – najveća izmišljotina (možda najbolji opis istorodnosti iskustva meditacije, buđenja i umiranja) Mi se u suštini ne rađamo niti umiremo, naše duše su sve vreme „gore“ u Božanskom svetu. Ovaj život, koji nam izgleda odvojen od Božanskog, samo je naš tvrdi san, polje Matriksa u kome učimo o svim mogućnostima izražavanja i doživljavanja. Ne sećamo se sebe zato da bismo ga potpuno doživeli. Kada ga potpuno objektivno doživimo onda se sećamo sebe i vidimo da smo nerođeni i nedotaknuti ni sa čim od ovog sveta, isto kao kada se budimo iz sna i nismo više dotaknuti sadržajima koje smo sanjali. Kada u ovom svetu zapadnemo u san, odlazimo na kratko u astralni svet koji automatski projektuje sadržaje našeg nesvesnog da bismo ga osvestili.Kada naša duša u Božanskom svetu zapadne u san, odmah se nađemo u fizičkom svetu („rađamo“ se kao čovek) koji automatski projektuje okolnosti (karman) koje svojim sadržajem ukazuju duši na odgovornost za svest o sebi kao Božanskom Duhu. Potpuno isto kao što um projektuje svoje sadržaje i mi se identifikujemo sa njima kao da su stvarni, iako nisu ništa drugo do snovi, tako i duša pre inkarnacije projektuje život koji će da proživi u telu i zatim se rađa u njemu i doživljava taj život kao da je stvaran, iako nije ništa drugo do san. Kao što u snu možemo da se probudimo i imamo lucidni san ili projekciju astralnog tela, tako možemo da se probudimo i na javi, da celu egzistenciju vidimo kao san i svoju besmrtnu suštinu. To je svrha meditacije. Um je tokom našeg života uvek sa nekim sadržajem, izuzev dubokog sna bez snova. Nešto je uvek tu. Neka misao se kreće, neka strast se kreće, neka želja, neko sećanje, neka buduća zamisao, neka reč, nešto se kreće. Svo to kretanje je od prakrti, prirode, to ona samu sebe osmišljava pod privlačnim dejstvom Duha u nama. Sve misli su od prakrti, nisu naše. Mi ih samo koristimo i identifikujemo se sa njima. To se nastavlja neprekidno tokom našeg života u telu. Samo kada čvrsto zaspite, u dubokom snu, sadržaji prestaju. Um iščezava, a vi ste u sebi bez ikakvog sadržaja. Ovo treba zapamtiti jer će takvo biti takođe stanje samadhija, samo s jednom razlikom: vi ćete biti svesni. U dubokom snu, vi ste nesvesni, um odlazi potpuno u nepostojanje. Vi ste sami, ostali ste sami – nema misli, samo vaše biće. Ali niste svesni. Um nije tu da vam smeta, ali vi niste svesni, budni. Inače spavanje može biti prosvetljenje. Besadržajna svest je tu, ali svesnost nije aktuelna, budna. Ona je skrivena – baš kao seme. U samadhiju seme je niklo, svest postaje aktuelna, budna. Kada je svesnost aktuelna i budna a nema sadržaja, to je cilj. Spavanje sa svešću je cilj. Drugim rečima: budnost za vreme sna koji sačinjava ovaj svet. To je svrha inkarnacija duša. Izvan rođenja u telu, između inkarnacija, duše su u svom autentičnom stanju (svarupa – vidi Joga sutre 1.3). Rađaju se u ovaj svet iluzije individualnosti i odvojenosti da bi se ovde probudile za ono što uvek jesu. Na taj način Božansko, čije su duše samo emanacije, postaje aktuelno u svim planovima svoga postojanja. Zato je u našem životu pojava lucidnih snova ili vantelesnih iskustava vrlo važna kao obuka na tom putu buđenja. Zapravo iskustva buđenja u snu se sama prva pojavljuju kao posledica ispravne meditacije. Biti u fizičkom svetu budan kao u lucinom snu, početak je velikog buđenja duše. Na ovom iskustvu nastalo je čuveno pitanje Čuang Cea: ‘Da li sam ja čovek koji sanja da je leptir, ili sam leptir koji sanja da je čovek?’ Slično je uvideo i sufi mistik El Gazali: „Ljudi na ovom svetu spavaju, a kada umru, probude se.“ Ipak, ne bude se trajno ni tada, iako za kratko vide „jasno svetlo“ svoje prave Božanske suštine. Snaga utisaka iz fizičkih života vuče ih natrag u dalja iskustva i nove inkarnacije. Svaka duša ima seriju inkarnacija, dužu ili kraću, pre nego što sebe spozna za vreme fizičkog života i tako se oslobodi potrebe za novim inkarnacijama. Ta potreba se završava spoznajom prave prirode svega ili pra-krti, da je ona pra-datost (univerzalno polje, kvantni hologram), bezvremena suma svega što uopšte može da bude, što je bilo i što će biti, sve se samo ispoljava iz te pra-datosti, što znači da je sve već postojalo u njoj, ništa novo ne nastaje. Samo naš um, uhvaćen u snoliku iluziju vremena, doživljava to ispoljavanje kao pojedinačno u linearnom vremenskom sledu. Sam takav um izaziva to pojavljivanje. Zato vidimo trodimenzionalni svet i kao da se sve odvija tokom vremena. Stvar je u probuđenju. Samo u snu postoji vreme, iluzija odvojenosti, i nekog procesa postizanja bezvremenog jedinstva. Mi smo uvek već u njemu, ali sanjamo da nismo, da smo odvojene fizičke individue, da se stvari pojavljuju kao nove i pojedinačno u našem iskustvu. Iz perspektive duše ni naše pojedinačno fizičko rođenje nikada se nije ni dogodilo, samo je naša svest ušla u iluziju vremena. Zato i naše buđenje ili prosvetljenje nastaje samo onda kada se probudimo od iluzije vremena, kada vidimo celu prakrti kao prakrti, kao jednovremeno ili bezvremeno Jedno, a sebe kao svesnog subjekta ili svedoka svega, purušu, zbog koga se sve to i zbiva: radi diferencijacije svesti i/ili buđenja. Svekoliko postojanje postoji samo zbog buđenja. Probuđene duše koje su završile svoja iskustva sa inkarniranjem postaju duhovni vodiči mlađim dušama. Njih pogrešno nazivaju „anđelima čuvarima“. Duše se samo uslovno mogu deliti na stare i mlade, ta podela nije realna. One su sve bezvremeno Jedno u Božanskom, a osobine starih tj. iskusnih i mladih, tj. neiskusnih odnose se samo na njihova životna iskustva u inkarnacijama. ‘Mlade’ su samo one koje su tek počele svoju seriju inkarnacija, a ‘stare’ one koje je završavaju. U procesu umiranja mi prolazimo kroz iste stupnjeve koji se doživljavaju pri višim stanjima meditacije. Već je Plutarh govorio: „U trenutku smrti duh doživljava isto što i oni koji su inicirani u velike misterije.“ Na tome se zasniva iskustvo mistika koji kažu da umreti za života jedini je način da se spozna Bog. Koliko je duša nesvesna sebe, toliko je u fizičkom svetu; fizički svet postoji zbog te nesvesnosti kao što astralni postoji zbog naše vezanosti za sadržaje snova. Naši svakodnevni snovi nam pokazuju u malome ono što se zbiva u velikom planu duše: koliko smo identifikovani sa sadržajem sna, toliko smo u snu. Koliko je duša svesna sebe (kao transcendentalnog Sopstva) toliko fizički svet za nju nestaje i samo Božansko ostaje kao ona sáma. Fizički svet je opredmećena ili materijalizovana nesvesnost. On je potreban kao podloga za projekciju slike, ideje ili namere Božanskog da se izrazi kao individualna duša. San ovog fizičkog sveta je samo veći i tvrđi od naših malih svakodnevnih snova. Takođe zbog svoje inertne prirode fizički svet ima i svojstvo da bude zajednički činilac više duša, ne samo individualno područje kao naši astralni snovi. Učenje duša ne može da bude samo individualno, već i uzajamno. Zato se „rađaju“ u zajedničkom svetu. Fizički svet je kolektivni san duša. I to je cela priča koja se krije iza svih aluzija o čovekovoj besmrtnosti, duhovnosti, duhovnom probuđenju, vaskrsenju ili prosvetljenju. Sve drugo je samo još jedan san u snu.

Meher Baba: BOG GOVORI

O životu duše kroz inkarnacije po učenju sufijskog misticizma.

Mala dopuna uz knjigu: Iz perspektive Božanskog cela emanacija kosmosa i individualnih duša i njihova evolucija, u vidu mineralnog, biljnog, životinjskog i ljudskog iskustva, ne događa se u vremenu niti u prostoru. Sve je to trenutni čin imaginacije Božanskog. Sve duše su Jedno u Božanskom. Zato su svi aspekti iskustava svesti duša već ujedno prisutni svuda oko nas i u nama kao mineralni, biljni, životinjski i ljudski oblici bivstvovanja. Svi svetovi nastaju u imaginarnom trenutku. U sadašnjem trenutku. Iluzija individualnih duša je da se njihovo postojanje odvija tokom vremena i eona reinkarnacija. Ta projekcija vremena je zapravo san. Tako izgleda iz perspektive čovekovog uma. Iz perspektive Božanskog to je trenutni čin, imaginarni čin, koji se stoga nikada objektivno nije ni dogodio. Bezvremeno Božansko jedinstvo jedina je stvarnost, a sve drugo je iluzija. Zato što je to tako, buđenje je uvek moguće, i ništa drugo osim probuđenja nije moguće niti je potrebno.

25 comments on “SVE ZA DUŠU – Ivan Antic

  1. Uz puno i dužno uvažavanje i poštovanje svih učesnika koji raznmatraju i proučavaju te puteve, koji lutaju u traženju višeg smisla postojanja, želim da kažem da se usitnjavanjem i usložnjavanjem pojmova ne dobija ukupna slika stvarnosti. Dobija se samo košmar i velika zabuna. Duša postoji, ali samo kao jedna jedinstvena. I to je Sveti duh. Preobraćen u svakom živom i ne živom stvoru, biću. I on ne poznaje i ne priznaje nikakve granice – „ni prostorne ni vremenske“.

    • Bogobojo, bogobojo zašto misliš da je ovo tvoje konačna istina? Svi duhovni tragaoci govore veoma slično, ali ne i isto i to mi je mala misterija zašto je to tako/voleo bih da govore isto o istim stvarima) ali i to verovatno tako treba. U ljudskoj istoriji i pojedinačnom životu ima jako mnogo različitosti, a to je sigurno sa razlogom.
      Možemo samo odati veliko priznanje i poštovanje gospodinu Antiću, trenutno najvećem poznavaocu i sakupljaču ove materije kod nas i za to mu veliko hvala.

  2. Ne жelim nikog da povredim ili omalovažim ali, moram Vam reći da duša zaista ne postoji. Sve o dušii i takozvanom zagrobnom životu su izmislili egipatski sveštenci, a možda i neki drugi pre njih. Mojsije je tu misao preuzeo od pomenutih sveštenika, i to se preko Judaizma dalje širilo u Hrišćanstvo i neke druge religije. Hrišćanstvo je u svojoj suštini jedna jeres proizšla iz Judaizma. – Svi oni koji misle da duša postoji u velikoj su zabludi, ali ako se sa svojim verovanjem lepo osećaju, neka im tako bude. Niko nema prava da im njihovo verovanje uskraćuje. – Pisao bih još, ali znam da ćete obrisati, jer ne odgovara Vašim komercijalnim interesima. – S poštovanjem, Branko Mićić

    • Da li ste pregledali sajt g.Ivana Antića, pročitajte knjige majkla Njutna o dušama i ostale iz te oblasti, pa Vi i dalje nemorate verovati: Ovaj materijal koji je dao g.Antić čita se najmanje nekoliko meseci a možda i nekoliko godina. Morate pročitati nekoliko datih knjiga(napr. pok.OSHO je napisao više od 1000 knjiga prevedene na naš jezik).Naravno možete reći ili napisati da su to prazne budalaštine, ali ja odmah pitam da li ste nekad pisali, ja napisao par hiljada strana pa mi je svaka strana bila teška i pisao sam je oko sat vremena. Pitaću Vas kao i Bogoboja, Branko, Branko odakle Vam te konačne istine, Naspram čega mislite da je hrišćanstvo jeres, odakle Vam reč jeres, ako ste ateista, gnostik ili agnostik. Pozdrav i nemojte se uvrediti

    • Vernik „Veruje da Bog postoji“;
      ateista „Veruje da Bog ne postoji“;
      dakle: obojica su VERNICI, zar ne?!😉

      Reći da duša ne postoji, jednako je kao da kap vode unutar okeana, kontemplirajući o sebi i postojanju, kaže da okean ne postoji… Ono, zaista, uzevši u obzir njenu ličnu iskustvenu „spoznaju“ – za tu kap ne postoji ni „kap“ ni „okean“, ali samo zato🙂 jer ona sama upravo jeste SVE TO, istovremeno!
      I, tu odista nema šta da se „veruje“ ili „ne veruje“ – to prosto nije unutar te konceptualne dimenzije – već Istinu se mora ZNATI …a da bi se Istina znala – mora se Istinom postati, i Biti.
      NEMA DRUGOG NAČINA! …Nažalost (istovremeno mi je i to savršeno jasno), to znanje se nikome ne može sa-opštiti, jer je ono imanentno svakoj jedinki ponaosob i stoga svako mora LIČNO stupiti u kontakt sa tim. I, eto …tu se krije taj veličanstveni Paradoks postojanja: objektivna Istina o neporecivom JEDINSTVU svega postojećeg može se, i mora, spoznati isključivo subjektivnim poniranjem do samih Temelja sopstvene individualnosti! – Tek na toj, Temeljnoj razini, „ostrvo“ konačno spoznaje istinu da ono NIJE OSTRVO, već integralni deo JEDNE JEDINSTVENE SVEUKUPNE KOPNENE CELINE. …“Ostrvom“ se doživljavalo (i doživljavamo se) samo dotle dok je prianjalo površinskoj iluziji (plitkoj, površinskoj percepciji) da moćno i nepregledno vodeno prostranstvo „razdvaja“ ostrva jedna od drugih…

      Dragi B.M. – ZARONI ispod površine …i spoznaćeš Istinu!
      Nećeš više biti vernik (kao do sada), jer nećeš više biti niti ateista…

      U Miru i Ljubavi,
      A.N.

    • Nema ovog našeg stručnjaka koji zna konačne istine, da komentariše mišljenja na te njegove istine. Siguran sam da nezna za knjigu Roberta DŽentrija „Mala misterija stvaranja“ pa bi verovatno drugačije mislio o konačnim istinama. Pomenuti pisac-naućnik u svojoj knjizi na pravi naučni način 40 godina iznosi svoje rezultate istraživanja o stvaranju Zemlje gde ukazuje da je Zemlja stvorena za čuvenih 7 dana na veštački način na osnovu nekih mikroskopskih krugova i predkambrijskim stenama koji pokazuju da su veštački stvorene i da postoji uticaj sile koja nije prirodna i evolucijska. Njega uporno pobijaju naučnici pristalice evolucije i on to sve navodi u knjizi ali niko mu nemože osporiti da ti krugovi postoje u tom kamenju. On samo traži da teorija kreacije ima mesta u školama a ne uspeva 40 godiona. Tu su neke činjenice koje treba da pročitate g-dine Mićiću.

  3. Nije vređanje ili omalovažavanje ako kažemo ono što mislimo da je tako najbolje. Možda je to subjektivno shvatanje. Ali to neka ostane za onaj presudni trenutak prelaska Rubikona. Duša je kao „renta kar“. Duša postoji i naša je – dok je koristimo. Vidim da svi znate ko je „Sveti Duh“! I to je baš dobro. Bar se u nečemu slažemo. A Istina je jedna, samo jedna, sviđalo se to nama ili ne. Ima još puno delova te Istine koju mnogi i ne priznaju, nego imaju neku svoju, koju muntaju i trguju i kupuju i preprodaju, da zarade nešto. Nebili se nekako preživelo, prodavajući zjala.

  4. Poštovani gospodine „doha“, ja nisam lako uvredljiv čovek, a Vi niste napisali ništa što bi za mene bilo uvredljivo. Jednostavno ste iskreno rekli ono što mislite. – Moja oba roditelja su bili pravoslavne vere i ja sam tako odgajan, ali nakon određenog iskustva prestao sam da budem vernik u smislu kako to želi crkva. No, ja nisam ateista, već, kako bi se mogli reći, „slobodan vernik“, čije verovanje nije vezano za crkvu. Verujem da postoji neka viša sila, nešto nadnaravno, što mi jednostavno i kratko kažemo „Bog“. Taj „Bog“ je dao svim živim bićima mogućnost da se samoobnavljaju i produžuju vrstu, i time je potreba za „dušom“ poslala suvišna. – Lično sam doživeo da za kratko izgubim svest, i nema ništa. Ništa se ne događa. Jednostavno ne postojiš. – Poznato mi je više slučajeva da su pojedini ljudi privremeno umrli i kad su nakon nekoliko časova došli sebi, nisu imali šta da kažu. Ništa im se posebno nije dešavalo. – U Zagrebu sam pričao sa jednom gospođom koja je zvanično umrla u bolnici. Preneli su je u salu (bolje rečeno podrum) za seciranje. Sledećeg dana u zoru joj se vratila svest. Kada je došla sebi bila je potpuno naga na kamenom stolu za seciranje, pokrivena samo jednim belim čaršafom (plahtom, kako ona reče). Ta gospođa se takođe nije ničega sećala, niti je imala bilo kakva zagrobna iskustvo. -Toliko za sada.- Srdačan pozdrav!

    • Ovo Vaše objašnjenje je već u redu. Sada Vas bolje razumem. Vidim da ste duhovni tragaoc i nastavite tako. Ja se isto neslažem sa svim postavkama hrišćanstva što neznači da neverujemo u istog Boga. Mnogo je jače „Ja znam da postoji Bog od Ja verujem u Boga“. Pogledajte ovaj naterijal Antića u celini ili veći deo pa ćete saznati još jedan jako interesantan pristup svemu. Što se tiče Vaše nesvesticei umiranja pomenute gospođe to opet neznači ništa.. Kod Antića imate na hiljade svedočanstava o dušama, a posebno pročitajte ili pregledajte knjige M.Njutna o putovanju duša posle smrti. Pošto je on neuropsijatar on je ljudima pomagao kao neuropsihijatar, pa je slučajno tražeći razloge bolesti na klasičan način došao do putovanja duša. Ja nisam nikad rekao da verujem u to ili pak u postojanje duše ili Boga već mi sve izgleda logičnije sa Bogom i dušama. Neverovatan promašaj prirode, kosmosa, evolucije bio bi kada bi billa istina da ovakav razum postoji u čoveku samo 80-tak godina i ništa. Nastavite sa čitanjem, razmišljanjem, kontemplacijom, meditacijom,močitvom i biće sve u redu. Postoji divna knjiga našeg pisca Dragiše Milovanovića „Pomiriti se sa sobom“ lepo bi bilo da je pročitate, jer za mene nepostoji bolje tumačenje stvarnosti i skoro celine. Pozdrav i nožrmo biti na vezi. Moj mail: matiz@nscable.net

  5. Ulaziti u neku polemiku i raspravu nije potrebno. A još manje u neko vređanje ličnosti ili njene sujete. Ili raspravljati apriori ko je u pravu a nemati nikakve čvrste argumente ili artefakte u ruci. Uvek polazimo od zdravog razuma. Na to svi imamo bogomdano podjednako pravo. Ja bih bio srećan ako bismo bar u jednom bili na čisto. Treba gledati svojim očima, slušati svojim ušima i misliti svojom glavom. Ja sam učio veronauku i mnogi su mi detalji ostali u sećanju i navici kao nešto što je ispravno i pošteno i ljudski u punom smislu te reči. Ako neko smatra da to nije u redu – njegova stvar, njegov problem. Gledamo – ljudina. A on groblje pilića i prasića i kojekakvog ića, pića i još koječega. Lepo se nosi i „pametno“ besedi. A treba da i krivo sedi a istinu govori. Svi smo, rađajući se bili isti. Akumuliranjem hrane, sunčeve energije, postali smo ono što jesmo. Sakupljajući iskustvo, svoje i tuđe postajemo navodno školovani i pametni. Dobijamo i diplome velike kao vrata… Pomislite koliko je do sada ljudi živelo?. Gde bi se smestile sve duše umrlih?. Zar ostala bića i biljke i stvari nemaju dušu, svest o svom postojanju? Nikoga ne interesuje moje viđenje „Svetog Duha“? Posle biološkog ciklusa vraćamo Zemlji svoje zemne ostatke za dalju obradu i “ reciklažu“, kako kažu. Sa dušom je isto. Svest koju nam nameće naš Ego ne govori o našem večnom životu, nego samo o prolaznosti i dangubljenju. Produžavanju vrste. Zavaravani sladostrašćem i blagoutrobijem i ugodnim životom. Kao da neko stalno gubi iz vida da se sve vraća i plaća! Nema toga ko je bio toliko dobar ili pametan da nije bilo i boljeg i pametnijeg od njega. I niko nije odneo na onaj svet ni mrvicu imovine ili znanja! Sve je to ostalo na raspolaganju naraštajima. Sve je počelo pogrešnim postavkama o životu. Nikako ljudi ne žele da odvoje žito od kukolja. Što se jede od onog što se ne jede. Pojmove od pojava. Kada nekog upitam da li postoji NIŠTA

  6. Ne treba spominjati i vređati magarca. On je mnogo pametniji no mnogi, a i zna da pjeva na svoj način. I to svojom impozantnom intonacijom na kojoj mu zavide mnogi pevači solisti, koji nemaju takve glasovne mogućnosti. A što se tiče niskogradnje i putnih pravaca ne treba spominjati inženjere nisko-gradnje. Mnogo je bolje i efikasnije upitati magarca za savet i pomoć, no stručnjaka za kritiku i pomoć.

  7. Molim SVE ucesnike polemike da povedu racuna o pravopisu, a posebno o upotrebi prefiksa „ne“. Generalno pravilo je da se pise ODVOJENO KADA SLEDI GLAGOL, osim izuzetaka (ne moze,…); tako, na primer, pravilno je „ne postoji“ itd. Takodje, nije pravilno „na cisto“ vec „nacisto“, nije pravilno „apriori“ vec “ a priori“,….

    Nepravilno pisanje dekocentrise i odvlaci paznju.

    Predlazem da se sagovornici koncentrisu na bit problema iznoseci sopstvene sublimirane stavove NE POSTAPAJUCI SE KOJEKAKVIM NASLOVIMA KNJIGA, kao po pravilu, zapadnjacke provinijencije; iskljucivost i jednostranost vodi u corsokak.

  8. Bravo Dragane Marinkovicu i hvala, odlican komentar i na pravom mestu!
    Sada bi po nekima bilo ok da ja kao ‘vlasnica’ bloga budem na strani ljudi koji se oglasavaju i pisu na blogu, a koji grese u pravopisu, ali zaista ne mogu braniti nesto sto nije ok. Nepismenot je neoprostiva u 21 veku. I sama sam za varijantu da jedni drugima pomognemo, makar i ‘kritikom’ da nesto naucimo..Iskreno uvek sam se volela druziti sa pametnijim ljudima od sebe, jer od njih sam uvek mogla nesto pametno i mudro nauciti…🙂
    Znam da svako od nas moze da pogresi, i sama sam medju takvima, reko, ali se desi, kao i svako od nas u nekim trenucima, kao sto je brzina npr. Posebno kod ljudi koji su iz jednog podneblja dosli u drugo, mnogo toga ima i na jednoj i na drugoj strani nepravilnoga i tu se svasta izmesa.. Tim ljudima je tesko da se snadju, ali nista ih ne opravdava sto grese.. Zaista, toliko nepismenosti medju ljudima koji za sebe sigurna sam da tvrde kako su jako pametni, ali pismenost je na nuli..Cesto sam znala na Facebook-u i sama komentarisati i upozoravati ljude na nekim nepravilnostima u pisanju, ne radi toga da sebe napravim pametnom, da se uzvisim na konto njih, ali su me masovno grdili i na sve moguce nacine su trazili opravdanja za svoju nepismenost, najcesce napadima i komentarom, „sta ti imas koga da ispravljas, dosla si iz Hrvatske, idi tamo pa njih uci…pa ovo je Facebook…“😛
    Osnovne stvari koje smo ucili u skoli bi trebali znati, a to je pravopis. Internet je pun informacija i sve ono sto covek ne zna, tamo moze naci.. Mnogo puta i sami mozete cuti od ljudi za koje nikad ne bi rekli da grese, ali, umesto „fali“ mi, kazu „hvali“ mi i slicno..jos tvrde kako su ih profesori iz Nisa tako ucili, da je to ispravno…Cula sam i od mnogih ljudi koji su dosli iz Hrvatske, da na isti nacin kazu tu istu rec, umesto ‘fali’ mi, kazu ‘hvali’ mi…🙂

    Evo za one koji ne znaju, a zele da nauce… U prozorcic koji vam se otvori ukucajte rec koju zelite proveriti kako se pise..😀 http://kakosepise.com/

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s