ZASTO SE KRIJE DA SU SRPSKI GENI STARI 12.000 GODINA

srbi-srpska-genetika

Umesto da se suoče sa otkrićima dr Kljosova, profesora sa Harvarda, i da ih, ako imaju naučne argument demantuju ili prihvate, srpski istoričari ćute ignorišući ona naučna otkrića koja se ne uklapaju u interese stranih mentora.

Negde između 1113. i 1118. godine, u ruskom manastiru Vidubickij nastao je iz više različitih izvora letopis ,,Povest minulih leta”. Autorom je dugo smatran monah Nestor, po kome je ova hronika i dobila svoje drugo ime. ,,Nestorova hronika počinje sa: Evo povesti minulih leta: Otkud je pošla Ruska zemlja, Ko u Kijevu poče prvi da knezuje i
Otkad je postala Ruska zemlja. Odmah posle toga, autor daje istoriju ruskog naroda od biblijskog Jafeta, sina Nojevog, do njegovih dana. Na jednom mestu, međutim, autor piše kako su se Jafetovi potomci naselili prvo u donjem toku Dunava, današnjoj Srbiji, da bi zatim neki od njih otišli na sever.Ruska istoriografija je ove podatke oduvek uzimala za ozbiljno, pa se u ruskim školama učilo kako su oni došli “sa one strane Karpata”. Za njih su “one strane Karpata” ovaj deo gde danas žive Srbi, koji su, u eri ljubavi sa Sovjetima, ovu lekciju iz istorije doslovno prepisali i preneli u svoje udžbenike. Za Srbe, međutim, Nestorove “sa one strane Karpata” treba da glase “sa ove strane Karpata”. Taj deo ovde nikada nije shvaćen.U međuvremenu se pojavila jedna mlada nauka – genetika. Ona istražuje poreklo pojedinaca, a samim tim može da istražuje i poreklo celih naroda. Kako je to jednostavnije i jeftinije, za uzorak se uzima muški Y hromozom i preko njega se utvrđuje poreklo muških predaka. Određeni gen se, naime, prenosi isključivo sa oca na sina i to skoro bez ikakvih izmena. Ovo “skoro bez izmena” znači da do mutacija, ipak, dolazi, ali polako. Prve se statistički pojavljuju posle 40 godina, odnosno posle dve generacije, ali su zanemarljive. One nešto značajnije nastaju posle prosečno – 450 godina. Ta promena naučnicima pokazuje starost jednog od markera (delova gena koji mutira), jer što je više registrovanih promena, to je veća i vremenska razdaljina od prvog zajedničkog pretka (onog od koga su potekli svi ispitani potomci).

Srbi Arijevci

U dinarskim predelima bivše Jugoslavije primećena je velika učestalost gena koji je, zbog svog nalazišta, među laicima poneo ime “ilirski”. Stručnjaci su mu, međutim, dali dosta suvoparan naziv I2a2-dinarik (ovo se zove haplo grupa, skraćeno hpg). Na osnovu ovog laičkog naziva (“Ilirski gen”), muftija Zukorlić se zaleteo i počeo da tvrdi kako su Bosanci naslednici Ilira, jer je na njihovom području ova hpg najzastupljenija. Posle toga se otkrilo da je isti taj I2a2 u istoj meri zastupljen i u Ukrajini. Nordvejd, najveći današnji stručnjak za hpg I2a2 utvrdio je, na osnovu postojećih mutacija, da je ukrajinski rođak stariji od ovog našeg. Po njemu se prvinosilac I2a2 na ove prostore doselio pre otprilike 2.600 godina. Znači: ništa od Ilira koji bi nosili ovu haplo grupu.

Anatolij Kljosov

Doktor nauka Anatolij Aleksejevič Kljosov je predsednik naučne konsultantske uprave Međunarodnog geneološkog biroa i professor biologije na Harvardskom univerzitetu. Najveći je živi stručnjak za hpg R1a1 koja je tipična za sve Slovene. Ova haplo grupa je u većoj ili manjoj meri zastupljena među svim slovenskim narodima, ali u značajnoj meri i među najvišim kastama u Indiji. Na osnovu postojećih mutacija, koje je veoma studiozno proučavao, Kljosov je došao do zaključka da svi Sloveni potiču sa Balkana. I to ne bilo gde sa Balkana, već iz današnje Srbije i Bosne. Starost naših primeraka R1a1 je – 12.000 godina. Od tada smo, znači, mi na ovim prostorima. Starost primeraka R1a1 kod najviših indijskih kasta je daleko mlađa – negdeoko 3.850 godina, što odgovara vremenu dolaska arijevaca na te prostore. Kljosov dalje zaključuje da su Arijevci, u stvari, Sloveni koji su sa područja Srbije stigli do Indije. Koristeći najnovija naučna saznanja iz genetike, profesor Kljosov zaključuje da su se pre oko 4.800 godina Praevropljani iz Podunavlja podelili. Oni koji su pošli na istok postali su kasnije Sloveni, oni koji su krenuli na zapad postali su govornici takozvanog Kentum jezika, nekada zajedničkog indoevropskog govornog područja. Ovaj metod je omogućio da se ubedljivo pokaže kako nisu “indoevropski jezici” prvobitni, već praslovenski, arijevski, tvrdi Kljosov, i nastavlja u istom stilu: “Indoevropski jezici” – taj eufemizam je svojevremeno nastao usled neshvatanja šta to povezuje sanskrit i njegove varijante, s jedne strane, i evropske jezike, s druge. Sada je to postalo sasvim jasno. Arijevski jezici predstavljaju osnov i evropskih jezika, i sanskrita, i “indoevropskih” iranskih jezika. Na Dnjepru, Donu i reci Ural nisu živeli “narodi koji su govorili na iranskim jezicima”. Sloveni su tamo živeli, prasloveni, arijevci, i to je bio njihov jezik. To su oni svoj jezik doneli u Indiju, Iran, Avganistan”.

Anatolij Kljosov – Otkud su se pojavili Sloveni

2. Руски весник, бр. 21, 2008

Уверени смо да ће ово научно-популарно излагање у правом смислу речисензационалног проблема, професора А.А. Кљосова, изазвати доста расправе. Посебну одбојност ће изразити они људи којима је мрска историја не само рускогнарода, већ и читавог словенства. Неразумевање ће изрећи и поједини богослови који се у својим погледимаослањају углавном на Стари Завет. Са њима је, наравно, тешко расправљати, а ми то и не намеравамо. Мислим да ни богослови, ни истраживачи ДНК-генеалогије не могу докраја појмити Промисао Божји. Једно је јасно: Господ насприближава Истини, али нико нема право да је присваја за себе.

Анатолиј КЉОСОВ

ОТКУД СУ СЕ ПОЈАВИЛИ СЛОВЕНИ И „ИНДОЕВРОПЉАНИ“?ОДГОВОР ДАЈЕ ДНК-ГЕНЕАЛОГИЈА

Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултативне управеМеђународног генеалошког бироа. Професор је биологије Харвардскогуниверзитета. У СССР је био доктор хемијских наука, професор Московскогдржавног универзитета. За истраживања у области биолошке катализе додељена му је награда Лењинског комсомола (1978) и Државна награда СССР (1984). Оснивач је Руске академије ДНК-генеалогије. Живи у Њутону, Масачусетс.Сместите се удобније, поштовани читаоче. Чекају вас извесни потреси. Нијебаш најзгодније започињати приповедање тиме како аутор од свог истраживањаочекује ефекат праска бомбе, али шта ћу кад ће тако и бити!А откуд заправо толика увереност? У наше доба се више ничему не чуде, зарне?Да, да је тако – јесте. Али када питање већ има најмање триста година ипостепено се уобличило уверење како питање нема решења, у најмању руку„доступним средствима“, и одједном се решење нађе – сложићете се, то није такочеста појава.

А то питање је – „порекло Словена“.

Или – „порекло полазнесловенске заједнице“. Или, ако хоћете, „тражење индоевропске прапостојбине“.И уопште, какве све претпоставке током тих триста година у вези тога нисуизношене. Вероватно, све могуће. Проблем је у томе што нико није знао које одњих су тачне. Питање је било крајње замршено. Зато се аутор неће изненадити акокао одговор на његове закључке и судове одјекне хор гласова – „па то је билопознато“, „о томе су и раније писали“. Таква је људска природа. А да тај хорупитамо – па где је онда прапостојбина Словена? Одакле су се појавили? Ондавише хора неће бити, већ ће бити неслагање – „питање је сложено и замршено,одговора нема“.Али најпре – неколико одредница како би било јасно о чему се ради.

srbi-srpska-genetika

ОДРЕДНИЦЕ И ПОЈАШЊЕЊА. ИСТОРИЈА ПИТАЊА

2. – Под Словенима ћу у контексту њиховог порекла подразумевати Прасловене.И, како ће се видети из даљег излагања, тај контекст је нераскидиво везан за„Индоевропљане“. Последње је чудовишно незграпан термин.

Реч„Индоевропљани“ је просто изругивање са здравим разумом.

Заправо постоји„индоевропска група језика“ и историја тог питања је таква да је пре два столећаоткривена одређена сличност између санскрита и многих европских језика. Тагрупа језика је и названа „индоевропском“, у њу улазе готово сви европски језици,осим баскијског, угро-финских и туранских језика. Тада нису били познати разлозииз којих су се Индија и Европа одједном обрели у истој спрези, а ни дан-данас нијебаш да се знају. О томе ће бити речи касније, и без Прасловена се ту није могло.Али је било апсурдно када су саме носиоце „индоевропских језика“ почелиназивати „Индоевропљанима“. То јест, Летонац и Литванац су Индоевропљани, аЕстонац није. Ни Мађар није Индоевропљанин. Рус који живи у Финској и говорифински – није Индоевропљанин, а када пређе на руски, одмах постајеИндоевропљанин.Другим речима, језичка, лингвистичка категорија је пренета на етничку, чаку суштини генеалошку. Изгледа да су сматрали како бољег избора нема. Онда гаможда није ни било. Сада га има. Премда су то, строго говорећи, лингвистичкитермини и, говорећи једно, лингвисти подразумевају друго, док се трећи збуњују.Испада да ништа мање збрке нема ни када се враћамо у древна времена. Косу „Индоевропљани“? То су они који су у давнини говорили на „индоевропским“ језицима. А још пре тога, ко су били? Па били су „Протоиндоевропљани“. Тајтермин је још неспретнији: то је као кад бисмо древне Англосаксонце називали„Протоамериканцима“. Они Индију нису ни видели, и тај језик се још није ниобразовао, и тек ће се хиљадама година касније преобразити и улити у групуиндоевропских, а они су већ „Протоиндоевропљани“. То је као кад бисмо кнезаВладимира називали „протосовјетским“. Премда је и „индо“ такође лингвистичкитермин и код филолога нема непосредне везе с Индијом.С друге стране – да се схвати и саосећа, то може. Па, није било другогтермина за „Индоевропљане“. Није било назива за људе који су у та далека временаобразовали културну везу с Индијом и ту културну и, у сваком случају, језичкувезу проширили на читаву Европу. Чекдер, како то није било? А Аријевци?Е, о томе ћемо мало касније.Још о терминима. Из неког разлога је допустиво да се говори о старимГерманима или Скандинавцима, а о старим Словенима није. Сместа се чује – не, не, старих Словена није било. Премда би свима требало бити јасно да се ради оПрасловенима. Какво је то двојно мерило? Хајде да се договоримо – говорећи оСловенима, имам у виду наше претке који су живели хиљадама година пре нас, а несавремену „етнокултурну заједницу“. Ваљда морају имати некакво име? Ваљда ненезграпно „Праиндоевропљани“? Нити „Индоиранци“, је л` да? Нек онда будуСловени, Прасловени. И Аријевци, али и о томе ћемо касније.Сада – о којим се то Словенима ради? Словени се традиционално деле натри групе – Источне Словене, Западне и Јужне. Источни Словени – то су Руси,Украјинци, Белоруси. Западни Словени – Пољаци, Чеси, Словаци. Јужни Словени – то су Срби, Хрвати, Босанци, Македонци, Бугари, Словенци. Овај списак није исцрпан, можемо се присетити Сорба (Лужичких Словена) и других, али је идеја јасна. Та подела је у суштини заснована на лингвистичким критеријумима покојима се словенска група индоевропских језика састоји из источне, западне и јужне подгрупе, с отприлике истом поделом по земљама.У таквом контексту су Словени – „етнокултурне заједнице“, што укључује и језике. У таквом виду су се, сматра се, формирали до VI-VII века наше ере. Исловенски су се језици, према подацима лингвиста, разишли пре око 1.300година, опет отприлике у VII веку. Али генеалошки побројани Словени припадајусасвим различитим родовима, и историје тих родова се сасвим разликују.Зато су западни и источни Словени као „етнокултурне заједнице“ – донекле различити појмови. Једни су махом католици, други – православци. Језик сеприметно разликује, а има и других „етнокултурних“ разлика. А у оквиру ДНК-генеалогије – то је једно те исто, исти род, исти маркер у Y-хромозому, истаисторија миграција, исти заједнички предак. Иста предачка хаплогрупа, најзад.Ето, стигли смо до појма „предачка хаплогрупа“, или „хаплогрупарода“. Њу одређују маркери, или слика мутација у мушком полном хромозому. И код жена их има, али у другом координатном систему. Дакле, Словени – то је родR1a1. Њих међу житељима Русије, Украјине и Белорусије има од 45 до 70%. А удревним руским и украјинским градовима, насељима – до 80%.Закључак – термин „Словени“ зависи од контекста. У лингвистици су„Словени“ – једно, у етнографији – друго, у ДНК-генеалогији – треће. Хаплогрупа, род се образовао онда када ни нација, ни цркава, ни савремених језика није било. Утом погледу је припадност роду, хаплогрупи – првобитна.Пошто припадност хаплогрупи одређују сасвим конкретне мутације уодређеним нуклеотидима Y-хромозома, може се рећи да свако од нас носиодређени маркер у ДНК. И тај маркер је у мушком потомству неистребљив, онможе бити истребљен једино заједно са самим потомством. Нажалост, таквихслучајева је у прошлости било исувише. Али то уопште не значи да је тај маркер –показатељ некаквог „соја“ људи. Тај маркер није везан за гене нити има икакве везес њима, а управо гени и једино гени се у случају такве жеље могу повезати са„сојем“. Хаплогрупе и хаплотипови никако не одређују облик лобање или носа,боју косе, физичка или интелектуална обележја човека. Али они заувек повезујуносиоца хаплотипа с одређеним људским родом, на чијем почетку је биопатријарх рода, чије потомство је опстало и дан-данас живи, за разлику од милионадругих прекинутих генеалошких линија.Показало се да је тај маркер у нашим ДНК непроцењив за историчаре,лингвисте, антропологе, пошто се тај маркер не „асимилује“ као што се асимилујуносиоци језика, гена, носиоци разних култура који се „растварају“ у популацији. Хаплотипови и хаплогрупе се не „растварају“, не асимилују. Ма коју религијупотомци током хиљада година прихватали, ма који језик стекли, ма које културно-етничке карактеристике променили, иста та хаплогрупа, исти тај хаплотип (јединоуз извесне мутације) тврдоглаво се појављују приликом одговарајућег тестирањаодређених сегмената Y-хромозома. Небитно да ли је у питању муслиман,хришћанин, Јеврејин, будиста, атеиста или многобожац.Како ће бити показано у овом истраживању, чланови рода R1a1 наБалкану, који су тамо живели пре 12.000 година, после двеста и нешто поколења су избили на источноевропску равницу, где се пре 4.500 годинапојавио предак савремених Руса и Украјинаца рода R1a1, укључујући и аутораовог чланка. Петсто година касније, пре 4.000 година, они су, Прасловени, стиглидо јужног Урала, а четиристо година касније су кренули у Индију, где сада живиоко 100 милиона њихових потомака, чланова истог тог рода R1a1. РодаАријеваца. Аријеваца – зато што су они сами себе тако називали, и то језабележено у древним индијским ведама и иранским предањима. Исти ти су ипотомци Прасловена или њихових најближих сродника. Никакве „асимилације“хаплогрупе R1a1 нити је било нити има, а и малтене истоветни хаплотипови селако откривају. Идентични словенским. Још један талас Аријеваца, с истимхаплотиповима, кренуо је из Средње Азије у Источни Иран, такође у трећемхиљадулећу пре наше ере, и постали су ирански Аријевци.Најзад, још један талас представника рода R1a1 кренуо је на југ и допродо полуострва Арабија, Оманског залива, где се сада налазе Катар, Кувајт,Уједињени арапски емирати, и тамошњи Арапи, добивши резултате тестирањаДНК, запрепашћено гледају сертификат тестирања с хаплотипом и хаплогрупомR1a1. Аријевском, прасловенском, „индоевропском“ – назовите како хоћете, али јесуштина иста. И ти сертификати одређују границе ареала похода древнихАријеваца. Ниже наведени прорачуни показују време тих похода – пре 4.000година.Дакле, говорећи „Словени“, у даљем истраживању ћемо имати у видуисточне Словене, људе из рода R1a1, у терминима ДНК-генеалогије. Наука сведонедавно није знала како да их у „научним терминима“ означи. Који ихобјективни, мерљиви параметар обједињава? Питање заправо није ни постављанотако. На основу огромне масе података које је лингвистика прикупила, упореднеанализе језика – то су извесни „Индоевропљани“, „Аријевци“, дошљаци са севера(у Индију и Иран), знају за снег, хладноћу, познати су им бреза, јасен, буква,познати су им вуци, медведи, познат им је коњ. Сада је постало познато да су то људи управо рода R1a1, коме припада до 70% становништва савремене Русије. А даље на запад, према Атлантику, удео аријевског, словенског рода R1a1 сталноопада и код житеља Британских острва износи свега 2-4%.То смо питање расправили. А „Индоевропљани“ – ко су онда они?Из горе наведеног неминовно следи да „Индоевропљани“ – то и јестедревни род R1a1. Аријевци. Онда све, или у сваком случају много тога долази насвоје место – и око доласка људи тог рода у Индију и Иран, и ширења људи истогтог рода по читавој Европи, а одатле – и појављивања индоевропске групе језика,пошто је то заправо њихов, аријевски, језик, или његова наречја, и појављивања„иранских језика“ индоевропске групе, пошто то и јесу аријевски језици. Тимпре што су се, како ћемо даље видети, „ирански језици“ појавили тек после доласкаАријеваца у Иран, а ако ћемо тачније – онда не „после“, већ су постали резултатдоласка Аријеваца, у другом хиљадулећу пре наше ере.А како сада на „Индоевропљане“ гледају савремене науке? Код њих су„Индоевропљани“ нешто попут слонопотама.

srbi-srpska-genetika

„Индоевропљани“ су у савременојлингвистици и помало у археологији – древни (по правилу) људи који су потом (!),хиљадама година касније (!), дошли у Индију и некако извели тако да се санскрит, Слонопотам – кованица од речи „слон“ и „хипопотам“ (нилски коњ). (Овде и даље – прим. прев.) књижевни индијски језик, обрео у истој лингвистичкој спрези с основнимевропским језицима, осим баскијског и угро-финских језика. И још осим туранскихи семитских, који у индоевропске језике не спадају. Како су то они, Европљани,извели, како су се и откуд обрели у Индији и Ирану – лингвисти и археолози необјашњавају. Штавише, у „Индоевропљане“ убрајају и оне који у Индију нису нидолазили и канда са санскритом везе нису имали, али су језик, изгледа, ширили.Келте, на пример. Али при томе расправљају ко су били Индоевропљани, а ко – нису. Примењују се најразличитији критеријуми, све до облика посуђа и карактерашара на њима.Још једно компликовање – пошто и многи ирански језици спадају уиндоевропске, исто из многима непознатих разлога, онда се често уместо„индоевропски“ каже „индоирански“. Што је још горе, „Индоевропљане“ честоназивају „Индоиранцима“. И допуштају се чудовишне конструкције како су, например, „на Дњепру у давнини живели Индоиранци“. То треба да значи да су оникоји су живели на Дњепру хиљадама година касније произвели потомке који судошли у Индију и Иран и некако извели тако да су језици Индије и Ирана уодређеној мери постали блиски многим европским језицима – енглеском,француском, шпанском, руском, грчком и многим другим. Зато су ти древни људикоји су хиљадама година пре тога живели на Дњепру – „Индоиранци“. Даполудиш! Штавише, говорили су „на иранским језицима“! А при томе су сенајстарији ирански „индоевропски“ језици појавили у другом хиљадулећу пре новеере, док су они на Дњепру живели пре 4.000-5.000 година. И говорили на језикукоји ће се тек појавити кроз више стотина, па чак и хиљада година.На аријевском су говорили, драги читаоче. Али је међу лингвистима простострашно да се то спомиње. Те се и не спомиње. Код њих то није уобичајено. Бићеда нису добили наредбу. А сами се не усуђују.А ко су „Протоиндоевропљани“? Па то је нешто попут протослонопотама.Биће да су то они који су били преци ових који су били преци ено оних који сухиљадама година касније дошли у Индију и Иран и извели тако да… и тако даље.Ево како то лингвисти замишљају. Постојао је известан „ностратички језик“, јако давно. Смештају га у прошлост између 23 хиљаде до 8 хиљада година, неко уИндију, неко у Средњу Европу, неко на Балкан. Не тако давно је у англофонскојлитератури израчунато да је у научним изворима предлагано 14 разних„прапостојбина“ „Индоевропљана“ и „Протоиндоевропљана“. В.А. Сафронов их јеу фундаменталној књизи „Индоевропске прапостојбине“ набројао 25 – седам уАзији и 18 у Европи. Тај „ностратички“ језик (или језици), на коме су говорили„Протоиндоевропљани“ се пре око 8-10 хиљада година распао на „индоевропске“ језике и друге, неиндоевропске (семитске, угро-финске, туранске). И„Индоевропљани“ су тако понели своје језике. У Индију су, истина, доспелихиљадама година касније, али су свеједно „Индоевропљани“.И то смо расправили. Истина, лингвисти још увек нису расправили. Ониистичу – „премда се порекло индоевропских језика проучава интензивније оддругих, то и даље представља најтежи и најпостојанији проблем историјскелингвистике… Иако историја питања траје преко 200 година, стручњаци још нисууспели да одреде време и место индоевропског порекла“ Ту опет искрсава питање прапостојбине. Управо трију прапостојбина – прапостојбине „Протоиндоевропљана“, прапостојбине „Индоевропљана“ ипрапостојбине Словена. Са прапостојбином „прото“ ствари лоше стоје, зато штолоше стоје са прапостојбином „Индоевропљана“. Сада се мање-више озбиљно разматрају три кандидата за прапостојбину „Индоевропљана“ или„Протоиндоевропљана“. Једна варијанта – Предња Азија или, конкретније, турскаАнатолија, или још конкретније, област између језера Ван и Урмија, нешто јужнијеод границе бившег СССР, у западном Ирану, то јест западном Азербејџану. Другаваријанта – јужне степе савремене Украјине-Русије, у крају такозване „курганскекултуре“

srbi-srpska-genetika

.Трећа варијанта – источна или Средња Европа или, конкретније, долинаДунава, или Балкан, или северни Алпи.Доба ширења „индоевропског“ или „протоиндоевропског“ језика такођеостаје неодређено и варира од пре 4.500-6.000 година, ако се као његови носиоциприхвате представници курганске културе, до пре 8.000-10.000 година, ако суњегови носиоци – житељи Анатолије. Или још раније. Присталице „анатолијскетеорије“ сматрају да главни аргумент у њену корист представља то што је ширењепољопривреде по Европи, Северној Африци и Азији започело из Анатолије негдепре 8.000-9.500 година и пре око 5.500 година стигло до Британских острва.Присталице „балканске теорије“ користе исте аргументе о ширењу пољопривреде,истина од Балкана према Анатолији.То питање ни дан-данас није решено. Постоји мноштво аргумената за ипротив сваке од три варијанте.Ствари исто стоје и у погледу прапостојбине Словена. Пошто нико досадније повезивао Словене (Прасловене), Аријевце и Индоевропљане, а тим пре нијеизмеђу то троје стављао знак једнакости, то је прапостојбина Словена – посебно итакође нерешено питање. То питање се у науци разматра већ преко триста година,али сагласности, чак ни оне минималне, нема. Опште је прихваћено да Словениизлазе на историјску позорницу тек у VI веку наше ере. Али то је већ ново доба. Анас занимају Стари Словени, или Прасловени, рецимо пре најмање три хиљадегодина. А с тим ствари уопште лоше стоје.Понеки сматрају да се „прапостојбина Словена“ налазила у областиПрипјата и Средњег Дњепра. Други мисле да је „прапостојбина Словена“ билатериторија од Дњепра до Западног Буга, коју су Словени заузимали пре две-трихиљаде година. А где су Словени пре тога били и да ли их је уопште било – топитање се сматра „у овој етапи нерешеним“. Трећи претпостављају да супрапостојбина Словена, као и „Индоевропљана“ уопште, биле степе на југусадашње Русије и Украјине, али то четврти с негодовањем одбацују. Пети мисле дапрапостојбина „Индоевропљана“ и прапостојбина Словена ипак треба да сеподударају, зато што су словенски језици врло архаични и стари. Другиисправљају: не „Индоевропљана“, већ једне од њихових великих група, самим тимнаговештавајући како је морало бити различитих „Индоевропљана“. А каквих то – обично се не објашњава.Повремено се спомиње извесна „индоиранска заједница“ која је, ко зназашто, говорила на „балтичко-словенском прајезику“. Од тога се човеку већпочиње вртети у глави. Понекад фигуришу некакви „црноморски Индоаријевци“. Откуд одједном да су „индо“ а уз Црно море, то се не објашњава. Лингвисти кажуда је тако уобичајено.Укључују антропологију и кажу да су Словени у том погледу блиски алпскојзони – савремена Мађарска, Аустрија, Швајцарска, Северна Италија, ЈужнаНемачка, северни Балкан, што значи да су се Прасловени кретали са запада наисток, а не обрнуто. Међутим, антрополози и археолози не могу навести време тогкретања, пошто Словени своје мртве обично нису сахрањивали већ спаљивали, што је научнике лишило материјала током две и по хиљаде година. Појединци мисле да је расељавање дуж територије Источне Украјине везано за ширење курганскеархеолошке културе, што значи с истока на запад. Готово једнодушно се мисли да је становништво андроновске културе било „индоиранско“ по својој језичкојприпадности, да су на Јужном Уралу, у Аркаиму

srbi-srpska-genetika

, живели „Индоаријевци“, аизградили су га опет „Индоиранци“. Сусрећу се изрази „индоиранска племена напуту пресељавања у Индију“. То јест, она су већ била „индоиранска“, премда сетамо још нису преселила. То јест, како год хоћете, чак до апсурда, само да се реч„Аријевци“ не користи. Најзад, „паранаучна“ литература запада у другу крајност и тврди да су„Словени-Руси били праоци малтене свих европских и дела азијских народа“, и „од60% до 80% Енглеза, северних и источних Немаца, Швеђана, Данаца, Норвежана,Исланђана, 80% Аустријанаца, Литванаца – то су асимиловани Словени, Словени-Руси“.Ситуација је отприлике јасна. Можемо прећи на суштину мог излагања. Тимпре што „најнапреднији“ историјско-лингвистички научни чланци, признајући дапитање места и времена настанка „индоевропског“ језика остаје нерешено,позивају да се изађе изван међа археологије и лингвистике и у решавање питањаукључе „независни подаци“ који ће помоћи да се на проблем баци поглед са другестране и начини избор између основних теорија.Што ја и чиним у овде представљеном истраживању.

srbi-srpska-genetika

ДНК-ГЕНЕАЛОГИЈА УОПШТЕ, И СЛОВЕНА ПОСЕБНО

Суштину ДНК-генеалогије и њене основне поставке сам не једном ранијеописивао

(http :// www .lebed .com /2006/ art 4606 htm;

http :// www .lebed .com /200 7 /art 4 914 htm;

http :// www .lebed .com /200 7 /art 5 0 34 htm).

Овога пута прелазим право на ствар и само ћу напоменути да у ДНК свакогмушкарца, и то у његовом Y-хромозому, постоје одређени одсечци у којима сепостепено, једном у неколико нараштаја, у нуклеотидима нагомилава једна по једнамутација. То нема везе са генима. И уопште, ДНК садржи свега 2% гена, а мушкиполни Y-хромозом – још мање од тога, тамо има гена ништавни део постотка. Y-хромозом је једини од свих 46 хромозома (тачније 23, које носисперматозоид) који се преноси са оца на сина и даље сваком наредном сину увременском низу од десетина хиљада година. Син добија од оца исти онакав Y-хромозом какав је он добио од свог оца, плус нове мутације, ако их је билоприликом преношења са оца на сина. А то се ретко дешава.

А колико ретко? Ево примера. Ово је мој

словенски хаплотип, род R1a1,

са 25 маркера:13 24 16 11 11 15 12 12 10 13 11 3016 9 10 11 11 24 14 20 34 15 15 16 16 Свака бројка представља одређени редослед блокова нуклеотида у

Y-хромозому ДНК. Он се зове алел и показује колико пута се тај блок понавља умутацијама. Мутације се у таквом хаплотипу (то јест случајна измена броја блоковануклеотида) одвијају брзином од једне мутације на око 22 нараштаја, то јест упросеку једном у 550 година. Који ће се алел следећи изменити – нико не зна и неможе се предвидети. Статистика. Другим речима, ту се може говорити само овероватноћи таквих измена.У својим ранијим причама о ДНК-генеалогији наводио сам примере натакозваним хаплотиповима са 6 маркера – малим, поједностављено. Или их јошзову „бикини-хаплотипови“. Али је за тражење прапостојбине Словена потребанзнатно прецизнији инструмент. Зато ћемо у овом истраживању користитихаплотипове са 25 маркера. Пошто у Y-хромозому сваког мушкарца има 50милиона нуклеотида, хаплотип с његовим бројкама се у принципу може по вољинастављати, ствар је само у техници одређивања редоследа нуклеотида.Хаплотипови се одређују са највећом дужином од 67 маркера, премда техничкигранице нема. Али и хаплотипови са 25 маркера представљају врло велику резолуцију, такве хаплотипове чак ни научни чланци не разматрају. Вероватно јеово први такав.Хаплотипови су изузетно осетљиви на порекло, говорећи о генеалошким родовима. Уместо словенског R1a1 узмимо, рецимо, угро-фински род, N3 усистему ДНК-генеалогије. Типичан хаплотип тог рода са 25 маркера изгледа овако:14 24 14 11 11 13 11 12 10 14 14 3017 10 10 11 12 25 14 19 30 12 12 14 14Он има 29 мутација у поређењу са горе наведеним словенским! То одговара разлици од преко две хиљаде нараштаја, то јест заједнички словенски и угро-фински предак је живео пре више од 30.000 година.Иста слика се добија ако се упореди, на пример, са Јеврејима. Типичанблискоисточни хаплотип Јевреја (род J1) је овакав:12 23 14 10 13 15 11 16 12 13 11 3017 8 9 11 11 26 14 21 27 12 14 16 17Он има 32 мутације у односу на словенски. Још је даљи од Угро-Финаца. Амеђусобно се разликују за 35 мутација.Све у свему, идеја је јасна. Хаплотипови су врло осетљиви приликомпоређења са представницима разних родова. Они одражавају сасвим различитеисторије рода, порекло, миграцију родова. Ма какви тамо Угро-Финци или Јевреји! Узмимо Бугаре, браћу. До половине њих има варијације ево оваквог хаплотипа(род I2) :13 24 16 11 14 15 11 13 13 13 11 3117 8 10 11 11 25 15 20 32 12 14 15 15 Он има 21 мутацију у односу на горе наведени источнословенски хаплотип.То јест, оба су словенска, али је род други. Род I2 води порекло од другогпрапретка, миграциони путеви рода I2 су сасвим другачији од R1a1. Тек касниje су се, већ у нашој ери или крајем претходне, сусрели и образовали словенскукултурно-етничку заједницу, а потом су и писменост спојили, и религију. А род јеуглавном други, премда 12% Бугара припада источнословенском, R1a1 роду.Веома је важно што се по броју мутација у хаплотиповима можеизрачунати када је живео заједнички предак групе људи чије хаплотипове разматрамо. Нећу се овде задржавати на томе како се тачно врше израчунавања,пошто сам то недавно објавио у научној штампи (линк је на крају чланка). Суштина је у томе да је, што је више мутација у хаплотиповима група људи – тимдревнији њихов заједнички предак. А пошто се мутације одвијају сасвимстатистички, несређено, с одређеном просечном брзином, онда се приличнопоуздано израчунава време када је живео заједнички предак групе људи истогрода. Даље ће бити наведени примери.Да би било разумљивије, навешћу просту аналогију. Дрво хаплотипова јепирамида која стоји на врху. Врх је доле – то је хаплотип заједничког претка рода.Основа пирамиде, на самом врху – то смо ми, савременици, то су нашихаплотипови. Број мутација у сваком хаплотипу – то је степен растојања одзаједничког претка, од врха пирамиде, до нас, савременика. Кад би пирамида билаидеална – биле би довољне три тачке, то јест три хаплотипа у основи, заизрачунавање растојања до врха. Али су у стварности три тачке недовољне.Искуство показује да је десетина хаплотипова са 25 маркера (значи, 250 тачака)довољна за задовољавајућу процену времена до заједничког претка.Хаплотипови Руса и Украјинаца рода R1a1 са 25 маркера добијени су измеђународне базе података YSearch. Носиоци тих хаплотипова су нашисавременици који живе од Далеког Истока до западне Украјине, и од северних до јужних крајина. И на тај начин је израчунато да је заједнички предак руских иукрајинских Источних Словена, рода R1a1, живео пре 4.500 година. Та бројка јепоуздана, проверена је унакрсним израчунавањем на хаплотиповима различитедужине. И, како ћемо се сада уверити, та бројка није случајна. Опет подсећам да супојединости прорачуна, провере и преиспитивања дате у чланку наведеном накрају. И ти прорачуни су рађени на хаплотиповима са 25 маркера. То је већврхунска пилотажа ДНК-генеалогије, ако ствари назовемо правим именом.Испоставило се да је заједнички прасловенски предак, који је живео пре4.500 година, имао ево овакав хаплотип у својој ДНК:13 25 16 10 11 14 12 12 10 13 11 30 15 9 10 11 11 24 14 20 32 12 15 15 16 Ради поређења, ево мог хаплотипа:13 24 16 11 11 15 12 12 10 13 11 30

16 9 10 11 11 24 14 20 34 15 15 16 16 Код мене се, у поређењу са прасловенским претком, накупило 10 мутација(издвојено масним). Ако се сетимо да се мутације одигравају једном у отприлике550 година, онда ме од претка дели 5.500 година. Али, ми говоримо о статистици, иза све на један круг испада 4.500 година. Код мене се накупило више мутација, коднеког другог мање. Другим речима, свако од нас има своје индивидуалне мутације,али је за све хаплотип претка исти. И он, како ћемо видети, као такав опстаје уготово читавој Европи  Дакле, предахнимо. Наш заједнички прасловенски предак је на територијисавремене Русије-Украјине живео пре 4.500 година. У рано бронзано доба или чакенеолиту, прелазу из каменог доба у бронзано. Како бисмо замислили размеревремена, то је знатно пре изласка Јевреја из Египта, по библијским предањима.А тај излазак се, ако се држимо тумачења Торе, одиграо пре 3.500-3.600 година. Аако не узимамо у обзир тумачења Торе, што наравно није строго научни извор,онда можемо истаћи да је заједнички предак Источних Словена, у овом случајуРуса и Украјинаца, живео 1.000 година пре ерупције вулкана Санторин (Тира) која је уништила минојску цивилизацију на острву Крит.Сада ћемо почети да склапамо редослед догађаја наше најстарије историје. Прасловени су се пре 4.500 година појавили на средњоруској висоравни, и тоне просто некакви Прасловени, већ управо они чији потомци у наше време живе, иима их на десетине милиона. Пре 3.800 година су Аријевци, потомци тихПрасловена (и који имају истоветан предачки хаплотип, како ће касније битипоказано)саградили градину Аркаим(његов садашњи назив), Синташту и„земљу градова“ на Јужном Уралу. Аријевци су пре 3.600 година напустилиАркаим и прешли у Индију.Заиста, градина коју сада зову Аркаим, постојала је,према подацима археолога, свега 200 година.Стоп! А откуд то знамо да су то били потомци наших предака, Прасловени?Како откуд? А R1a1, маркер рода? Он, тај маркер, прати све горе наведенехаплотипове. Значи да се на основу њега може одредити у који род спадају оникоји су отишли у Индију.Узгред, ево још података. У недавном раду немачких научника јеустановљено девет фосилних хаплотипова из Јужног Сибира и испоставило се дамеђу њима осам припада роду R1a1, а један је монголоид, рода С. Датирани су у раздобље пре између 5.500 и 1.800 година. Хаплотипови рода R1a1 су, на пример,овакви:13 25 16 11 11 14 X Y Z 14 11 32Овде су недешифровани маркери замењени словима. Јако личе на горенаведене словенске хаплотипове, поготово ако се има у виду да ти древни људиносе још и индивидуалне, случајне мутације.Данас удео Словена-Аријеваца хаплогрупе R1a1 у Литванији износи38%, у Летонији 41%, у Белорусији 40%, у Украјини од 45% до 54%. У РусијиСловена-Аријеваца има у просеку 48%, на рачун високог удела Угро-Финаца насеверу Русије, алина југу и у средишту Русије удео Источних Словена-Аријеваца достиже 60-75%, па чак и више.

srbi-srpska-genetika

ХАПЛОТИПОВИ ИНДУСА И ДОБА КАДА ЈЕ ЖИВЕО ЊИХОВЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДАК

Одмах се ограђујем – намерно пишем „Индуса“ а не „Индијаца“ зато штоИндијци већином спадају у домородце, Дравиде, поготово Индијци на југу Индије.А Индуси су махом носиоци управо хаплогрупе R1a1. Било би погрешно написати„хаплотипови Индијаца“, пошто Индијци у целини припадају најразличитијим родовима ДНК-генеалогије. У том смислу је израз „хаплотипови Индуса“ сродан изразу „хаплотиповиСловена“. У њему је присутан одраз „етнокултурне“ саставнице, али то и јесте једно од обележја рода.У свом раном раду о хаплотиповима Словена и Индуса

(http :// www .lebed .com /200 7 /art 5 0 34 htm)

већ сам писао како се испоставило да они, Словени и Индуси, имају истог заједничког претка. И једни и други у великомброју припадају роду R1a1, само што је код Руса таквих 50-75%, а код Индуса – 16%. То јест, Руса из рода R1a1 има 40-60 милиона мушкараца, а код Индуса – 100милиона. Али сам у том раду описивао само врсту хаплотипова, и то оних кратких.Сада, годину дана касније, већ можемо одредити када су то живели заједничкипреци Источних Словена и Индуса.Ево предачког хаплотипа Индуса истог тог рода, R1a1:

13 25 16 11 11 14 12 12 10 13 11 31

15 9 10 11 11 24 14 20 32 12 15 15 16 Практично је исти као и хаплотип прапретка Словена. Издвојене су двемутације, али фактички тамо мутација нема. Ту је четврта бројка слева код Словена10.46 те је заокружена на 10, док је код Индуса 10.53, заокружено на 11. Заправо јето једно те исто. Исто је и са просечном мутацијом, делови јединице. Старост заједничког претка Индуса износи 3.850 година. То је 650година мање него код Словена. Пошто се предачки хаплотипови код Индуса иСловена практично подударају, и словенски хаплотип је 650 година старији, јасно је да су то Прасловени дошли у Индију, а не обрнуто. Строго говорећи, то нисубили Прасловени већ Праиндуси, али су они били потомци Прасловена.Ако се саставе сви хаплотипови Словена и Индуса, чим су по свој прилициод истог претка, онда разлике сасвим нестају. Заједнички предачки хаплотипСловена и Индуса је:13 25 16 10 11 14 12 12 10 13 11 3015 9 10 11 11 24 14 20 32 12 15 15 16Он је идентичан хаплотипу заједничког претка Словена. Заједнички предакСловена и Индуса је живео пре 4.300 година. Предак је прасловенски, он је старији.Кроз 500 година ће Словени саградити Аркаим, а 200 година касније ће отићи уИндију, и Индуси ће започети одбројавање од свог заједничког претка, опетпрасловенског. Све се слаже.Данас удео Индијаца рода Аријеваца, R1a1, у читавој земљи износи 16%, изаузима друго место после најраширеније индијске „домородачке“ хаплогрупе Н1(20%). А у највишим кастама хаплогрупа R1a1 заузима готово половину. Натоме ћемо се мало подробније зауставити.Као што је познато, друштво се у Индији дели на касте и племена. Четири суосновне касте или „варне“ – брахмана (свештеника), кшатрија (ратника), вајшија(трговаца, земљорадника, сточара) и шудри (радника и слугу). У научнојлитератури се оне деле на „индоевропске“ и „дравидске“ касте, и у свакој од њихпостоје три ступња – највиша каста, средња и најнижа. Племена се деле наиндоевропска, дравидска, бурманско-тибетска и аустралијско-азијска. Како јенедавно установљено, читава та мушка популација у Индији се може поделити надесетак-петнаестак основних хаплогрупа – монголоидну С, иранско-кавкаску G,индијске H, L и R2 (које се осим у Индији крајње ретко срећу), блискоисточну J1,  средоземну (и блискоисточну) J2, источноазијску O, сибирску Q, источноевропску(аријевску) R1a1, западноевропску (и азијску) R1b. Узгред, претежна већина европских Рома, који су, као што се зна, пре 500-800 година дошли из Индије ,има хаплогрупе H1 и R2.Основни део обеју највиших каста, индоевропске и дравидске, састоји се изпредставника аријевске хаплогрупе R1a1. Њих има 45% у највишој индоевропскојкасти и 29% у највишој дравидској касти. Остали чланови највиших каста суносиоци индијских хаплогрупа R2 (16% односно 10%), L (5% односно 7%), H (12%односно 7%) и осталих – јединице постотака.Насупрот томе, у племенима претежу источноазијска хаплогрупа О (53%код аустралијско-азијских, 66% код бурманско-тибетских и 29% код„индоевропских“ племена) и „домородачка“ индијска Н (37% код дравидскихплемена).То се у принципу слаже са древним токовима миграције који су описаниниже. Најстарији ток, пре 45-20 хиљада година, на исток из Северне Месопотамије – Западног Ирана, поделивши се код Памира-Хиндукуша-Тианшана, довео јебудуће Дравиде, источне Азијце и аустралијско-азијске народе на југ, у Индију, абудуће Сибирце, западне Азијце и Европљане – на север и на запад. Тек хиљадамагодина касније је други ток Дравида дошао у Индију са Блиског Истока, доневшиса собом умећа пољопривреде у настајању, заједно са хаплогрупом J2 које највишеима у највишој касти Дравида – 15% (у највишој касти Индоевропљана – 9%). Инајзад, пре 3.500 година су носиоци хаплогрупе R1а1 стигли у Индију са јужногУрала под називом Аријеваца. Под тим називом су ушли у индијски еп. Занимљиво је да је и сам систем индијских каста исто створен пре око 3.500 година.Дакле, опет понављамо. Словени и Индуси имају истог заједничкогпретка рода R1a1, који је живео пре 4.300 година, а предак самих Словена, систим хаплотипом, живео је нешто раније, пре 4.500 година. Његов потомак је кроз650 година започео генеалошку линију код Индуса, с одбројавањем од пре 3.850година (то је доба када је живео заједнички предак Индуса, вид. горе), управо оддоба почетка Аркаима. R1a1 – то су и били Аријевци који су дошли у Индију. А када су дошли и шта их је тамо довело – испричаћу ниже, а пре тога ћемо видетикада су живели заједнички преци рода R1a1 у читавој Европи. Затим ћемо сачинитиопшту слику где су живели пре свих, то јест где је била њихова прапостојбина, икуда и када су се из прапостојбине кретали. Већ их сасвим основано можемоназвати Аријевцима, уместо безличног R1a1, а тим пре уместо неспретног„Индоевропљани“ или „Протоиндоевропљани“. Аријевци су они, драги читаоче. Иничега „индоиранског“ у њима није било, наравно, све док нису стигли у Индију иИран. Језик нису добили из Индије или Ирана, већ су, напротив, свој тамо донели.Аријевски. Прасловенски. Санскрит. Или протосанскрит, ако хоћете.

srbi-srpska-genetika

О СЛОВЕНИМА, ПРАСЛОВЕНИМА, АРИЈЕВЦИМА И„ИНДОЕВРОПЉАНИМА КОЈИ СУ ГОВОРИЛИ НА ИРАНСКИМЈЕЗИЦИМА“. ЗАШТО ЈЕ РЕЧ „АРИЈЕВЦИ“ НЕКИМА ТОЛИКОСТРАШНА

Гледамо Велику совјетску енциклопедију. Читамо:

„Једино оправдана и сада у науци прихваћена јесте примена термина„Аријевци“ само на племена и народе који су говорили на индоиранским језицима“.Гле само – тако одважно и директивно раскрстити са сопственим прецима.И даље – „У лингвистици се аријевским називају индоирански језици“.А заправо су управо наши преци-Аријевци донели језик у Иран, и хиљадамагодина касније су га, већ у наше доба почели сматрати иранским. А пошто постојивелика школа иранских језика, онда су аријевске почели сматрати иранским,побркавши узрок и последицу.Ирански језици спадају у индоевропске, и датирају се овако – најстарији, оддругог хиљадулећа пре н.е. до 300-400. године пре н.е., средњи – од 300-400.године пре н.е. до 800-900. године н.е., и нови – од 800-900. године н.е. до данас. То јест, најстарији ирански језици се датирају тек ПОСЛЕ одласка Аријеваца у Индијуи Иран, и више од 1.000 година ПОСЛЕ живота прасловенског претка (пре 4.500година). Он, наш предак, никако није могао да говори на иранском језику. Нааријевском је говорио, аријевски језик су његови потомци кроз 1.000-1.500 годинаи донели у Иран. А западноиранска група језика се чак појавила око 500. г. пре н.е.Тако су Аријевци и Прасловени залагањима наших научника посталибезлични „Индоевропљани“, а аријевски, старословенски језици су постали„индоирански“. И то је политички коректно. И кренули су већ сасвимфантастични пасажи, прихваћени у научној литератури, како су „на Дњепруживела племена која су говорила на иранским језицима“, како су „Скитиговорили на иранским језицима“, како су „житељи Аркаима говорили наиранским језицима“.На аријевским су говорили, драги читаоче, на аријевским. Исти су истарословенски језици. Наша прича говори и о томе.Према индијским ведама, управо су Аријевци дошли у Индију са севера, ито њихове химне и предања леже у основу индијских веда. И, настављајући даље,управо је руски језик (и њему сродни балтички језици, на пример, литвански)најближи санскриту, а Европа је од руског и балтичких језика на дохват руке.Значи да „балтичко-словенски језици“ и јесу основ „индоевропских језика“, зар не?То јест, исти су и аријевски језици, ако ствари назовемо правим именом.Тако је, то нико и не оспорава. Али, знате, некако је неправилно толику частСловенима указати. „Индоевропски језици“ – то је политички коректно, а извеснибезлични „Индоевропљани“ је тим пре политички коректно, Словени – нијенарочито политички коректно. А тек Аријевци – то је, знате, бременито.А зашто је бременито?А ево како то одређује Велика совјетска енциклопедија: „Већ од срединеXIX века је појам „Аријевци“ (или „Аријци“) примењиван за одређивање народакоји су припадали индоевропској језичкој заједници. Таква употреба термина јебила раширена у расистичкој литератури (поготово у фашистичкој Немачкој), којаму је придавала тенденциозни и антинаучни значај“.Па, у томе како смо горе израчунавали податке о раздобљима животаАријеваца није било ничег расистичког. Зато нећемо нацистичку Немачку увлачитиовамо. А зашто је још бременито? Видите, Аријевци, то је страшњикаво. То су још грађани у доба ГУГБНКВД

srbi-srpska-genetika

СССР знали, а поготово службеници те организације. У то време јепостојало упутство Тајног политичког одељења под називом „Аријевци“ које је ту реч повезивало с оптужбама за формирање и пропаганду фашистичкихорганизација у СССР. Како пишу извори из тог времена, оптужбе су већиномизношене против представника совјетске интелигенције – предавачасредњошколских и високошколских установа, књижевних радника издавачкихкућа. Тако је у „аријевском случају“ ухапшена и осуђена група сарадника који су себавили издавањем речника страних језика. Све у свему, о томе се може многоговорити. Како истиче доктор историјских наука А. Буровски, „покушајте дазаустите о Аријевцима у стручним заједницама – и уважене колеге ће се сместанапети, стегнути… Сумњива тема, лоша. Боље је да се том темом уопште небавите, мирније је. А ако се већ бавите, онда не треба извлачити никаквезакључке“.Али ћемо ми извући, и то не један.Дакле, постало је јасно да род R1a1 у ДНК-генеалогији представљаАријевце, који су и наши преци, Прасловени, исти су и „Индоевропљани“.Свој аријевски језик, исти је и прасловенски, дон ели су у Индију и Иран пре 3.500-3.400 година, то јест 1.400-1.500 година пре наше ере. У Индији је напоримавеликог Панинија углачан у санскрит пре отприлике 2.400 година, близу почетканаше ере, а у Персији-Ирану су аријевски језици постали основ групе иранских језика, од којих се најстарији датирају у друго хиљадулеће пре наше ере. Све сеслаже.Ето шта значи када лингвисти немају у рукама датуме живота и миграцијеАријеваца, између осталог, на територији савремене Индије и Ирана. Отуда јењима, Аријевцима, а потом и свим другим – житељима руске равнице,Придњепровља, области уз Црно и Каспијско море додељено звање„Индоевропљана“, и тим пре да су „говорили на иранским језицима“, сасвимобрнуто од истине.Ето откуд се ти неспретни „Индоевропљани“ појавише. Заправо су и безикакве тамо Индије или Ирана имали аријевске језике, по читавој руској равници исве до Балкана. Они су, Аријевци, језик донели у Европу, они су га донели и у Ирани Индију. Од Индије све до Европе се пружа једна иста група језика – аријевских.А њу узеше и назваше „индоевропска“, „индоиранска“, „иранска“. И што је сасвимнесхватљиво, наши људи, наши преци, Прасловени, постадоше „Индоевропљани“,па чак и „Иранци“. „Житељи Дњепра који су говорили на иранским језицима“.Како вам то звучи?Време је да филолози-лингвисти заведу код себе ред. Ми ћемо им,стручњаци за ДНК-генеалогију, помоћи.

srbi-srpska-genetika

ПРАСЛОВЕНИ, ИЛИ АРИЈЕВЦИ У ЕВРОПИ И ИЗВАН ЊЕНИХ ГРАНИЦА.ПРАПОСТОЈБИНА СЛОВЕНА, АРИЈЕВАЦА, „ИНДОЕВРОПЉАНА“

Па, у ком смеру се кретао аријевски, прасловенски ток – на запад, у Европу,или обрнуто, на исток? По регионима – пре више или мање од 4.500 година? У Индију, како смо видели – мање, од 4.500 до 3.850 година. Значи да се ток сатериторије садашње Русије кретао на исток.А западно?И ево ту наша прича излази у сасвим неочекивани, такорећи, ракурс.Прикупио сам хаплотипове од 25 маркера рода R1a1 из свих земаља Европе, и засваку земљу или регион одредио хаплотип заједничког претка дотичне популације,и када је тај предак живео. И испоставило се да је у готово читавој Европи, одИсланда на северу па до Грчке на југу, заједнички предак био исти! Другим речима, потомци су своје хаплотипове као штафету преносили сопственимпотомцима по поколењима, разилазећи се из једног истог историјског места,прапостојбине Прасловена, прапостојбине „Индоевропљана“, прапостојбинеАријеваца – за коју се испоставило да је Балкан. И то не просто Балкан, већСрбија, Косово, Босна, Македонија. То је ареал најстаријих хаплотипова родаR1a1. И доба када је живео прапредак, на које указују најстарији, највишемутирани хаплотипови – то је пре 12.000 година. Тачније, пре 12.200 година, али то је већ претерано. У археологији и лингвистици не знају за такве прецизности утоликој давнини.ДНК-генеалогија сасвим одређено указује да су током готово 6.000 годинанаши прасловенски балкански преци живели у тим крајевима, никуда сенарочито не крећући. Ако су се и кретали – трагови тих активиста у хаплотиповиманаших савременика засад нису пронађени. Могуће да нису ни остали. Али пре око6.000 година је започела Велика сеоба народа – изгледа, у вези са преласком нанове облике привређивања и потребом за освајањем нових територија. Првопомерање је било на северне Карпате, на територију источне Буковине. Тамогде је пронађена загонетна Трипољска култура, која је по мишљењу археологаисто тако загонетно и нестала.А она није нестала. Потомци Трипољаца исто тамо и живе. Њиховзаједнички предак је, по локалним хаплотиповима, живео пре 6.000 година иприпадао роду R1a1. Прасловен. И хаплотип тога претка нам је сада познат. Он јеисти као и хаплотип претка Источних Словена. Иста породица.И даље су кренули да се разилазе таласи миграција рода R1a1 на све стране,са Балкана (археолошка култура Винча и њој сродне) и из Буковине (трипољскакултура). Практично на све стране – пре 4.000-5.000 година, треће-четвртохиљадулеће пре наше ере.

Немачка

– исти хаплотип са 25 маркера као код Источних Словена, пре4.800 година.13 25 16 10 11 14 12 12 10 13 11 3015 9 10 11 11 24 14 20 32 12 15 15 16Сада оних који га поседују (већ с мутацијама) у Немачкој има у просеку18%, али у појединим областима достиже трећину. Већина осталог становништваНемачке има „балтичку“ хаплогрупу I1 (24%) и „западноевропску“ R1b (39%).

Норвешка – исти хаплотип, предак је на територији савремене Норвешкеживео пре 4.300 година. У Норвешкој сада удео R1a1 у просеку износи од 18 до25% становништва. Углавном су балтичке I1 (41%) и западноевропске R1b (28%)хаплогрупе  Пошто је код осталих Европљана рода R1a1 хаплотип прапретка исти, товише нећу спомињати. Само ћу наводити када је прапредак (исти је потомакбалканских R1a1) живео.

Шведска – пре 4.250 година. Изгледа да је за освајање северних територија – Норвешке, Шведске – било потребно време, неколико векова, 500-600 година.Укупно међу савременим Швеђанима има 17% потомака Прасловена, рода R1a1.Углавном су балтичке I1 (48%) и западноевропске R1b (22%) хаплогрупе.Пређимо на Атлантик, на британска острва. Ту је читава група територијана којима одвајкада живе потомци Аријеваца, R1a1. Они по броју нипошто недоминирају у односу на други род, R1b, чији су типични представници Келти икоји су ту дошли пре 3.500-4.000 година. Али на острвима има и доста потомакаАријеваца.У Енглеској је заједнички предак савремених носилаца R1a1 живео пре4.800 година, као и у Немачкој. Али је у Енглеској и на британским острвимауопште релативно мало потомака Словена, од 2% до 9% за сва острва. Тамо сасвимдоминирају западноевропска R1b (71%) и балтичка I1 (16%) хаплогрупа.У Ирској – пре 5.200 година. Из неког разлога су ирски хаплотиповинајстарији у Западној Европи и на Британским острвима. Или је насељавање заистабило рано, или су стари Ирци срећније но други опстали. Али сада у Ирској немамного представника хаплогрупе R1a1, највише 2-4% становништва. Тамо има тричетвртине западноевропске хаплогрупе R1b.За освајање северне, хладне и планинске Шкотске затребало је време.Заједнички предак тамошње подружнице рода R1a1 живео је пре 4.300 година. Бројпотомака Прасловена у Шкотској опада са севера на југ. На северу, наШетлендским острвима, има их 27%, и та бројност опада до 2-5% на југу земље. Упросеку их је око 6% у читавој земљи. Остали – од две трећине до три четвртине – имају западноевропску хаплогрупу R1b.Почнимо да се крећемо на исток.

Пољска – заједнички предак R1a1 је живео пре 4.600 година. Код руско-украјинског становништва – пре 4.500 година, што се практично поклапа уграницама прецизности резултата. Чак ни четири поколења за такве рокове непредставља разлику. У савременој Пољској има у просеку 57% потомакаПрасловена, а у појединим областима до 64%. Остали имају углавномзападноевропску R1b (12%) и балтичку I1 (17%) хаплогрупу.У

Чешкој и Словачкој је заједнички прасловенски предак живео пре 4.200година. Нешто касније него код Руса и Украјинаца. То јест, ради се о расељавањуна територију савремене Пољске, Чешке, Словачке, Украјине, Белорусије, Русије – све у границама буквално неколиких поколења, али пре више од четири хиљадегодина. У археологији је таква прецизност датирања сасвим незамислива.У Чешкој и Словачкој има око 40% потомака Прасловена рода R1a1. Осталиимају углавном западноевропску R1b (22-28%), балтичку I1 и балканску I2 (укупно18%) хаплогрупу.На територији савремене

Мађарске је заједнички предак R1a1 живео пре5.000 година. Тамо сада има до четвртине потомака Прасловена-R1a1. Осталиимају углавном западноевропску R1b (20%) и укупну балтичку I1 и балканску I2(збирно 26%) хаплогрупу.  Све у свему, ситуација је јасна. Додаћу само да је у европским земљама

– Исланду, Холандији, Данској, Швајцарској, Белгији, Литванији, Француској,Италији, Румунији, Албанији, Црној Гори, Словенији, Хрватској, Шпанији, Грчкој,Бугарској, Молдавији – заједнички предак живео пре 4.500 година. Ако ћемосасвим тачно – онда пре 4.525 година, али толиком прецизношћу овде намерно неоперишем. То је заједнички предак рода R1a1 за све побројане земље. Заједничкиевропски предак, такорећи, не рачунајући горе приказани балкански регион,прапостојбину Прасловена, Аријеваца, „Индоевропљана“. Удео потомака Словена-Аријеваца у тим земљама варира од 4% у Холандији и Италији (до 19% у Венецији и на Калабрији), 10% у Албанији, 8-11% у Грчкој (до 25% у Солуну), 12-15% у Бугарској и Херцеговини, 14-17% у Данској иСрбији, 15-25% у Босни, Македонији и Швајцарској, 20% у Румунији и Мађарској,23% на Исланду, 22-39% у Молдавији, 29-34% у Хрватској, 30-37% у Словенији(16% за Балкан у целини), али истовремено и – 32-37% у Естонији, 34-38% у Литванији, 41% у Летонији, 40% у Белорусији, 45-54% у Украјини. У Русији, какосам већ споменуо, Словена-Аријеваца има у просеку 45%, на рачун високог уделаУгро-Финаца на северу Русије, али на југу и у средишту Русије удео ИсточнихСловена-Аријеваца достиже 60-75%. Хаплотипови предака су свугде исти. А и зашто би били другачији?Пошто је то исти род. R1a1. Није значајно то што је предачки хаплотип исти,значајно је то што из хаплотипова савременика ИСПАДА да је исти. То значи да јеметодологија анализе и обраде хаплотипова исправна, статистика довољна, подацису поновљиви и поуздани. Ето шта је крајње важно.Пређимо на Северне Карпате у суседству Мађарске. О њима сам већ писао.Али вреди поновити да је заједнички предак рода R1a1 у Буковини живео пре 6.000година. Касно камено доба, са прелазом у енеолит.Подсетићу да је Буковина – стари назив предела на североистоку Карпата,на додиру Украјине и Румуније, са стране Украјине – Черновицка област. Град Черновци и јесте историјско средиште Буковине. У оквиру археологије – деотериторије трипољске културе. То и јесте енеолит.Ето, пронашли смо оне који су тамо живели у доба енеолита. Научни радовисаопштавају – порекло трипољске културе није одређено, у њеном основу су биланеолитска племена, то јест племена епохе касног каменог доба које је трајало допре око 5.000 година.А ДНК-генеалогија је одредила. Прасловени су тамо живели. Аријевци.„Индоевропљани“. Наши преци.

Род R1a1 коме припада до три четвртине Руса.

У научним књигама пише да су рани житељи трипољске културе, који сутамо живели пре најмање 5.000 година, били „истиснути одатле миграцијом„Индоевропљана“ пре око 4.000 година. Али ми видимо да то није тако.Прасловени и јесу ти најранији житељи, две хиљаде година пре рока који уваженинаучници наводе. Исти су и „Индоевропљани“, само што тада није било ни трагани гласа од било каквих „Индоевропљана“, потомци тих Прасловена су отишли уИндију тек две и по хиљаде година после описиваног раздобља њиховог живота утрипољској култури.И ето, пронашли смо прапостојбину Прасловена, исти су и Аријевци. То је Балкан. Динарски Алпи. А шта је онда са Кавказом, Анатолијом, Блиским Истоком, полуострвомАрабија као могућим прапостојбинама Аријеваца рода R1a1, Прасловена? Да, хајдеда погледамо.

Јерменија. Заједнички предак рода R1a1 је живео пре 4.400 година.Мала Азија, полуострво Анатолија. Историјска раскрсница путева измеђуБлиског Истока, Европе и Азије. То је био први или други кандидат за„индоевропску прапостојбину“. Међутим, заједнички предак R1a1 је тамо живеоисто пре 4.500 година. Јасно је да та прапостојбина, судећи по хаплотиповима, неможе бити у Анатолији.Дакле, и Источни Словени, и Јермени, и Анатолијци – сви имају или истогзаједничког претка, или су им преци временски међусобно врло близу, у границаманеколиких поколења.Треба истаћи да се 4.500 година до заједничког претка Аријеваца уАнатолији добро слаже са временом појаве Хетита у Малој Азији у последњојчетвртини III хиљадулећа пре н.е., пошто има података да су Хетити подиглиустанак против Нарамсина (2.236-2.200 г. пре н.е., то јест пре 4.244-4.208 година).

srbi-srpska-genetika

ХАПЛОТИПОВИ РОДА R1А1 НА ПОЛУОСТРВУ АРАБИЈА (ЗЕМЉЕОМАНСКОГ ЗАЛИВА – КАТАР, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ). ИЈОШ НА КРИТУ

Називи тих земаља неуобичајено звуче у погледу рода R1a1, али су нашипреци, или потомци наших предака, и тамо били у давна времена, и савремениносиоци R1a1 у тим крајевима носе њихове Y-хромозоме.Заједнички предак на полуострву Арабија је живео пре 4.000 година, како јеодређено по хаплотиповима. Тај датум се добро слаже са 4.400-4.500 година дозаједничког претка у Јерменији и Анатолији, ако као разумну прихватимоваријанту смера тока Аријеваца из Средишње Руске равнице преко планинаКавказа и даље на југ, у Арабију. Другим речима, миграциони талас се кретао изЕвропе, сачувао доба живота заједничког претка на Кавказу и у Малој Азији ивећ на измаку домета стигао до Арабије, померивши доба живота заједничкогпретка за 400-500 година.Тако да прапостојбина Аријеваца, Прасловена, „Индоевропљана“ није уАрабији нити у Малој Азији. То је Европа, Балкан.Хаплотипове рода R1a1 су у Арабију у принципу могли донети робови,допремљени у те крајеве пре 4.000 година. Али је већ на историчарима да на топитање одговоре.У литератури је објављена серија хаплотипова са острва Крит. Узети су оджитеља висоравни Ласити, на којој су се по легендама њихови преци спасли увреме ерупције и експлозије вулкана Санторин пре 3.600 година, а осталихаплотипови су прикупљени на суседној територији префектуре Хераклион. Времеживота заједничког претка на Криту смо израчунали на неколико различитихначина, али је резултат исти – пре 4.400 година. Поштовања вредних 800 годинапре експлозије вулкана Санторин.Та бројка одговара просечном времену европског расељавања рода R1a1. Али, вратимо се јужном Уралу и зауставимо се подробније. Тамо су врлозагонетне странице историје.

srbi-srpska-genetika

ЈУЖНИ УРАЛ – ИНДИЈА, ИРАН

Дакле, рано бронзано доба. Аријевци стижу на јужни Урал. Пре 3.800година подижу градине Синашту, Аркаим (савремени називи) и читаву „земљуградова“. О тим градинама и погребним курганима у њиховој околини, оархитектури и занимањима њихових житеља је много писано, нећемо понављати.Истакнимо само да су на крхотинама посуђа у Аркаиму пронађени знаци свастике – традиционалног „сунчевог знака“ Аријеваца. И у андроновској области супронађени гробови, а посмртни остаци у њима показују хаплогрупу R1a1, родАријеваца, Прасловена. У том смислу што Словени и они у гробовима имајузаједничког претка, рода R1a1.Главна загонетка је у томе што је Аркаим постојао свега двеста година.Отприлике на размеђу XVI-XVII века пре наше ере, пре 3.600 година, житељи ганапуштају, покупивши имовину и животне потрепштине и оставивши малопредмета, за ред величина мање него што археолози обично проналазе, и одлазенезнано куда. Крај историје.Заправо се зна куда. О томе необориво сведочи ДНК-аналогија.

СЕВЕРНА ИНДИЈА (КАШМИР)

На северу Индије су све саме хаплогрупе R1a1. То је сто милионамушкараца. Половина највиших каста Индије су носиоци хаплогрупе R1a1.Предачка хаплогрупа Индуса је иста као и код Источних Словена. Предак техаплогрупе у Индији живео је пре 3.650 година, у Русији-Украјини – пре 4.500година. Аријевци су Аркаим напустили пре око 3.600 година.Је ли то довољно?У реду, ево још. Аријевци су имали моно хаплогрупу, само R1a1. Зато је уИндију и донета само R1a1. У самој Индији је мноштво других хаплогрупа којихизван Индије скоро да и нема. Напред је већ описано како се пре 35.000 годинамиграциони ток код планина Памира, Тианшана, Хиндукуша поделио, и они којису у Индију дошли са југа, кренули су својим путем. Е па, на том путу и даље уИндији били су изоловани и створили доста сопствених, изразито индијскиххаплогрупа. Међу њима су H, L и R2. Да су то Индијци пренели своје R1a1 ванграница Индије, о Европи да и не говоримо, R1a1 би неизоставно пратиле теизразито индијске, локалне хаплогрупе. А њих нема ни у Русији у целини, ни уИсточној Европи, ни у Западној Европи, изузев једино код Рома. Јасно је да је тохаплогрупа R1a1 дошла у Индију, а не да је изашла одатле. Узгред, приликомкретања на југ Индије узраст хаплогрупе R1a1 опада. Предак R1a1 јужноиндијскогплемена Ченчу живео је пре 2.900 година – 600 година после доласка Аријеваца уИндију.Овде треба споменути да је Индија од Јужног Урала – директни најкраћипрелазак на југ. Кашмир је практично испод Јужног Урала, треба само превалитиКиргизију и Таџикистан. Прелази постоје, само што су на висини од километар – два. Тамо дуж прелаза и дан-данас стоје рушевине древних тврђава, остациогранака Великог Свиленог пута који је тамо настао 1.500 година после аријевскогпохода у Индију. Узгред, на једном од тих прелаза се и налазе насеља малобројненародности Ишкашим, а две трећине њених представника припада R1a1. То наводина размишљање.Дакле, Аријевци су из Аркаима отишли у Индију пре око 3.600 година.Зашто су то учинили? Зашто им је то требало?Одговор на то постаје јасан ако погледамо историју глобалних катастрофа. Пре 3.600 година је дошло до једне од највећих ерупција у историјичовечанства – ерупције вулкана Санторин, исти је Тера, у Егејском мору. Таексплозија је збрисала са лица земље минојску цивилизацију на острву Крит.Експлозија вулкана је у атмосферу избацила 60 кубних километара (!) пепела, што је довело до наглог и дуготрајног пада температуре на читавој Земљи. О томесведоче годови на дрвећу у Европи и Северној Америци. То је четири пута вишепепела него у чудовишној експлозији вулкана Кракатау 1883. године. Сунце се дуго времена практично није видело. Ту експлозију су пратиласнажна тектонска померања која су се осетила на читавој планети. Максимално прецизно датирање ерупције, одређено методом угљениковогизотопа С-14, дало је време од пре 3.615+15 година, по годовима дрвећа – пре3.628-3.629 година, по главним састојцима леда – пре 3.644+20 година. Ако узмемопросек свега тога, испада пре 3.630 година. Највероватније то и јесте управо оно време када су Аријевци напустилиАркаим. Постаје јасно зашто су Аријевци у индијским ведама толико пажњепосвећивали одсуству излазака сунца и дугим ноћима. Управо то је почеткомпрошлог века и довело у заблуду индијског научника Тилака, који је мислио да тиописи Аријеваца наводно представљају услове живота на Арктику. Одатле ипотиче позната али погрешна „арктичка“ теорија појављивања како Аријеваца такои читавог човечанства.Аријевцима који су толико пажње посвећивали одмереном животу, задатомод вишњих сила, толико пажње ритуалима, што се види из њихових гробова,постало је нелагодно. Та крајња нелагодност је приказана у „Махабхарати“, уАријевцима толико својственом приповедачком, алегоријском облику. Такви су узроци и историја преласка Аријеваца у Индију. По мишљењунеких стручњака, део Аријеваца је већ из Индије кренуо на запад, у Источни Иран,и зато су управо источноирански језици ближи „индоевропским“. Али је већинаАријеваца највероватније прешла у Иран непосредно из Средње Азије, где суживели најмање 500 година и отишли у Источни Иран почетком другогхиљадулећа пре наше ере, пре 3.900-3.800 година. То се сасвим уклапа уконцепцију аријевских језика, како се она разматра у овом истраживању. Уклапа сеи то да се главнина аријевске хаплогрупе R1a1 налази у Источном Ирану и чиниоко 20% становништва Ирана, које претежно има блискоисточну хаплогрупу I2. Назападу Ирана је удео аријевске хаплогрупе R1a1 минималан и износи свега 3%.Тако да су све приче о Старим Словенима „који су говорили на иранским језицима“лишене сваког основа. Није било знатне непосредне везе Старих Словена са  западним Ираном. Само с источним, и с Индијом. Зато су западноирански језицитолико млади, датирају од средине првог хиљадулећа пре наше ере.Ето тако ДНК-генеалогија ставља на своја места и спаја у јединствен системнеусклађене и сукобљене одломке сазнања из историје, антропологије,лингвистике, који су наизглед чинили систем.

ЗАКЉУЧАК

Ово истраживање је омогућило решавање читавог низа загонетки које суостајале загонетке десетинама а понекад и стотинама година. И то никако не затошто аутор има толика знања, већ зато што је њему – и нама – сада на располагањунови инструмент, ДНК-генеалогија. Испоставило се да је могуће пратити кретањанарода и без помоћи лопате и четкице археолога, или мерења лобања, и бездовитљивог расплитања сазвучја и значења речи у живим и мртвим језицима, већпросто пратећи маркере у нашим ДНК. Њих, те маркере, не могу „асимиловати“или „прогутати“ други језици, културе или народи, како се то дешава хиљадамагодина у оквиру појмова историје, лингвистике, антропологије. Хаплотипови ихаплогрупе се не асимилују. Њих је могуће само физички истребити, али се таконешто за читав народ не дешава често. Хаплогрупе и хаплотипови тврдоглавопродиру кроз било какве асимилације, кроз хиљадулећа, и не само што продиру,пружајући нам знак свог постојања, већ и омогућавају да се израчуна време када суњихови преци живели.Аутор би желео да посебно истакне како он никако не умањује значајархеологије, лингвистике, антропологије, нити покушава да их замени. Аутор сеослања на гиганте у тим и другим областима знања.Јасно је да се раздобље живота древних предака рода R1a1 отприликеподудара и са датирањем одговарајућих археолошких култура на путу миграција рода R1a1, и са датирањем насеобина методом угљениковог изотопа С-14, а ако сута датирања унеколико ранија, то је лако објаснити тиме што ни издалека свимогући преци нису преживели.Наравно, јавља се искушење да се истакне или чак подвуче како датумиживота заједничких предака у читавој Европи, пронађени у овом истраживањупомоћу ДНК-генеалогије, већином спадају у време пре 4.200-4.800 година, то јест уIII хиљадулеће пре н.е., и то се запањујуће поклапа са подацима историчара. Какоони пишу, управо у то време се „завршила индоевропеизација Средње Европе одстране земљорадничких племена Индоевропљана“. Истина, не „Индоевропљана“,већ Аријеваца, хаплогрупе R1a1. Они који су кренули на исток постали суПрасловени, они који су кренули на запад – постали су… све у свему, они немајузаједнички назив. Неко их зове збирним именом Келти, неко – Баски. Удео R1a1 јена Британским острвима минималан, често од нуле до 4%. На северу Шкотске – дочетвртине. На северу, у Скандинавији – око 20%, с порастом градијента ка истоку,све до три четвртине у Русији, до две трећине у појединим областима средње Азије.Овај метод је омогућио да се убедљиво покаже како нису „индоевропски језици“ првобитни, већ прасловенски, аријевски. „Индоевропски језици“ – тајеуфемизам је својевремено настао услед несхватања шта то повезује санскрит ињегове варијанте, с једне стране, и европске језике, с друге. Сада је то постало сасвим јасно. Аријевски језици представљају основ и европских језика, исанскрита, и „индоевропских“ иранских језика. На Дњепру, Дону и реци Урал нисуживели „народи који су говорили на иранским језицима“. Словени су тамо живели,Прасловени, Аријевци, и то је био њихов језик. То су они свој језик донели уИндију, Иран, Авганистан. То су наши непосредни преци. И ево сада можемо рећи да их нисмозаборавили.

srbi-srpska-genetika

ЛИТЕРАТУРА

1.Гамкрелидзе, Т.В. и Иванов, В.В. Индоевропейский язык и индоевропейцы.Тбилиси, 1984, т. I, II.

2.Клёсов, А.А.. Основные положения ДНК-генеалогии (хромосома Y), скоростимутаций, их калибровка и примеры расчетов. Вестник Росийской АкадемииДНК-генеалогии, т. 1, № 2, стр. 252-348.

3.Клёсов, А.А. Се – Человек. Вестник Росийской Академии ДНК-генеалогии, т. 1,№ 2, стр. 237-251; Бостонский Альманах «Лебедь», № 477, 28 мая 2006 г.

4.Клёсов, А.А. Хинди-Руси Бхай Бхай с точки зрения ДНК-генеалогии, илиоткуда есть пошли славяне. Бостонский Альманах «Лебедь», № 531, 10 июня2007 г.

5.Клёсов, А.А. Иосиф и его братья, или взрослые игры с молекулярнойгенеалогией. Бостонский Альманах «Лебедь», № 515, 25 февраля 2007 г.

6.Клёсов, А.А. Происхождение евреев с точки зрения ДНК-генеалогии. Заметкипо еврейской истории, №1 (92) – №7 (98), январь – июль 2008.

7.Клёсов, А.А. Откуда появились славяне и «индоевропейцы» и где ихпрародина? Вестник Российской Академии ДНК-генеалогии, т. 1, No. 3, Август2008, стр. 400-477.

8.Махабхарата. Заключительные книги XV-XVIII. Российская АН, Серия«Литературные памятники», Санкт-Петербург, «Наука», 2005.

9.Сафронов, В.А. Индоевропейские прародины. Горький, 1989, 272 стр.

10.Чайлд, Г. Арийцы. Основатели европейской цивилизации. Москва,Центрполиграф, 2005.

11.25-маркерные гаплотипы – база данных YSearchhttp://www.ysearch.org/haplosearch_start.asp?fail=2&uid=&haplo=R1a1&region=&submit=Search

12.Гаплотипы Буковины -http://www.familytreedna.com/public/HungarianBukovinaSurnames

13.Atkinson, Q.D. and Gray, R.D. How old is the Indo-European language family?Illumination or more moths to the flame? In: Phylogenetic Methods and thePrehistory of Languages. Cambridge: The McDonald Institute for ArchaelogicalResearch, 2006, pp. 91-109.

14.Barac, L., Pericic, M., Klaric, I.M., Janicijevic, B., Parik, J., Rootsi, S. and Rudan, P.Y chromosome STRs in Croatians. Forensic Sci. Internat. 138, 127-133 (2003)

15.Barac, L., Pericic, M., Klaric, I.M., Rootsi, S., Janicijevic, B., Kivisild, T., Parik, J.,Rudan, I., Villems, R. and Rudan, P. Y chromosomal heritage of Croatian populationand its island isolates. Europ. J. Human Genetics 11, 535-542 (2003)

16.Bouakaze, C., Keyser, C., Amory, S. and Crubezy, E. First successful assay of Y-SNP typing by SNaPshot minisequencing on ancient DNA. Int. J. Legal Med. 121,493-499 (2007)

17.Cadenas, A.M., Zhivotovsky, L.A., Cavalli-Sforza, L.L., Underhill, P.A. and Herrera,R.J. Y-chromosome diversity characterizes the Gulf of Oman. Eur. J. HumanGenetics, 18, 374-386 (2008)

18.Chandler, J.F. Estimating per-locus mutation rates. J. Gen. Genealogy, 2, 27-33(2006)

19.Cinnioglu, C., King, R., Kivisild, T., Kalfoglu, E., Atasoy, S., Cavalleri, G., Lillie,A.S., Roseman, C.C., Lin, A.A., Prince, K., Oefner, P.J., Shen, P., Semino, O.,Cavalli-Sforza, L.L. and Underhill, P,A. Excavating Y-chromosome haplotype stratain Anatolia. Hum. Genet. 114, 127-148 (2004)

20.Сordaux, R., Aunger, R., Bentley, G., Nasidze, I., Sirajuddin, S.M. and Stoneking, M.Independent origins of Indian caste and tribal paternal lineages. Current Biology, 14,231-235 (2004)

21.Gkiasta, M., Russell, T., Shennan, S., and Steele, J. Neolithic transition in Europe: theradiocarbon record revisited. Antiquity 77, 45-62 (2003)

22.Gray, R.D. and Atkinson, Q.D. Language-tree divergence times support the Anatoliantheory of Indo-European origin. Nature, 426, 435-439 (2003)

23.Innes, J., Blackford, J., and Rowley-Conwy, P. The start of the Mesolithic-neolithictransition in north-west Europe – the polynological contribution. Antiquity 77, No.297 (2003)

24.Johnson, А. Solving Stonehenge. The New Key to an Ancient Enigma. Thames &Hudson, 2008, pp. 288.

25.Kivisild, T., Rootsi, S., Metspalu, M., Mastana, S., Kaldma, K., Parik, J., Metspalu,E., Adojaan, M., Tolk, H.-V., Stepanov, V., Golge, M., Usanga, E., Papiha, S.S.,Cinnioglu, C., King, R., Cavalli-Sforza, L., Underhill, P.A. and Villems, R. Thegenetic heritage of the earliest settlers persists both in Indian tribal and caste populations. Am. J. Hum. Genet. 72, 313-332 (2003)

26.Klyosov, A.A. Origin of the Jews via DNA Genealogy. Proceedings of the RussianAcademy of DNA Genealogy, 1. 54-232 (2008)

27.Martinez, L., Underhill, P.A., Zhivotovsly, L.A., Gayden, T., Moschonas, N.K.,Chow, C.-E. T., Conti, S., Mamolini, E., Cavalli-Sforza, L.L. and Herrera, R.J.Paleolitic Y-haplogroup heritage predominates in a Cretan highland plateau. Eur. J.Human Genetics, 15, 485-493 (2007)

28.Nasidze, I, Ling, E.Y.S., Quinque, D., Dipanloup, I., Cordaux, R., Rychkov, S., Naumova, O., Zhukova, O., Sarraf-Zadegan, N., Naderi, G.A., Asgary, S., Sardas, S.,Farhud, D.D., Sarkisian, T., Asadov, C., Kerimov, A. and Stoneking, M.Mitochondrial DNA and Y-Chromosome variation in the Caucasus. Ann. HumanGenetics, 68, 205-221 (2004).

29.Pericic, M., Lauc, L.B., Klaric, A.M. et al. High-resolution phylogenetic analysis of southeastern Europe traces major episodes of paternal gene flow among Slavic populations. Mol. Biol. Evol. 22, 1964-1975 (2005)

30.Qamar, R., Ayub, Q., Mohyuddin, A., Helgason, A., Mazhar, K., Mansoor, A., Zerjal,T., Tyler-Smith, C., and Mehdi, S.Q. Y-Cromosomal DNA variation in Pakistan. Am.J. Hum. Genet. 70, 1107-1124 (2002).

31.Regueiro, M., Cadenas, A.M., Gayden, T., Underhill, P.A. and Herrera, R.J. Iran:tricontinental nexus for Y-chromosome driven migration. Human Heredity, 61, 132-143 (2006)

32.Sahoo, S., Singh, A., Himabindu, G., Banerjee, J., Sitalaximi, T., Gaikwad, S.,Trivedi, R., Endicott, P., Kivisild, T., Metspalu, M., Villems, R. and Kashyep, V.K. A prehistory of Indian Y chromosomes: evaluating demic diffusion scenarios. Proc. Natl. Acad. Sci. US, 103, 843-848 (2006)

33.Sengupta, S., Zhivotovsky, L.A., King, R., Mehdi, S.Q., Edmonds, C.A., Chow, C.-E.T., Lin, A.A., Mitra, M., Sil, S.K., Ramesh, A., Rani, M.V.U., Thakur, C.M., Cavalli-Sforza, L.L., Majumder, P.P., and Underhill, P.A. Polarity and temporality of high-resolution Y-chromosome distributions in India identify both indigenous andexogenous expansions and reveal minor genetic influence of Central Asian Pastoralis.Amer. J. Human Genet. 78, 202-221 (2006)

34.Weale, M.E., Yepiskoposyan, L., Jager, R.F., Hovhannisyan, N., Khudoyan, A.,Burbage-Hall, O., Bradman, N. and Thomas, M. Armenian Y chromosomehaplotypes reveal strong regional structure within a single ethno-national group.Hum. Genet. 109, 659-674 (2001)

35.Wells, R.S., Yuldasheva, N., Ruzibakiev, R., Underhill, P.A. et al. The Eurasianheartland: a continental perspective on Y-chromosome diversity. Proc. Natl. Acad.Sci. US, 98, 10244-10249 (2001)

36.Wiik, K. Where did European men come from? J. Genetic Genealogy, 4, 35-85(2008)Бостонски алманах „Лабуд“http :// www .lebed .com /2008/ art 5375 htm,http :// www .lebed .com /2008/ art 5386 htm.

Са руског превела Сава Росић

Vinčanci prvi

Ako je R1a1 osnovna slovenska haplog rupa, zaočekivati je da su pra sloveni imali istu tu haplog rupu. A ako su prasloveni postojali pre 10.000 godina, dakle daleko pre nego što su nastali indoevropski jezici, kako smatra današnja nauka, onda znači da su se ovi jezici razvili iz slovenskog prajezika, smatra Kljosov. Ovaj njegov stav naizgled je u koliziji sa dosadašnjim teorijama, koje je prva postavila Marija Gimbutaš uvodeći kategoriju Staroevropljana koje su pokorili Indoevropljani. U suštini, Marija Gimbutaš je govorila o nosiocima kurgan kulture, a tek su kasniji istoričari ove “Kurgance” zamenili Indoevropljanima konfrontirajući ih sa Staroevropljanima. Ako se prihvati mogućnost da su i jedni i drugi imali isto kulturološko poreklo i sličan jezik, ali dva različita oblika društvenog organizovanja nastala specifičnim potrebama u različitim okruženjima, vidi se da Kljosov ne demantuje Mariju Gimbutaš, već je dopunjuje. Kljosovljeva saznanja imaju uporište i u radovima jednog od najvećih lingvista prošlog veka, Svetislava Bilbije, koji je koristeći svoja poznavanja različitih slovenskih jezika uspeo da prevede Zlatne pločice iz Pirga pisane na etrurskom jeziku. Do tada se smatralo da etrurski ne spada u indoevropske jezike, već da je ostatak staroevropskog. Istovremeno je Bilbija dokazao da su Etrurci koristili slova prvi put upotrebljena u Vinčanskoj kulturi. Profesor dr Radivoje Pešić je bio prvi koji je tvrdio da je pismenost nastala na prostorima Srbije mnogo pre sumerskog alfabeta i da su simboli pronađeni na mestu neolitskih naselja iz Vinčanske kulture u stvari prva slova koja su ljudi u Postpotopnoj istoriji koristili. Ovim dokazima kompletna svetska istorija pada u vodu. Srbi, po tome, ne samo što se nisu doselili u VII veku na ove prostore, nego su, šta više, preci onih istih arijevaca u čije je ime Hitler ubijao milione Slovena.Doktor Pešić, koji je tvrdio da je celokupna svetska kultura ne samo potekla iz Vinče, već da ju je posvetu raširio isti narod koji ovde i dan-danas živi, ovim posthumno dobija čvrstu naučnu potporu. Isto kao i kod otkrića profesora Pešića, koji je svoju naučnu karijeru morao da nastavi u inostranstvu, na univerzitetu u Padovi koji je najmerodavniji za istraživanje Etruraca, jer je u tadašnjoj Jugoslaviji bio proganjan od vladajuće kvazi-naučne elite, tako se u domaćoj javnosti ne pridaje nikakav značaj ni poslednjim radovima dr Kljosova. Otkrića i jednog i drugog ovde se guraju pod tepih, jer se ne uklapaju u sliku istorije onih koji preko sumnjivih donacija finansiraju rad članova SANU. Posle 200 pokolenja Po Kljosovljevim zaključcima nosioci R1a1 na Balkanu su živeli još pre nekih 12.000 godina. Posle nešto više od dve stotine pokolenja oni odatle izbijaju na istočnoevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1a1. Pola milenijuma kasnije ovi prasloveni stižu do južnog Urala, a 400 godina kasnije kreću na Indiju, gde danas živi oko 100 miliona njihovih potomaka. Jedna grupa tih balkanskih Praslovena uputila se na Bliski istok, gde se takođe i danas nalaze nosioci hpg R1a1. Starost njihovih gena Kljosov datira na 4.000 godina.

IZVOR: http://www.vestinet.rs/

VIDEO – TV Duga: Nova istorija o Vinči – gost Anatolij Kljosov -1 (20.09.2012.)

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=GiyzAsgB5mQ

VIDEO – TV Duga: Nova istorija o Vinči – gost Đankarlo Tomacoli -2 (21.09.2012.)

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=JibDUg7AqxI

srbi-srpska-genetika

Advertisements

10 comments on “ZASTO SE KRIJE DA SU SRPSKI GENI STARI 12.000 GODINA

  1. Od SANU i ostalih domaćih naučnih institucija možemo samo očekivati sujetu i uske vidike na tvrdnje iz ovog teksta.

  2. Geni su se dragi moji odavno promenili, izmesali, izmenili, iskvarili, pokvarili, usculili, i cemu takmicenje o dokazivanju necega, kada i danas u 21 veku imamo ovakvu situaciju, kulturu, nacin zivota kuda god se okrenemo ista slika nas prati, od kontejnera gde ljudi traze hranu pa na dalje. Dzaba nam i geni i sve, okrenite se ljudi sadasnjem trenutku, jer u sadasnjem trenutku gradimo nasu buducnost, a iz jucerasnjeg smeca se ne trazi rucak za danas… 😦

    Evo pronadjoh jos jedan tekst koji govori o genima… 😀

    Ljudska DNK je mesavina koliko vanzemaljskih DNK?
    Bashar: SEDAM. Jednu znate kao ANUNAKI, Jednu znate kao GREJSE, sto smo objasnili da nisu bas vanzemaljci,( Grejsi su stanovnici Zemlje iz druge paralelne realnosti.) tu je SIRIJUS-ki gen, PLEJADIJAN-ski gen,
    TReb Bor yit-NE: Mnogi entiteti govore da ima 12 entiteta koji su umesani u stvaranje ljudske DNK, ali neki kazu da ih je bilo sedam? Mnogi ljudi su me pitali sta je blize istini. Sta je od toga tacno? Ideja je da su obe konstatacije tacne. Ima 12 DNK rasa koje su dodale svoj DNK i zasadile covecanstvo da raste na nacin kako raste, ali nema 12 trenutaka kada je to uradjeno. Zaista ima sedam entiteta koji su povezali svoje DNK sa ljudima. Pet od tih sedam su 50% hibridi dve preostale rase. Ako pogledate kombinovani DNK svih pet tih entiteta, onda je to zaista 10 razlicitih DNK i onda dve rase koje nemaju polovinu svake DNK, onda se to racuna za ostale dve. To cini sedam DNK da su podeljene u 12 entiteta od svih DNK. Prvu manipulaciju sa genima su sproveli Anunakiji. Ova rasa Anunaki je 50% reptilsa ali takodje i 50% Plejadjanske zenske DNK od koje su nastali. Nakon sto su otisli mnoge druge rase su dolazile i ostavljele svoje DNK u vec fantasticnu rasu, da bi povecali sposobnost rase. Postoji tip jedan i tip dva entiteta koji su ostavljali DNK. To omogucava ljudskoj rasi da ima tako fantasticnu rezonancu sa svim vibracijama koje su pozitivne i negativne. To je kako je covecanstvo odgajano. Zato covecanstvo ima tako visok stepen i veliki spektar vibracionih frekvencija. Zato tako mnogo entiteta gleda dole na zemlju sa tako velikim interesovanjem. Ideja je da su mnoge rase dale svoju energiju i fizikalnost ljudskoj rasi. To cini da vi shvatate da niste samo od ove ili one rase nego da sve rase imaju rezonancu.Nadam se da cete uzeti ove ideje i smestiti ih u svoje srce, i da cete pronaci ugodnost u njima. Nije stvar u tome odakle ste dosli. Nije stvar u tome kakva vam je proslost. Vi stvarate vasu realnost u sad. Vi ste vibraciono sta god zelite da budete. Istinski je jedino povezano sa vasim vibracionim iskustvom koje imate sad.
    KRION: Ako je istina draga ljudska bica, da ste posejani od strane uzvisene rase, to znaci da su oni u vasoj DNK. Sve sto oni znaju je u vasoj DNK. Pogadjate sta hocu da kazem zar ne. To znaci da se mozete probuditi ka ogromnoj kolicini istine koju nikada do sad niste proziveli jer je tu jer su vam je dali. To ide iza vase Akashe ka duhovnoj kvantnoj Akashi koja pripada onima koji su vas posejali. Vi pocinjete da pronicete u istinu Univerzuma i Galaksije o postojanju Boga izvan vaseg vremena.(Preveo Mirko Sokic)

  3. Dođe mi da plačem i da mi srce iskoči od ovakvih gluposti kad netko napiše.
    To je ista ona priča kao sa hrvatima http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=09&dd=18&nav_category=12&nav_id=151293

    „Hrvati najstariji narod u europi“.
    Kako srbi mogu biti stari 12.000 godina kada u to vrijeme ne postoji nacija zvana imenom.Postoji jedan veliki narod europe koji luta gdje stigne i svaka regija u europi ima svoju haplogrupu.Kada se ta ogromna regija podijeli na više država današnjih dobijemo barem 6-7 naroda koji nose tu haplogrupu.

    I kako to srbi mogu biti najstariji kada srbi u postotku imaju samo 16% haplogrupe R1a ? Znači od 7 milijuna srba njih ni 2 milijuna nisu slaveni.Čak u hrvata ima više te haplogrupe 24% ,a u slovenaca najviše na balkanu 32%.

    Haplogrupa i1 je nastala u skandinaviji ,a skandinavija se dijeli na više država i sad će te vi tu jednu haplogrupu prepisati nekoj državi ,a znamo da haplogrupe i1 ima diljem sjeverne europe u barem 10-ak država je ima preko 15% u postotku.

    Hrvati imaju najviše haplogrupe i2 40% ,a hrvati iz bosne čak 70% znači najviše te najstarije europske haplogrupe i zar to znači da smo mi najstariji narod u europi ?

    Genetika je malo više složenija od onoga što vi mislite da je.Mnogi od vas neznaju ni svoj zanat ,a kamoli genetiku.A kosoljova ni vlastito dijete ne shvaća ozbiljno jer on tvrdi da su „srbi potomci noinih sinova“.Inače to je znanstvenik samostalni kojeg ismijava čitav svijet zbog gluposti koje piše i priča.Više znanja ja imam od tog amatera.

    Što više listam ovdje po blogu to sve više priča o srbima vidim.Da toliko želite biti posebni to mi nije jasno.To puno govori o vašem egu.Zbilja ste iskompleksirani do maximuma.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s