DVA DECAKA – ISUSA…!

Dva dečaka – ISUSA …! Obrada teksta Obradin Mitrovic
– Ovo što ćete sada po prvi puta čuti verovatno ćete u prvom momentu pomisliti, da ovo piše neko ko je sišao sa uma. Neću vam zato zameriti jer je ovo i za mene, kada sam za ovu Tajnu čuo prvi put, bila najveća Objava na svetu. Nosim je u srcu i duši – preko 30 godina, koliko dugo proučavam duhovnu nauku – A n t r o p o s o f i j u. Dakle, na početku našeg računanja vremena pre 2.000 godina, rođena su u Palestini skoro u isto vreme dva dečaka ISUSA – od dva oca Josifa i dve majke Marije. Jednog opisuje ev. Luka dok drugoga ev. Matej. Pogledajte njihov r o d o s l o v…!
– Matej: 1. gl. 1-16) kaže: Rodoslov Isusa-Hrista, sina Davida, Avramova sina. (2), Avram rodi Isaka … itd … tako 14 kolena do DAVIDA (6). David rodi Solomona … itd prolaze još 2 x 14 kolena… pod (16) Jakov rodi Josifa, muža Marije koja rodi Isusa zvanog Hrista. Produžimo dalje šta se kaže (18 stih) – A rođenju Isusa Hrista beše ovako: Kada je majka njegova Marija bila zaručena od Josifa pre nego se sastaše nađe se da je začela od Duha Svetoga … itd. Pa stih 20…gle Anđeo Gospodnji javi mu se u snu i reče: Josife sine Davidov ne boj se uzeti Marije …itd. Sada dolaze pokloni od „Mudraca“ – kraljeva (2.gl 11-13) – i ušavši u k u ć u, videše dete sa Marijom … i prinesoše darove (zlato, tamjan i izmirnu). Zatim sledi bekstvo u Misir – Egipat (2 gl. od 13 – 23). A kad oni odoše … javi se Anđeo Gospodnji … „Uzmi dete i majku njegovu pa beži u Egipat …“!

– Posle vraćanja iz Egipta … ne odoše onamo …nego poučeni odoše u Galileju i nastaniše se u gradu Nazaretu … (iako nisu rodom iz Nazareta) ?!! ***

– Sasvim je druga priča o dečaku (Natanskom) Isusu iz Nazareta,- koga opisuje L u k i n o evanđelje… !
– Lukino avanđelje počinje sa nagoveštajem rođenja Jovana Krstitelja. Zatim sledi najava I s u s o v a rođenja: (gl.1. 26) – A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u Galilejski grad po imenu Nazaret devojci isprošenoj za čoveka Josifa, iz Davidovog doma, devojka se zvala Marija. … i td … sve do stiha 39). Onda sledi: Susret Marije i Jelisavete od (39-46), potom rođenje Jovana Krstitelja (57-67). Tek onda u (gl.2: R o đ e nj e Isusovo počinje ovako: – U ono vreme izađe zapovest od cara Augusta da se popiše svet, i svi su išli da se popišu svako u svoj grad. Tako i Josif ode iz Galileje iz mesta Nazareta u Judeju u Davidov grad koji se zove Vitlejem zato što je bio iz Davidove kuće i porodice da se upiše sa svojom isprošenom ženom Marijom, koja je bila trudna. … a kada su bili onde dođe vreme da se ona porodi. I rodi svoga Sina prvenca te ga povi u pelene i stavi ga u j a s l e, jer za njih nije bilo mesta u gostionici. U tom kraju su P a s t i r i noćivali pod vedrim nebom … I Anđeo im pristupi i reče: Javljam vam veliku radost …Zato što vam se rodio Spasitelj … a ovo je znak: pelene i dete u Jaslama. Dakle, ovo dete ne beži sa roditeljima u Egipat, već se odmah vraćaju u Nazaret. Njemu mudraci ne donose poklone: zlato, tamjan i ismirnu … Da bi se ovo ispravno razumelo potrebno je odmah imati uvid, da su Solomon i Natan bili direktni sinovo Davidovi sa različitim Zadacima u razvoju Hriščanstva …!?
– „Isusovo krštenje“ i r o d o s l o v: (gl. 3. 21 – 38) – A kada se sav narod krstio pa se krstio i Isus i molio Bogu. Otvoriše se nebesa i siđe Duh Sveti na njega u Imaginaciji „Golubice“: – „Ti si Sin moj ljubljeni po mojoj volji – (danas sam te rodio…)“! Tako su taj doživljaj doživeli Jovan i neki ljudi koji su bili vidoviti). Zatim sledi: 23) A on Isus, imao je oko 30 godina kada se krstio, i bio je kako se mislilo: sin Josifov (Ilijev) … pa sledi niz generacija … pa … N a t a n a sina loze cara Davida. Tako seže Rodoslov sve do ADAMA – Sina Božjeg. Napomena: Za razliku Isusa S o l o m o n s k e linije, čiji rodoslov ide samo do AVRAMA (Matej: gl. 1. stih 1.).
– Ko se želi malo potruditi da prouči r o d o s l o v e Matejevog i Lukinog evanđelja, uvideće ovu največu i komplikovanu Tajnu. – Zašto su bila potrebna dva dečaka ISUSA, za koje su bila određena dva pisca Evanđelista. Matej je opisao Solomonskog (kralj) Isusa, u kome je bio ponovo inkarnirani nekadašnji Zaratustra. Dok je Luka opisao Natanskog (sveštenik) Isusa, koji se po prvi puta inkarnirao na Zemlji – bezgrešan i sačuvan od tzv. „pada u G r e h“ !!! Jedino na taj način mogao je pripremiti do savršenstva svoje: astralno, etersko i fizičko telo u koja se moglo spustiti kosmičko Sunčevo biće – HRISTOS … !?)**

Zašto dva dečaka ISUSA…? – Priredio: Obradin Mitrović (izvor – Dr. Rudolf Štajner)
– Potrebno je znati da ni dva čoveka na svetu nemaju jednak isti  m o z a k. Ako zamislimo da fotografišemo mozak sa njegovom celom građom, tako kao da imamo jednu providnu polukuglu gde bi se videle sve pojedinosti, dobili bi smo kod svakoga čoveka različitu sliku. Pa, ako bi se fotografisao mozak nekog čoveka u času – pri samom njegovom rođenju, takođe istovremeno foto – konstelaciju nebeskog svoda tačno iznad mesta rođenja toga deteta, tada bi te obadve slike bile podudarne. Zato svaki čovek poseduje u sebi sliku Nrbeskog svoda drugačiju, zavisno od toga gde je i kada je rođen. Na ovaj se način dokazuje da se svaki čovek r a đ a  iz celokupnog kosmosa. Ako se to ima u vidu tada se može zaključiti ono što je  m a k r o-kosmičko, sagledava u svakom čoveku pojedincu.  Ako zamislimo, kakav je naročit bio na početku od računanja našeg vremena, život ISUSA iz Nazareta, mormo imati u vidu šta nam opisuju o tome dva EVANĐELJA (Matej i  Luka). Dakle, na početku našeg računanja vremena, u tadašnjoj Palestini su rođena skoro u isto vreme (ali ne istog časa), dva dečaka ISUSA od dve majke Marije i dva oca Josifa. Jedan dečak je poticao od „Natanske“ linije loze Davidove. A drugi iz „Solomonske“ linije loze Davidove. U Solomonskom dečaku Isusu, koga opisuje Matejevo evanđelje bio je utelovljen – inkarniran onaj nekadašnji individualitet koji je ranije živeo na Zemlji kao Z a r a t u s t r a  ili Zoro-aster. Dakle, u tom dečaku do njegove (12)te  godine živeo je takoreći individualitet – Zaratustra. A tada se dešava fenomen, On napušta telo toga dečaka i prelazi u telo onog drugog dečaka Isusa – koga opisuje Lukino avanđelje. Od toga trenutka je ovaj dečak (natanski) postao sasvim drugačiji. Zato su se njegovi roditelji začudili (scena u Hramu), u Jerusalimu kada ga nađoše kako govori sa sveštenicima,  – književnicima, da ga roditelji ne prepoznavahu. Razlog je bio taj – što je u njega bio prešao Duh – Zaratustre.  Sve do (30- e) godine svoga života prebivao je Zaratustrin Duh (Ja), u ovom Isusu koji je poticao iz Natanske linije – loze Davidove. Tako da se on razvijao u tom telu do još većeg savršenstva. Evo još jedne velike Tajne posebno za „Ortodoxne“ Hrišćane. Treba se imati u vidu da je u tome drugom telu u koje je prešao Zaratustra, naročito značajno sledeće: – Da je u njegovo  a s t r a l n o  telo iz duhovnog sveta zračio BUDA svoje impulse.
– Postoji predanje da je B u d a  bio rođen kao „Bodisatva“ i da je za vreme svog života na Zemlji, uzdigao se u 29-oj godini do svog ranga – dostojanstva: „Bude“. Još dok je bio mali kao dete Gotama Buda, plačući mu je došao vidoviti (ali slepi) mudrac Asita, koji je u svojoj vidovitosti znao da će to dete dospeti do dostojanstva „Bude“, a on slep i star neće moći doživeti taj čas. Ali u vreme Isusa iz Nazareta bio je ponovo rođen taj mudrac, koga opisuje Lukino evanđelje (Simeun). To je onaj sveštenik u Hramu koji je videvši Budinu objavu, ovog puta u natanskom detetu Isusu izrekao reči: „Gaspode, sad otpusti slugu svoga jer moje oči videše, učitelja svoga“! .- Dakle, ugledavši kroz astralno telo natansko dete Isusa, znao je da je video Bodisatvu koji je već postao „Buda“, Sve ovo je bilo potrebno da dođe do ostvarenja onoga, što se pripremilo onakvo kompletno t e l o Isusa iz Nazareta. Koje je na Jordanu prilikom „Isusovog krštenja“ u (30-j  godini života), Zaratustrino Ja – Duh, napustilo fizičko, etersko i astralno telo Isusa iz Nazareta, koji je odrastao na tako komplikovan način. Toga trenutka pred Jovanom Krstiteljom stajaše Isus iz Nazareta, koji kao neka „posuda“ posluži da se u njnegovo telo iz duhovnih visina, spustilo Sunčevo biće – HRISTOS sa svojim kosmičkim „JA“. Tada je Jovan Krstitelj i još neki koji su tada bili vidoviti, sve to doživeli – kao imaginativnu sliku – G o l u b i c e  kako se spušta sa neba na rame Isusa iz Nazareta. Od tada je H r i s t o s  u telu Isusa iz Nazareta, samo još tri godine hodao  po Zemlji – nakon toga je Njegovo telo moralo biti po Kosmičkim zakonima „skršeno“…! Posle Jovanovog Krštenja kod Hrista Isusa ostale su delatne jedino kosmičke duhovne snage. Što se tada došavalo kod Isusa iz Nazareta, bilo je kao stalno ostvarivanje Horoskopa, kao u svakom rođenju čovekovom. Ali u njemu delovaše snage koje su dolazile sa Sunca i ostalih Zvezda. Sa toga gledišta treba da se posmatraju i tzv. Čuda ili znaci  i s c e l e nj a.  Takva je bila slika Isusa Hrista od časa „Jovanovog krštenja“, sve do „Misterije na Golgoti“. A kada se izvršila ta Misterija „Raspeća“? – Ono što je  prešlo u duhovnu supstancu Zemlje – kada je krv prvi put potekla iz Hristovih rana i nakvasila Zemlju. Od toga časa Hristos postaje neraskidivo povezan sa Zemljom i ostaće povezan sve do njene konačne  s m r t i, Tada, kada će Zemlja biti transformisana u jedno duhovno stanje tzv. „Jupiter“… Šta se vidi u malome – mikrokosmički kod svakog čoveka na Zemlji, takođe vidimo u velikom – m a k r o kosmički u predstavniku Duha Kosmosa, – u H r i s t u  Iausu.Treba znati da se samo jedanput mogao onako ogledati csli kosmos, Više se nikada neće ponoviti konstelacija nebeskog svoda koja je postojala u ono vreme, da bi se dao impuls Zemlji. Takva konstelacija mogla je delovati kroz jedno lj u d s k o  telo. Tako je tačno da ne može po drugi put ponovo doći do iste konstelacije, tako je istinito samo jedno Hristovo utelovljenje u – fizičkom telu. Da bi se mogao Hristos i više puta tako pojaviti u fizičkom telu na Zemlji, to može tvrditi samo onaj ko nezna da je Hristos predstavnik celog Svemira. Tako vidimo kako iz nove duhovne nauke izvire shvatanje Hrista, A da bi se zaista upoznao Hristos, potrebne su vidovite snage koje se sada pojavljuju se kroz nad-ljudska bića, koja je sam Hristos vodio u starom Egipatsko – Haldejskom razdoblju. Zato je neophodna takva nova Inspiracija… a ona je pripremljena od velikih Ezoterika 13-og veka, sve se više pojavljuje u javnost svetu. Ako se čovek u tome smislu pripremi na pravi način saznanja duhovnog sveta iz te nauke, onda može vidovito gledati i slušati – šta objavljuju one moći koje su vodile staru Egipatsko-Haldejsku kulturu. Šta će u uskrsnuti jednom u čovečanstvu, to je pripremano od prvih Hrišćanskih vekova sve do danas. Zato se može kazati da se u budućnosti već priprema i živeće u Srcimaj jedno takvo shvatanje Hrista, koje sa ne može porediti ni sa čim što su ljudi do sada verovali da znaju o Hristu. A moglo bi biti zaista čudno, da oni koji na Zapadu treba da ostvare shvatanje Hrista u tome smislu, budu kritikovani kako ne stoje na temeljima zapadne hrišćanske tradicije. Zato što ta zapadna hrišćanska tradicija sasvim je nedovoljna – za shvatanje Hrista u bliskoj budućnosti. Što se pojavljuje kao nova Ezoterika, to će se polako ulevati u S r c a  ljudska …
Izvodi iz Dr. Rudolf Štajner – predavanja…

TAJNA BOŽIĆA –
(Božićni impuls)
– Mišljenje, o ovom tekstu može dati svako, ali SUD o ovome može dati samo onaj, ko je prošao dublje i ozbiljne studije antroposofski orijentisane duhovne nauke – ANTROPOSOFIJE… !!
– Pre nego što započnem ovo svoje izlaganje, evo me opet, ali ovog puta pod inspiracijom hrišćanskog praznika BOŽIĆA, da kažem još nešto kao što sam progovorio u prethodna dva moja obraćanja (na Ivanjdan i drugi put na Aranđelovdan)…! Ovi pred-praznični dani posvećeni su rođenju ISUSA iz Nazareta,(pre 2000) godina, inspirišu me i obavezuju da na ovaj način ono što znam, moram saopštiti onim dušama koje čeznu za Istinom- tj. Hristom (Jov. 14:6). O ovim i ovakvim Istinama, mogu i imaju zadatak da saopšte skrivena saznanja, oni koji imaju uvide iz izvora saznanja Mudrosti – tj. Sofije. Treba imati u vidu da u drevnim vremenima u čovečanstvu još nije postojala tzv. intelektualna svest, kao što je ona danas. Dakle, sva naučna saznanja što su ih posedovali pojedinci – individue, u drevnim vremenima, saopštavana su preko duhovnih otkrića – iz duhovnog sveta. Zato, ako što više idemo unazad u prošlost, otkrivaju nam se sve veće tajne u kojima su se skrivala i čuvala ova tajna saznanja. Zašto? Odgovor je: zbog – zloupotrebe…! Tako su u tim drevnim vremenima postojala tzv. sveta mesta – „Svetilišta“, ili misterijske škole u kojima se čuvala univerzalna Mudrost-Sofija. U tim tajnim centrima i školama saopštavana je pojedincima, kojima je bilo već predodređeno ne samo da uče, nego da se podvrgnu školovanju koje je preobrazilo njihove duše do te mere, da su oni razvijali sposobnosti – Vidovitosti. Na taj su način sticali uvide u više – duhovne svetove. Pa kao takvi, oni su zatim postali predvodnici zaduženi da upućuju i predvode druge, koji su opet oni bili predodređeni da sa razumom shvate i prime takva saznanja tj. – Mudrost.
– Ali sada u naše doba tzv. „duše svesti“, postaje neophodnost da se ono što se pre čuvalo kao „tajna“, sada se mora objaviti j a v n o… ! Zato je nužno i neophodno da ove tajne takođe saznaju i razumeju – kao najveću Istinu, tzv. opšta inteligencija -XX i XXI- veka. Međutim, u današnje vreme ne poštuju se mnogo sadašnji materijalistički autoriteti, na njihovu žalost to mora tako biti u naše doba tzv. duše svesti. Jer od -XIV- veka svaka duša – svakog čoveka na planeti-Zemlji, nastoji da postane slobodna i nezavisna u svom mišljenju i volji. Zato danas veliki broj ljudskih duša oseća čežnju za Istinom, – nesvesno željni istinske Mudrosti za koju su se još opredelili između prethodne smrti i sadašnjeg ponovnog života ovde na Zemlji. Iz toga razloga bi se moglo ređi sledeće: Sada pa nadalje doći će ljudi, koji će želeti sami da provere ono što im se saopštava. S toga je na početku našeg vremena neophodno potrebno pra-staru Mudrost zaodenuti u neku novu formu, koja bi bila prihvatljiva za današnji savremeni um i savremenu nauku pa i dušu. Ali ako to moramo da odradimo, onda se zapitajmo kako to da izvedemo? – Evo kako braćo Hrišćani: Hajde da pokrenemo pravi Božićni impuls…!
– JA sam lično, kao i neki drugi ljudi, doživeo KLINIČKU smrt- zato i znamo da postoji r e i n k a r n a c i j a…! Međutim, treba znati da isto, kao što se -čovek razvija do sve viših stepena razvitka, to isto važi i za celokupno čovečanstvo. Tu je odgovor, zašto se oblici i forme one pra-mudrosti što je otkrivena ljudima, moraju menjati, da bi ona bila u skladu sa tokom njihove evolucije ?. Potrebno je takođe znati, da najveći UČITELJI čovečanstva deluju i danas među nama, kao što su uvek bili prisutni i u prethodnim našim životima – u različitim kulturama i civilizacijama. Mi, koji smo danas ovde na Zemlji prisutni kao duše u ovim našim sadašnjim telima, bili smo SVI inkarnirani i u ranijim starim vremenima u nekom drugom narodu i rasi. Živeli smo kroz sve periode evolucije. Npr. za vreme Atlantide kao i posle propasti Atlantide koja je katastrofalno potonula u današnji Atlantski Okean …!

– Prva naša inkarnacija posle katastrofe Atlantide, započela je u tzv. pra-„Indijskoj“ kulturnoj epohi, otprilike 7.500 godina pre (nove ere). Kada je prošlo 2.160 godina završila se ova epoha. Zatim iza nje sledila je pra- Persijska; na ovu se nastavlja pra- Egipatska, posle ove dolazi Grčko- Rimska, zatim dolazi ova današnja (naša) –Germanska. U budućnosti će nastupiti još dve:- Slovenska, i na kraju ona koja će se zvati:-Američka. Sve ove nabrojane kulturne epohe trajale su i trajaće svaka po 2.160 godina…! Možda će neko kazati: „Šta me briga za ove gore pomenute epohe“? Naravno da se to može kazati. Ali veoma mali broj duša zna – koje sada žive u današnjim telima svuda na planeti, ni ne sluteći da su baš one kao i sve druge, već živele nekada u svim pomenutim epohama u proseku po (pet) zemaljskih ponovnih života – tj. Reinkarnacija. A između ostalog, svaka je današnja duša u svakoj epohi bila i muško i žensko…! Tako da se niko ne može požaliti da nije iskusio suprotan pol.
Opet postavimo pitanje: – Koji je smisao i svrha ovoga našeg života? Odgovor je u sledećem:
– Svaka naša duša ne inkarnira se na Zemlji samo zato, što se to dopada Bogovima, već zato, da bi ona sticala saznanja o samoj sebi i učila: – Ko je ona? Odakle dolazi? Kuda se vraća posle smrti fizičkog tela?. Zašto se ponovo vraća na Zemlju?
– Treba takođe znati, da je lice Zemlje bilo sasvim drugačije onda kada se po prvi put naša duša inkarnirala na njoj, a biće opet drugačije kada se dostigne naša poslednja inkarnacija. Mi se na ovu Zemlju vraćamo uvek kada imamo na njoj nešto novo da naučimo, a ne ranije.Pa je to razlog zašto su intervali između inkarnacija tako dugački, (prosek 400 do 500) godina. Treba samo zamisliti koliko se područje našeg Balkana ili Evrope promenilo od onoga vremena kakvo je bilo kada je Hristos hodao Zemljom, u poređenju kakvo je danas.
POSEBNO ovo želim naglasiti: da svaki čovek koji želi da sledi Hristov put, a to je saznanje: – Da ne evoluira samo čovek na Zemlji. Dakle, takođe evoluiraju i sva ( DUHOVNA bića) u duhovnim Hijerarhijama – u sve tri trijade! – ANĐELI evoluiraju na stepen ARHANĐELA, a ovi na stepen ARHAJA, Arhaji na stepen ELOHIMA itd. Dok je smisao i svrha ČOVEKA na zemlji, da u svojoj evoluciji u slobodi (Mišljenja, Volje i Osećanja) dostigne stepen jednog ANĐELA…! – Može li se to postići? Naravno da se to ne može postići samo u j e d n o m zemaljskom životu, već kroz mnoge i mnoge ponovne živote. Usuđuje li se neko da protiv ovoga kaže: da je ovo glupost što je ovde rečeno! – samo zato što ne veruje možda u zakon reinkarnacije…?
Svi oni koji ne veruju u zakon reinkarnacije, treba da znaju sledeće:
– Na Osmom Vaseljenskom Saboru Hrišćanskih Crkava, koji je održan (869) godine u Carigradu. Tada je na tom saboru pod uticajem kasnije Rimo-katoličke crkve dekretom ukinut pojam: R e i n k a r n a c i j a…! Iako su još Platon i Sokrat govorili o pojmu:- ponovnih života. Naša Pravoslavna crkva zvanično ne priznaje taj (Osmi) Sabor, ali zaključak koji je na njemu sramno donesen je prihvatila tj. ukinuta je tzv.“Trihotomija“. Od tada se nije smelo više govoriti, da se čovek sastoji od tri člana (duha, duše i tela), nego samo od dva člana tj. (duše i tela)…! Na osnovu ovog dekreta kasnija Inkvizicija je mačem i ognjem učinila najveći teror i spaljivanja na lomačama, onih miliona nedužnih koji su se usprotivili ovoj tzv. „Dogmi, papske nepogrešivosti“. Tako da ni ostale druge Hrišćanske crkve ne mogu od onih zločina Inkvizicije – oprati svoje ruke. Jer ni dan-danas one ne priznaju zakon o „ponovnim životima“ – Reinkarnaciju… na Zemlji. A to je ključ s kojim tek možemo otvoriti i jasno-pravilno razumeti, poruke sva četiri Evanđelja, kao i Pavlove poslanice…! Danas su najveći neprijatelji impulsu Hrista, postali oni koji su O r i g e n a (episkopa iz Aleksandrije) i njegovo učenje o „Događaju na Golgoti“ proglasili jeretičkim. Od tog trenutka do tada – Jedinstvena Apostolska Hristova crkva, počinje da se razdvaja. Godine (1054) Zapadna Rimo-katolička crkva zauzima kurs tzv. „šizme“- razdvaja se od jedinstvene Apostolske crkve. Zatim kasnije Papa u Rimu uspostavlja svoju „Dogmu nepogrešivosti“. Kojom sebe proglašava – zamenikom Boga na Zemlji. Sada se zna da Iza ovih i sličnih dogmi stoje globalisti – pod impulsom- Antihrista ! ***
– (Ovaj pasus dole, namenjen je posebno sveštenim licima)! – Dugo sam se dvoumio da li da ovaj dole pasus napišem? Možda će ovo nekima biti „prst u oko“? Ali šta ja mogu kad je ovo Istina i samo ISTINA ! – Ko želi može proveriti i kontaktirati me.
– Dakle, na prekretnici vremena, (pre 2000 god) u Palestini su rođena u isto vreme u Vitlejemu – dva dečaka ISUSA – od dva oca (Josifa) i dve majke (Marije)… !! – R o d o s l o v jednog opisuje Matej u Evanđelju (1:1-17), a rodoslov drugog opisuje Luka u svom Evanđelju (3 gl. 23-31). Obadva su rođena od plemena cara Davida. Isus iz (Mateja) po lozi Davidovog sina Solomona (kraljevska). Dok je Isus isto od Davidovog sina – ali Natana (pastirska) loza. Pleme Isusa po (Mateju) potiče od A v r a m a, a Isusa po (Luki) od A d a m a. Zatim najava rođenja po (Mateju) objavljuje se Josifu (1:18-25); a po (Luki) Mariji (1:26-30). Kod Mateja (1:1-14) dolaze m u d r a c i – kraljevi u dvor i donose poklone (zlato, tamjan i izmirnu) ; Kod Luke (2:1-13) dolaze p a s t i r i sa polja i klanjaju se u štali detetu u j a s l a m a.
– Matejev beži u Egipat (2:19-23) a Lukin se vratio odmah u Nazaret. Kad je umro car Irod, vraća se porodica – po Mateju iz Egipta, i nastanjuje se takođe u Nazaretu…! – Kakva Božija promisao…!? Da li je to slučajnost – da od dve porodice ostaje samo jedna – (dva dečaka ISUSA) ostaje samo jedan. U koga će se u njegovoj 30-oj godini života – prilikom „Jovanovog krštenja“ u Jordanu, u tog Isusa iz Nazareta „inkorporirati“ Sunčevo biće – HRISTOS…! -Tu scenu su doživeli Jovan Krstitelj i neki drugi koji su toga trenutka postali vidoviti, Kao imaginativnu sliku: „Golubice“ koja se sa nebeskog svoda spustila na rame Isusa iz Nazareta – od tog trenutka zvanog HRISTA…!
BRAĆO i Prijatelji, pokrenimo „Božićni impuls“ …!
Priredio: Obradin Mitrović

P.S. Ko zeli cuti pravu Univerzumsku istinu o svemu, neka procita Knjigu Znanja, toplo preporucujem svima onima koji su zeljni ISTINE O SVEMU sto postoji, sagledanu iz svih uglova i bez ikakvih tajni..😀

11 comments on “DVA DECAKA – ISUSA…!

  1. O ovome je bilo u emisiji „Zagonetni Dosije – Rođenje Isusovo“, na Nacionalnoj Geografiji na mnogo temeljit način. Ovo ovde mi je dosta tanko i brka sve religije, pa pre liči na Bogohuljenje nego na naučno otkriće.

  2. A bijaše ovako:
    Siđe Duh sveti na zemlju i povali Mariju te reče: e mala,pa nisam ni kužio da ovaj sex može bit ovako zabavan.Zašto vi to u svojim ovim svakojakim kulturama ili religijama smatrate grijehom?Daj molim te,kumim te,ljubim te,ko zna kad će mi oni gore opet dat interplanetarni godišnji od 3 dana,a put je dug,ako bi mogla nekoj svojoj prijateljici da me preporučiš,a ona reče: imam sestru blizanku,al nemoj slučajno u dan onaj da zatajiš pa da nam ne pošalješ neku crkavicu;na šta Duh sveti reče:jel može zlato,tamjan i smirna.Može,reče Mare,al ne škrtari u količini.Adresu znaš,i za svaki slučaj pošalji 3 poštara jer ima svega na našim putevima i autocestama.Dobro,fala ti i živa mi bila.Ne brini za seku,poslat ću i njoj.Nemoj ništa da brineš,rodićete genijalce s nadprosječnim sposobnostima,al pošto ste svi vi u ovim krajevima dobili mozga na kapaljku kad je Bog dijelio pamet,nitko ništa neće skužit,al to će imat smisla tek za jedno 2000.g.
    I bi skoro tako…

  3. Pre svega , kakava je praktična korist od ovog epohalnog otkrića? 2000 g. je prošlo i šta smo dobili? Materijalistično hrišćanstvo, i patnju i patnju i samo patnju. o kojoj Vi ljubavi pričate, pa ljudi su se malo i probudili u poslednje vreme i znaju nesto malo ( od duha)??
    mrtva religija samo sa svojim ritualima kao i sve ostale , i ništa više! nema razlike medju svima njima, hrišćanstvo, budizam, judaizam…..sve je namenjeno porobljavanju masa a ne oslobađanju uma i duha.
    Naravno postoje retki čistog srca koji ipak uspeju u okviru svoje vere da se oslobode jarma i dostignu slobodu , ili spasenje. Predajom….

  4. Život između SMRTI i ponovnog rođenja –

    Duhovna nauka – A n t r o p o s o f i j a, jeste takoreći jezik koji ima svoju Misiju i vezu, da premosti „bezdan“ između živih i umrlih. Zato, kada ljudske Duše u trenutku Smrti prekorače „prag“ duhovnog sveta, one ulaze u duhovnu oblast gde je veza sa životom na Zemlji održavana s e č a nj i m a (pamćenjem), na sve ono što su one dole na Zemlji doživele i preživljavale…!

    Zato, dugo vremena posle smrti svog fizičkog tela, svaki čovek – bez razlike, primoran je da poneko i više decenija, da ponovno p r o ž i v lj a v a i o d g l e d a va „unazad“, sve ono što je on doživljavao. A posebno kakva je on ZLA učinio drugome na Zemlji. Sve to zlo i nepravdu nanetu drugome u ma kome smislu, mora lično osećati istim intenzitetom Bol i PATNJU nanešenu drugome, koje od njega stradavao. To je zakon „primanja i dugovanja“, koji je neumitan. Istovremeno svaka Duša treba da se oslobodi težnje za svojim fizičkim telom. Tako da tokom tog vremena čovekova Duša uči da živi kao duševno-duhovno biće, oslobođeno materijalnog tela.

    Pokušajmo zamisliti slikovito kako to izgleda za natčulno opažanje?
    Ako bi se vratili nekoliko hiljada godina unazad, našli bismo da su Duše umrlih ljudi mogle da gledaju dole iz duhovnog sveta na Zemlju. Tako da su imale udela u mislima onih bliskih, koji su ostali iza njih na Zemlji. U drevna vremena (pre „Misterije na Golgoti“), ljudi su posedovali tzv. „prastaru Vidovitost“. Oni nisu čulni svet posmatrali samo fizičkim očima, nego su posedovali sposobnosti gledati u duhovno poreklo – u tzv. Arhetipska bića iza čulno-fizičkog sveta. Dakle, sposobnosti Duše da opaža ono, što je na Zemlji ostavila posle smrti svog fizičkog tela. Danas duše više nemaju tu sposobnosti da neposredno žive sa duhovnim svetom, jer se evolucija čovečanstva sastojala od čovekovog silaska iz duhovnog sveta u fizičko postojanje. Zato je došlo do sposobnosti ljudskog p r o s u đ i v a nj a – razuma, ali je zato čoveka lišilo sposobnosti gledanja života u duhovnim svetovima – iza SMRTI i ponovnog rođenja…!

    Neposredno posle „Misterije na Golgoti“, kada su ljudske duše bile duboko podstaknute Impulsom HRISTA, bar je poneko mogao da stekne tu sposobnost. Danas samo Religijsko znanja više nije dovoljno. Dušama koje žele da gledaju duhovno dole iz drugog sveta u naš, jeste ono što mogu primati pomoću duhovno naučenog razumevanja „Misterije na Golgoti“. Ali čovek koji se nikako nije za života zanimao za duhovni svet, prošavši u smrti prag duhovnog sveta, rekao bi sebi: „Znam u sećanju, da se dole na Zemlji nalaze moja žena i deca, ali ih ne vidim i ne mogu nikako da ih nađem“. A pod kojim uslovima bi on mogao da ih nađe? U današnje vreme mogu se opažati iz duhovnog sveta samo one duše koje su ostale iza nas, u kojima borave duhovne MISLI kao sposobnosti za razumevanje – šta se dešava sa umrlim posle smrti? Kada umrli gleda dole, osoba koja je ostala dole na Zemlji postaje mu vidljiva jedino, ako u njoj žive duhovne misli. Inače ostaje mu osoba nevidljiva pa zato umrli mnogo pati. U protivnom trebalo bi dole takva duša da zasvetli, ukoliko bi uspešno došlo do nekakve komunikacije.

    Nekada je bilo to drugačije, kada se uveče izgovarala MOLITVA pre odlaska na spavanje – upućena umrlima. Njeni efekti bi se pridružili pokojnicima, dok danas to više nije slučaj. Jer danas osoba čak zaspi odmah posle dobrog obroka ili nekog hedonističkog uživanja. Na taj način otimamo umrlima njihovu „duhovnu hranu“. Ovakav uvid treba da nas odvede do toga, da pružimo pomoć od neizrecive važnosti – ČITATI umrlima, koji se nalaze sa one druge strane u duhovnom svetu…!

    Uzmimo sledeći uobičajeni primer: Dva čoveka su živeli ovde na Zemlji kao poznanici. Jedan od njih se Interesovao i našao put do duhovne nauke – Antroposofije, iz duboko iskrenog osećanja i nadahnuća. Dok je onaj drugi ovu temu i duhovnu nauku doživljavao, odbojno ignorišući je. U takvom slučaju stremljenje prve osobe radi svojeg nadahnuća za duhovnom naukom, može izazvati kod onog drugog osećaj, da počinje sve više da je čak i mrzi. Ali, kada takva osoba napusti ovaj fizički svet – umre, baš tada imamo mogućnost da joj pomognemo, da se snađe posle SMRTI u nadčulnom svetu. Osoba koja je svojom uobičajenom svešću mrzela duhovnu nauku – Antroposofiju, ali u stvarnosti u potsvesnom, ona je imala težnju za njom u dubini svoje duše. Takvom umrlom možemo pomoći, ako uzmemo neku knjigu sa duhovnim sadržajem, i zamislimo njegovu živopisnu (imaginativnu) sliku. Nakon toga počinjemo mu ČITATI duhovni sadržaj – svega onoga šta mu može pomoći da se njegova Duša lakše orijentiše u duhovnom svetu. Umrli to može razumeti. Međutim, oni koji su bili u dodiru sa duhovnom naukom tokom života dole na Zemlji, oni će to mnogo lakše razumeti.

    Inače u naše vreme, većina Evropljana su vernici samo na rečima. Pristup kojem treba da težimo bio bi ispravan samo ako znamo sledeće: – Gde god sretnemo ljudsko biće na celoj Zemlji – planeti, u njemu možemo naći „Impuls H r i s t a“. Dakle, Bog boravi u svakom čoveku – bez obzira na religiju i veroispovest. To pravi Hrišćani treba da znaju… !! Da je Hristos duhovno biće koje je od jednake vanosti, za naj primitivnije ljudsko biće kao i za najvišeg posvećenika. Naj primitivnija duša može naći vezu sa Hristom, kao što je mora naći i posvećenik. Kada vidoviti čovek gleda na život Hrista, on mora najpre uspostaviti sa Njim vezu na Zemlji. Takođe ako neko ne uspostavi vezu sa Hristom još na Zemlji, neće Ga shvatiti ni u duhovnom svetu.

    U duhovnom „regionu Sunca“, kojeg Umrli treba da pređe između Smrti i novog rođenja, tako izgleda – kao kada smo ušli u nekakav svet, gde nalazimo neko mesto prazno ili popunjeno – zavisno od naše pripreme na Zemlji. U duhovnom svetu mesto ne nalazimo prazno, samo ako smo razumeli šta se dogodilo u „Misteriji na Golgoti“ ? Impuls Hrista ima mogućnost da razume svaki čovek. Treba znati da je H r i š ć a n s t v o – opšta religija važeća za sve ljude. Hristos uspeva da postane prijatelj čoveka na Zemlji. A „Događaj na Golgoti“, ako se razume kao jedinstvena smrt Boga – jeste ono što nas sprečava od suočavanja sa takoreći prazninom u regionu Sunca. Jer, Hristos nije nikada boravio na Zemlji, sve do svog silaska i spuštanja u Isusa iz Nazareta, (prilikom „Isusovog krštenja“ na Jordanu – u njegovoj 30-oj godini života), već je boravio u regionu Sunca gde ne postoji Smrt. On je jedini među Bogovima – božanstvima koji je spoznao smrt. A pošto je to suština „Misterije na Golgoti“, ovo se može razumeti jedino ovde na Zemlji – gde smrt zaista postoji.

    Da bi smo zaista razumeli ove činjenice uporedimo dve duše (čoveka) za primer. Obadve umiru i odlaze u duhovni svet, jedan sa MORALNIM osobinama i kvalitetom svoje Duše, i drugog sa – amoralnim stavom svoje duše. Posle smrti se odmah zapaža razlika u odnosu jedne prema drugoj. Kod onog sa M o r a l n i m stavom svoje duše, on može do izvesnog stepena da opšti i komunicirs sa drugim dušama u duhovnom svetu. Dok onaj drugi sa n e m o r a l n i m snagama postaje takoreći „pustinjak“ u duhovnom svetu. On zna da je tu i ovaj drugi sa njim, ali ne može da se pojavi jer je kao u magli. Oseća se kao u „zatvoru“ i ne može da mu se približi. Zato nas Moralnost čini takoreći „društvenim“ bićima u duhovnom svetu, koje mogu da imaju dodir sa drugim bićima. Dok nedostatak naše moralnosti pravi od nas pustinjake i šalje nas u samoću. To je jedna veoma važna uzročno -posledična veza između onoga što živi u našim dušama, još dok smo ovde na Zemlji, i onoga što se pojavljuje između SMRTI i ponovnog rođenja ovde na Zemlji. Mi sigurno osuđujemo sami sebe na usamljenost, ukoliko smo propustili da za vreme života na Zemlji, steknemo i razvijemo Religiozna osećanja – za Božanskim impulsima. Na suprot onim dušama koje nose u sebi tendencije A t e i z m a, tako čovek zatvara sebe u sopstveni „zatvor“… 😀

    Priredio: Obradin Mitrović

  5. Тај Обрадин веровано није свестан у каквој заблуди живи и куда наводи људе. Нема друге шансе! То што неки дају себи за право да изврћу Божије речи, неће их спасити, а они који их слушају неће имати оправдања. Zapisano je: „И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд…“ (Јеврејима 9:27). Треба прочитати и контекст.

    Елем, нема реинкарнације и када се умре све је готово. Остаје само исчекивање суда Божијег. Не дајте се заварати.

    Измирите се с Богом док је време!

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s