VI ZIVITE VECNO – SMRT NE POSTOJI!

– Smrt je noc duse. Umreti u vecnom zivotu je vecni dan duse.

– Postavlja se pitanje: zasto se mnogi boje smrti? Zasto jeza, strah, potiskivanje onoga sto je svakom coveku ipak sasvim jasno dosudjeno? Je li to sto kao predstava „smrti“ u nekom coveku izaziva uzas, paniku, ili cak bespomocno ocajanje, proizvod neznanja, nehteti-znati, posledica pogresnog odnosa prema zivotu? U cemu je stvar?

– S obzirom da mnogi ljudi nemaju kosmicko usmerenje, ne bave se neiscrpnom kosmickom energijom i ne vide nista van materijalnog postojanja, tada proces umiranja mnogima uliva strah.

– Zivot ne moze da se prekine. Zivot je nepresusna, neprekidno tekuca struja svetla bozanske energije. Energija se ne gubi.

– Nase zemaljsko rodjenje sa sobom donosi umiranje, jer svaki ljudski zivot ima kraj, kojeg covek naziva smrcu. Umiranje, nazvano smrt, dakle neminovno i prirodno je kao i nase rodjenje.

– Ko porice Boga, zivot, zatvara se prema svetlu. Nastanjen je u carstvu tame, u duhovnom neznanju, u nestvarnosti. On vise ne zapaza zivot kao takav, vec je duhovno slep, dakle duhovno mrtav. „Smrt“ je tama duse. Buduci da mnogi ljudi smrt smatraju „krajem“ zivota, na Zemlji u ovostranome postoji mnogo duhovnih mrtvaca, a u onostranome, mnogo, vrlo mnogo duhovno mrtvih dusa.

– Svojim postupcima podlezemo zakonu „uzroka“ i „posledice“, „Setve“ i „zetve“.

– Sadrzaji naseg ponasanja – ono sto najcesce ne priznajemo da deluje u nasem svetu osecaja, osecanja, misljenja, govorenja i postupanja, u grizi savesti u reakciji naseg nervnog sistema – upozorenja su na ono na cemu se zasniva nas kompleks straha.

– Da je sama vera bila dovoljna, tada nam Bog ne bi preko svojih izaslanika saopstavao svoju Istinu.. Preko Mojsija je dao deset zapovesti, i preko Isusa njegovo ucenje koja coveku otvaraju Nebo, samo, ako ih ispunjava. Da je sama vera bila dovoljna, tada bi nas Vecni sigurno savetovao: Vera sama je dovoljna; ostani slep.

– „Smrt“ je rec kojom se iskljucuje zivot.

– Bozansko, ono pozitivno, savest, dolazi nam preko duse. To je tako. Savest, bozansko kucanje jest vecni Duh koji je i vecni zivot.

– Ako slusamo bozansko, cistu savest ona ce nas odvesti kuci, natrag u vecnu domovinu, u apsolutno, u cisto duhovno postojanje, odakle smo izasli i gde cemo jednom opet ziveti u vecnosti. Put nase duse tamo prolazi preko „onostranog“ preko nivoa ciscenja.

– Ko nauci da osluskuje i oseca sta mu savetuje njegova savest – jer savest iz duse je uvek ono dobro – i ko to protumaci da u buduce cini dobro, njega malo po malo napusta strah; oseca se slobodan i nosen od dobre snage koja mu iznutrine daje sigurnost, oslonac i cini ga srecnim. To je PraIzvor, Bog.

– Svaki zemaljski zivot je veliki dar iz beskrajne milosti, ljubavi i brige Vecnoga, za njegovo dete. Svaki je covek u zemaljskoj skoli, kako bi kriticki sagledao svoj zivot.

– Ako dosledno postupate prema svojoj spoznaji, ako ste dakle u saglasju s istinskim Isusovim ucenjem tada pruzate ruku njemu, Hristu koji vam pomaze Svojim svetlom, Svojom ljubavlju i mudroscu. Tada vas sve vise vode dobre i svetle snage zivota i vrlo ste zasticeni.

– Ko je voljan da se preispituje, da sebe u situacijama dana prozre i spozna, taj je u dobiti. Njegove sopstvene greske i promasaji sve ga manje plase; on analizira, rasciscava, izvlaci pouke za sebe i ide dalje. Tako nastaje spokojna savest, od toga sigurnost, prisebnost i postojanost u svojoj nutrini.

– Rec „smrt“ crkvi sluzi kao instrument za mucenje onih koji su joj tokom zivota bili poslusni; ona im je pretila, drzala ih u neznanju mucila krivicom, i strahom od kojeg su umirali u ocajanju. Izvlacila im je zadnju paru iz dzepa da bi im na kraju obukla mrtvacku kosulju koja vise nema dzepova.

– Trebalo bi da nam bude jasno: ni jedan covek ne moze svoj zemaljski zivot prepustiti drugima, niti nekoj spoljasnjoj religiji. Svaki covek je pozvan od velikog Duha da se profini, da oplemeni svoj karakter.

– Reinkarnacija, ponovo otelovljenje, novom coveku pruza mogucnost da u ovoj inkarnaciji ispravi pogreske koje je napravio u prethodnim zivotima.

– S obzirom da se secanje na prethodne zivote pri svakom novom utelovljenju prekriva, svaki je zemaljski zivot kao potpuno nov.

– U Bogu, vecnom Stvoritelju beskonacnosti je preobrazenje, preoblikovanje, a nikako unistenje.

– U svoj beskonacnosti ne postoji nista kruto, staticno – sve tece, sve je energija, a energija je zivot, Zivot prozima kako ovostrano, tako i onostrano.

– Kosmicka struja zivota, nazvana jos i Kosmicka energija, zivot ne zna za prekid. Zivot je neunistiv.

– Zivot je energija, on je pokretacka snaga. Pokretanjem energije odvijaju se zivotni procesi.

– Kosmicka energija, takodje je zivotna struja koju mi nazivamo svojim dahom. – Sve sto dolazi od Boga, kao npr. nas dah koji je zivot duse i smrtnog omotaca, coveka, ulazi opet u Duh, u zivot. Duh, zivot u dusi, preko nje uzima dah sebi i nakon poslednjeg izdisaja coveka dopusta da opet dotice dusi u drugacijem ritmu. To znaci da nakon poslednjeg covekovog izdisaja dusa udahnjuje i nastavlja disati u drugom ritmu. – Prema tome kako kao covek mislimo i kako se ponasamo, u nama se odvijaju procesi koji vode profinjavanju i prozimanju nase duse, a i naseg fizickog tela, ili do zatamnjenja, cime dusa i telo dospevaju u nisku vibraciju.

– Sediste duse se nalazi u blizini Hipofize. Kao sto smo culi, etericno telo cistog duhovnog bica, pa tako i dusa koja je potekla od njega, je izgradjena u strukturi duhovnih cestica.

– Omotaci duse su covekova svest; oni se u fizickom telu oblikuju u tzv, centre svesti koji su poredjani duz kicmenog stuba. Omotaci duse, centri svesti, svojim zracenjem prozimaju svaku celiju, svaki gradivni deo fizickog tela. Covekovo stanje svesti proizilazi iz zracenja duse. Ukupno zracenje je covekova Aura. Ti intenziteti zracenja, energetski omotaci duse u telu, izmedju ostaloga cine i informacijsku vrpcu izmedju coveka, duse i odgovarajucih planetarnih konstelacija finotvarnih carstava dusa u kojima su pohranjeni covekovi unosi. Ta povezujuca, ujedno i informacijska vrpca, opisuje se i kao srebrna vrpca ili duhovno pupcana vrpca. Ta informacijska vrpca je takoreci i jedna vrsta provodnika boli.

– Ako se na telu vrse zahvati, kao npr. obdukcija ili cak uzimanje organa, tada covek kojem se to dogadja, preko vodica boli, informacijske vrpce, moze bolno primetiti obdukciju ili cak uzimanje organa. On neizrecivo pati.

– Upravo postupak uzimanja organa prividno umrli dozivljava, jer telo proglaseno mrtvim pri uzimanju organa ne sme biti potpuno mrtvo, jer inace oduzeti organ ne bi bio vise medicinski – hirurski upotrebljiv… Ta uzasna situacija, nazalost, precesto gorka i bolna stvarnost.

– Kada dusa ide u utelovljenje , dakle u inkarnaciju da bi u ovostranom zivela kao covek, tada ona sa sobom donosi i svoje zemaljsko vreme, trajanje svog zemaljskog zivota. Ono pocinje rodjenjem i zavrsava umiranjem, takozvanom smrcu.

– Dusa vidi svoje povezanosti s ljudima sta je ucinila drugima i kako su oni postupali prema njoj. Na dusevnom telu dusa oseca patnju i nevolju – sve ono sta je nanela tadasnjim ljudima ako sebe, ali i zivotinjama i prirodi. Ova spoznanja o sebi daje joj mogucnost da okaje ono sto je pohranjeno u ovom dusevnom omotacu, ili u aspektima dusevnih omotaca. Zavisno o opterecenju u tada aktivnom omotacu duse, ili omotaca duse lezi i prolaz u dalje utelovljenje, da bi kao covek okajala i ocistila mnogo toga sto je sebi natovarila i sta na kraju krajeva obelezava coveka.
Samo u nekoliko zemaljskih godina dusa ima sansu da se oslobodi nekog bremena, ali postoji i mogucnost da se na Zemlji ponovo optereti. Za i protiv inkarnacije ona moze prethodno da odmeri sa svojim zastitnikom, andjelom, ili uciteljem u carstvima dusa. Ovaj je upucuje u smisao, u svrhu zemaljskog zivota i u njegove zadatke. Tako dusa moze da se odluci. Ni jedna dusa ne ide bez pouke u inkarnaciju, bilo da je ona zeli da cuje i prihvati, ili ne.

– Umiranje da bi se u drugom obliku zivelo i dalje je deo zemaljskog zivota.

– Zemaljski zivot je dragocen! Trebalo bi cesce sebi predstaviti: Svakoj gresci koju napravimo, stoje nasuprot odgovarajuce vrline i snage koje potvrdjuju zivot, koje moramo razviti potvrdjivanjem i ispunjavanjem.To zavisi uvek od nas kojim cemo snagama dopustiti da deluju zavisi od nas.

– Svaka smrtna borba je borba coveka sa svojom dusom, Covek hoce zadrzati „zivot“ koji je, medjutim, ipak u dusi – zivot besmrtne duse koja sada zivot, dah, uzima k sebi.

-Ljudi koji su ziveli svesno u vreme procesa umiranja dozivljavaju kako se u njima izgradjuje svetlosni most, koji im podstice zelju da idu preko pmosta.

– Cim se dusa potpunp odvoji od svog smrtnog omotaca, ona se nalazi u drugom agregatnom stanju. Ona ima oblik, stas slican ljudskom, ali je njena supstanca i njena struktura finija i laksa.

– Posle napustanja tela u svom aktivnom dusevnom omotacu dusa vidi neke od svojih preminulih rodjaka. Ona ih vidi tako kako ih je videla kao covek, njih koji su tada bili takodje ljudi i koji je zavisno o okolnostima – prema tome kakav je bio njen odnos prema njima, i njihov prema njoj – u drugom svetu pozdravljaju i izrazavaju joj dobrodoslicu.

– Kako ce izgledati daljnji zivot duse posle zemaljskog opstanka zavisi o tezini njenog opterecenja, odnosno ostepenu njene prosvetljenosti.

– Postanimo svesni: „nebo“ i „pakao“ su stanja svesti koja sami sebi stvaramo.

– Duse vezane za Zemlju ostaju dugo vremena kao duse medju ljudima. One se vesaju na ljude, zaposedaju ih i podsticu na odredjene negativne postupke, koristeci pritom sve postojece suprotne, pravise ljudske tendencije za svoje sugestije, manipulacije i upravljanje.

– Treba da spoznamo, da je sve sto nas snadje, bilo pozitivno ili negativno, za nesto dobro i moglo bi nam posluziti za nesto jos bolje; ako u negativnom istaknemo pozitivno i potvrdimo ga, a negativno ‘ocistimo’. Ko izgradjuje pozitivne snmage postupajuci po njima, taj u ruci drzi kljuc i opremu za istinsko zivljenje. S tom spoznajom on moze prevladati duhovnu smrt.

– Mudro postupa onaj ko koristi zemaljske dane da istinsko blago, blago unutarnjeg otkrije i umnozi, tako da ono najbolje sto dolazi od boga daje i tezi tome da poklanja unutrasnju radost. Ko istinski otkrije blago zivota, zadrzace ga tokom zemaljskih dana i dalje iza smrti. KadaKada se zatim onda krug njegovog zemaljskog zivota zatvori, njegova dobra dela zive dalje u onostranom, kao sto njegova dusa ulazi u svetla podrucja zivota, jer su zivotna dela bila dobra.

Odlomci, preuzeti iz brosure od Gabriele: Gabrielino pismo br.5 – Poruke istine – Univerzalni Zivot

Svako umire sam za sebe.
Zivljenje i umiranje, da bi se dalje zivelo.

Tekst iz brosure prekucala  Vesna Mihajlovic 😉

11 comments on “VI ZIVITE VECNO – SMRT NE POSTOJI!

  1. Vesnamih, upravo ovo, ali mnogo uverljivije je opisano u knjizi Anite Murđani _ Dying to be Me, ili na našem Potpuno isceljenje. Pogledajte malo delove teksta na http://www.advaita.tk i javite se da vidimo može li se knjiga predstaviti na vašem blogu. Ima i dosta materijala po netu, recimo na You tube: Anita Moorjani

    • Mile i vesnamih, nadam se da će, ukoliko dođe do objavljivanja knjige Anite Moorjani, ili njenih dijelova, tekst biti preveden, kako bismo ga svi razumjeli!

  2. Molim Vas nemojte mi vise slati ….hvala MÁRTA

    „\“Blog Vesne Mihajlović\““ írta: > vesnamih posted: “ – Smrt je noc duse. Umreti u vecnom zivotu je vecni dan duse. – Postavlja se pitanje: zasto se mnogi boje smrti? Zasto jeza, strah, potiskivanje onoga sto je svakom coveku ipak sasvim jasno dosudjeno? Je li to sto kao predstava „smrti“ u nekom coveku iz“

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s