PISMO MAJKE-SINU – PRICA O MAJCI I SINU, NJEGOVOM IZGUBLJENOM OKU

Moja majka je imala samo jedno oko.

Mrzeo sam je, bila je sramota za nas. Ona je u mojoj školi spremala hranu za učenike i učitelje. Jednoga dana, moja majka je ušla u razred da me pozdravi. Kasnije su me drugovi zadirkivali. Bilo me je stid. Samo sto nisam propao u zemlju i želeo sam da moja majka jednostavno nestane. Kada sam je ponovo video, rekao sam joj da me sramoti, i da je bolje da umre! Moja majka nije ništa odgovorila, samo me nemo gledala. Nisam zastao ni trenutak da razmislim o tome sta sam joj rekao, bio sam toliko ljut. Bio sam nezainteresovan za njena osećanja… Želeo sam da odem od kuće i nikad više da je ne vidim. Učio sam puno i teško. Tako sam dobio priliku da odem u Singapur na studije. Tamo sam se oženio, kupio kuću i dobio decu. Bio sam sretan i zadovoljan svojim životom. Ali jednog dana, moja majka je došla da me poseti. Nije me videla godinama niti je ikada videla svoje unuke. Pojavila se na vratima. Moja deca su počela da je ismevaju.. Ja sam se izvikao na nju: „Kako si se usudila da dođeš u moju kuću i da mi plašiš decu? Samo tako si se pojavila nepozvana. „Idi odavde odmah!“ Moja majka je samo tiho odgovorila – „Oprostite, mora da sam pogrešila kuću“ – i nestala…Nakon nekoliko godina, dobio sam pismo. Pozvan sam na godišnjicu mature. Ženu sam slagao da moram da idem na poslovni put. Posle proslave, iz neke radoznalosti svratio sam do svoje rodne kuće. Kada su me videli, susedi su mi rekli da je umrla. Ni jednu suzu nisam pustio. Predali su mi jedno pismo, za koje su mi rekli da je od nje…

„Sine moj dragi, mislila sam na tebe svo vreme. Oprosti što sam došla do tvoje kuće i preplašila tvoju decu. Bilo mi je drago kada sam čula da si uspeo u životu. Žao mi je sto sam ti uvek bila teret i sramota. Vidiš, kada si bio dete, dogodila se jedna nesreća u kojoj si izgubio oko. Kao majka nisam mogla da podnesem da odrasteš bez jednog oka. Doktori su te pregledali i rekli mi da je nemoguće. Ja sam ti onda dala jedno svoje oko…Bila sam ponosna da znam kako ce moj sin gledati i videti svet za mene, s tim okom.

S ljubavlju, uvek uz tebe,

Tvoja majka“

10 comments on “PISMO MAJKE-SINU – PRICA O MAJCI I SINU, NJEGOVOM IZGUBLJENOM OKU

  1. ova prica je emitovana na rtv Pink u Srbiji pre oko mesec dana ,u okviru serijala Neobjavljene price . Tako ekranizovana je delovala jos potresnije nego sada ,ali ipak opet i opet ne mogu zaustaviti suze.

  2. Samo prava majka moze da istrpi hirove svoje nerazumne dece….a sve ih je nazalost vise u ovom oholom drustvu.Das im zivot u svakom smislu,a kada postanes cudovisove zarad njihove srece onda si bruka isramota…..Idioti samozivi….

  3. Majke u prvom redu poklone zivot svom detetu, jer se odluce da ga rode, nisu ga abortirale, a mogle su da toj dusi ne dozvole da se rodi… Majke nose svoja ceda pod svojim srcem 9 meseci, hrane ga svojom krvlju, raduju im se i sve bi ucinile za svoje dete, u mukama se poradjaju (mislim da ni jedan muskarac ne bi podneo te bolove i muke tako hrabro kao majke…). Ima i onih koje urade abortuse i ne dozvole jednom bicu koje je htelo da se inkarnira na ovoj planeti da bi njihova dusa stekla i prozivela iskustva koja su im potrebna da bi svoju dusu procistile, oplemenile, nadogradile i obogatile. Razlloga ima X zasto se to ucini. Ne pisem to da bi se one osetile krivima, jer ako znamo da se nista ne desava slucajno, onda ni to nije. Mozda je i sama dusa tako odlucila da se desi, samo radi licnog iskustva… Ima nacina da se i to na neki nacin resi. Ko veruje u Boga, neka mu se pomoli, neka se pomole Hristu da im olaksa, jer je on nas posrednik, njegova energija je ljudski zastitnik, svih ljudi i ona nema veze sa danasnjim religijama i podelama koja su ljudi uradili na planeti. Zalosno je da se Hrist i Hristova energija odbija i negira, samo zato sto su se ljudi Hriscani i oni drugi (ostali) na zemlji zakrvili i omrzli jedni drugima zbog nesporazum, ega, mrznje, netrpeljivosti, gordosti…, verovali u nju ili ne..Hrista svi priznaju kao Spasitelja, cak sam i u Knjizi Znanja procitala, koja je nastala na tlu Turske od Anadolijskog kanala Mevlane, koja je sve to godinama pisala i na kraju opisala u Knjizi.. Hrista svi priznaju kao spasitelja! Evo jedan kratki tekst iz te Knjige gde se kaze da je On bio i ostaje nas, ljudski otkupitelj i Spasitelj, bez obzira ko u njega verovao, ili ne. Cak i Knjiga Znanja to propoveda i kaze:

    O – ALLAH – BOG (SVEMOCNI)
    M – MOHAMMED MUSTAFA (ALLAHov GLASNIK)
    K – KURTARICI (Spasitelj na Turskom) (ISUS HRIST)
    ………………………
    Neka osoba koja je tako nesto ucinila (abortus) prepozna sta je ucinjeno, osvesti, pokaje se iz srca i ne cini vise, svako ce naci nacin kako njegovoj dusi odgovara, jer svi smo razliciti.. Dusa izabere svoje buduce roditelje i tacno zna sta i kakav zivot ce sa njima imati i proziveti. Neke mlade duse odluce, samo da iskuse taj cin radjanja i odmah napustaju ovu dimenziju, ali i da bi u tim roditeljima izazvali tugu, bol, i ko zna jos sta, jer kroz ta osecanja ti roditelji imaju u zadatku da nesto kod sebe odrade, da nesto promene u svojim ponasanjima, prepoznaju u svom funkcionisanju, jer samo kroz bol mozemo da rastemo, a nikako kada nam je sve lepo i krasno, kada nam je sve potaman.. Skoro sam cula na jednom seminaru Sanyoge od Umasankara kada kaze, da je pozeljno da se svaki covek/zena poklone svojim roditeljima i da im odaju postovanje, jer su nas doneli na ovaj svet, dozvolili su nam da se rodimo. Bukvalno bi trebalo kleknuti ispred njih, sa glavom na zemlji, na podu i izreci im to postovanje, zahvaliti im se sto su nam podarili zivot. Ako su oba ziva roditelja to je najbolji moguci nacin da ucinimo nesto dobro od svojih zivota, jer dok se to ne odradi nema nam napretka ni u cemu, nema mira, srece i radosti u pravom smislu te reci kod mnogih pokolenja. Ako je neko od njih umro, preselio se u drugu dimenziju, onda to mozemo odraditi mentalnim putem, kroz misli, odraditi sve kao da su zivi. Zahvaliti im se i oprostiti i odati im postovanje, ako nesto ima sto nismo oprostili, ma kakvi god da su nam bili, dobri, ili ‘losi’. Tek kada to odradimo, nas zivot ima drugaciji smisao, tada nam i Bog pomaze, ceo kosmos se potrudi da nam se nadje pri ruci… Samo to sve bi trebalo odraditi iskreno i iz srca, tek tada ce biti sve sinhronizovano, harmonizovano i reseno na svim nivoima na dobrobit svih. Kleknuti pred nekoga je jako tesko, posebno onima prkosnima, sa ogromnim egom, gordima, povredjenima, jer u tome i jeste kumst/poenta da bi taj svoj ego slomili, povinovali se i oprostili. Verujte nije tesko, osim prvi put, kada vam se u glavi roje razne misli otpora, koje vas pokusavaju na sve nacine odgovoriti da to ne cinite, jer u slucaju da to ucinite, tada ego ne dobija hranu, ne hranite ga vise sa svojom dragocenom energijom, lomite ga, ako to ucinite…Srecno vam bilo, probajte, poklonite se svojoj majci, ocu, cak i ako ne znate ko su i sta su, da li uopste postoje…recite im da ih volite u mislima, da im saljete ljubav, ili u realnosti, i da im sve oprastate, jer kakvi god da su nam ‘ucitelji’ bili tokom zivota, bili su s razlogom…Verujete da se nista u zivotu ne desava slucajno, cak ni ona najmanja sitnica…Na kraju krajeva svi smo mi jedni drugima „ucitelji“!😀

    • Postovana Vesna,
      Kako da se poklone ( dajem primjer ) djeca koje su ochevi ( ima i majki ) silovali? I da li takve roditeljske spodobe zasluzuju ljubav? Ja mislim da ne.

  4. Mi svi razmisljamo na nivou uma, ali nas um nije uvek ispravan i tacan i nema veze sa onom univerzalnom istinom. Da, potrebno je osloboditi se toga, pokloniti se mentalno u mislima, ne mora se ici u realnosti pred takvog roditelja, ali mu se treba pokloniti, oprostiti, da bi onaj koji oprasta/otpusta bio slobodan, jer smo mi vezani energetski za takve osobe i dok god ih ne otpustimo, dok im ne odamo postovanje, nemamo mira niti uspeha na bilo koji nacin, bez obzira koliko su od nas udaljeni, nekad cak i kilometrima.. To jesu teski trenuci, bolni jako, ali ako volite sebe ucinite to. Isplacite se, izbacite iz sebe sve to potisnuto, ucinite sve kako treba i kasnije cete videti kakvo olaksanje vam je na dusi.. Retko ko zna razlog zasto se takve stvari dogadjaju, sta je pravi uzrok nekog silovanja, kradje, ubistva, a sta posledica, jer nam niko nikada nije hteo objasniti, ili nisu znali, i sve te stvari su nam servirane kao bozije tajne, zbog toga su posledice takve i tolike, jer su iz Biblije izbacili zakon o Reinkarnaciji i sa tim cinom osakatili, unazadili covecanstvo o mnogim istinama i spoznajama… Jer kada bi covek znao da sve sto radi drugom, u stvari radi sam sebi, da mu se sve vraca kao bumerang, ako ne u ovom zivotu, onda u nekom sledecem sigurno, nikada ne bi ni pomislio da ucini nesto lose drugom. Kada bih vam rekla da ni jedan napasnik, silovatelj, niti ubica ne bi to ucinili, da zrtva na nekom nivou nije dala odobravanje, svoj pristanak… Naravno jos uvek mnogi ljudi to ne mogu shvatiti, niti prihvatiti kako to sve funkcionise, da je to tacno i istina.

  5. Priča je potresna i poučna. Iz priče se da vidjeti da je između majke i sina bilo malo razgovora i da ga nije valjano odgojila i ako mu je svoje oko dala. On u odrastanju, ljbavi i pošt ovanju nije se naučio. Vreme je ipak učinilo svoj uticaj,poželeo je majku videti, kada je saznao potresne istine. Šta mi ljudi moramo znati….da su odnosi filozofija života i da se oni svakodnevno iznova njeguju novim razgovorima. Razgovori i samo razgovori rješenje su svih pitanja i problema, svih pojmova.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s