religija

TOP 10 ORGANIZOVANIH RELIGIJA I NJIHOVA OSNOVNA VEROVANJA

U svetu postoji oko 4200 religija. Prezentovaćemo vam top 10 sa najviše pristalica tj vernika.

1. Hrišćanstvo [Avramov , 27. n.e] 2,1 milijardi pristalica

Hrišćanstvo je monoteistička religija koja se zasniva na učenjima Starog zaveta i Isusa iz Nazareta. Hrišćani veruju da je Isus, kao Sin Božiji, deo Trojstva (Bog kao tri osobe u jednoj) , a ostali su Bog Otac i Bog Duh Sveti. Hrišćani veruju da hrišćanstvo ispunjava judaizam. Većina hrišćana veruje da je smrt i vaskrsenje Isusa kamen temeljac njihove vere. Protestantski ogranci hrišćanstva veruju da spasenje dolazi od vere u samog Boga, a katolički i pravoslavni hrišćani imaju uverenje da je vera, u kombinaciji sa dobrim delima potrebna za spasenje.

Hrišćanski spisi se zovu Biblija – koja sadrži dve knjige, Stari zavet (zasnovan na Septaginti) i Novi zavet. Protestanti i katolici imaju iste knjige u Novom zavetu, ali Martin Luter je uklonio 7 knjiga iz Starog zaveta tokom protestantske reformacije, s obzirom da ih je smatrao apokrifnim. Takođe je uklonio četiri knjige iz Novog zaveta, ali je kasnije ubeđen da ih vrati – to su bile Jevreji, Džejms, Juda, i Otkrovenje. Hrišćani veruju u Svete Tajne (katolici, pravoslavci i neki anglikanci veruju u 7: krštenje, potvrda, pričešće, ispovest, poslednji obred, sveti red, i brak; neki protestanti (sledeći Martina Lutera) veruju u svetu tajnu krštenja i pričešća, dok drugi odbacuju potpuno koncept svetotajinske teologije. Hrišćanstvo je generalno podeljeno u tri grane: rimokatolicizam, istočno pravoslavlje i protestantizam. Katolicizam je najveća grana, sa preko 1 milijardom vernika. Pravoslavna i katolička crkva podeljene su  u 11. veku u događaju pod nazivom Veliki raskol. Protestantizam se odvojio od katoličanstva u 16. veku u događaju zvanom Protestantska reformacija.

2. Islam [Avramov , 610. n.e] 1,3 milijarde sledbenika

Islam je monoteistička religija poreklom iz učenja Muhamedovog, arapske verske i političke ličnosti iz 7. veka. Muslimani veruju da je Bog otkrio Kur’an Muhamedu, kao svom konačnom proroku, i smatraju Kur’an i Sunnet (reči i dela Muhameda) kao osnovne izvora islama. Oni ne smatraju Muhameda kao osnivača nove religije, već kao obnovitelja originalne monoteističke vere Avrama, Mojsija, Isusa, i ostalih proroka. Islamska tradicija smatra da su judaizam i hrišćanstvo iskrivljene poruke ovih proroka tokom vremena ili u tumačenju, u tekstu, ili oboje. Skoro svi muslimani pripadaju jednoj od dve glavne denominacije, sunitskoj i šiitskoj. Raskol se razvio u kasnom 7. veku nakon neslaganja oko verskog i političkog rukovodstva muslimanske zajednice. Otprilike 85 odsto muslimana su suniti i 15 odsto su šiiti. Muslimani smatraju da je Kur’an bukvalno reč Božija; to je centralni verski tekst islama. Muslimani veruju da je stihove iz Kurana Bog otkrio Muhamedu preko anđela Gavrila u više navrata između godine 610. i njegove smrti 6. jula, 632. Islam sebe smatra kao vrhovnu  religiju i zato muslimani ne moraju da se stave u inferioran položaj u odnosu na sledbenika drugih religija. Shodno ovom principu, muslimanke se ne mogu udati za muškarce ne- muslimane, ne-muslimani ne mogu naslediti nešto od svojih muslimanskih rođaka, i svedočenje ne-muslimana protiv muslimana je nedopustivo. Ne-musliman koji vređa islam mora biti osuđen na smrt, prema većini škola islamske jurisprudencije, ili bijen i zatvoren, prema ostalim.

 3.  Hinduizam [zainteresovan za darmu, 1500. p.n.e] 1 milijarda sledbenika

Hinduizam nema osnivača, već je konglomerat različitih verovanja i tradicija. To je najstarija religija na svetu koja postoji, i ima oko milijardu sledbenika, od kojih oko 905 miliona živi u Indiji i Nepalu. Hinduizam sadrži ogromno telo spisa. Podeljeni kako su otkrivani, pamćeni i razvijani tokom milenijuma, ovi spisi se razlažu na teologiju, filozofiju i mitologiju, pružajući duhovne uvide i smernice o praksi darme (religioznom življenju). Među takvim tekstovima, Vede i Upanišade se ističu po autoritetu, značaju i starosti. Ostali veći spisi obuhvataju tantre, sektaške Agame, kao i epopeje Mahabharata i Ramajana. Bhagavad Gita, odlomak rasprave iz Mahabharate, se ponekad naziva rezimeom duhovnih učenja Veda. Istaknute teme u hindu verovanjima uključuju Dharma (etika/dužnosti) , Samsara (nastavlja ciklus od rođenja, života, smrti i ponovnog rađanja), Karma (akcija i naknadna reakcija), Mokša (oslobođenje od samsare), te različita joga (putanje ili praksa). Hinduizam je raznovrstan sistem mišljenja sa verovanjima koja obuhvataju  monoteizam, politeizam, panteizam, monizam, pa čak i ateizam. Ponekad se smatra henoteizmom (odanost jednom “Bogu”, prihvatajući postojanje drugih bogova), ali takav pogled može se smatrati kao preterano uprošćavanje kompleksnosti i varijacija verovanja.

4. . Budizam [zainteresovan za darmu, 600. p.n.e] 376 miliona sledbenika

Budizam je takođe poznat kao Buda Darma ili Dhamme, što znači otprilike “učenja Budnog” na sanskritu i pali, jeziku drevnih budističkih tekstova. Budizam je osnovan oko petog veka pre nove ere od strane Sidarta Gautama – najčešće zvanog Buda. U budizmu, svako lice koje se probudilo iz sna “neznanja ” (direktno shvatajući pravu prirodu stvarnosti ), bez instrukcija, i podučava druge tome, zove se Buda. Svi tradicionalni budisti se slažu da Šakjamuni ili Buda Gotama nije bio jedini Buda: opšte je učenje da je bilo mnogo Buda u prošlosti i da će ih u budućnosti takođe biti. Sada ima mnogo sekti  budizma , ali se one sve drže 4 osnovne  tačke: 1, sve prihvataju Budu kao svog učitelja; 2, sve prihvatuju srednji put (ne ekstremizam), zavisno ishodište, četiri plemenite istine i plemeniti osmostruki put; 3, sve prihvataju da i monasi i laici mogu da krenu putem prosvetljenja; i  4, svi smatraju da je Buda najveće dostignuće.

5. Sikizam [zainteresovan za darmu, 1469. n.e] 23 miliona pristalica

Sikizam je osnovao Guru Nanak (1469-1539 n.e) koji je prvi od 10 gurua sikizma, loze svetih nastavnika koja se nastavlja sve do kraja 17. veka. Gurui su shvatili da su medijatori božanske blagodati. Sikizam je nastao u Pendžab regionu severozapadne Indije, gde je povukao elemente iz Bhakti hinduizma i islamskog sufizma te se razvio u prepoznatljivu versku tradiciju u sopstvenom pravcu. Siki veruju da se oslobođenje od karmičkog ciklusa ponovnog rađanja javlja spajanjem ljudskog duha sa sveobuhvatnim duhom Božijim. Sika muškarci su prepoznatljivi po svojim dugim bradama i turbanima – koje nose da pokriju kosu koju po tradiciji ne bi trebalo da šišaju. Njihovo versko obožavanje podrazumeva promišljanje božanskog Imena. Krajnje božanstvo je poznato po nekoliko imena: Sat (istina), Sat Guru (Guru Istine), Akal Purakh (bezvremeno biće), Kartar (kreator), i Vahi – Guru (“pohvale Guruu”). Koncentrišući se na Božije Ime (ili više naziva), Siki veruju da čovek pobeđuje ego i sjedinjuje se sa Bogom. Kompilacija spisa sikizma, Adi Granth, započeta je 1604. od strane Petog Gurua. Poslednji od deset gurua, guru Gobind Sing, najavio je da će on biti poslednji lični guru i da nakon toga, Siki će da posmatraju Adi Granth (guru Granth Sahib) kao svog učitelja. Ova sveta knjiga se smatra živim otelotvorenjem svih deset gurua i stoga fokusom obožavanja u svim hramovima Sika i lokalnim gurudvaras ili svetilištima.

6. Judaism [Avram, 1300. p.n.e] 14 miliona sledbenika

Judaizam je religija jevrejskog naroda, na osnovu principa i etike sadržanih u Bibliji (Tanakh) i Talmudu (rabinska diskusija o etici, običajima i pravima). Prema jevrejskoj tradiciji, istorija judaizma počinje sa paktom između Boga i Avrama, patrijarha i progeneratora jevrejskog naroda. Judaizam je među najstarijim religijskim tradicijama još uvek u praksi danas.Kroz vekove, judaizam je držao do brojnih verskih principa, od kojih je najvažniji verovanje u jednog, sveznajućeg, svemogućeg, dobronamernog, transcendentnog Boga, koji je stvorio univerzum i nastavlja da njime vlada. Prvobitno je imao judaizam sveštenike i hram u kojem su žrtve napravljene Bogu. Sveštenstvo je bilo nasledno, a iako sveštenici nemaju nikakvu osim ceremonijalnih dužnosti, oni su i dalje poštovani u mnogim jevrejskim zajednicama. Mnoge pravoslavne jevrejske zajednice veruju da će im biti potrebni ponovo za budući Treći Hram i treba da ostanu u pripravnosti za buduću dužnost . Prateći uništenje Jerusalima i proterivanje Jevreja, jevrejsko obožavanje je prestalo da bude centralno organizovano oko hrama, molitva je zauzela mesto žrtvovanja, i obožavanje se izgradilo oko rabina koji su se ponašali kao nastavnici i lideri pojedinih zajednica. Moderni judaizam je generalno podeljen na tri grupe: pravoslavni, konzervativni i liberalni.

7. Bahajska vera [Avram, 1900. n.e] 7 miliona sledbenika

Bahajska vera je osnovana u Iranu sredinom devetnaestog veka od strane Mirza Husein Alija (1817-1892). Poznatiji kao Baha’ullah, on je verovao da je bio prorok koga je pretskazao Bab, verski vođa za kog se veruje da je direktan potomak proroka Muhameda. Baha’ullah je nekoliko puta progonjen i proteran tokom svog života, i umro je kao zatvorenik u Palestini. Babizam (od čega potiče bahajski) je otcepljen od šiitskog islama. Značajni proroci uključuju Adama, jevrejske proroke, Isusa i Muhammeda, od kojih su svi sledili Baha’ullaha. Najbliža stvar verskom tekstu koji Baha’i imaju je Baha’ullahova Kitab al – Akdas (Presveta knjiga) koja sadrži detaljna uputstva za život po Bahaizmu. Baha’i veruju da sve religije uče istu istinu. Oni stoga odbacuju predrasude – rasne, političke, ili na drugi način – naglašavaju etička učenja kao što su mir u svetu, obrazovanje i ravnopravnost polova. Iako oni veruju da je Bog potpuno nepristupačan, oni drže da su Božije prisustvo i radovi evidentni u stvaranju sveta i postojanju proroka, između ostalog.

8. Konfučijanizam [Tao, 600. p.n.e] 6.4 miliona sledbenika

Konfučijanizam je kineski skup filozofskih i etičkih uverenja podučavanih od strane Konfučijea. On je imao ogroman uticaj u istočnoj Aziji sve do 21. veka. Raspravljan tokom perioda zaraćenih država i zabranjen za vreme kratkotrajne Ćin dinastije , konfučijanizam je izabran od strane cara Vu Hana za potrebe  političkog sistema da upravlja kineskom državom. Postoji veliki opus konfučijanskih tekstova koji uključuju I Ching seriju božanstava i niz knjiga o poeziji, ritualima, muziku, i još mnogo toga. Konfučijska doktrina je ostala redovno  kinesko pravoslavlje dva milenijuma, sve do 20. veka, kada je napadnuta od strane radikalnih mislilaca kineskih kao avangarda predmodernog sistema i prepreka modernizaciji Kine, što je na kraju kulminiralo represijom tokom Kulturne revolucije u Narodnoj Republici Kini. Konfučijanizam ima za cilj ne samo čovekove vrline, već čoveka koji  uči i ima dobre manire. Savršen čovek mora kombinovati kvalitete sveca, naučnika i džentlmena. Konfučijanizam je religija bez pozitivnog otkrivenja, sa minimumom dogmatskog učenja, čije je popularno bogosluženje centralizovano u obredima za mrtve, u kom se pojam dužnosti produžava izvan sfere morala tako da se prihvati skoro svaki detalj svakodnevnog života.

9. Đainizam [zainteresovan za darmu, 600. p.n.e] 4,2 miliona sledbenika

Đainizam je jedna od najstarijih religija u Indiji i ona je postojala uporedo s hinduizmom uprkos tome što joj je pripadala manjina od manje od 1 % stanovništva. Religiju je osnovao Mahavira (“Veliki junak”) , koji se smatra najnovijim u dugom nizu od 24 nastavnika koji su doveli Đainizam svetu tokom različitih epoha. Ovi nastavnici propovedaju veru u prosvetljenje kroz štednju i odbacivanje sveta. Đaini ne veruju u boga i oni traže oslobađanje od beskrajnih reinkarnacija kroz strogo samoodricanje. Đainizam takođe stavlja veliki naglasak na nepovređivanje živih bića i često su njihova usta prekrivena muslinom da bi se sprečilo slučajno gutanja insekata. Mnogi Đaini takođe koriste malu četkicu da pometu tlo ispred sebe tokom putovanja, tako da slučajno ne zgaze neko stvorenje. Glavni verski tekst Đainizma se zove Agama. Agama je drevni Đain udžbenik. Bilo je mnogo Agama u davna vremena, ali kako je vreme prolazilo, mnogi od njih su izgubljeni ili uništeni. U ovom trenutku, 45 Agama su dostupne. Agame su napisane na prakrit jeziku. Njih čitaju i proučavaju samo Đain monasi (sadui). Sveta literatura nije bila zapisana do 500. p.n.e. Postoje dve glavne vrste Đaina, u Digambarasu i Shvetambarasu . U Digambarasu imaju mnogo jednostavnije rituale i preziru zemaljske stvari do te mere da muški monasi žive potpuno goli.

10. . Šinto [Tao, 300. p.n.e ] 4 miliona sledbenika

Šinto je verski sistem koji potiče iz Japana i koji ima uticaje iz budizma i drugih kineskih religija. Šinto ne priznaje svemoćno božanstvo i on  je raznovrsni skup tradicionalnih rituala i ceremonija, više nego sistem dogmatskih verovanja ili etike. Šinto prepoznaje različite bogove (Kami) koji su ovlašćenja prirode, pre svega u vezi sa stvarima kao što su životinje, drveće, planine, vrela, stene, sunce , a ponekad i preci. Žrtve se prinose bogovima i kasnije bivaju pojedene. Šinto rituali uključuju ples i sveštenici blagoslove darove bogovima sa grančicama sa svetog Sakaki stabla uronjenim  u svetu vodu. U nekim delovima Japana, žene šamani padaju u trans i govore za bogove. Šinto nema osnivača ili kanon verskih tekstova, ali napisana Šinto mitologija se pojavljuje u ranim delovima knjiga iz osmog veka “Kojiki ” (“Zapisi o drevnim stvarima,” završeno 712. n.e) i “Nihon Shoki” (“Hronike Japana,” završeno 720. n.e), koje beleže ulogu kamija u stvaranju Japana i japanske carske loze.

http://balkankomuna.com

2 comments on “TOP 10 ORGANIZOVANIH RELIGIJA I NJIHOVA OSNOVNA VEROVANJA

  1. Spoštovani.
    Hvala za podatek o številu verskih skupnosti. 4.200 skupnosti JE zelo VELIKO. Težava je v tem, da so vse zgolj dogme in prevare, ki ne stojijo na resnici. Čas je za resnico, saj ni pomembno kdo ampak je pomembno KAJ. ALI JE PODATEK O ŠTEVILU VERSKIH SKUPNOSTI RESNIČEN in kako ga je kdo oblikoval. Kakšne in kolikšne so meje verskih skupnosti, ki za njih razglašate njihovo število?
    In vse prinašajo lažno resnico, njihovo, torej relativno resnico. OSMIŠLJANJE bi se z največjim veseljem srečalo s slehernim od njih, da bi ga lahko preverili njegovo RESNIČNOST in resničnost sleherne od teh tako množičnih verstev.
    Zanimivo, da ljudje tako radi verjamejo v izmišljene NEREALNE, NERESNIČNE DOGME. To seveda pove veliko, največ pa o tem koliko človek in ljudstvo razmišlja o življenju, ki ga IZGUBLJA. Nezavedanje o VEČNEM BioUmnem ŽIVLJENJU JE IZJEMNO. Zato pa je verjetno pojasniti kako je z RESNICO o nastanku življenja in kako je z umiranjem. Smrti, sedaj že verjetno sami veste sploh ni.
    Si zmorete predstavljati kako veliko zanimanje obstaja za RESNICO, če se je toliko ljudi odločilo in iskalo lažne zgodbe o življenju, nastanku in urejanju življenja?
    Če toliko ljudi lahkotno verjame v dogmatične zgodbe si je možno predstavljati kako zelo bo človek in človeštvo veselo RESNICE? Kdo je ne bi hotel? Kdo ne bi hotel seme rešiti pred umrtjem in boleznimi, ki so posledica napačnih sklepanj o resnici človeškega dogajanja? Zelo zanimivo je, da kljub tolikšnim pokazateljem, kot jih sleherni trenutek vidimo ali kako drugače zaznamo, človek ni opazil EVOLUCIJSKE CIKLIČNE VEČNOSTI, ki se NADALJUJE v BioUmno večnost.
    Ponovno vam sporočam pesem „Resnica življenja“. Premislite kaj piše. Znebite se strahu, dovolite si dovolj iskrene RESNICE za mirnost v kateri človek zmore popolnoma vse. Le pravilno se je potrebno urediti.

    RESNICA življenja

    Enačba
    Jaz RESNICA = jaz KDO + jaz KAJ,
    pove,
    kako uresniči se OSMIŠLJANJE,
    ki življenje v umrljivo ali BioUmno stke.

    Pravilo
    Bilijon neznank, enačba ena sama,
    koren večno BioUmnega življenja
    skriva se v RESNICI pravilnega
    OSMIŠLJANJA.

    Koren umrtja
    Jaz KDO = Jaz RESNICA – jaz KAJ,
    OSMIŠLJA se v ciklični značaj.
    OSMISLITEV, ki pove,
    kdo živi zato, da le umre.

    Koren življenja
    Jaz KAJ = Jaz RESNICA – jaz KDO,
    OSMIŠLJA se v življenje večnostno.
    OSMISLITEV, ki z Resnico osmišljuje
    in življenje v večno, v BioUmu, oblikuje.

    (NiNNaN, Ptuj, 30.01.2015)
    p.p.:
    Pravica.
    Lahko razumeš pa RESNICO,
    z vso pravico svojo, relativno.
    Upoštevaj, v lastno dobro, le:
    Newton, Einstein vedela sta že,
    relativno, brez RESNICE ne uspe!

  2. uocljive su analogije u nastajanu naznacenih i drugihreligija (vjera i sekti) i jos uvk iraje proces stvaranja razvoja idelenja isti.ovaj proces nece jos dugo trajatii natace procesi sazimanja i rastvaranja istih kroz procese razvoja duhovnih tehnnologija i informacija i i sticanja istinitih spoznaja i prelaska procesa stvaranja u procese rastvaranja na cisu neispoljenu cictu cvest i neispoljenu svemirsku inercijui ti se procesi smenjuju vecno

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s