10534706_801258299918247_5294289342861975281_n

PUT DO SRCA

Praštanje i nesebičnost – Zbog čega je važno opraštanje?

Sve religije sveta insistiraju na opraštanju. Opraštanje je moćna stvar, kada oprostimo tada se oslobađamo tereta iz svog sistema. Vrlo je važno da svesno oprostimo svima, jer tada svako može da ide na svoju stranu i nastavi svoj put. Jedino što mi zaista posedujemo u ovom životu jeste naš unutrašnji prostor. Šta god smo stekli u spoljašnjem svetu to ćemo ostaviti iza sebe. Zbog toga je neizmerno važno održavati unutrašnji prostor čistim.
Šta je prava nesebičnost?

Nesebičnost je stanje koje dolazi iz srca. Kada počnemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi, spontano ćemo služiti i drugima. Kada pogledamo ljudsko biće, ono uvek služi, bez obzira na to da li je to iz ljubavi ili zato što tako mora. Mi služimo šefa, instituciju, ali to nam ne donosi zadovoljstvo. Ali kada počnemo da služimo svoju dušu, tada osećamo zadovoljstvo. Kada služimo svoju dušu, tada počinjemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi. Kao što ljudi poprimaju osobine drugih ljudi družeći se sa njima, tako se poprimaju i osobine duše kada se družimo sa njom. Karakteristika duše je da, baš kao gorivo u kolima, pomaže putovanju, ali vam ne govori kuda da idete. Ipak, bez nje uopšte ne možete ni putovati.

Čovek je orijentisan na posedovanje, misli da ono što osvojimo ostaje sa nama. Međutim, kada odemo na groblje videćemo da oni koji tamo spavaju nisu ništa odneli sa sobom. Tokom života jurimo za onim što mislimo da će nam doneti sreću, ali je ne hvatamo. Suština duhovnosti je jednostavna, ono što vas uzdiže je duhovnost, ono što vas vezuje i čini težim, nije duhovnost. Dakle, kada pomognete nekome, osećate se bolje, to vas uzdiže. Nije bitno koliko doprinosite, služite samo prema svom kapacitetu. Nekada je i šolja čaja pomoć. Glavno je da služite srcem. Nesebično služenje treba da je spontano, ne zato što neko drugi to isto radi, već zato što vi to tako hoćete.
Dešava se često da ljudi pomažu drugima, pritom zaboravljajući na sebe. Tada dolaze u situaciju da budu iskorišćeni, ili da odmognu sebi. Kako pravilno razumeti služenje drugima i služenje sebi, odnosno kako to dvoje pravilno ujediniti?

Darežljivost počinje od kuće i porodice. Kada idete u vatru da spasete nekoga iz požara, kažu vam da stavite masku sa kiseonikom prvo na svoje lice, pa tek onda da idete da spasavate druge. Ako ne možete pomoći sebi, ne možete pomoći ni drugima. Ne kažem da treba biti sebičan, već treba biti samodovoljan i moći izdržavati sebe. Tek onda možemo pomoći drugima. Davljeniku ne treba drugi davljenik. Prva i najvažnija stvar je da vodite računa o sebi, svojoj porodici i svom domu. To je naša dužnost i ona se ispunjava prvo prema svojoj porodici, pa tek onda prema društvu.

Druga bitna stvar kada se pomaže drugima je voditi računa da li stvaramo zavisnost od naše pomoći kod te osobe ili joj pomažemo da stane na noge i prohoda. Kada konstantno pomažete nekome, a on postaje lenj i nemaran, onda takva pomoć nije uputna. To ne pomaže društvu. Ljudima je potrebno dati moć da postanu nezavisni i da mogu sami sebe da izdržavaju. Zato je bitno ne samo da pomažemo, već da znamo kako to radimo i sa kojim efektom.

Mi treba da vodimo računa o sebi, isto kao što i drugi ljudi treba da vode računa o sebi. Kada pokušavamo da usrećimo druge i dajemo više nego što možemo, gubimo svoju ravnotežu i tada izražavamo bes i nervozu. Stoga je potrebno isporučivati u skladu sa svojim kapacitetom.
Na koji način treba izbeći stanje očekivanja i posledice koje ono nosi?

Treba planirati sa raspoloživim resursima i ostati fleksibilan. U suprotnom, ako nam se plan nije ostvario, razočaraćemo se. Treba sačuvati mir. Biti fleksibilan, reka nas svakako nosi ka okeanu. Što smo fleksibilniji, svrha će nam biti jasnija.
Šta je naša svrha?

Osnovna svrha za svako ljudsko biće je spoznati zašto smo došli ovde, zbog kakvih iskustava. Za vas je sve ono što ste doživeli do sada i što ćete doživeti od sada, vaša svrha. Kada vaše prisustvo na Zemlji unese svetlost u druge živote, vaša svrha će biti još jača.

http://www.lovesensa.rs

2 comments on “PUT DO SRCA

  1. Postovana Vesna, ovo mi je bilo prekopotrebno! I pored mnogih kurseva i knjiga, rada na sebi koristeci afirmacije, vizualizacije, molitvu, mditaciju…, ne uspevam dovesti sebe u stanje mira. Mnogo se trosim, nerviram, strahujem…Cesto sebe omalovazavam i stavljam u poslednji plan. Oprastam svima ali ne i sebi. Tako sam vaspitana u patrijarhalnoj porodici i nikako da se oslobodim tog modela. Svoje nezadovoljstvo potiskujem, krijem, zdravlje se obrusava a jedino moja deca saucestvuju i trpe zajedno sa mnom. Zaista zelim ljubav i duhovni mir ali neka karika nedostaje, mozda bas ta maska sa kiseonikom! Mnogo hvala!

  2. Што се тиче опраштања, не треба сметнути са ума оно што је Исус Христос рекао: Како је Бог опростио вама, тако и ви опраштајте другима. Опраштање не може да се одвоји од Творца и Искупитеља.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s