Ways To Fight Fatigue At Work - Webparx

MOJE PREDUGACKO I ISCRPLJUJUCE PRAZNJENJE – DA PODELIM, AKO NEKOG ZANIMA – CISTO DA SE NE BACI smile emoticon

Neki dragi ljudi pitaju zasto me nema. Zasto se ne oglasavam? Pa da odgovorim.
Umorna sam. Umorila sam se od inflacije. Od hiperinflacije praznih reci koje se nizu kao nebrojene nule na novcanicama. Reci bez pokrica. Bez zlatne podloge u delima, bivsim, sadasnjim i buducim, bez zlatne podloge u odgovornosti. Reci na kredit. Sejemo prazne reci i zanjemo to sto smo i posejali. Reci jos praznije, jos bezvrednije i beznacajnije. A hteli bi smo plod. Vidljiv, opipljiv, i nadasve jestiv. Gladni smo plodova a nikog da ih zaseje. Gladni smo dela. Tudjih. Vucicevih, Dacicevih, Kurcicevih, Palcicevih. Obavijeni visokim moralom prozivamo ih za svaku izgovorenu rec, za svako neispunjeno obecanje a i sami se sluzimo istom monetom. Lice – meri. Lice po meri. Tudjoj. Onog koji cita. Ili razgovara. U zavisnosti od prilika. Umorila sam se od boraca, od aktivista, od spasicoca, antigmovista, nekih velikih Srba (a malih ljudi), dobrocinitelja, dusebriznika. Umorila sam se od nabedjenih, samozvanih intelektualnih gromada, kojih ti sicusan i malen nisi dostojan jednog pozdrava. Umorila sam se od maratonske razmene lazi. Moja laz se udvara tvojoj lazi i tako se uzajamno tesimo. Pomnozimo se sa ko zna jos koliko uparenih lazi i maskiramo se u istinu.
Umorila sam se od udubljenih fotelja bezimenih patriJota, razbucanih od Kanade do Australije, koji danonocno zvrlje na portirnici uma prosipajuci mi lekcije o Srbiji, srBstvu i patriJotizmu, serendajuci u tri oktave protiv zemalja cije su pokupili pasose, a nemaju muda ni da se predstave. Herojcine. Roj heroja. Samo da vas pitam, onako usput, za koga ste rezervisali svoje prave profile, draga gospodo, one na kojima za prijatelje imate i onekoji vas znaju licno? Ako uopste postojite.

Od jutra do mraka balavite mi ovde o nekoj Srbiji, koju mozda niste ni videli, osim na razglednicama, iz koje ste pobegli glavom bez obzira. Sto vas vise citam to mi sve vise zao vase tragicne ljubavi, pa reko’ da pomognem, imam jedno lepo resenje za vas. Da li ste ikad razmisljali o tome, da pokupite vase prnjice i plisane mede koje ukrasavaju stanove vasih satanistickih zemalja i da se vratite lepo ovde? Ima u ovom raju zemaljskom (sto potencijalno i jeste) puno napustenih sela, kuca i okucnica, sve da vas primi. UCINITE NESTO za ovu nesrecnu zemlju koju vidim beskrajno volite. Ona to ne zna. Nikada joj niste izjavili ljubav i zaprosili je. A mozda samo to ceka… vas. Necete, jer vi ste pripadnici nasminkanog, napuderisanog, teatralnog srBstva, kojeg se odricete cim se predstava zavrsi, cim se odjavite sa fejsa. SrBstva koje trijumfalno brise ‘’izdajnike’’, neprosvecene zombije koji u Pirotu i Leskovcu rade za 12 iljada pricaju srPskim, dok vi cistorodni pripadnici ovog nebeskog naroda u sred Melburna na savrsenom srBskom trazite od prodavacice burek sa sirom i veknu leba. Rodoljublje ste sveli na izd*kavanje oko dva slova (neka mi se oprosti na izrazu sa zvezdicom) – nista ne kosta i ne obavezuje na odgovornost. Ionako u vasim novoizabranim zemljama govorite nekim drugim jezikom.
Umorna sam od crnila, bolesnog sadrzaja koji mi se svakodnevno servira. Od neizostavnog repertoara klanja, silovanja, ubistava, vadjenja ociju, od raznetih creva i masakriranih zivotinja. Od glodanja kostiju i zalivanja hektolitrima krvi. Vec godinama se pitam sta je UZROK jednog tako izopacenog izbora? Neko vam je dosapnuo da je TO – informacija. Baljezgate do iznemoglosti o zdravoj hrani, vitaminima i mineralima, jedete uz digitron, mereci svaki miligram necistoce da vam se tela ne bi zagadila, da vam se jetra ne bi opteretila, uz obaveznu ogradu od mase neprobudjenih koji jos uvek nisu spoznali istinu bozanske hrane , a cime hranite dusu? Pricate o salaticama i smokvicama a onda rucak zalijete toplom krvlju koja siklja iz slavine tek prerezanog sirijskog grkljana. Libijskog. Ukrajinskog, svejedno. Pitam se cemu tolika opterecenost zdravom hranom kada u tolikoj meri zagadjujete dusu? Da li vam je telo vaznije od duse? I ima li ona uopste pravo na zdravu hranu? Da li ste je to ikad pitali? I da li je vas savrseni mozak zasluzio da ga zatrpavate sa tolikom kolicinom smeca? Vi to zovete informacijom. Vi se in-formisete. In – unutra, form – formirati. Vi ispijanjem te kolicine krvi formirate vasu unutrasnjost. Vase bice. Cime tapacirate vase hramove? Sto vise jedete g***** to vam vise smrdi iz usta. Pitam se zivite li mozda trista ili petsto godina i dali su vam zivoti toliko besmisleni i prazni kada imate vremena da se bavite anomalijama mesecnog ciklusa ljubavnica vasih kucnih ljubimaca, pateticnih klovnova na zalasku, koje iz miloste zovete politicarima.

Medjunarodni buvljak zla. Vec dugo pokusavam da shvatim odakle tolika potreba za njim. Zlo je ocigledno veliki modni hit. Koji ne zastareva. Da li ste nesto ucinili da ga ispravite? Niste a i sto bi? Ovako je najlakse. Prilepis zlo na zid i arlauces. PREPOZNAO sam zlo!!! Dobijes dvaes lajkova i savest ti je mirna. Jer si na dobroj strani. Oslobadja od odgovornosti. Jos samo da krene dodela ordenja za hrabrost, pa da se selfijete sa sve zlatnim medaljama i nobelovom nagradom za mir, koja ce se dodeljivati virtuelnim herojima. Grozna sam, znam. Mozda najblize receno ogorcena. Nije sve tako crno i nisu svi tako losi. Nadje se i poneki lokvanj u ovoj mocvari. Zato joj se i vracam. Oni koji me znaju neka mi ne zamere – imam debele razloge za ovu ogorcenost. Umorna sam od razgledanja izloga sa izreklamiranom robom prvoklasnog kvaliteta a skoro uvek kad udjem u radnju nadjem samo recikliranu plastiku. Umorna sam od poderanog homoplasticusa koji lazima krpi rupe svog nepostojanja. Gledam i cutim. Ne intervenisem. Ko sam ja da obelodanjujem kakav se proizvod krije iza dobre reklame i besprekorno uglancanog izloga? Menjam 1000 tona lazi za jedan gram istine ali ga ne pronalazim. Umorna sam od bahanalija. Od orgijanja u umu. Od maratonskih mrcvarenja oko toga ko je bio prvi, bolji pametnij i ciji je veci. Od komparativa i superlativa obaveznih u svakoj konverzaciji. Od uzaludnog traganja za covekom. Zar je moguce da se bas toliko ne volimo? Da stalno imamo potrebu da uranjamo u neka poredjanja da premeravamo i prebrojavamo da li smo bolji i veci? Da se tesimo najnizim da bi smo se prihvatili. Zar nije dovoljno da budemo to sto jesmo? Svoji.
Umorna sam od svakodnevnih prezvakavanja prica o satanizmu bez kojeg ne prodje ni jedan dnevni red. Pederastrija, pedofilija, nekrofilija, zrtvovanja kojih su nam puni karijesi, su nam dosli kao odlican prilog da bi uranjanjem u tudje zatvorili oci pred sopstvenim demonima koje poput malih beba ljubomorno cuvamo u sebi. Koje i ne primecujemo. Jer satanizam pripada nekom drugom. Naravno. Zar smo spali na to da se poredimo sa onim najgorim, sa samim sotonom, da bi smo smanjili kriterijume sopstvene nepodnosljivosti?
Satanizam NIJE samo pedofilija, pederastrija i zrtvovanje. Satanizam je SVE ono sto ubija ono sto je (jos uvek ostalo) ljudsko u coveku. Satanizam je i kada ti prijatelj, ili ‘’prijatelj’’ (zavisnosti iz cijeg ugla se gleda), pruzi ruku kada si u nevolji, a ti mu je iscupas, iz lakta ili iz ramena – svejedno. Zavisi od snage. Tvoje i njegove. I ne kazes mu ni hvala. Niti ga pitas za zdravlje. I ne skuvas mu ni kafu, ili ga ne daj boze pozoves na rucak, a i zasto bi? Ionako on nikada nije ni bio covek vec samo obican lako obnovljivi RESURS koji ti je u jednom momentu posluzio, ali od onog trenutka kada je izvrsio transakciju i platio porez na prijateljstvo – prestaje da postoji. A bio si mu drag. I voleo te, kao coveka.

Toliko da bi ti mozda i bubreg dao da ti je zatrebao. Laze, mozda i ne bi, jer bi ga bilo strah, ali bi ga grizla savest sto nije. I ne pitas se dragi prijatelju kako ce sad on drugom u nevolji pruziti ruku ako mu zatreba. Kad nema cime. Jer si mu je iscupao. TI! TI! E to je SATANIZAM dragi prijatelju, tek da te podsetim, jer sa tim gestom ubijas i ono malo ljudskosti sto je jos uvek ostalo u coveku. Ubijas poslednje ostatke poverenja koji se jos uvek tu uprkos svemu mrcvare i pokusavaju da se odrze. Zbog takvih iskustava ‘covek postaje ono sto mora – djubre’, kako onomad rece Mesa Selimovic. Zbog takvih iskustava ova planeta postaje iz dana u dan sve gore, nepodnosljivije mesto za zivot. E to je satanizam, TVOJ satanizam prijatelju. Tebe koji se kuckanjem po tastaturi resavas globalna pitanja dok istovrmeno ostavljas svoje licne demone da se mnoze, orgijaju i nazdravljaju. Drugarski ti savetujem da se prvo pozabavis sa njima, i time si vec pomogao i sebi i Srbiji i celokupnoj planeti. Tvoj je amaterski satanizam prijatelju. Sitnicav i otuzan. I pravo da ti kazem i nisi neki trgovac. Kada si vec resio da ubijes i prodas coveka mogao si bar da proracunas da ti to bude isplativije. A ne ovako, sibicarski, za sicu.Kada si vec resio da ga unovcis, mogao si ga prodati u delovima, ima jos uvek dva zdrava bubrega, zdravo srce i jos po nesto, a to ima cenu na trzistu. A ne ovako, da se brukas za crkavicu. A bio si mu drag. Veoma…
A jedna kafa bi promenila sve. I poneka lepa rec. Jer TO je ono sto menja stanje u Srbiji, TO!!! Malo paznje ljudskosti i poneka rec ohrabrenja, nada u slogovima, to prijatelju dragi, ako nisi znao. A kako ces znati kad te nisu naucili? Naucili su te da se Srbija brani umnim masturbacijama i ispraznim pametovanjima, jer ocigledno nikom i nije stalo da ova nesrecna zemlja prezivi samu sebe. I opstane. Idemo dalje. Shvatila sam dragi prijatelju. Ne das. Jel si faca. Frajer. Snaga i moc kroz negaciju. Stari trik. Provaljen.
Mozda sam malo odlutala,( ovo je nesto interno), ali upravo ova negirana kafa je jedan od kljucnih razloga sto sam se povukla odavde. Jer sam shvatila svu besmislenost ove jalove komunikacije, kada iza nje nema osecaja niti ljubavi prema coveku. Kada je on umesto bica sveden na RESURS za jednokratnu upotrebu. Ume da zaboli, jer shvatis da svo to savrsenstovo kreacije o kojem se toliko balavi, svo to bozansko u tebi, to srce koje neprestano pumpa bez plate i bez godisnjeg odmora, cesto i bez valjane nagrade, osudjeno na patnju i mucenje s kojima mu pumpanje cinis jos tezim, sav taj sklad, taj cvet koji si godinama gajio u sebi, vrede manje od dva grama nekog sarenog papirica i ikone svetog Jevricija koja ti viri iz novcanika. Da je TO sustina. TOOOOOO i nista vise. Upakovano u sarenu ambalazu koja se pre ili kasnije pohaba i pokaze ti pravo lice smisla tvoga postojanja u tudjim ocima. Cak i kod onih za koje si mislio da su u stanju da vide drugacije.

Zao mi je predaka na koje se pozivamo u svakom cmizdravom licemerju i ne damo im mira. Da samo mogu da znaju za kakve nas su kosti rasipali. Zemlja bi se od njihovog prevrtanja u grobu tresla. I prevrcu se muceni, samo to rade tako nezno i suptilno, da i ne osetimo. Zao im da nas na vec dovoljnu muku naseg tragicnog obescovecenja dodatno ugrozavaju. Zao im kakvi smo ispali. I koliko god mi plakali za njima oni jos vise placu zbog nas. Ucili su nas covecnosti i postenju. I postovanju. Ostavili bujnu zemlju koja mirise na bozansko . Sve smo prokockali. Dragi preci, ne ustrucavajte se, udrite, drmusajte, nek se rusi i trese, mozda se neko i opameti. Umorna sam od mlataranja ikonama, od virtuelnog pravoslavlja. Pravoslavlje kao brend. SrBstvo kao brend. Garancija o kvalitetu. Kao ajvar i sljivovica. Armani i Kevin Klein. Oblacimo se u pravoslavlje kao u neko markirano odelo koje odbacujemo kad se izlize. Ili cim se pojavi neka nova modna marka. Juce je to bio komunizam , sutra neki drugi izam… da ga ne pominjem. Zivimo neku cudnu verziju pohabanog pravoslavlja koje je posle visedecenijeske ustajalosti u ormaru izvadjeno iz naftalina. Izjedeno i osteceno. Pravoslavlje puno rupetina koje je izgubilo sustinu. Pravoslavlje koje su pojeli moljci. Izgubila se ljubav, blagost, skromnost, postovanje, osecaj za coveka. Ispunilo se gnevom, mrznjom i osudom. Nadmenoscu i brckanjem u plicaku sopstvene sujete . Gordost u fotofinishu. Zivim u zemlji u kojoj sujeta vec tradicionalno svake godine ima svoj izbor za Miss. Umorna sam od planski organizovanog dodatnog sirenja mraka kao da nije vec sasvim dovoljan i ovaj po kome tumaramo decenijama. Umorna sam od ubijanja zvezda, brisanja svake iskrice, svega onog sto je u stanju da zasvetluca. Sta covek prvo uradi kad mu ponestane struje? Uzme upaljac i krene da trazi svecu. Bateriju ili petrolejku. Zar vam nikad ne padne na pamet da taj vas unutrasnji mrak malo osvetlite? Da unesete i podelite bar neku iskricu radosti? Nadu i ohrabrenje. Zar i ono iznutra ne vapi za svojom svecom?

Umorna sam od nazaustavne invazije sektasa, vernih sledbenika najpopularnijeg nam novosvetitelja Svetog Prepodobnog i velikog Jevricija. Ne sumnjam da znate ko je bio Sveti Jevricije. Za neupucene, Sveti Jevricije, propovednik koji je ucio kako da se vara, valja, mulja, otima, krade i pljacka, svetitelj koji danas od svih ima ubedljivo najvise sledbenika na ovim prostorima. Ne znam zasto se to vec jednom ne ozvanici. Zasto mu se ne uvede slava. Da se zna. Da se razgranici. Ovde u virtuelnom svetu ima ubedljivo najvise sledbenika medju dusebriznicima, borcima i aktivistima… ciji je postao i zastitnik.Izabrali smo najgoru mogucu opciju upotrebe ove mreze. Nije ni cudo. Zakleti mazohisti vec tradicionalno uvek biramo najgoru opciju. Sve se svelo na bolesno orgijanje u umu. Na potrebu da se vice sa pozornice nadmeno urlice na neuku publiku. Dugo sam se pitala odakle tolika potreba za poducavanjem, umovanjem i dokazivanjem i dosla do zakljucka da je ona proizvod duboko ukorenjenog kolektivnog kompleksa neukosti. Kao i poslovne neispunjenosti. Umorna sam od ‘’zabranjene istorije’’. Ne zato sto sam vatreni pobornik zvanicne za koju znam da je prepuna falsifikata, vec zato sto sam svesna njene svrhe. I multifunkcionalne podvale. Zato sto znam da je namerno cuvana u ladici, kao dzoker u kartama, da kad zatreba posluzi kao odlican anestetik. Da omoguci da sa sto manje bola podnesemo cupanje udova i progresivno amputiranje delova tela drage nam majke koja nas je izrodila. Da pomogne da i ne osetimo sta nam se desava. Da ucini da se kao u nekom transu prebrojavamo koliko nas ima u Japanu, Urugvaju i Paragvaju, da se ponosimo svesrbskim zemljama i milijardama potomaka naseg roda, dok nam otkidaju komad po komad zemlje. Da se kao ludaci radujemo, bancimo, pevamo i nazdravljamo dok nestajemo. Da zaslepljeni srBskim sarama iznenada otkrivenim na odeci Navaho indijanaca i ne primetimo da nemamo ni za leba, ni da izguramo do kraja meseca, da postajemo zemlja staraca, da nam se deca ne radjaju, a da i ono malo sto se rodi cim napuni 18 godina bezi odavde, da nas je svake godine manje za jedan grad dok mi ludacki ponosno razvlacimo karte drage nam zemlje Srbije ponosni na srbske gradove u Egiptu, Afganistanu, Kazahistanu… orgijamo dok nestajemo. I dok se ti ludi narode prebrojavas koliko te ima u Mikroneziji i Papua Novoj Gvineji, dok se zamajavas sa nekim sarama i simbolima razbucanim po svetskim lokalitetima (a ne dajes ni po lule duvana kako je moj pokojni strikan imao obicaj da kaze, za ono malo umetnina sto je jos uvek ostalo tu gde zivis)tovare se i odnose citave zbirke i kolekcije umetnickih dela dok ne odnesu i poslednji dokaz da smo ikad i postojali. I dok ‘’lajkujes’’ neke srbske sare i artefakte muzeji ti cuce zatvoreni godinama a tragaci za blagom slobodno vrsljaju po lokalitetima. I odnose… odnose u bespovrat.
I dok se ti veselis svojoj novootkrivenoj velicini, oni ti iz dana u dan podrezuju teritoriju. Skracuju te za Kosovo, Bujanovac, Presevo, Vojvodinu, Rasku, Vlasku…Otkrivas Z A B R A NJ E N U istoriju. Ko ce ti je citati za 100 godina kad te ne bude bilo, Srbine? Onaj Japanac koji ima istu saru na kosulji, ili Iranac u opankama?
I dok mi tako srbujes i vrbujes, pricas o nekoj tradiciji i nasledju treba ti google translate da bi razumeo gde se nalazis dok se kreces po Beogradu.

Trazis istinu kazes, a na tvom jeziku istina znaci SVE ono, i SAMO ono sto ti hrani sujetu. Razbijas svako ogledalo koje ti kaze da stanes, da srljas u propast, da si se pokvario i da vise nisi ono sto si bio. I da su ti oci postale lazne, i da su ti reci lazne, i da ti smrdi iz usta. Gledam i cutim. Profesionalne dadilje, hranioci sujete, obuceni na mini-kursu kako da te pretvore u gordu i narcisoidnu spodobu, precizno odradjuju svoj posao i za to primaju platu. I povisicu, jer im odlicno ide. Bravar te je vodio, sad te masinbravar uci zabranjenu istoriju. Sa istim finalnim rezultatom, ziv ti meni bio pa video. Zar jos nisi naucio da ne treba da imas poverenja u bravare? Skolovane u istoj skolici. Zar ne vidis nesreco, da to sto ti zoves istorijom – sa istorijom balge veze nema? Zar ne vidis da je to sto ti zoves istorijom samo jedna savrseno organizovana fabrika za proizvodnju najsofisticiranijeg otrova koji ce te (samo)ubiti – tvoje sujete? Zar jos nisi shvatio nesreco, da je sujeta jedan od najdragocenijih resursa na planeti? Cenjena kao zlato i nafta. I znas li ti nesreco uopste bilo sta o resursima? Znam, reci ces da znas, pobrojaces mi one materijalne neophodne za otaljavanje tvoje sumorne egzistencije. Al’ imas i one druge, samo ih niko ne zove tako – resurse neophodne za tvoje porobljavanje i unistenje. A to su prijatelju strah, sujeta, mrznja, gordost, nesigurnost, zavist, ljubomora… I ti si njihov vlasnik i menadzer blentavi covece samo ti. Balavis ovde i optuzujes dezurne klovnove sto prodaju drzavne resurse a ti svoje delis i sakom i kapom. POKLANJAS. I pri tome ih tovis da se bolje ugoje. Nematerijalni resursi ciji si TI vlasnik su te zavadili sa komsijom, bratom, sestrom, rasturili ti porodicu, oterali te u zatvor, pretvorili u alkosa, kockara i narkomana.

Bezimene utvare, vrsljaju ovde i predstavljaju se kao univerzalni prodavci istine. Lovci u mutnom sumnjivog porekla i jos sumnjivijeg morala postali su ti duhovne vodje i gurui. Probudi se jadnice, zar ti nije dosta? DOSTA! DOSTA! Da te lazu na istu foru, godinama, decenijama,vekovima… Rece onomad moja FB prijateljica Nata – samo reci Srbendi da je nesto ZABRANJENO i odma si ga kupio. Jer Srbin ne voli autoritete i uvek srlja u zabranjeno. Tako se oseca slobodan. Kako su te prostudirali! Kakva sjajna (zlo)upotreba tvrdoglavog dinarskog mentaliteta! E moj Srbine, zar te ona zvanicna falsifikovana istorija koje se odrices nije naucila bar jednu stvar? Da kad je nesto ZAISTA ZABRANJENO onda se vade oci, seku ruke, seku jezici, dobijaju besplatna putovanja na najizolovanija i najnepristupacnija ostrva, desavaju se iznenadna neobjasnjiva samoubistva, sumnjive nesrece ili se dodeljuje nagrada od jednog metka u celo? Nisu. Ako nisi znao ta tvoja zabranjena istorija sluzi i za ovo – kad smo vec tu – zasto ne bismo odgojili i malu rezervu ludaka koji ce kad zatreba (a uvek treba) posluziti kao meso za metak i ici u Iran i Palestinu da brane svete srbske zemlje. Cisto da ih ima na lageru. Srbija je nadaleko poznata po uzgoju prvoklasne sorte uvek trazenog topovskog mesa – provereno!
Danas na ovom stupnju planetarnog raspadanja ne treba tebi zabranjena istorija prijatelju – tebi treba zabranjena psihologija, jer ako je ista u ovoj drzavi zabranjeno onda je to psihologija. Za razliku od istorije nisu te nju ucili u skolici, kao u ostalom ni retoriku, jer bi se sa njenim proucavanjem dao podanicima na uvid nacin funkcionisanja oruzja sa kojim nas porobljavaju. Jesu li te ikad ucili o dusi? O tome kako da volis, svoj hram i okucnicu, kako da se sprijateljis sa svojim strahovima? Kako da pitas, molis, kazes oprosti? Kako da pronadjes sebe? I gde da trazis da bi se prepoznao? I jos, i jos, i jos… nisu.

Zadiranjem u zabranjenu psihologiju mozda bi smo se probudlili i okrenuli sebi i postali svesni pogubnosti destruktivnih ubedjenja kojih se dobar deo ovog tragicnog naroda drzi kao pijan plota:
– Da je ponos jaci od ljubavi
– Da je inat jaci od ljubavi
– Da je tvrdoglavost odraz cvrstine karaktera
– Da je nadmenost isto sto i dostojanstvo
I jos mnogo, mnogo toga. Sto bi te izbavilo iz ovog mraka u kom se nalazis. Eto, malo se ispraznih… Morala sam. Teret je to. Hvala svima koji su propratili ovaj tekst do kraja i progutali 3500 kiselih reci… zao mi je, morala sam. Takav je danasnji menu. Obecavam za sledeci put nesto slatko. Srecan vam 14, 15, 16, januar, srecne vam nove godine koje slavite ili ne slavite, koje se pravite da ne slavite a slavite, srecan vam izlazak sunca, srecne vam kapi rose, srecan vam cvrkut ptica… srecno vam… ma sta god, samo da je srecno. HVALA!

Napisala Sonja Zeljkovic
https://www.facebook.com/sonja.zeljkovic.5/posts/745436782208083?fref=nf

4 comments on “MOJE PREDUGACKO I ISCRPLJUJUCE PRAZNJENJE – DA PODELIM, AKO NEKOG ZANIMA – CISTO DA SE NE BACI smile emoticon

  1. „…Ucili su nas covecnosti i postenju. I postovanju. Ostavili bujnu zemlju koja mirise na bozansko …
    Zar je moguce da se toliko ne volimo? “
    …😦 ali ne, jedni druge, koliko sami sebe😦

  2. Zaista nesvakidasnje umovanje u samom centru koji treba ovakvim “ pljuskama“ dovesti “ poznaniju prava“ sve oni za koje je ovo napisano. Ako iko ima mogucnost da ovo ubaci na cip, tada bi bio veliki doprinos Srbima i njihovom opamecivanju, da se taj cip ugradi svakom Srbinu u centar njegove zamracene svijesti i izumrle volje da shvati sam sebe.
    Hvala autorki na tako jasnom opisu onog sto Srbin, nikada ne bi smio da ima u svom „posjedu“

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s