SIDA S HIMALAJA I FARMEROV SIN – MOHANDJI

Delovanje duhovnih majstora je teško shvatiti jer prevazilazi logiku. A ono je stvarno i opipljivo kad čovek ima oči da to prepozna. Svest koja je apsolutno čista, koja uvek boravi u sada, sveprisutna i nelokalna oformila je kroz Mohanđija i ove dve priče u kojima je autentično opisano i iskustvo stapanja s apsolutom… Ono je tu da nas podseti na naš sopstveni potencijal.

„Postao sam kao bljesak svetla. Sve grubo se rastvorilo. Postao sam svetlost. Samo svetlost. Video sam mnoge slične kao ja, ali su u stvari bili ja. Nisam mogao da razaznam da li su bili u meni ili van mene. Svetlo je bilo zaslepljujuće, a ipak umirujuće. Telo je bilo daleko van Zemlje i zvezda. Bio sam svetlost i ništa nije bilo odvojeno od mene. Ja sam stvoritelj, održavatelj i rastvoritelj. Nije bilo ničega, ni stvorenog ni razorenog. Postojao je tanak veo između mog ranijeg i sadašnjeg identiteta koji je bio u potpunosti raskidan. Više ništa nije postojalo.“

Kada sam se vratio u uobičajedno budno stanje, shvatio sam kako je u stvari moćan avaduta this Muli Baba. Odmah sam se vratio  kod njega.

Kada sam se vratio u uobičajedno budno stanje, shvatio sam kako je u stvari moćan avaduta this Muli Baba. Odmah sam se vratio kod njega.

Atmanandini memoari o Muli Babi

Bilo je to pre mnogo godina. Tokom jednog od mojih putovanja u Kumaon regiju na Himalajima, desilo mi se da upoznam jednog zanimljivog sveca koga su seljani zvali Muli Baba. Muli znači rotkvica ( beličasto povrće koje se koristi ze zelenu salatu u severnom delu Indije). Kada sam ga upoznao, Muli Baba mi je izgledao kao šezdesetogodišnjak. Iz radoznalosti sam pitao jednog od seljana zašto Muli Baba ima ime po povrću. On mi je odgovorio: “Ne znamo odakle je on došao i kako se zove. Iznenada se pojavio u selu i počeo da luta tamo-vamo, spavajući na najčudnijim mestima, ignorišući kišu i Sunce. Isprva smo ga smatrali ludim prosjakom. Ali onda smo uvideli da on uopšte ne prosi. U stvari, uvek je kupovao jedno određeno povrće – rotkvice, od novca koji je vadio iz svoje grubevreće sa ramena. Počeli smo se pitati kako to da on ima novac. Niko se nije usuđivao da ga pita. Uskoro se naselio u blizini puta za džunglu, praveći sebi sklonište od bambusa, šiblja i mokre tkanine. Ovo nije bilo dovoljno da zadrži stalnu kišu koja je padala. Ali, on je izgledao zadovoljan. Ubrzo su ljudi počeli da prepoznaju njegov ugled i počeli su da ga posećuju. Budući da smo videli da jede samo rotkvice, svi su mu donoslili rotkvice kao ponudu. I kao pomoćno sredstvo ili lek, on je svima davao rotkvicu. Jednom prilikom je jednog pacijenta koji je bolovao od raka grla naterao da otvori usta i gurao mu rotkvicu i vadio iz usta tri puta. Čovek je vrištao od bolova, ali je momentalno izlečen. Njegove metode bile su čudne. Jedna gospođa je popila sok od rotkvice koji joj je dao i izlečila čir na želucu. Njegova rotkvica je spontano lečila sve bolesne. Ali, bilo je i dana kada nije uopšte izlazio iz svog šatora i kada nije nikoga sretao. I tih dana, ako bi se neko približio, bacao bi rotkvicu na njega i terao ga. I ako bi ga rotkvica pogodila, spontano je bio izlečen. Bio je toliko moćan. Najčudnija stvar koju sam čuo je da je jednom starcu gurao rotkvicu u anus, pošto je patio od  zatvora i  izlečio ga. Kažu da je krv lila iz njega i napravila bazen oko njegovih nogu i ljudi su se uplašili da bi starac mogao da umre. Starac je glasno plakao, od straha kao i zbunjenosti. Uskoro je došao k sebi i bio sposoban da sam ode, potpuno izlečen!” “Muli Baba izgovara samo jednu reč – AUM, koja zvuči kao Hmm iz njegovih usta. Nikada ništa nikog ne pita i bilo kad kada mu nešto treba, novac se samo pojavi u njegovim rukama, tako da sve plaća novcem.”

Moći sida su nesagledive. Duhovni Majstori su hodali Zemljom da bi probudili čovečanstvo iz duboke inercije i  podstakli ih da ostvare svoj puni potencijal.

Moći sida su nesagledive. Duhovni Majstori su hodali Zemljom da bi probudili čovečanstvo iz duboke inercije i podstakli ih da ostvare svoj puni potencijal. Morao sam da upoznam Muli Babu. Privlačnost je bila toliko jaka da nisam mogao da zamislim da odem iz tog sela, a da ga ne upoznam.  Proveo sam sedam dana i sedam noći u ovom udaljenom selu, više puta posećujući prebivalište Muli Babe. Uvek se ispred njegovog šatora nalazila mala grupa ljudi. Uvek sam čekao zato što pacijenti moraju imati prednost. I kao da testira moje strpljenje, čim bi poslednji pacijent otišao, ulazio bi u šator i navlačio zastor, ignorišući me. Sedam dana kasnije, jednog dana bacio je rotkvicu ka meni. Uzeo sam je i vratio se u svoj smeštaj. Te noći jeo sam samo to. I nešto se pomerilo u meni. Upao sam u dubok trans koji je trajao nekoliko dana. Nisam napuštao svoju sobu, niti sam jeo, spavao ili koristio toalet. Nisam čak pio ni vodu. Kada sam se vratio u uobičajeno budno stanje, shvatio sam kako je moćan avadhuta ovaj Muli Baba. Nisam gubio ni minut. Odmah sam se vratio kod njega.

Nešto se u meni pomerilo

Nešto se u meni pomerilo

Kiša je pljuštala iz gustih oblaka. Grmljavina i kiša. Nikoga nije bilo na putu od sela. Nisam imao ni kišobran. Čvrsto sam odlučio da vidim Muli Babu, ili bar da budem u njegovom prisustvu. Voda je tekla stazom i bila do kolena pa mi je bilo veoma teško da se krećem. Ni za šta nisam brinuo. Ništa me nije moglo sprečiti da odem do prebivališta Muli Babe. Gazio sam kroz vodu i dosegao čistinu u šumi blizu skloništa Muli Babe. Tkanina na skloništu je bila premokra i ljuljala se na kiši i vetru. Bilo je hladno. Drhtao sam. Kada sam prišao bliže, video sam rupu u materijalu kroz koju sam pogledao unutra. Muli Baba je sedeo, sa očima podignutim ka nebu, potpuno miran i nepomičan, dok je kiša padala po njemu kroz brojne rupe sa krova od tkanine njegove kolibe. Bio je potpuno van uticaja vremena. Stajao sam neko vreme gledajući ga. Ja takođe nisam mogao da se pomerim. Stajao sam na kiši izvan njegovog šatora, dok je Muli Baba sedeo na kiši unutar svog šatora. Ista kiša padala je po obojici. Osećao sam kao da smo obojica pod jednim kišobranom prirode koji se zove kiša. Kada je ova misao okupirala moj um, Muli Baba je pogledao u mom pravcu. Bacio je jednu rotkvu na tkaninu, ona ju je pogodila i odbila se nazad u šator. Očima mi je dao znak da uđem. Ušao sam. Izgovarao je “Hmm”. Ponavljao sam “AUM”. Pogledao je u moje oči. Poklonio sam se ispred njegovih nogu, vodeći računa da ne dodirnem njegova stopala, ali mislima sam ih dotakao. Ponovo je izgovorio “Hmm” kao da potvrđuje moju pažnju. Pogodio je rotkvom potiljak moje glave. Opet sam pao u trans. Ne znam koliko dana i noći sam ostao tako na kolenima, glavom dodirujući zemlju. Kada sam se vratio svojoj zemaljskoj svesti, Muli Baba nije bio tamo. Bio sam sâm. Ni ja ni seljani nikada više nismo videli Mooli Babu. Sve što sam mogao da vidim kada sam pogledao unaokolo bila je mala hrpa rotkvica blizu ulaza u kolibu. I istina je da su oni koji su odlučili da zadrže rotkvice, koje sam prosledio seljanima nekoliko dana kasnije, uvideli da nisu istrulile čak ni posle nekoliko godina. Uvek su bile sveže, kao i prvog dana. Delovi ovih rotkvica lečili su i mnoge bolesti.

Napustio sam telo. U ovoj ravni nije bilo ni bola ni straha. Nije bilo ega ni gubitka. Nije bilo dualnosti ili jedinstva. Nije bilo ničega. Bilo je kao neka halucinacija. Kada sam se vratio iz ove ravni, vid mi se promenio. Mogao sam da prozrem kroz stvarI oko sebe.

Napustio sam telo. U ovoj ravni nije bilo ni bola ni straha. Nije bilo ega ni gubitka. Nije bilo dualnosti ili jedinstva. Nije bilo ničega. Bilo je kao neka halucinacija. Kada sam se vratio iz ove ravni, vid mi se promenio. Mogao sam da prozrem kroz stvarI oko sebe. Ta dva puta kada sam pao u trans, imao sam različita iskustva. Prvi put napustio sam svoje telo i lutao u ravni postojanja gde su bili samo beli mehurići svuda unaokolo.Potpuno nagi muškarci i žene plutali su poput vila u mehurićima. Mogao sam da vidim sebe kao da gledam sebe spolja. Sve je bilo prozirno. Tada sam uvideo da bela sadrži sve boje. Sve boje su se skupile da bi nastala bela. Tako da je, u stvari, ovaj svet šaren. Nije bilo bola ili straha u ovoj ravni. Nije bilo ega ili gubitka. Nije bilo dualnosti, niti jedinstva. Nije bilo ničega. Bilo je kao halucinacija. Moje viđenje se promenilo kada sam se vratio iz ove ravni. Mogao sam da vidim kroz stvari oko sebe. Odmah, uprkos kiši, otišao sam putem Muli Babine kolibe. Drugi put, kada me je Muli Baba pogodio u glavu rotkvicom, postao sam kao raspršena svetlost. Svaki teret se rastvorio. Postao sam svetlost. Samo svetlost. Video sam mnoge poput sebe, ali, svi su oni u suštini bili ja. Nisam mogao da shvatim da li su oni u stvari unutar, ili izvan mene. Svetlost je bila zaslepljujuća, a ipak umirujuća. Telo je bilo daleko izvan Zemlje i zvezda. Bio sam svetlost i ništa nije bilo odvojeno od mene. Ja sam stvoritelj, održitelj i uništitelj. Takođe sam i svedok posmatrač. Ja sam sve i ja sam ništa. Tamo nije ništa ni stvoreno ni uništeno. Postojao je tanak veo između mog ranijeg identiteta i sadašnjeg, koji je sada potpuno iscepan do izumiranja. Ništa više ne postoji. Kada sam se vratio u svoje telo, shvatio sam da ne mogu da budem ovo telo. Kao podsetnik na ovo putovanje, ili kao njegov svedok, samo nekoliko rotkvi je bilo na podu. Nije bilo ničega drugog. I Muli Baba je zauvek nestao. Da li je on ustvari i postojao? Ili, da li je on postojao samo za mene? Ili, da li je ovo selo posetio samo zbog njega? Pitanja kojima ne treba odgovor. Pitanja koja nemaju značaj. Trenutno stanje je jedina realnost. Ostao sam u istom selu, u istoj kolibi lečeći ljude tri godine, kao moj skromni doprinos velikom Svecu, Muli Babi, mom Guruu Dakšina Ispunio sam njegove zadatke najbolje što sam mogao, na svoj skromni način. Ljudi kojima sam dao rotkvu bili su izlečeni od svojih  teških tegoba. Kada je došao Božanski poziv da napustim ovo mesto, uzeo sam torbu i otišao. Čim sam izašao iz šatora, potpuno je propao i stopio se sa zemljom. Bez i jednog znaka postojanja. Čudom je stajao tokom svih ovih godina, sve dok nisam odlučio da napustim selo. Jedva sam shvatio da smo Muli Baba i ja u stvari jedno. I ja nisam postojao.

Postao sam kao bljesak svetla. Sve grubo se rastvorilo. Postao sam svetlost. Samo svetlost. Video sam mnoge slične kao ja, ali su u stvari bili ja. Nisam mogao da  razaznam da li su bili u meni ili  van mene.  Svetlo je bilo zaslepljujuće, a ipak umirujuće. Telo je bilo daleko van Zemlje i zvezda. Bio sam svetlost i ništa nije bilo odvojeno od mene. Ja sam stvoritelj, održavatelj i rastvoritelj.  Nije bilo ničega, ni stvorenog ni razorenog. Postojao je tanak veo između mog ranijeg i sadašnjeg identiteta koji je bio u potpunosti raskidan. Više ništa nije postojalo.

Postao sam kao bljesak svetla. Sve grubo se rastvorilo. Postao sam svetlost. Samo svetlost. Video sam mnoge slične kao ja, ali su u stvari bili ja. Nisam mogao da razaznam da li su bili u meni ili van mene. Svetlo je bilo zaslepljujuće, a ipak umirujuće. Telo je bilo daleko van Zemlje i zvezda. Bio sam svetlost i ništa nije bilo odvojeno od mene. Ja sam stvoritelj, održavatelj i rastvoritelj. Nije bilo ničega, ni stvorenog ni razorenog. Postojao je tanak veo između mog ranijeg i sadašnjeg identiteta koji je bio u potpunosti raskidan. Više ništa nije postojalo.

Atmananda i farmerov sin

Dok sam lutao dalje, severno od Kumaona, zaustavio sam se da nešto prezalogajim kod male kolibe pored puta koja je bila vlasništvo jednog farmera. Imao je mali poljoprivredni posed na kome je sadio sezonske useve. Svojim prihodima izdržavao je ženu i sina. Takođe je služio osveženje putnicima namernicima koji su prolazili seoskim putem ispred njegove kuće po razumnoj ceni. Nije bilo nikakvog restorana u blizini. Tako sam, tog popodneva ja postao njegov gost. Bio je to nesebičan čovek koji je uvek služio svežu hranu. Kada sam mu rekao da sam lutajući monah i da bih želeo nešto hrane, pitao me je da sednem na krevet koji je držao ispred i ušao je unutra. Čuo sam ga kako saopštava ženi da je došao gost kao i to da je u pitanju monah od koga ne može da traži novac. Tada sam čuo kako ga njegova žena pita da li je u redu da mi daju ostatke njihovog ručka, pošto je to milosrđe. Čovek se usprotivio njenoj ideji i insistirao na tome da se monasima i svecima nikada ne nudi stara hrana. Poslušna žena je tiho izašla iz kuće do obližnjeg bunara po vodu potrebnu za kuvanje. Sedeo sam posmatrajući poslednje zrake zalazećeg Sunca koji su stvarali zlatan oreol iznad šume. Bilo je to vedro posle podne. Dok su muž i žena bili zauzeti spremanjem obroka za mene, video sam njihovog sina tinejdžera kako ulazi u kuću. Pogledao je u mene i blago se poklonio, kao deo nekog obaveznog rituala, bez i malo poštovanja i ušao unutra. Pitao je roditelje šta rade i da li spremaju njima večeru. Rekli su da pripremaju obrok za mene. Čuo sam dečaka kako protestuje: “On je lutajući monah. Nema novca. Neće platiti. Samo mu dajte ostatke našeg ručka ili bananu i nešto vode i ispratite ga pre sumraka. Inače će dopuzati i po večeru.” I zatim se okrenuo svojoj majci: “Mama, moj otac uopšte ne brine za naše sutra. Bar bi ti trebala da ga usmeravaš da ne preteruje toliko”. Odmah se njegov otac umešao zanemelim glasom, “Tišina! Tiho sine. Ne govori tako glasno. Da li želiš da se tuga gladnog sveca odrazi na našu porodicu? Budi miran. Naša je darma da nahranimo gladne monahe. Njihovi blagoslovi držaće nas dalje od bolesti i siromaštva.” Pošto je njegova žena kuvala, a možda i da ga izvede gde ga ne bih mogao čuti, odveo je sina u zadnji deo njegove kolibe. Još uvek sam mogao da čujem njihov razgovor; štaviše, možda sam ga još bolje čuo.

"Sine, nikada ne ismevaj svece i monahe. Može Bog da se pojavi u njihovoj formi .”

“Sine, nikada ne ismevaj svece i monahe. Može Bog da se pojavi u njihovoj formi .” Farmer je rekao: “Sine, da li si čuo priču o Adi Šankari? Dok je lutao, naišao je na jednu kuću i tražio milostinju. Vlasnik je bio u lovu, tako je zarađivao i svakodnevno ih izdržavao, a njegova supruga je otvorila vrata i ugledala mladog monaha kako traži milostinju. Rekla mu je sa dubokom poniznošću, “Oprosti mi Maharadž, nema ni jednog zrna u ovoj kući. Kako onda mogu da te uslužim?” Adi Šankara ju je pogledao i rekao,”Dobra majko, jako sam gladan. Mora da ima nešto u domaćinstvu. Molim te, proveri sve sudove i flaše.” Domaćica je potražila i našla jedan ogrozd u salamuri u jednoj od boca u kuhinji. Dala ga je Šankariju i on ga je pojeo kao da je to kompletan ukusni obrok. Bio je srećan. Blagoslovio ju je poznatom Kanakadhara Stotrom svetog Adi Šankaračarje. Zlatni ogrozdi su počeli da padaju sa neba i da se kotrljaju po zemlji. Suvišno je reći da je porodica postala veoma bogata i da su živeli srećno do kraja života.” Nastavio je: “Sine moj, nikada ne ismevaj svece i monahe. Bog može da se pojavi u njihovoj formi. Gospod Šiva se mnogima pojavio, kroz monahe, svece i prosjake! Adi Šankari se prikazao kao obućar, Sage Naradi kao čamdžija! Tako da, nikada ne broji novac koji potrošiš za njihovu hranu. Bog će te nagraditi sa mnogo više. Ako skandalizuješ sveca, kao što Pismo kaže-večno prokletstvo desiće se tebi i tvojim budućim generacijama. Nikada ne donosi gnev sebi i svojoj porodici, sine moj. Bog nam je dao dovoljno hrane, vode, odeće, ovo skromno skrovište kao i dobro zdravlje. Zašto ne bismo podelili malo naše hrane sa ovim plemenitim, lutajućim svecem?”

“Možda ne shvatamo duhovni status svetog čoveka niti shvatamo njihov metod i delovanje. Prihvatamo ih, poštujemo ih. Oni će nas obasipati milošću."

“Možda ne shvatamo duhovni status svetog čoveka niti shvatamo njihov metod i delovanje. Prihvatamo ih, poštujemo ih. Oni će nas obasipati milošću.” Bila je tišina. Farmerov sin se zamislio na trenutak i onda upitao oca: “Kao što kažeš, veliki je greh vređati svece. A šta ako oni nisu sveci nego samo lenji ljudi koji se pretvaraju da su sveci kako bi uživali u besplatnim obrocima bilo gde da se pojave od ljudi kao što smo mi koji vredno rade dan i noć u polju?” Farmer je rekao:” Svako ubire plodove svojih postupaka, sine moj. Ti ćeš dobiti ono što zaslužuješ, a oni ono što zaslužuju. Pretvaranje često postaje skupa zamena za ono istinito, a oni koji se pretvaraju upadaju u grozne negativnosti. Niko ne može da zavarava svet zauvek. To ne treba da bude naša briga, nego samo Svemogućeg Boga”. Dodao je :”Dragi moj sine, Pismo kaže da svih 68 mesta hodočašća obitava na nogama Svetaca. I onaj ko zloupotrebi svetog čoveka biće proklet duhovnim slepilom ili će biti duhovno obogaljen bez bilo kakvog napretka u životima i takođe će biti u paklu patnje – iz života u život. Mi možda ne razumemo stav svetih ljudi, niti razumemo njihov metod i delovanje. Prihvatamo ih i poštujemo. Oni će nas obasipati milošću. Šta vredi materijalno bogatstvo, ako nam je nasleđe duhovna patnja? I oslobođenje će biti oduzeto od njega i njegovog poroda, ako su sveci zlostavljani! I prokleti će lutati među 8,5 miliona vrsta materica dostupnih na Zemlji uključujući crve i insekte i osetiti strašne muke i patnje u svakom postojanju. Zašto, sine moj, kada malodobrote može da osigura naše oslobođenje, zašto da grube, neljubazne reči pomere ravnotežu naše cele porodice i budućih generacija? Hajde da poštujemo svece i budemo bogati iznutra, što je pravo bogatstvo.”

“Svako će uživati u rezultatima svojih dela, sine moj. Dobićeš ono što zaslužuješ, a i oni će dobiti ono što zaslužuju. Pretvaranja često postaju skupe zamene za ono istinito, a pretenciozni upadaju u grozne negativnosti. Niko ne može da zavarava svet doveka. To ne treba da bude naša briga, već pravedne sveprisutne božanske sile."

“Svako će uživati u rezultatima svojih dela, sine moj. Dobićeš ono što zaslužuješ, a i oni će dobiti ono što zaslužuju. Pretvaranja često postaju skupe zamene za ono istinito, a oni koji se pretvaraju upadaju u grozne negativnosti. Niko ne može da zavarava svet doveka. To ne treba da bude naša briga, već pravedne sveprisutne božanske sile.” Uskoro su mi izneli topao obrok i farmer i sin su me svesrdno služili. Posle ukusnog obroka pripremao sam se da odem. Zamolili su da ostanem da prenoćim ispred njihovog prebivališta i da odem sledeće jutro, pošto u blizini nema mesta za prenoćište. Nisam mogao da prihvatim njihovo dalje gostoprimstvo pošto sam odlučio da putujem dalje ka severu i želeo da ostanem na svom putu. Pre nego što sam otišao, dao sam im tri rotkvice i rekao:” Zasadite ove rotkvice sutra u zoru u vašem dvorištu (3-6h ujutru u vreme tzv. Brahma Muhurta). Bogatstvo vam neće nedostajati.” Cela porodica je došla i poklonila mi se pred nogama i ja sam ih ostavio, otišavši ka severu, putem mesečine.Volim vas, M.  http://mohandji.wordpress.com/2013/08/29/sida-s-himalaja-i-farmerov-sin/

"Odlučio sam da idem svojim putem"

“Odlučio sam da idem svojim putem”

5 comments on “SIDA S HIMALAJA I FARMEROV SIN – MOHANDJI

  1. Прави је xеви-металац,само му фали електрична гитара да одвали један добар соло!

  2. Meni je iskreno, na samom pocetku, kada sam ga prvi put videla, licio na Pravoslavnog Svetog Vladiku Nikolaja Velimirovica, nekako su mi isti/slicni mrgudi, naravno samo na fizickom nivou…😀

    Mile (gornji), posto vas ima dva,😀 vec sam negde u komentarima napisala da slobodno stavite link knjige negde u komentare, tako da bi je i drugi mogli procitati. Ovde je samo recenzija prevoda knjige… http://www.dejanrakovicfund.org/prezentacije/2013_MOORJANI.pdf

    Jos o Mohandjiju

    Dragi Svi, Mohanđi dobija mnoga pitanja. Pitanja nastaju iz uma, jer je on taj koji pati u mnogim situacijama i učestalim neprijatnostima. Evo nekih direktnih odgovora od Mohanđija na neka česta pitanja.

    Moja voljena otelotvorenja čiste ljubavi,
    Naši odnosi nisu slučajni. Mi smo povezani kroz nekoliko prethodnih života i ostajemo povezani i kroz buduće. To znači da ta prisnost koju doživljavate danas ima dublje korene nego što vaš ograničeni um može da opazi. Zato vas molim da zanemarite ako je ono što sledi suviše neformalno ili direktno. Znam da će ovo prouzrokovati mnoge misli u vama. Ovo je presek nekih od redovnih pitanja koje dobijam svaki dan. Zapamtite, Volim VAS
    Image
    P: Odnos sa (nekim) ne funkcioniše. (Muž, žena, sin, ćerka, komšija, šef…)
    O: Da li vaš odnos sa vama samima funkcionise? Sredite prvo to i svi spoljašnji odnosi će biti harmonični. Prvo se povežite sa sobom. Ne mislim na odraz u ogledalu. Mislim na ono ja bez oblika koje ono što vidite u ogledalu održava živim. Povežite se sa onim bez forme u vama i sve ostalo će funkcionisati.
    P: Šta dalje?
    O: To je na vama. Sudbina je naša kreacija. Možete napraviti od nje prelepu baštu ili zapušteni korov.
    P: Zbunjen sam!
    O: Niste vi zbunjeni. Vaš um je zbunjen. Razumite svoj um i distancirajte se od njega. Pustite ga da bude zbunjen, ali znajte da vi niste vaš um. Budite ono što zaista jeste i neće biti konfuzije.
    P: Koji je uzrok prekomernog stresa u životu?
    O: Prisvajanje imovine i dela. Nerazumevanje ili neshvatanje da “sve prolazi”, i situacije i ljudi. Kada se ovo shvatanje duboko ukoreni u nečijem umu, život postaje svakog svog momenta igra i svaki momenat i treba da bude prijatan i bez stresa.
    P: Mnogo je puteva, koji izabrati?
    O: Prosto, staza je pred vama. Ne možete zapravo ni izabrati ništa drugo (neku drugu stazu).
    P: Mnogo je Gurua. Koji je Moj Guru?
    O: Nijedan od njih. Vaš Guru je vaša sopstvena duša. Sve drugo su podsetnici. Ništa što se nalazi izvan vas vama zaista ne pripada.
    P: Zašto postoji različitost?
    O: Razlikovanje ne postoji. To je iskrivljena slika koju stvara um. Sve je jedno. Samo u drugačijoj formi. Um stvara razlike. Vi niste svoj um.
    P: Zabrinut sam.
    O: Um je zabrinut. Vi niste svoj um.
    Image
    Shvati svoj um i odveži se od njega
    P: Možete li mi pomoći?
    O: Da li vam je pomoć zaista potrebna? Vi ste moćni. Ako se osećate drugačije, držite se za mene dok ne nađete sebe. Pomoći ću vam. Štake su vam potrebne samo dok vaše sopstvene noge ne postanu dovoljno snažne da vas nose.
    P: Imam veru.
    O: Da li? Je li uslovljena ili neuslovljena? Razmislite ponovo. Da li zaista imate VERU? Koliko? Reč vera postala je kliše. Vera nije samo reč. To je stanje, trajno stanje. Većina onih koji kažu “verujem”, sumnjaju u sebe, i sigurno čak i u svoju veru. I njihova vera je često uslovljena i promenljiva pod tuđim uticajima, mišljenjima i rečima. Takvi moraju više da se trude da bi postigli potpuno stanje apsolutne vere.
    P: Predajem se (sadašnjem trenutku, višoj volji)
    O: Nemojte se zavaravati. Predavanje znači izostavljanje svega onoga što ste ostavili iz vašeg sistema. Da li vi to zaista radite? Potpuno predavanje zahteva aposlutnu veru. Potpuno predavanje je kompletno stanje poništavanja određenog aspekta vas samih. To je stanje razrušenja. Vi uklanjate nešto što nije potrebno vašoj konstituciji. Karma se uništava. Razmislite ponovo pre nego što upotrebite takve reči. Nemojte zavaravati same sebe.
    P: Kome da verujem?
    O: Samima sebi.
    P: Volim vas.
    O: Da li? Prvo bi trebali da volite sebe. Volite svoju porodicu. Volite svoje komšije, prijatelje, kolege. Ja sam sveukupnost. Kada volite celokupnost, onda postajete bezuslovna ljubav, onda me volite. Ako mislite da sam ja ova forma, onda je u pitanju nerazumevanje. Kada mrzite nekoga, tada ne volite mene. Voleti me znači voleti univerzum. Voleti me, znači voleti bezuslovno. Kada me budete videli u svakom biću, tek onda ćete me zaista voleti. Ujedno ćete osećati moju ljubav. Ja vas volim kroz sva bića.
    Image
    Koračanje putem vere i predaje sadašnjem trenutku
    P: Nekada ne osećam da smo povezni.
    O: Vi nikada niste nepovezani sa mnom. Vaš um nije. Vi niste vaš um.
    P: Želim da zauvek budem sa vama.
    O:Biti u mom fizičkom prisustvu nikada neće osigurati bliskost sa mnom. Ako ste jedno sa mojom svešću, vi ste uvek sa mnom , I celokupno I u potpunosti ste povezani sa mnom. Ovo je ujedno trajnije. Nemojte gajiti pogrešno mišljenje da su oni koji su u mom fizičkom prisustvu zaista ‘prisni’ sa mnom. Neki od vas koji ste fizički jako daleko od mene, ste zapravo bliži meni (kroz jedinstvo svesti) od onih koji su u mojoj fizičkoj blizini. Dakle, želja da se bude sa mnom ne bi trebala da se odnosi na fizičku blizinu meni. I mnogi od vas ne bi ni mogli da podnesu moju fizičku blizinu zato što je rizik od razočarenja veliki. Pročitajte blog “Život sa svecem”. Mogao bih da napadnem vaš ego s vremena na vreme. Rekao bih vam stvari koje možda ne želite da čujete, sa namerom da vas uzdrmam i oslobodim od nekih vezanosti za ovaj život i ponovna rođenja. Možda vam se ne bi svidelo. Zato se pazite. Kada posedujete ogromnu zrelost da se suočite sa bilo čime što vam je dato, vi ćete me automatski dosegnuti. To je sigurno. U suprotnom, u pitanju je samo zanesenost. To nema nikakvu duhovnu vrednost. Biti u fizičkom prisustvu (Gurua), i ujedno biti potpuno lišen ega i u stanju potpunog predavanja, kao Sama ili Mhalsapati u slučaju Shirdi Sai Bhagawana, je prava milost i blagodat. Tada su učenik i Guru jedno, iako u različitim telima. Ovo je moguće i dosezivo, ukoliko posedujete konzistentnost i potpunu odlučnost, kao i volju za poništavanjem individualnog ega.
    P:Kako mogu da osiguram svoj duhovni progres?
    O:Težite da uvek budete svesni 360 stepeni oko svoje kičme. Posmatrajte svoj um i ego. Uvek budite distancirani u odnosu na njih. Budite postojani u svojoj pobožnosti kao i u svom ubeđenju. Nemojte samo slušati druge. Slušajte sopstvenu dušu i razumite vaša iskustva. Razumite ih i rastite ka unutra. Rastite iznutra. Budite bogati iznutra. Svi spoljašnji izrazi bi trebali biti odraz vašeg unutrašnjeg bogatstva, a ne vašeg ograničenog uma. Kao što je Gandiđi rekao: “Budite promena koju želite da vidite u svetu oko vas.” Budite Bezuslovna Ljubav.
    Image
    Budite uvek svesni 360 stepeni oko svoje kičme. Budite bezuslovna ljubav!
    P:Kako vas mogu videti u vašem pravom obliku?
    O:Prvo vidite sebe u pravom obliku, pa ćete onda videti i mene.
    P:Gde su Dobro i Zlo?
    O:U vašem umu. Počinju i završavaju u vašem umu.
    P:Ne mogu da spavam.
    O:Dobro.Vežbajte da budete svesni. To je bolje od spavanja.
    P:Kako da vas spoznam?
    O: Spoznajte sebe, pa ćete znati mene. Ono što kaže vaš um, to nisam ja. Ono što vam kaže duša, to sam ja.
    P:Ko je pravi svetac?
    O:Onaj koji nema nikakve veze sa zemaljskim postojanjem i toga je svestan, dok je ovde.
    P:Čak iako imam samo jednu želju…?
    O:….vi ćete ostati ovde.
    P:Aum Poornamada Poornamidam… sa čime ovo možemo izjednačiti zarad lakšeg razumevanja? (pitanje koje školski učitelj postavlja svojim učenicima)
    O:Sa svetiljkom. Ona nikada ne umanjuje svoj sjaj, svetlost, čak iako je hiljade svetiljki upaljeno pomoću jedne. Sve je potpuno. Samo potpunost i postoji. Um to ne razume, duša razume.
    P: Zašto lutamo?
    O:Zato što pratimo svoj um. Um uvek ostaje nezadovoljan. On vuče za sobom telo. Donosi strahove i razočaranja. Čini da trčite od jednoj stvari ka drugoj, kroz razočarenja i nerazumevanja.
    P:Kada ego preuzme…?
    O:…ljudi nestaju.
    P:Duhovna evolucija je neizbežna ili zagarantovana u svakom životu?
    O:Zavisi od nečijeg karmičkog prtljaga.
    P:Da li je duhovno nasleđe moguće?
    O:Jeste.
    P: Šta je naša nada za bolje sutra?
    O: Danas.
    P: Da li sam zaista živ ili sanjam?
    O: Sve zavisi na kom ste nivou funkcionisanja. “Probudite Se”, i znaćete.
    Image
    Duhovnost je svesnost
    P:Mislim da su duhovni majstori nepobedivi. (Tema diskusije je duhovni pad)
    O:Ne. Naprotiv, oni su ranjiviji od drugih. Kada se egzistencija prebaci an bezuslovnu ljubav, oni svima veruju. Ovo nekada može biti prilično štetno. Teško je peti se uz merdevine, ali se lako pada (Ko visoko leti, nisko pada).
    P:Da li uzvišeno biće može da padne?
    O:Zavisi kako se izbori sa svojim egom i umom. Ako ga um kontroliše, čak i egzistencijalna dualnost će ga povući nadole. Jedinstvo se ne može opaziti umom. To prevazilazi um. Da bi se postojalo u jedinstvu, trebaju se prevazići granice uma i ega.
    P:Čovekova potraga za znanjem
    O:Gubljenje vremena, sem ukoliko mu pomaže da se rastereti.
    P: Čemu je vredno težiti?
    O:Tišini.
    P:U šta je vredno ulagati?
    O:U svesnost.
    P:Duhovne moći?
    O:Slatkiši.
    P:Zašto?
    O:Traćenje vremena. Održavanje u dualnosti. Mogu ojačati nečiji ego. Olakšavaju skretanje sa puta. Udaljavaju čoveka od jedinstva.
    P:Čovekova krajnja destinacija?
    O:Narayana, čovekova destinacija.
    P:Da li je to Lord Višnu?
    O:Parabrahma, vrhovni BOG bez oblika. Onaj koji Stvara, Održava i Uništava. Svi oblici su formirani iz Njega i rastvaraju se u Njemu.
    P:Zašto posećujemo sveta mesta?
    O:Zbog potrebe da se kupamo u višim energijama.
    P:Šta nosimo odatle?
    O:Zavisi od vaše podobnosti. Idealno bi bilo da nosite višu svesnost, tišinu uma, ukoliko možete. Obično, nosite sa sobom samo neke fotografije vašeg sopstvenog oblika ispred neke duhovne pozadine! One vam samo govore da ste zaista bili tamo i uveravaju vas da ste dobro potrošili pare. Sposobnost da se doživi se pojačava predavanjem i tišinom. Tišina vas čini svesnijim negó bilo koje knjiško znanje. Očekivanja ubijaju aromu svakog iskustva.
    P:Zašto nemaju svi isti doživljaj?
    O:Svako doživljava u skladu sa svojim kapacitetom, nivoom razvoja i konstitucijom. Svako prema svojim sposobnostima, svako prema svojoj podobnosti. Nema nikakvog smisla porediti. Poređenja znače nerazumevanje.
    Gde vi zaista postojite? U kojoj realnosti?
    O:U vasim srcima. U području vaše svesti. Nemam druge egzistencije.
    Pričaćemo ponovo.
    Volim Vas Zauvek.

  3. Ma šta taj lupeta! Svet je prepun raznih belih magova, svevidećih čudotvoraca i prosvetljenih prosvetitelja. Pa zašto nešto ne urade kada su tako prosvetljeni i moćni?! Čak se i oni sami na Tibetu pobiše međusobno.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s