lilith

LILIT -DEMONSKO LICE ZENE

Belom bojom slikam belu senku na tragu ka sopstvenosti ćutanjem

„I reče Gospod Bog:
nije dobro da je čovek sam,
da mu načinim druga po njemu.“
Postanje 2, 18

„I stvori Bog čoveka po obličju svojemu,
po obličju Božijem stvori ga;
muško i žensko stvori ih. “
Postanje 1, 27

„I Gospod Bog stvori ženu od rebra,
koje uze Adamu,
i dovede je k Adamu“
Postanje 2, 22

Lilith (1892) by John Collier in Southport Atkinson Art Gallery

Čitajući ove citate iz samog početka Biblije, većina čitalaca će svoje asocijacije po inerciji projektovati na Adama i Evu. Međutim, ukoliko čitalac nastavi da pažljivije prati nastavak kazivanja iz 1. glave starozavetne knjige Postanje (Genesis), doći će u situaciju da prepozna dve verzije o čoveku samom i stvaranju druga po njemu, koje koje sučeljene jedna drugoj mogu u prvi mah da deluju zbunjujuće.

Prema prvoj verziji, Prvi čovek i Prva žena stvoreni su istovremeno („I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božijem stvoriga; muško i žensko stvori ih“ 1. glava Postanja, 27), pa prema tome, imamo u samom aktu stvaranja čoveka istovremeno pojavu dva raznolika bića, stvorena nezavisno jedno od drugog “ ni iz čega“ (Creatio ex nihilo) ili „praha zemaljskog“, koji je zapravo sam po sebi ništa, sve dok ga Božija promisao ne dotakne. „A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa“, 2. glava Postanja, 7. Dakle „ni iz čega“ treba shvatiti samo uslovno, jer se logički podrazumeva da stvaranju čoveka nije prethodilo nikakvo čovekoliko biće, iz koga bi on nastao, postojaše samo biljke i životinje, i neživa priroda. On je nastao iz prvobitne neosmišljene pramaterije (prah zemaljski), iz koje je tek Božijom promišlju nastalo sve živo i neživo na zemlji, dobivši svoj oblik i smisao postojanja, pogotovu čovek, koga je Bog stvorio po “ svojem obličju“.

Prvobitni ljudski par, da parafraziramo Sveto Jevanđelje po Jovanu, behu oni “ Koji se ne rodiše od krvi, no od volje telesne, ni od volje muževljeve, nego od Boga“. Čovek je, prema tome, delo Božije, duboko osmišljeno i logično,, koje imanentno u sebi nosi Božiju poruku u svoju ulogu na Zemlji. međutim, Kjniga Postanje dalje više ništa ne govori o tom paru, niti ih imenuje. Nihova dalje sudbina ostaje zagonetna i ostavlja prostor za nagađanja.

Prema drugom kazivanju, stvaranje žene je prethodilo stvaranje muškarca, koji je u trenutku nastajanja, očigledno bio androgino biće, dakle, dvopolni biće, slično svome Tvorcu, mada to Biblija eksplicitno nigde ne kaže, ali se takav zaključak nameće kao logičan u slobodnijm promišljanu ili naslućuje. U početku je postojalo dvopolno Jedinstvo. Tek kasnije je prvobitno dvopolno biće razdvojio Bog na dva različita pola, sudbinski im predodredivši da se traže celog života, kako bi se jednom ponovo spojili i opet postali celoviti Jedno. “ Za to će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće jedno telo“ 2. glava Postanje,, 24. Biblija ta dva bića poznaje kao Adama i Evu.

Pravovereni Jevreji i hrišćani prihvatili su tu drugu verziju kao zvaničan stav vere. Činjenica je da hrišćanske crkve, podučavajući vernike o stvaranju prve žene (Eve), posebno itiču drugo kazivanje, gde se najpre stvara Adam ( u jevrejskom imenica Adam se često koristi kao generički naziv za sva ljudska bića, bez obzira na rasu i pol) iz ptaha zenlje, a tek potom, u toku njegovog sna, Eva iz Adamovog rebra, dakle iz materije drugog porekla. Podatak o stvaranju čoveka od strane Boga, prema liku svome, i njegovoj pojavi u muškom i ženksom vidu, u poglavlju pre stvaranja Eve (Postanje 1, 27), mogao je inspirisati izvesne spekulacije u vezi sa pojavom Lilit, i navesti na sumnju da se u stihovima Potanja 2,21 i 22, opisuje drugi pokušaj Boga da stvori Adamu đženu, kojoj Adam daje ime „čovečica“ jer je Bogom stvorena od Čoveka. Prva pak Adamova žena bila je ona iz stiha 27 prve glave Postanja, čije se ime u ovom tekstu ne pominje, stvorena Božijom promislšlju takođe iz „praha zemaljskoga“, kao i muž joj Adam. Ova žena bi mogla biti Lilit.

Autor teksta: Stevan R. Petrović i Nataša Petrović – Stefanović

Лилит је месопотамски женски демон ноћи. Она је првобитно била сумерски и вавилонски сукуб (демон који узима облик жене и са мушкарцима има полни однос док они спавају), који је касније стопљен са Ламасхту, демоном који убија мушку децу.

Женска фигура са сумерске керамичке плочице из 1950. п. н. е.

У Средњем Веку се појављује идеја о Лилит као првој Адамовој жени. У мидрашу Алфабет Бен Сира (око 10. века) она је Адамова прва жена у рају, која је створена од прашине да би њему била равна. У Књизи о Постању 1:27 пише: „И створи Бог човека по обличју Својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их“ (пре описа стварања Еве од Адамовог ребра у 2:22) Одавде неки изводе закључак да је Лилит створена у истом тренутку кад и Адам.

Лилит је касније својевољно напустила Рајски Врт (Еденски Врт) одбијајући да се подчини Адаму и била је замењена Евом.

Из Википедије, слободне енциклопедије

Mitološka Lilit

Prvi put se pojavljuje u sumerskom mitu i od tada ne prestaje da fascinira. U keltskom, ona budi svoje tamne strasti i žudnje i buntovnički se okreće protiv svog kreatora. Pominje se i u hindu mitu, kao i u hebrejskom, po kome je najpoznatija kao prva adamova žena. Imena joj se samo menjaju: Laylah, Lili,Ka-Li, Lila, Lamaštu, Lammea, Lilitu – što je vavilonsko-asirska reč i doslovce znači demon noći. adam se, po Zoharu (Kabala), pominje najpre kao androgin – i muško i žensko. ali, kada je ,video kako se nagoni u životinjama bude i manifestuju u tome da svako ima svog para, postao je svestan koliko je usamljen. Dok je bio u dobokom snu, Bog ga je prepolovio, odvojivši žensko od adama. to žensko, bila je Lilit, prva adamova žena kao nagonski, zemaljski vid ženske energije i živo otelotvorenje adamovih potajnih žudnji potpuno jednaka njemu. takođe, Ben Sira, u drevnom zapisu Alfabet, piše da je bog i adama i Lilit, njegovu prvu ženu, stvorio zasebno, ali je za nju upotrebio nečiste taloge umesto praha. Zbog toga nisu imali mira, a ona je odbijala poslušnost da u polnom opštenju legne pod svog muškarca smatrajući i to potčinjenošću. Zbog divlje prirode bila je proterana iz raja u pećine na obalama Crvenog mora gde je dalje opštila sa zlodusima i odakle je odlazila u svoje noćne demonske pohode na ljude.

Kao demonu, svuda joj se izričito pripisuju tri radnje: zavođenje i seksualno iscrpljivanje muškaraca (pogotovo oženjenih,) ubijanje dece, njeno prikazivanje ljudima kao sukube, Nemaha (demoni, vampiri, veštice) Kako god, Lilit je već hiljadama godina asocijacija za demonsko, nadmoćno, seksualno-magijsko. Ljudi je se boje, inkvizicija je spaljuje jer previše zna i ume, zbog bluda i otvorene seksualnosti je giljotiniraju u srednjem veku, jer veruju da je u telo žene ušao duh Lilit. naši preci smišljaju bajalice i pesmice kako bi je oterali sa praga. Žene naročito vode računa o njoj, da im ne bi zavodila muškarce noću i ubijala decu. Postoji više autora koji tvrde da je engleska reč za uspavanku lullaby zapravo pogrešno spelovano lillu-by što znači Lilit, odlazi! – u smislu pesama koje su majke pevušile deci pred spavanje i na taj način terale Lilit od njih. Dakle, mnogo pre nego što je Sepharial (astrolog) umetnuo Lilit u natalne horoskope, ona je intuitivno postojala, imala ime, bila očigledna u svakodnevnom životu u vidu razvrata, bludnih radnji, žudnje za osvetom i volje da se žena seksualno i svakako postavi jednako uz muškarca.

Astrološka Lilit

Za razliku od planeta koje realno postoje, Lilit je fiktivna tačka na nebu. Putanja po kojoj Mesec kruži oko Zemlje elipsoidna je i kao i svaka elipsa ima dva centra. Jedan je Zemlja, a drugi je prazna mračna tačka i pripada Lilit. Možda je važno spomenuti da postoji i asteroid Lilit koji je dobio ime po francuskom kompozitoru Liliju Boulangeru, i asteroid ne treba mešati sa primarnom Lilit koja baš kao i ova fiktivna na nebu, živi u kolektivnom nesvesnom čovečanstva od samog početka. Kao i svemu, i Lilit treba vreme da bi se potpuno društveno otelotvorila i bila prihvaćena. U početku, običan narod je prepoznaje kao ludilo i opsednutost zlim duhom jer je narod tada na mnogo nižem nivou svesti i pod strogim zakonom koji je za divljanje, neposlušnost i svaku buntovnu aktivnost kažnjavao smrću (vešanjem, giljotiniranjem, spaljivanjem). Žena koja pušta svoje strasne demone na slobodu bila je grešna, a ako je uz to posedovala kakvo umeće i znanje – proglašavali su je vešticom. Bez mogućnosti izbora, ljudi su snagu Lilit dugo potiskivali sputavajući svoje slobode, proganjajući je na taj način duboko u pećine Crvenog mora našeg nesvesnog.

Jedino je potisnuta Lilit opasna jer priziva situacije koje će je osloboditi tamničenja. Priziva prevare, izdaje, odbacivanja, poniženja, zavist, razvrat i bludničenja – čega je baš u ovom istorijskom periodu bilo na pretek. apsurdno je da, dok Lilit običan narod potiskuje, što zbog stida, što zbog straha, na dvorovima njen razvratni duh caruje. Čuvena kineska carica Wu Zetian zbog vlasti ubija rođene sinove i ćerku u pelenama, Maria Theresia pod svoju kontrolu stavlja proganjanje i spaljivanje veštica i konačno ga ukida, grofica Elizabeth Bathory se u to vreme kupa u krvi nevinih devojaka. Renesansna umetnost kroz ključaonicu pušta Lilit dalje među ljude, da bi zapravo u 20. veku njeno prisustvo postajalo sve intenzivnije, a od hipi pokreta, feminizma, seksualnih sloboda gotovo sveprisutno. Kolektivno nesvesno polako je razotkriva, pa se već 1919. godine prvi put pojavljujena filmskom platnu. Louise Brooks i sijaset holivudskih diva još u onim godinama pre II svetskog rata otvaraju odaje večitog mraka suočavajući se sa demonom koji je zapravo samo duboko potisnuti deo ličnosti. Njeno otelotvorenje seksualnih sloboda i fatalne žene zavodnice nalazimo u likovima kao što su Isadora Duncan, Anaïs Nin, Mata Hari.

Freud u svojoj podeli navodi Id, kao „prvobitnu instancu ličnosti koja zbog svoje nagonske prirode ne poznaje zakone vremena, logike i morala.” Zbog toga je id anarhičan, jezgro nagonskih sila koje jedino žele da su potpuno zadovoljene, daleko od svesti, nerazuman, haotičan i glavni je uzrok neurotičnih neurotičnih poremećaja baš kao Lilit! I kako smo postali, možda baš zahvaljujući Freudu, svesni da je taj zloduh u nama a ne ,mimo nas, krenuli smo da ga tražimo. Žene najviše. Žene, vekovima sputavane, željne osvete zbog mučenja i trpljenja koje su proživele. Ako ste gledali najnoviji film Larsa von Triera „antihrist” – verujte da je to od početka do kraja film o Lilit. Ali nje ima i u svakom ostvarenju gde se divimo ženskoj snazi da se izbori za pobedu i prevlast u svetu muškaraca, gde strastima zavodi i ostavlja bez daha. one su samostalne, svoje, hrabre, neuništive, ultimativne femme fatale, psihički jake, nadasve pametne, verne sebi, namećući sliku femine kakva danas služi kao uzor ženama kakve da budu, pa čak i više – sliku žene kakva je danas poželjna i muškaracima. Otuda i nije čudno što je baš Lilit najčešće korišćen username na internetu. Danas, uprkos bremenu prošlosti koji je nametao smernost, strah i stid, žena je slobodna da bude žena sa ravnopravnim potrebama kao i muškarci.

U astrologiji, Lilit je prijatelj ali samo onima koje joj ponude slobodu. U suprotnom, ona iz nesvesnog šalje svoje poslušnike demone da napadaju svest sumnjom, gorčinom, opsesijama, histerijom. Poredi se sa osećanjem odbačenosti, izdaje i potčinjenosti. ove tri najveće prepreke na putu do zdrave i ravnopravne zajednice muškarca i žene su u stvari strah od toga da se ne bude ponižen, odbačen i iskorišćen koji je duboko u ženskoj psihologiji. U takvim stanjima žena biva proganjana nekontrolisanim besom, očajnom potrebom da se sveti, krizama u kojima se smenjuju sebičnost i bespomoćnost. Lilit u horoskopu je uvek lik zavodnice, slobodne i seksualno potentne žene sa kojom muškarac vara svoju partnerku, ili lik žene kakvoj ona želi da sliči, ali će Lilit pokazati i ono mesto gde možemo biti najgrublje odbačeni, ranjeni, gde se nadaleko čuje krik bolne duše poput rike ranjene zveri. I baš kao da danas žena najpre mora da iskusi to razaranje, gubljenje poverenja, izdaju, ne bi li tek onda oljuštila sa sebe nasleđe indoktrinisanog ponašanja i usiljene dobrote kojoj često nije bilo mesto tamo gde ju je pokazivala samo da bi i dalje bila dobra, ljubazna, plemenita, fina. Pa tek kada ovaj proces doživi, tek kada dozvoli sebi da želi, da greši, da bude slobodna bez grča i straha, da ne ispunjava samo tuđe zahteve već se usprotivi kao Lilit samom tvorcu, a naročito kada uspe da se bez stida pokaže pred suprotnim polom – ona doživljava preobražaj. Tek tada postaje istinski očarana svojim telom, svesna svoje seksualnosti, volje, i to je istinski početak njenog samopoštovanja. Zbog toga žene svoj strastveni, zavodnički i moćan deo sebe otkrivaju uglavnom tek oko 40. godine, ali sigurno je da se sa novim generacijama ta granica pomerai i dalje ka mlađima. Upravo zbog te transformacije i puta koji je neophodno preći u momentu gubitka i odbačenosti, Dr Stevan Petrović misli da: „Lilit-žena, Lilit-majka, Lilit-zavodnica je u tolikoj meri prisutna u svakodnevnom životu i psihopatologiji, da je već u tolikoj meri postala realnost, pa zaslužuje da u stručnoj literaturi dobije posebnu dijagnostičku jedinicu, kakvu su recimo dobili, Edipov kompleks, kompleks Don Žuana, Kainov kompleks.”

Autor teksta: Sanja Perić – objavljeno u časopisu SENSA

LILIT ŽENA – samostalna i harizmatična, majstor opsene i iluzije.

To nije uranjanje u egoisticno zadovoljenje sopstvenih hirova I ambicija, vec mnogo iskrenija potreba da se pobede sumnje I strahovi, da se kroz mudrost I pronicljivost dotakne iskra života koju svakodnevni život protkan patnjom, strahovima, bolom često skriva. Lilit se tradicionalno predstavlja kao negativna, demonksa sila. Medjutim, ovakva gledista moraju biti odbačena, najpre jer su proistekla iz judeo hrišćanske predstave koja u prvi plan stavlja ‘mušku superiornost’ I ego ideologiju. I jasno je već da tradicionalno predstavljanje Lilit kao zle, mračne I samo pohotne anime kojoj je jedini cilj osveta za nanetu nepravdu, za progon I odbacivanje, uveliko zamenjuje jedna druga Lilit, mudra, pametna, samosvesna – koja možda I čini greh time što zeli da bude ravnopravna ne samo sa muskarcem – vec I sa Bogom. Pa koliko bi Mesec pedstavljao lik majke Isusove, Marije, toliko je Lilit – starozavetni lik Kraljice od Sabe koja zagonetkama kuša Solomona, tražeći ravnopravnost sa najmudrijim od svih. Svaka žena u sebi nosi oba principa. Kada je Lilit odeljena od Eve u ženskoj psihi, žena je seksualno nezainteresovana. Često se udaje za muskarca koji pomaze da se taj rascep dalje produbi, tako što zapravo ima neki odnos samo sa njenom stranom Eve.

Na ljudskom nivou nalazimo osećanje nenadoknadivog gubitka, progona I izdaje duboko u ženskoj psihologiji. Te najveća prepreka svakoj ženi da razvije odnos sa svojom Lilit je osećanje unišenja I nepostojanje samopoštovanja. Žena doživljava beg Lilit u plamenom gnevu kada odbije da se preda moćnoj muškoj snazi, vec umesto toga bira pustoš divljine. Na žalost, Lilit je u toliko maloj meri integrisana kod današnjih žena, da mnoge prvo moraju da dožive neopisivu podjarmljenost I potčinjenost da bi odlučile da odu I pobegnu, pune gneva I gorčine, podsećajuci na ranjene zveri. Tada se ona preobražava I tek tada u sebi prepoznaje žensko sopstvo. Biva očarana sopstvenom zavodljivošću, svojim telom I njegovim skrivenim moćima. Lilit, kao zavodnički lik žene obično svesno doživljavaju tek negde oko 40-te godine. Posto je već stigla donekle I ima osećanje da je uspela, pošto je podigla decu ili radi, žena moze da se duboko preda I potpuno zaljubi na način koji je nedostižan mladjoj ženi koja nema tog iskustva. U njoj se radja preovladjujuće osećanje čudesnog povratka izgubljenog dela njene ličnosti. U samom seksualnom činu ona postaje svesno zavodljiva, predajući se fizičkim senzacijama dubokog, snažnog orgazma, a ako žena jos I nije emotivno vezana za svog ljubavnika, tada jos jasnije doživljava zaprepašćujuće prepoznavanje svoje životinjske prirode Lilit I nagonsku mudrost svoga tela. Žene sa izraženom Lilit u sebi imaju potrebu za ravnopravnošću sa muškim svetom, ne dozvoljavajuci nikakvo potčinjavanje I sputavanje.

Ipak, rat izmedju Eve I Lilit besni na jos jednom planu. Eva može da zadovolji svoje potrebe u jednoj vezi, I sa jednim muskarcem, Lilit ne može! Ona mora da se odvoji I pobegne. Ona odbija da bude zavisna I potčinjena, ona je vid ženskog ega u procesu individuacije koji može da se razvija samo u divljini, bez ljubavi I brige, večno pateći od ljubomore prema Evi koja ostaje u muškarčevom zagrljaju. A Eva se sa svoje strane oseća prikovanom za porodicu, muža, decu, I u njoj se takodje odražava ljubomora prema Lilit. Eva se ipa ne odvaja od Adama, I psihološki daje sliku svih žena koje rade sve što se od njih očekuje zbog sopstvenog snažnog patrijarhalnog rasudjivanja, jer ‘žena nema druge časti, do časti u bračnoj vezi sa svojim mužem’. Slično ponašanje se vidi I kod žena koje imaju infantilnu potrebu za ljubavlju I odobravanjem od strane muža ili oca. Lilit medjutim, guši sve ove potrebe.Ona upoznaje svoje tajne, svoje strahove, hrabro krči put kroz prašumu bola tragajući za sopstvenim izvorom života, koji kada biva dotaknut postaje snaga kreatora. Pa koliko je Mesec carstvo snova, maste I romantike, toliko je Lilit kreativna sila stvaranja, radjanja (mitološka Lilit je imala mnoštvo dece sa demonima, koja su joj bila poubijana jer nije prihvatila pokajanje za svoj greh I priliku da se vrati u Raj, čime bi zapravo priklanjajući se Bogu odbacila sebe… I tu I jeste suština njenog uticaja, jer koliko god da je odbačena od drugih, sama sebe nikada nije odbacila, što Mesec zapravo jeste. Mesec sam sebi nije potreban, već sebe odbacuje zbog drugih, da bi drugima činio.)

TAMNA STRANA ŽENE PSIHOLOGIJA

Knjige o ženama su uglavnom muške, kako kaže Virdžinija Vulf, pisane pri crvenom svetlu emocija, a ne na belom svetlu istine. Esej o Lilit napisali su otac i kći, Stevan Petrović i Nataša Petrović Stefanović, muškarac i žena, i zato njihova priča nije ispunjena jednopolnim projekcijama. Autori navode podatke iz bogate mitološke riznice u kojoj su zaronili i postavljaju pitanja. Dajući neke originalne odgovore koji, međutim, nisu definisani, oni ostavljaju istraživačima i čitaocima da se njima ubuduće bave.

Inspirisana ovom lepom knjigom, pridružiću se pitanjima autora koja mi se čine značajnim:

Da li je Lilit samo produkt muške nesigurnosti i mašte ili psihološka datost i realnost?

Hipoteze iz prvog stava bile bi sledeće: Ideja o Lilit i o mnogim mračnim ženskim božanstvima u svetskoj mitologiji začela se najpre u glavi muškaraca a ne žene. Ili je mit o dijaboličnoj Lilit stvorio muškarac na početku vremena, a on je pojačan u doba ginofobije u srednjem veku kada su žene spaljivane na lomačama kao veštice. žena je muškarcu tajna i zato je on u stalnom strahu od njene moći i kastracije Kibela-Atis tipa. nasuprot muškarcu žena ne stvara Adamu para, jer njoj je muškarac jasan, ona sama ga rađa, on je deo njene utrobe.

Crna Lilit je metafora tamnog aspekta žene kome se pripisuju različita imena, kao što su Mahadevi, Velika boginja, ili Velika Majka. U teističkim sektama hinduizma to je Kali, “crna”, stravičnog izgleda, koja voli krv, dominira Šivom, i navodi ga na besomučne, destruktivhne radnje. Lilit je Hekata, titanka, opisana od pesnika kao gospodarica neba, zemlje i mora. Ona drži ključeve podzemlja, a kao zaštitnica celokupne magije, posebno čarolija koje su u vezi sa ljubavnim činima i prizivanjem mrtvih, povezana je i sa mesecom, a preko njega i sa životom žena.

Druga je pretpostavka da je Lilit kraljica i majka demona, spada u neotuđive delove psihe. Ona je prema tome primodrijalna slika svostvena celij vrsti, odnosno arhetip koji je uvek ambivalentan. Ipak, kao pretežno muška tvorevina, Lilit je vrlo kompleksan lik, zato što se kod muškaraca arhetip majke nikada ne pojavljuje u čistom obliku, i uvek je pomešan sa animom, imagom seksualne dopune muškarca.

Drugo pitanje je: da li je Lilit autonomna tvorevina, monada, neponovljiva pojedinačna pojava, eksponent čistog zla nekontaminiranog dilemama, kako tvrde autori na jednom mestu? Da li je dijabolička ženskost zasita jednodimenzionalna i izolovana?

Moje kolege pokazuju da to nije tako, i sa tim se moramo složiti. Lilit predstavlja jedan aspekt dvojne prirode žene, Žen je “ljubavna, ali i strašna majka”. Ona je negujuća i hranljiva dobrota, ali i orgijastička emocijonalnost stihijske dubine. Zato Lilit nije monada. Sve Evine kćeri nužno poseduju dva vida ženskosti. Jedan je Eva, majka svih što žive, uzor-žena, svetica, a drugi Lilit, hetera, prostitutka, kazna, bič božiji. Tako je crna Kali, istočna Lilit, uzor ženama, često kao personifikacija njihovog besa. I u literaturi nalazimo ta dva aspekta – to bi mogle biti Eva i Edvina u Hamsunovom “Padu”, Tereza i Sabina u Kunderinoj “Nepodnošljivoj lakoći postojanja”, Natalija i Askinja u “Tihom Donu”….

U psihi žene traje neprekidni rat između Eve i Lilit – samosvojna , snažna, neosvojiva, slobodna, strasna, Lilit se bori protiv male, zavisne, slabe, patrijahalne Eve, “vile domaćeg ognjišta”. Eva ima jaku infatilnu potrebu za ljubavlju i odobravanjem od strane muža ili oca. Lilit mora da se odvoji i pobegne, odbija da bude zavisna i potčinjena, i neće da bude sputana i okovana., ona želi da se kreće, da bira i određuje. Plamena i lunarna Lilit je tamna strana ženskog ega u procesu individuacije, koji meže da se razvija samo u divljini, nepovezan sa svetom, bez ljubavi, dece, večno pateći od ljubomore prema Evi koja ostaje u muškarčevom zagrljaju.

Život predstavlja igru svetlosti i senke. Lilit, kao deo ženske igre, je transpersonalna senka – čas Boginja, čas zloduh, nekad zavodnica, nekad ubica, jednom đavolova nevesta, onda božija milosnica, koja plamti na vratima raja.

Senzualnost koja pripada Lilit, odvaja se od nastavljanja vrste i majčinstva, koje je svojstveno aspektu Eve. Zato se muškarci žene Evom, a čeznu za Lilit, koju biraju za ljubavnicu (kao Tomaž u “nepodnošljivoj lakoći postojanja, koji je obožavao Sabinu, a oženio se Terezom koja mu je, kao Mojsije, došla u pletenoj korpi), Jer Eros ne vodi samo naviše, već i naniže u onaj neobjašnjivi, tamni svet Hekate i Kali, koji predstavlja užas za svakog muškarca intelektualca.

Poslednje pitanje: Šta treba danas raditi sa Lilit, koja nam se, zahvaljujući feministkinjama i mnogim uvaženim autorima, uključujući i naše, vratila iz senki prošlosti? Kakav je njen značaj u individuaciji i samoostvarenju?

Lilit sobom nosi svojstvo Boginje majke i stvoriteljke, naspram Boga oca i stvoritelja. O ovom smislu ona je Adama, deo ženskog sopstva sa kojim savremena žena mora ponovo da stupi u vezu, da bi izbegla dalje duhovno otpadništvo, Kao svaki arhetip, Lilit se ne prenosi samo tradicijom, jezikom i migracijom, već se može pojaviti spontano, u bilo koje vreme, na bilo kom mestu, i bez bilo kakvog spoljnjeg uticaja.

Sve žene su i Eve i Lilit. Događa se, međutim, da jedan od dva aspekta dominira ceo život. Neophodno je da se na putu individuacije koji se ozbiljnije ostvaruje posle trideset pete godine, i drugi, potisnuti i zanemareni aspekt osvesti u svakoj ženi.

Taj prvobitni, nagonski, slobodni duh, koji postoji u duši žene, treba da se spoji sa prvim aspektom žene, sa Evom, da bi žena dostigla celinu, sama sa sobom, i sa svojim muškarcem. Svaka žena mora da bude kraljica od Sabe, svesna svoje senke, što se dešava kada vidi svoju Lilit prirodu u ogledalu. Totalna identifilacija sa Lilit, koja se događa u ekstremnom feminizmu, predstavlja razumljivu pobunu protiv muške tiranije vremena i prostora, ali će ostati jalova, ako se ne osvesti i Eva. Tek kada se sjedine Eva i Lilit, žena može da dostigne viši stepen razvoja, da spozna sopstvene duboke izvore ženske mudrosti. Tek tada će njen brak suprotnosti, hieros gamos, doneti mir, alhemijski cvet, zlato u sebi i u JA-TI odnosu sa drugim polom.

Autor teksta: Dušica Lečić Toševski
Izvor gornjeg teksta je: http://moji-tragovi.blogspot.com/2012_11_01_archive.html

P.S. Pitam se, da li je sve ovo, urota protiv zene?😛😀

5 comments on “LILIT -DEMONSKO LICE ZENE

  1. Nije urota, da ste pogledali malo bolje u sebe kad ste postavili ovo, videli bi ste svoju Lilit. Lilit sve želi za sebe. Eva bi ispod teksta ostavila link ka blogu od koga je u celosti preuzela tekst.
    autor bloga TRAGOVI KA SOPSTVENOSTI

  2. Suzana Tanaskovic, zar gore ne stoji sve uredno napisano? Bas imate potrebu uperiti ‘otrovne strelice’ prema meni…😀 Za vasu informaciju, ja sam veliki ‘borac’, upravo iz razloga da se ljudi ne kite tudjim perjem, i zahtevam da potpisuju tekstove imenom i prezimenom autora, koje pronadju, a nisu njihovo vlasnistvo. Ali, ali postoji i ta mogucnost, da se tekst pronadje na necijem profilu nepotpisan, i sta u tom slucaju uraditi?, koga osuditi, i da li uopste treba nekoga osudjivati zbog takvih stvari, ako sve ide u svrhu poboljsanja ljudskog funkcionisanja i nekakve edukacije, nesebicnosti.., ili cemo i dalje povladjivati svom egu, odobravati mu podelu, na moje i tvoje..? Zar vam ja licim na nekoga, ko zeli sve za sebe?😛😀

    • Žao mi je što emotivno reagujete. Opisala sam Vam Lilit i Evu, dve osobenosti u jednoj ženi, između redova. Mala primedba, koju sam Vam pri tom uputila, se nikako ne može tumačiti kao osuda. Trudite se da ne tumačite druge, to je osobina Lilit. Vama hvala što širite dobre tekstove. Srdačan pozdrav.

  3. Ne znam Suzana kako ste moj gornji komentar povezali sa emocijama, iako ih nije bilo u tom slucaju, samo sam napisala kako delujem u nekim slucajevima..i vase vidjenje mene i mog reagovanja kao demona(Lilit)…😛 u ostalom sta god napisete, to je vasa zanimljiva tacka gledista i vasa projekcija sebe. Hvala na vasim zapazanjima u svakom slucaju i lep pozdrav…😀

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s