391783_2865121421124_920147651_n

UBIJANJE ZIVOTINJA JE SMRT LJUDI – TEKST IZ UNIVERZALNOG ZIVOTA – I BOG JE PROTIV UBIJANJA ZIVOTINJA

IZVODI IZ BROŠURE: Dakle tako je, kako je; čovek propada zbog svog ponašanja protiv zakona života. Hiljadama godina ljudska zlodela i zlobe viču do neba. One sada počinju da deluju. Žetva jasno pokazuje znake setve. Poneko misli: „Ne postoji Bog. Da postoji svemoćan i mudar nebeski Otac, On ne bi dopustio sve što je negativno i što se danas dešava u svetu.“ Možda su crkvene starešine potajno istog mišljenja. Crkva hrani tvrdoglave tragaoce za istinom oprobanim crkvenim izgovorom: „Bog ne dopušta da se zagleda u Njegove tajne“. To što se dogada sa životinjama i prirodnim carstvima, svakako više nisu nikakve tajne. Poznato je da je čovek pokretač tih okrutnosti. A čovek govori: „Zašto se Bog ne umeša? Zašto On ne pomaže?“ Kome bi trebao Bog da pomogne? Treba li On da da više snage životinjama u prirodi kako bi one mogle bolje da izdrže mučenja i da budu još radikalnije iskorišćavane, klane i ubijane zbog profita? Time bi On pomogao „knezu okrutnosti“  koji je od Zemlje načinio dolinu suza. – Ili Bog treba da ubija ljude, slično kao čovek životinje? U tom slučaju životinje bi tada imale svoj mir bez ljudi! – Ili Bog treba da jača čovekov organizam kako bi mogao bez štete da podnosi još više nezakonitu hranu i sredstva za uživanje, uzročnike bolesti, otrove, genetski manipulisane materije i zračenja ljudske zlobe? Treba li On dakle da podupire pristalice kneza podzemlja u njegovoj bezbožnoj raboti? – Pritom se postavlja pitanje: ko ne pristaje sa njim? Ko veruje u crkvu i njeno propovedanje o Božjim tajnama, taj je izabrao. Ali nije izabrao Boga, jer Bog govori ljudima otkad postoji čovečanstvo. Bog, Duh beskonačnosti, ljudima je uvek iznova govorio preko proroka. On je govorio svim generacijama. On se objavljivao preko prosvetljenih muškaraca i žena i preko proroka. Preko Mojsija Bog, Večni dao je ljudima Deset Božjih zapovesti. Pre dve hiljade godina On je poslao na Zemlju Svog Sina, Isusa, Hrista, koji nas je učio Govoru na Gori. Bog, Svemogući, nije ostavio ljude bez Svoje reči. U svim vremenima u ljudskoj istoriji, uvek se ponavljalo: „I Bog reče …“ U proteklih dve hiljade godina objavljivao se i objavljuje se Isus, Hrist, Spasitelj svih duša i ljudi. Ali u svim vremenima masa ljudi nije slušala neposrednu reč Božju. Mnogi ljudi, čak i oni koji sebe nazivaju hršćanima, još i danas se ponašaju slično kao u paganstvu.

 

Oni su verovali i veruju u ono što je sveštenička klasa i nauka oglasila, oglašava i saopštava kao istinu. U paganstvu ljudi su se vezivali za rituale i kultove, verujući da je crkvena tradicija život. Isus nije ljude učio tradiciji jer je ona kruta i nazadna. Bog je evolucija, a čovek je ostvaruje ispunjavanjem Božjih zakona. U slikovitoj priči o talentima, imamo dokaz da je Bog evolucija a ne tradicija: To je kao kada čovek polazi u tudjinu, doziva sluge i predaje im svoju imovinu. Jednome daje pet talenata srebrnog novca, drugome dva, a trećem jedan: svakome prema njegovoj sposobnosti. I zatim ode na put. Sluga koji je dobio pet talenata odmah poče da radi sa njima te tako zaradi i drugih pet. Isto tako onaj koji primi dva talenta, zaradi druga dva. Ali onaj koji primi jedan talent, ode i iskopa rupu u zemlji i tu sakri gospodarev novac. Posle dužeg vremena dode gospodar pomenutih slugu i zatraži od njih račun. Onaj koji je primio pet talenata, pristupi i donese drugih pet talenata i reče: „Gospodaru, predao si mi pet talenata, a ja sam, evo, zaradio i drugih pet“. Tada mu reče gospodar: „Dobro, verni i dobri slugo. Bio si veran u malom, zato ću te nad mnogima postaviti: Udji u radost gospodara svoga!“ Kad pristupi onaj koji je primio dva talanta, reče: „Gospodaru, dao si mi dva talenta; evo, zaradio sam još dva“. Tada mu gospodar reče: „Dobro, verni i dobri slugo. Bio si veran nad mnogima, zato ću te velikim postaviti: Udji u radost gospodara svoga!“ Kad pristupi onaj koji je primio jedan talent reče:“ Gospodaru, znao sam da si tvrd čovek; da žanješ gde nisi sejao, i skupljaš gde nisi vejao; pobojah se, odoh i sakrih tvoj talent u zemlju. Evo ti što je tvoje. Tada mu reče gospodar: „Zli i lenji slugo, znao si da žanjem gde nisam sejao i da kupim gde nisam vejao, prema tome trebao si da uložiš moj novac kod menjača kako bih ja posle dolaska uzeo svoje s kamatom. Zato: oduzmite mu taj talent i podajte ga onome koji ima deset talenata! Jer svakome koji ima, daće se još pa će preteći, a onome ko nema oduzeće se i ono što ima. Nekorisnog slugu izbacite u tamu, tamo će jaukati i škrgutati zubima. Institucija crkve i njeni vernici nisu zakopali samo jedan talent, nego sve talente što su ih Bog, Večni, i Njegov Sin, Isus Hrist, dali ljudima. A svi oni koji pripadaju instituciji crkve, koji su plivali zajedno u struji tradicije, mislili su i postupali isto kao i crkveni velikodostojnici, jer su ih sledili. Imajući u vidu današnju situaciju može se reći: „Kako struktura moći crkve, koja se nasukala na svoju tradiciju, tako i crkveni vernici, država, koja crkvenim poglavarima vezuje cipele, i nauka koja manipuliše životom, svi, svi su izneverili.

Dve hiljade godina posle Hrista očigledno je da ono što su kao istinu objavila tri moćna „andjela vesnika“, zarobljeni svetovnim i vezani tradicijom, crkva, nauka i država, nisu doneli ništa. Kako izgleda bilans? – Medu ljudima je nezadovoljstvo, laž, prevara, nasilje, borba, strah i očajanje. Širi se svakojaka beda i nevolja. U zemlji, na njoj i nad njom više ništa nije onako kao što je nekada Bog dao čoveku. Sebičnost, samovolja, pohlepa i nemilosrdnost oskrnavili su prirodu, zagadili je, razorili, zatrovali, izmučili i umorili. Princip navigacije ptica, riba i svih životinja mora, reka i jezera poremećen je delovanjem čoveka. Mora i ostale vodene površine ispunjene su dubretom, otpacima, nečistoćom i hemikalijama svake vrste, zagadjene naftom i izlivene, postale su klopkama u kojima izumire život. Životinje na zemlji i u njoj pate, i jadno propadaju zbog moćnog razmetljivca, čoveka, koji se sasvim postupno sam guši u svojoj ego-zabludi. On im osporava dostojanstvo, koje kod sebe samoga smatra nedodirljivim, ali zato ponižava životinje okrutnim ogledima; osporava im pravo na slobodan razvoj, koje traži za sebe. A životinje muči u uskim kavezima i torovima za masovni uzgoj i za industrijsku proizvodnju mesa; on im osporava pravo na porodicu oduzimanjem teladi od krava a pre svega osporava im pravo na život, da bi ih bezobzirno klao, mada je u medjuvremenu dokazano da mesna hrana nije neophodna za zdravu ishranu, štaviše nezdrava je i štetna.

Iako čovek i njegova dela idu u susret propasti, on još uvek veruje da polaže pravo i vlast nad svima, za sve one za koje veruje da su ispod njega. U poslednjih dvadeset i pet godina Duh Božji ponovo opominje čovečanstvo preko Svoje proročice, koju On, Sve-Jedan, naziva Svojom proročicom i izaslanicom. Bog poziva ljude da spoznaju život i pokaju se. Isus Hrist je preko proročke reči učio ljude i putu ka Njemu, jer je On život u Bogu, Večnome. Govorio je o čišćenju čula i čulnih strasti, pri čemu je osudio mesnu hranu i pozvao ljude da postepeno malo po malo izostave da jedu meso. „Malo po malo“ znači da postepeno čiste čula primenjujući Deset Božjih zapovesti i Hristovu Besedu na Gori. Hrist je medutim jasnim rečima govorio i o Apokalipsi što će se sručiti na čovečanstvo onda, kada ono bude preziralo život koji je On, ukoliko čovek i nadalje muči, zlostavlja, kolje i jede životinje, a one su čovekova mala braća i sestre, samo zato da bi zadovoljio svoja ogrubela čula. Danas je Božja reč lako dostupna svakom čoveku na celoj Zemlji, jer Duh Božji je moguće čuti na celoj Zemlji.

Prošlo je dosta godina od kako Njegova reč objave struji u svetu preko mnogih radio i televizijskih kanala. Dosta knjiga i kaseta prevedeno je na razne jezike, i mogu se dobiti u svim zemljama zemaljske kugle. Na Internetu se takode može pročitati Njegova poruka. Kao u svim vremenima u kojima je Bog govorio preko proroka mnogi ljudi prepoznaju istinu, ali da prate Isusa Hrista, nedostaje im istrajnost. Više ljudi znaju za izreku: „Ko neće da sluša, mora da oseti.“ Otprilike godinu dana pre nego što je započela nesreća ubijanja stotine hiljada životinja obolelih od BSE, kao i od slinavke i šapa; Večni je rekao da je Zemlju sa svim životinjama i biljkama koje je On nekad poverio ljudima, uzeo i uzdigao ih k Sebi. To se dogodilo zato, što je čovečanstvo hiljadama godina zlostavljalo, zagadivalo i na razne načine opterećivalo: prirodu, biljke, životinje, minerale, vodu, vazduh, dakle celu Zemlju; pa ipak i nadalje čovek na zverski način muči i ubija životinje – čak i život u zemlji, najmanja živa bića – i na taj način prezire prirodne zakone ne odričući se da jede životinjske leševe. Božje reči izmedju ostalog glase: „Dosta je sa zlodelima, ljudskom zlobom, s gresima protiv hraniteljke ljudi, Majke Zemlje! Bog je rekao (u godini 1999.) i: Bedna stvorenja koja veruju da mogu nadigrati Stvoritelja moraće uskoro shvatiti da im se Majka Zemlja više ne pokorava. Zemlja je sad Moja i činiće ono što je Moja volja. To znači da će im uzroci, prestupi ljudi protiv Majke Zemlje, sve brže dolaziti kao posledice.*

 

Otada se alarmantni dogadaji u celom svetu nižu jedan za drugim. Je li to slučajno? U nastavku nekoliko najočiglednijih primera za podsećanje: – Mozambik, Zimbabve, i ostala područja Južne Afrike nedeljama trpe poplave velikih razmera. Neposredno je pogodeno pet miliona ljudi, više od sto pedeset ih je poginulo, pola miliona je bez krova. Šire se kolera, malarija i ostale zaraze. – Na severu i severoistoku Indije blizu hiljadu pet stotina poginulih usled teških poplava. – Mongoliju pogada najoštrija zima posljednjih pedeset godina. S govedima i konjima izumire način života i kultura dva miliona i četiri stotine hiljada nomada. – Cikloni na Pacifiku i Severnom Atlantiku. I na našim geografskim širinama uraganske oluje pričinjavaju pustošenja, naročito u biljnom i životinjskom svetu. – Katastrofalne suše u Kini i Indiji: žene često moraju sa svojim krčazima da pešače i po dvadeset kilometara daleko po okamenjenoj, ispucanoj i vreloj zemlji da bi oskudno snabdevale vodom svoje porodice. Nisu pogodjeni samo ljudi. Goveda skapavaju na hiljade. Mali posednici gube osnovu svoje egzistencije. – Šumski požari u Grčkoj i Rusiji besne nedeljama. Isto tako na zapadu USA i Novog Meksika dugo traje period suše. Izgorelo je mnogo hiljada kvadratnih kilometara šume.

Hiljade ljudi moraju da se evakuišu. – Širom sveta raste temperatura. Tope se ogromne ledene mase na jugu i severu Zemlje, naročito glečeri. Nivo mora raste. Niska područja – takodje na zapadu i severu Nemačke – dugoročno se smatraju ugroženima. – Magnetno polje zemlje stalno se znatno koleba i ukupno postaje slabije. Ptice selice bez orjentacije lete u pogrešnom smeru. – Magnetni severni pol od 19. veka do danas pomakao se za više stotina kilometara. Naučniči govore da je moguće da Zemlja ide u susret iskakanju polova. Još u 80-im godinama čuli smo od Duha Božjeg da zemljina osa već pokazuje prelom. Neće samo naša planeta doživeti promenu polova. Doba Duha nadolazi moćno. Kraljevstvo Božje na ovoj Zemlji, prihvatiće samo ljude Duha. Oni su odložili svoje promene polova – programe sebičnosti, htenja da se bude i da se ima. Oni u svemu iskazuju čast Bogu, žive i deluju prema Njegovoj volji. Oni ispunjavaju zakon, Boga, u svojim osećajima, osećanjima, mišljenju, govoru i postupanju. Katastrofe Zemlje su ogledalo i slika katastrofe čoveka. Ni elementarne snage – vetar, voda, zemlja i vazduh – više se ne pokoravaju čoveku. One stresaju ono što im je čovek nametnuo: agresije, razaranja, zagadjivanja, misli o materijalnom korištenju i iskorišćavanju. Čoveka pogadaju posledice njegovih uzroka. Tako je poslednjih godina bilo žive vulkanske aktivnosti i potresa. Šta je uzrok tome? On leži opet u čoveku. Zemlja ima za cilj da profini sebe; ona pokušava od svega što se raspada da stvori novo. Tako od fosilnih prašuma nastaju nafta i ugalj. Umesto da Zemlji pomognemo, npr. da čistimo šume i da iskoristimo drvo, mi iskorišćavamo Zemlju. Uzimamo naftu za svoje svrhe, za profit onih koji je skupo prodaju. Isto tako Majci Zemlji oduzimamo ugalj, minerale, kamenje i drugo. Kako će se ponašati ljudsko telo iz kojeg se namerno izvade organi tj. odstrane operacijom? – Dakle ne treba da se čudimo što Zemlja podrhtava i trese se u groznici. Zaraze su u napredovanju širom sveta. I bolesti za koje se smatralo da su suzbijene, opet se pojavljuju. Delimično sa varijantama uzročnika koji su otporni na raspoložive lekove. – Stotine hiljada ljudi godišnje samo u jugoistočnoj Aziji oboleva od malarije. Jedan posto od njih umire. Sada se prenosilac malarije, jedan komarac, može sresti u Evropi i u Severnoj Americi.

– Mnoge epidemije nastaju iz životinjskog carstva koje čovjek istražuje: BSE; virusi kokošijeg i svinjskog gripa iz Azije; aids od majmuna iz Afrike, kuga ponovo dolazi. U Rusiji se širi epidemija tuberkuloze. – Izumiranje vrsta se nastavlja. Dnevno izumire do sto trideset životinjskih i biljnih vrsta. U ovom vremenu – usled zračenja božanskog svetla, preko saveza Boga sa Zemljom i životinjama – sve se pokreće i sve postaje očigledno. To što služi Duhu Božjem na Zemlji postaje vidljivo; isto tako se obelodanjuje satansko. Svetlo istine iznosi sve na videlo, kako u velikom tako i u malom, u životu pojedinca. Ono suprotno, što je protiv Hrista, lako se prepoznaje kakvo je. Ludilo ljudi našlo je izraza u kravljem ludilu. Zaštitnici životinja upozoravaju da se životinje rasplodjavaju uz pomoć državnog novca. Oporezovani platiša je dakle uvučen u to ludilo, hteo on to ili ne. To se ne može opravdati da je moralno ili etički! Sada se jadikuje zbog toga što se mnoga goveda ubijaju zbog BSE-a. To je dvolično. Zašto drže toliko životinja? Da bi se malo pomalo pojele, da se ne kaže požderale. Kada se životinje drže da bi se pojele, to se ne slaže s dostojanstvom čoveka kao Božjeg deteta. Tada se može govoriti samo o „žderanju“. Uostalom: Kada posmatramo životinje kako jedu, automatski se postavlja pitanje: „Žderu“ li životinje, ili žderu ljudi? Posmatrala sam; životinje jedu! Nečovek je žderač leševa. I to višestruko. Jer to što je bilo sadržano u životinjskom brašnu, hrani za životinje, nemoguće je opisati: otpaci iz klanica, veterinarskih ordinacija i eksperimentalnih laboratorijama sa životinjama; jednom je bila pridodata ljudska placenta; čak leševi laboratorijskih pacova farmaceutske industrije kojima su bile ubrizgane kancerogene hemikalije, završili u životinjskim jaslama, isto kao i nasukani kitovi koji su bili puni štetnih materija kao DDT i PCB. Oni su trebali biti uklonjeni kao opasan otpad. Ali opasan otpad je bio samleven, skuvan i ispresovan pa stavljen pred goveda i svinje. Tako se sve završilo u nedeljnom pečenju na čovekovoj trpezi. Na početku i na kraju prehrambenog lanca su otrovni leševi. Čovek – kanibal (mesožder). Sada se mnogi ljudi distanciraju od mesa. Otpad, što smo ga sami stvorili, uzimamo sa uživanjem najviše preko prehrambenog lanca. Naš izmet, naš talog i produkti otpadaka dolaze na polja kao mulj iz mašina za prečišćavanje. Ugušićemo se u sopstvenoj prljavštini. Tada se obraćamo za pomoć gospodinu doktoru koji je zaražen istim ili sličnim sredstvima za jačanje.

 

I polja, više ili manje, pate od BSE, jer i ona su prepuna štetnih materija koje su dovele do BSE. Upotreba naših sastvorenja postaje sve opasnija. Mesojedi koji su se odrekli govedine morali su da utvrde da ni svinjetina nije više sigurna, jer su cela krda bila kljukana antibioticima. A ko je hteo da predje na ribu, saznao je iz Brisela da su ribe iz Severnog i Baltičkog mora zagadjene dioksinom. Čovek se više ne može pouzdati ni u domaće šarane i pastrmke, jer ih hrane s mrtvim srodnim vrstama iz Severnoga i Baltičkog mora. Na kraju je bilo zatvoren i prelaz na živinu: Savezna uprava zdravlja nije isključila mogućnost prenosa BSE ni kod gusaka, a ni kod pataka. Čak kod nojeva, čiju su upotrebu mnogi izabrali, otkrivene su nedavno iste rupe u mozgu, kao kod goveda inficiranih BSE-om. Sve više životinja onemogućavaju pohlepu čoveka. Ova brošura je besplatna! Možete je naručiti direktno od izdavača u našoj On-Line Knjižari Strast za mesom očigledno se ničim ne može opravdati: kako mesožderi jedu više živinskog mesa od govedine i svinjetine, na mnogim mestima nastaju velike farme za tov živine. Zaštitnici prirode i životinja zvone na uzbunu. To što se odigrava u tim živinarskim farmama, u kojima na najužem prostoru moraju da žive do četrdeset hiljada životinja, nije moguće opisati: životinje se medjusobno zbog agresije i straha kljucaju do krvi, zbog toga im spaljuju kljunove ili odsecaju prste. Mnoge obolevaju pa se preventivno upotrebljavaju tone antibiotika. Zaštita životinja je izneverena – ali to ne brine potrošača koji sa uživanjem mljacka i jede svoje ugojeno pile! Na posebno jeziv način, sa sudbinom životinja povezani su od pamtiveka – lovci. Oni opravdavaju svoj krvavi lov time što navodno brinu za ravnotežu u prirodi. Smatraju da bi bilo previše životinja, ili da bi jedna životinjska vrsta mogla da preovlada. To se medutim ne potvrdjuje posmatranjem u pretežno nenaseljenim područjima Zemlje. Novija istraživanja ekologa su pokazala da životinje raspolažu unutrašnjim mehanizmom za regulisanje rasta populacije. Tako je na primer kod slonova utvrdeno da o stopi rasta ne odlučuje ni glad ni smrt, već promena ženskih životinja na početku polne zrelosti.

Ako preti prenaseljenost, stopa radanja opada. Slično je utvrdeno kod jelena, losova, jarčeva i ostalih velikih sisara. Isto tako i mnoge ptičje vrste, prema gustoći svoje populacije, suzdržavaju se od izleganja jaja. Ako se usmrti mnogo pripadnika vrste, tada u akciju stupa rezerva, jedinke koje inače ne izležu jaja, i opet raste više životinja nego što ih je postojalo pre ubistva ptica. Nijedna vrsta se ne razmnožava bez mere i cilja. Naseljavanja se ne ograničavaju spolja lovom i ubijanjem, nego unutrašnjom merom. Za takvu svrhu, dakle lov nije samo neprikladan, nego i potpuno nepotreban. U brošuri „Gabrijelina Zadužbina. Samilosno delo ljubavi prema bližnjem, prema prirodi i životinjama“, na str. 12 čitamo šta o tome kaže premudri Bog i svemogući Stvoritelj univerzuma: Životinje u šumi i polju su bez zavičaja, jer podmukli lovci vrebaju stvorenja – plen, da bi ih usmrtili. Mnogi ljudi pogrešno misle da oni moraju da održavaju ravnotežu u prirodi. Bog reče: Ja Sam ravnoteža u celokupnoj beskonačnosti, a isto tako i u prirodnim carstvima Zemlje. Nisu Mi potrebni umišljeni ljudi, koji veruju da moraju da održavaju ravnotežu. Čovek zbog toga ne mora da bude veštački razbojnik da bi zamenio „prirodne neprijatelje“. On ometa samo unutrašnju harmoniju prirode, raskida zajedništvo životinja, razara njihove prebivališta i mesta ishrane i tako izaziva brojna kretanja izvan prirodnog ritma. Kod divljih svinja npr. lovci prvo uzimaju na nišan i odstrele krmaču koja u čoporu ima vodeću ulogu. Da se time se ne samo ometa, nego čak i razara socijalna struktura životinja, zeleni kaput ne mari. Jedan profesionalni lovac o tome objašnjava: vodeća krmača je vodja i organizator.

Ko je ubije, taj razara socijalnu strukturu celog čopora. Njen odstrel ostavlja za sobom nesredjenu gomilu koja u svojoj dezorijentaciji počinje nekontrolisano da luta i razmnožava se, pa tako pravi štetu u polju. (SZ, 16.12.2000.) Zaista to je dobar primer koji pokazuje kako lovac „održava ravnotežu prirode“! Da li ste saznali kako se ostvaruje sretan lov i šta konzumirate kao lovačku zahvalnost? Kod zečeva npr. lovac traži svoju „sreću“ u naboju sačmom koja žrtvi prorešeta ne samo kožu, već i nervni sistem ispod nje. Zečevi se previjaju od bolova i često viču kao mala deca. Tada se približava ponositi lovac i dovršava ubijanje životinje koja cvili – batinom, drškom noža, kundakom svog oružja, ili ivicom dlana; naravno da je potrebno više udaraca, dok lovac ne „uspe“. Ni u kom slučaju to nisu nedopušteni ispadi, već se tako preporučuje na tečajevima za lovce. Sretan lov! Zahvalnost lovcima možete pokazati tako što ćete uživati u datom zečjem pečenju. Tu i tamo pritom ćete zagristi još po neko zrno sačme. Možda ćete sledeći put misliti kako biste se osećali kada bi vam neko pod kožu nabio sedamdeset i pet takvih sačmi i kad bi vas posle toga usmrtio kundakom. Možda ćete sebi nakratko predstaviti i zeca kako je razrogačenih očiju i podignutih ušiju poskakivao po livadi, kada ga je pogodio smrtonosni hitac, da biste ga vi mogli pojesti.

 

Ne želite li se ubuduće, radije odreci tog obroka?! Na srne i divlje svinje junačni lovac ne puca jednostavno patronama, već mecima što se povećavaju u unutrašnjosti pogodjene životinje, odnosno dele se (ekspanzivni meci) ili iskrivljuju (deformirajući meci). Zašto? Da bi iz ustreljene životinje izbilo što je moguće više „znakova za traganje“ – krv, sadržaj želuca ili creva, dlake, komadići kostiju i dr. To treba da olakša traganje za ranjenom divljači koja još nije mrtva. Da ne bi divljač pri tom „traganju“ opet pobegla, puštaju je da nekoliko sati „boluje“, kako kažu lovci. Tek onda pronadju umiruću životinju, i konačno je ubijaju hicem iz blizine. Umesto tog načina ubijanja u lovačkoj tradiciji je i klanje životinje. Velik deo kopitara, npr. srne, jeleni, lopatari, divokoze, divlje svinje, umiru na taj način što se satima dugo muče. Kad je životinja na kraju mrtva, odmah je „rasparaju“. Creva i ostale iznutrice čupaju se još iz toplog tela. Postupanje lovca u tom trenutku se jedva razlikuje od postupanja krvoločne grabežljive zveri, što obično označavamo kao „bestijalno“. Sve to važi za „lovački tradicionalno“. Kad naručujete svoje sledeće srneće pečenje, razmišljajte o tome koliko dugo je Vaša žrtva za jelo nastreljena i skoro onesvešćena od bolova, hramala kroz šumu, kako bi ostavila svoje „znakove za traganje“. Patnja što je ranjena životinja doživljavala dovela je do proizvodnje i izlučivanja hormona i još uvek se nalazi u Vašem pečenju. S njim Vi jedete i patnju. Hoćete li to stvarno? Više od trista hiljada lovaca u Nemačkoj preko godine unose nemir, strah, stres, nered, patnju i smrt u šume i polja. Trinaest do petnaest hiljada životinja svakodnevno biva ustreljeno iz udobnih čeka ili zamkama ubijeno na okrutan način; često u neizmernim mukama kada pogodene i ranjene leže uokolo, ili se u gvozdenim klopkama koprcaju dok ne izdahnu. Životinje zapravo nemaju šansu da se bore za svoj život. Reč „lov“ koliko god da je loša, prikazuje se kao ublažavanje. Uistinu radi se o strasti za ubijanjem. „Lov je uvek jedan oblik rata“, rekao je Gete. „Lovstvo je sporedan oblik ljudskog ludila“, utvrdio je Teodor Hes, prvi predsednik Savezne republike Nemačke.

On je kao nelovac morao da ide u lov s diplomatama. „Od ubijanja životinje do ubistva čoveka je samo mali korak“, rekao je ruski pisac Lav Tolstoj. Mnogi ljudi to slute. Ankete potvrduju sve veće odbijanje ljudi da idu u lov. Više od polovine stanovništva – dve trećine svih žena – odbija masovno ubistvo u šumama. U 2000-toj godini mediji su objavili neobično mnogo nesreća u lovu. Nekoliko primera: Lovac ustrelio lovca. Rim – Tragična nesreća u lovu kod Cunea (Severna Italija): 39-godišnjak u lovu na divlje svinje, greškom pogodio svog prijatelja. Od tuge, ispalio je sebi metak u glavu. Dvojicu muškaraca pronašli su tek posle dva dana. Drugi dogadaj: Jedan lovac ubija drugoga. Metak se odbio od kamen: tragične su krajnje okolnosti nesreće u lovu u Madarskoj u kome je bio ubijen 54-godišnji apotekar iz Bad Neustadta. Kao što je javljeno, otac porodice s prijateljima je lovio divlje svinje. U izveštavanju madjarskih novina, 54-godišnji lovac i jedan kolega lovac iz susednih čeka pucali su na divljač. U pokušaju da ponovo pogode već pogodenog vepra, metak iz oružja lovca odbio se od kamen u pravcu druge čeke, i pogodio je apotekara pravo u srce. (Beli konj Br. 8, april 2000.) Die Broschüren Der Prophet und die Gabriele-Briefe sind zu bestellen für 1,- Euro für die Tiere! (Wenn nicht, dann kostenlos…) Novine Beli konj ovako sažeto prikazuju nekoliko sličnih dogadaja: Serija nesreća. I lovci žive opasno. Ovogodišnje otvaranje lova na jelene u Sjedinjenim državama doživelo je totalan poraz. Ovoga puta medu mrtvima – pored hiljade jelena – bilo je i devet lovaca. U saveznoj državi Njujork dva lovca su bila greškom zamenjena životinjama i ubijeni su. Jedan je od uzbudenja doživeo srčani infarkt, četvrti je pao s čeke i slomio vrat.

U Viskonsinu je takode bio ustreljen jedan lovac, a četvorica su doživela smrtonosne srčane infarkte. U državi Njujork vlasti su zbog sve većeg broja jelena, tražile od lovaca da odstrele što više životinja. I na Novom Zelandu je jedan lovac doživeo nesreću u lovu – od svog psa. Upravo kada je hteo da zakolje ubijenog vepra, njegov je pas skočio na pušku koja je ležala na zemlji. Bila je puna i otkočena i metak je pogodio lovca u koleno. On se dovukao do puta i tamo je čekato šest sati dok ga nisu našli. Šta je bilo s ustreljenim veprom, nije pisalo u novinama. Komentar redakcije: To što čovek čini životinjama, vraća mu se nazad. To je odavno poznato. Novije je to da posledica može nastupiti neočekivano brzo. Da li može biti da na ovim primerima imamo posla sa zakonitošću odašiljanja i primanja, s kauzalnim zakonom? Zakon setve i žetve ima pušku koja pogada bolje od svakog lovca! Pre nekoliko godina počeo je sve više i više da ulazi u modu „udoban lov“. Prave se ogradeni prostori, takozvane lovne ograde u kojima se čuvaju npr. divlje svinje, tu se neguju i razmnožavaju. Čak se i goje jer jedu dobru hranu. Dvesta osamdeset hektara u Klopenburgu je veliko lovište, površina koja bi mogla da prehrani petnaest divljih svinja, ali na kojem se drže najmanje trista životinja. Ko je tamo prošetao, imao je dobre izglede da sretne pitome čekinjaste životinje. Neke svinje su bile čak poimence poznate u obližnjem Nirsbahu, na primer krmača Rita za koju se u selu kaže da je rado isprosila „hleb i jabuku od porodica s decom“.

 

Jedan vepar, priča se u selu, pokušao je čak da traži hranu od svojih lovaca … Sve do onoga 31. oktobra prošle, godine oni su prijatno životarili svakoga dana u takozvanoj lovnoj ogradi poslovnog čoveka Ulfa Klopenburga iz Diseldorfa – ne sluteći zbog čega ih je on tamo smestio i gojio… (DIE ZEIT, 22.4. 1999.) Najviši lovac Nemačke, Constantin Freiherr von Heeremann, misli da je moralno i bezgrešno pucati iz zabave na pripitomljene divlje svinje. „Ovde se lovilo čestito. Ovde se lovilo po lovačkom običaju“ uverava on. – Na saveznom danu lovaca, on je objasnio da je po lovačkom običaju lov onaj „koji strahopoštovanje i obzir prema životu uzdiže u lično poštovanje“. To je za čudenje! Tu ipak nešto nije u redu, kaže neiskusni savremenik, obdaren zdravim ljudskim razumom … O „strahopoštovanju i obziru prema životu“ razjašnjenje može dati i sledeći citat iz već spomenutog članka u DIE ZEIT-u: Lovne ograde su prvobitno bile feudalna tekovina koja je pre svega u 16. veku bila u velikoj modi. One su s jedne strane trebale da povećaju broj pogodaka plemićkih lovaca, s druge strane da zaštite polja seljaka od divljači i divljeg lova. Danas takve ograde olakšavaju imućnim lovcima da bez muke, ili dužeg čekanja, izmedu dva poslovna termina dodu u lov. Lovački časopisi vrve od oglasa. „Sto posto uspešan lov! Starinsko ogradjeno lovište divljači u Bavarskoj šumi, kaže se na primer, da se u njemu iznajmljuje odstrel jelena i muflona“.  Zaklonjenost ogradenih lovišta vredi u lovačkoj sredini kao dobar argument prodaje. Tako se mogu „skriveno i potajno, zaštićeno od pogleda javnosti“, doživeti „najuzbudljiviji trenuci godine lova na crvene jelene svih kategorija kao i retke veprove“, tako jedan Allgäujac reklamira svoje ogradeno lovište. Uostalom: Sva ta lovišta nipošto nisu tako feudalna i velika kao ono Ulfa Cloppenburga, o kojem se upravo govorilo. Najmanja su tek veličine sedamdeset i pet hektara, piše DIE ZEIT.

 

S punim pravom se za to može reči: feudalne tekovine, i lovne ograde, su tu zato da bi se životinje podmuklo ubijale. Jedan savet svim vegetarijancima i onima koji su na putu da postanu vegetarijanci, a koji se ne ubrajaju u feudalnu gospodu, kojoj je potrebna njena tradicionalna lovačka sreća i koja tradicionalnu lovačku zahvalnost vidi i doživljava, izmedu ostalog, u životinjskom kanibalizmu. Po zakonu „Svakoj akciji sledi reakcija“ ili „Svakom uzroku sledi odgovarajuća posledica“ ljudi koji podmuklo ubijaju životinje, doživeće svoju „moralnu“ smrt. Ubijanje životinja je smrt ljudi. Na taj način može izumreti i feudalno gospodarenje ljudi, da na Zemlji postupno nastane sloboda i bratstvo, a isto tako i nov odnos prema životinjama koje su čovekova mala braća i sestre. Ponašanje mnogih lovaca koji ispred svojih čeka okupljaju životinje na jaslama, podseća na scenu iz nagradenog filma „Schindlerova lista“. U tom filmu komandant jednog koncentracionog logora udesio je sebi sportsko zadovoljstvo, izlazeći u rano jutro na balkon svoje kuće koji je nadvisio prostrani koncentracioni logor kao lovačka čeka, da bi potom sasvim spokojno kroz durbin svoje lovačke puške, medu zarobljenicima izabrao jednu ili više žrtava, a onda ih ubijao jednim jedinim hicem. Ljudske žrtve u koncentracionim logorima se ne mogu porediti sa žrtvama životinja u šumama, niti nadglednici logora s lovcima – ali način ubijanja i uživanje u tome su jezivo slični. U spomenutom filmu žrtve su izručene na milost i nemilost ubici, ubica izigrava gospodara života i smrti. Utegnuti precizni strelac nije dopustio da mu iko osporava njegovo pravo na ubijanje; državna vlast je stajala uz njega, dok kasnije nije ipak završio na vešalima. Neka niko ne misli da je to prošlo. Taj scenarij prema životinjama traje i ima svoje posledice. Kada će one pogoditi danas žive Nemce? Jer, to što smo posejali, mi ćemo i žeti. Sa zarazama životinja, to je već počelo. Potencijal agresije, koji je – kao što pokazuje nemačka istorija poslednjih 100 godina – stalno postojao, može se navodno, bez ikakvog rizika, nekažnjeno iskaliti još samo na bezazlenim i bespomoćnim životinjama.

Sigurno nije slučaj da se u delovima Nemačke, npr. u Donjoj Franačkoj za primenjivanje agresivnog potencijala, podižu ogromni streljački tornjevi koji izgledaju kao verne kopije stražarskih tornjeva u koncentracionim logorima. Takvi streljački tornjevi najradije se postavljaju na graniči sa susednim lovištem, da ne bi na bilo koji način neka živa životinja prešla granicu. Čim neko jadno stvorenje makar samo promoli glavu preko granice lovišta, biva uz pomoć durbina ustreljeno bez milosti. Mnogi ljudi ravnodušno posmatraju takvu rabotu brutalnog čoveka, kao što je i većina njih činila u filmu Schindlerova lista kada su ljudi pored njih bili progonjeni i ubijani. Partije koje se danas prse rečju „hrišćanska“ u svom imenu, podupiru podmukli potencijal ubijanja tako, što uspešno uništavaju nastojanje da se zaštita životinja učvrsti u ustavnom pravu, i da se ograniči legalno ubistvo iz pohlepe. Ali onako kao što se fabrikant Schindler u spomenutom filmu naročitim zalaganjem i uz veliki rizik, suprodstavljao moći vladajućih, spasao je mnoge ljude, čije je ime pisalo na jednoj listi, te i danas postoji nada za prirodu i životinje. Gabrijelina Zadužbina. Saamlinsko delo ljubavi prema bližnjem, prema prirodi i životinjama, dobrotvorna organizacija u stalnom rastu, postavila je za cilj da osigura životinjama prostor za preživljavanje i da ih spasava od proganjanja ogrubelih i beskrupuloznih ljudi. Ovoj dobrotvornoj organizaciji stoje na raspolaganju nekoliko stotina hektara zemlje na kojoj merilo postupanja nije brutalnost čoveka, nego poštovanje svih Božjih stvorenja. Ubistvo životinja nekima nije dovoljno. Upravo feudalna gospoda oduzimaju životinjama, izmedu ostalog, i životni prostor. Oni ih nabijaju u usku poljanu i gromoglasno objavljuju da ima previše životinja, da su štete na poljima i u šumama nemerljive. Zbog toga – to je njihova pažnja – životinje se moraju ubijati, o streljanju tu više ne može biti govora.

Dajte životinjama životni prostor, a on im i pripada, tada bi postepeno moglo da prestane ubijanje životinja, i jedva da bi se nastavile šumske štete i štete u prirodi. Na uskom životnom prostoru nema dovoljno hrane. Feudalna gospoda, naravno, ne znaju da glad podstiče očajanje i ne dopušta izbirljivost. Tako je i sa životinjama; one su gladne i zato jedu sve što im je dostupno. U ogradama za divljač, životinje su zatvorene još u užem prostoru, ali samo dok im feudalna gospoda ne zadaju poslednji udarac. Ko hoće feudalnoj vlasteli da prepusti da se sama upropasti, postaće ili će ostati vegetarijanac. Cenjeni sugradani: Nemojte više jesti meso, prepustite ga feudalnoj gospodi, ako oni to hoće! Kad zatim malo pomalo izbije Kreutzfeld-Jakobova bolest, mogu se, ukoliko bude moguće, uzajamno negovati, i eventualno pozvati na molitvu sveštenički red, ukoliko već i on sam ne pati od ćurećeg pečenja. Lovci bi trebali da budu čuvari divljači, čuvari prirode i životinja, oni su postali lovci koji životinje teraju, gone, muče i odstreljuju, gde god ih sretnu. Ova brošura je besplatna! Možete je naručiti direktno od izdavača u našoj On-Line Knjižari Jedna Hristova reč iz Njegovog dela objavljenja u knjizi Ovo je Moja reč*: Teško lovcima, i teško onima koji traže mesnu hranu! I lovci, i oni koji poput ljudoždera proždiru meso životinja, bice mučeni i proganjani od muka i bolova životinja. I oni koji skrnave biljke i minerale, i oni ce trpeti zbog svojih nedela.

 

Što čovek seje, to će i žeti. (str. 120) Ako su vec lovci vrsta s vrlo čudnom, tj. izopačenom prirodom, to se moze s napetošću očekivati šta će se zaista pokazati kada se sveštenici, popovi, ili ostali crkveni dostojanstvenici, koji sebe nazivaju hrišćanima, budu bavili temom lova. Na Internetu se moglo pročitati: Pastor (Pop) preko Interneta želi „Horido* i lovačku sreću“. Jevangelističko-luteranski pastor iz Lukova, teolog i dugogodišnji lovac, nudi uputstva za Hubertusove mise. Samo nekoliko njegovih izjava: Kod Hubertusovih propovedi radi se i „zahteva osvešćivavanje položaja čoveka u sastvaranju … On raspravlja o tome kako se može povezati ubijanje životinja u lovu sa hršćanskim moralom … Mora se brinuti o divljači. Odreći se lova ne znači odgovornost nego zanemarivanje…“ (epd Niedersachsen-Bremen/b2073/18.8.2000.) Dag Frommhold tvrdi: Nijedan lovac medu sebi ravnima ne osporava da mu lov, ubijanje i plen, pričinjavaju radost; medutim daleko manje (tradicionalnih) lovaca javno priznaje tu činjenicu – oni znaju zašto. (http://www.tierbefreier.de) U jednoj Božjoj službi u čast zaštitnika lovaca, sv. Hubertusa, u Diburgu kaže se: „I lovci bi trebali da postupaju u skladu s redom Stvaranja“. To se sasvim odnosi i na odstrel životinja… Naredjeno je da lovački rogovi „odjeknu u čast Boga“. Staleška lovačka večera u parohijskom dvoru pridružila se službi Božjoj. (Darmstädter Echo, 17.11.2000.) Bog ne želi čast, ona je samo ljudska samopočast. Bog je preko Jeremije rekao nešto sasvim drugo: „…ja ništa ne rekoh ocima vašim o paljenicama i klanicama, niti sam im o tome nešto zapovedio kad sam ih izveo iz zemlje egipatske“. U okrugu Germersheim dekan Hirsch objasnio je sledeće: „Korišćenje životinje naznačeno je sa odgovornošću i sa uvažavanjem; to je legitimno pravo čoveka i upravo lovca, koji ličnim zalaganjem radi sve što mu je moguće da se očuva priroda“. (Die RHEINPFALZ, 17. 10.2000.) „Sve što mu je moguće“ znači: „Bezobzirno ubijati životinje“.

 

Ovaj kratak uvid je dovoljan. Shvatamo zašto je Bog doista rekao: „Dosta je! Mera je puna“. Vidi se koliko se promenljivo postavljaju predstavnici crkve prema različitim zahtevima javnog života. U tom su se mogli vežbati dugo oko 1700 godina – ili mnogo duže, ako se u obzir uzme praksa Starog zaveta. Svaki naučnik poznavalac Biblije zna: velik deo Starog i Novog zaveta je falsifikat – nije Božja reč. U Starom zavetu bili su to pre svega sveštenici i dvorjani što su tokom vekova zapisivali svoje predstave. U Novom zavetu to nisu bili savremenici Isusa iz Nazareta što su sastavili „jevandelja“; iza imena „jevandelista“ kriju se nepoznati autori koji su o Nazarećaninu znali samo po kazivanju što su od drugih čuli i koji su opet uneli svoje „verske“ predstave. Lov je još uvek u velikoj meri stvar muškaraca. I u katoličkoj crkvi su viša posvećenja rezervisana samo za muške teologe. Jedna misao povodom toga: Da nisu sveštenici i slične „dostojanstvene“ „Božje sluge“ bili oduvek lakomi da od crkve, i upravljanja religijom, načine posao muškaraca, da nisu stvorili patrijarhat, i dali vlast u ruke muškarcima, i da nisu bezpogovorno isključili žene, onda bi njihov nagonski život u svakom slučaju ostao donekle izbalansiran, i ne toliko ekstremno izopačen, kao što je to sada opet izašlo na videlo. U Starom zavetu njihove životinjske sklonosti su se iskaljivale na nedužnom stvoru, a i danas se može štošta prigovoriti protiv mučenja i ubijanja životinja. U srednjem veku je poneki crkveni strasnik uživao u mučenju i spaljivanju bezbožnika i navodnih veštica, a danas se potvrduje kao pederast – ogrešuje se dakle o dečake, manastirske učenike i slično – a siluje i opatice. Svaki čovek koji muči i ubija životinje, često više ne oseća kajanje. Njegova savest, etičko-moralna kontrolna sudnica, postala je tupa. On će tek preko zakona uzroka i posledice opet postati svestan šta znači podnositi nevolju i patnju. Užasno je videti kako se ljudi zverski ponašaju. Postoji li još tračak nade? Možda tu i tamo postoje neki razumni ljudi koji prepoznaju šta se valja, koji puštaju da razum vlada i koji pomažu da se spasu mnogi ljudi dobre volje. Da se spasu od čega? Od čudovišta koje se izdaje za čoveka i koje, bez pameti, ne koristeći razum, izaziva nevidjeni svetski haos.

Mnogi ljudi znaju za zakonitost: „Svakoj reakciji prethodi akcija“ ili „Svaka posledica je izazvana uzrokom“. Duh Božji je govorio i govori o setvi i žetvi. Žetva uvek izrasta iz odgovarajuće setve. Suprotno znači: iz setve se daje zaključiti o budućoj žetvi. Na osnovu ovih jednostavnih i logičnih povezanosti može se već danas odgonetnuti buduća nesreća. Ko neće da veruje šta se ljudima pokreće po zakonu setve i žetve, saznaće, jer je vreme zrelo. Žetva je u toku. Na početku postanka čoveka, Duh Božji dao je ljudima Zemlju. Po smislu On je rekao: „Podčinite sebi Zemlju“, što ne znači iskorišćavajte Zemlju i sve što živi u njoj, na njoj i iznad nje, mučite, namerno ubijajte, oplodujte životinje protiv prirodnog zakona, konzumirajte životinje bez mere. U knjizi Prorok br. 15, Životinje se žale – prorok optužuje!* čitamo da je Bog dozvolio Mojsiju i tadašnjem svešteničkom staležu ubijanje, žrtvovanje i jedenje životinja. Ti obredi koji su vršeni na životinjama, ne potiču od Božje reči preko Njegovih istinskih proroka. Tadašnji sveštnički stalež je to izmislio i obmanuo narod govoreći da su to bili propisi ili čak zapovesti jednog i istinskog večnog Boga.
Ta laž je ušla u usmeno predanje i bila je zapisana, tako npr. u 3. Knjizi Mojsijevoj, Levitskom zakoniku, i danas čitamo: Dovede (navodno Mojsije) potom ovna za žrtvu paljenicu. Aron i sinovi njegovi metnuše ruke svoje ovnu na glavu. I zakla ga Mojsije i poprska krvlju žrtvenik sa svih strana. I isekavši ovna na delove, Mojsije zapali glavu i delove i salo. A creva i noge opere vodom i tako spali Mojsije celog ovna. Bila je to žrtva paljenica za ugodan miris – žrtva ognjena u čast Gospodu, kao što beše Gospod zapovedio Mojsiju … U knjizi Prorok br. 15, Životinje se žale – prorok optužuje!* možete izmedu ostalog pročitati primere ranocrkvene poezije, ukoliko želite. Pokvareni način, kako se u sva vremena postupalo i postupa sa životinjama, potiče iz mnogoboštva; u to vreme su ljudi žrtvovali životinje kako bi umilostivili i odobrovoljili bogove. Preko proroka Staroga zaveta Bog je govorio protiv životinjskih žrtava svake vrste. On je npr. preko Jeremije rekao: Vaše mi paljenice nisu drage, nisu mi po volji klanice vaše (6, 20), preko Isaija: Sit sam ovnujskih paljenica i pregojene teladi. I krv mi se ogadi bikova, jaganjaca i jarčeva. (Iz 1, 11), i preko Hošea: Jer ljubav mi je mila, ne žrtve, poznavanje Boga, ne paljenice. (6, 6) Ostale izreke sličnog sadržaja su medu ostalim: Iz 1,13; 1 Sam 15, 22; Hoš 8, 11-13; Lev 5, 21-27; Jer 7, 22-28; Mih 6; 6-8; Ps 50, 9-21. Ove izveštaje je sveštenički stalež očigledno prevideo kod svojih falsifikata Biblije. Tako isto i klanje životinja da bi ih jeli, takoreći je životinjska žrtva. Malo pile što se upravo izleglo iz jaja, doduše ponekog dirne sa svojim nežnim paperjem i finim glasićem. Ali kako se provede jedno takvo dete životinje, npr. petlić? Ako se neka moderna fabrika jaja snabdeva s budućim nosiljama, tada je njegova sudbina smesta zapečaćena. Iskusni stručni radnici vešto odvajaju sve muške piliće a zatim ih na što jeftiniji način ubijaju i otpremaju na dalje korišćenje leševa. Bilo bi moguće i to da naš petlić završi kao živa hrana životinjama u zoološkom vrtu. Ili, sa drugima biva živ raskomadan u nekoj vrsti drobilice, pretvoren u „kašu“ kako se kaže, da bi u zgnječenom obliku doneo profit pogonima za proizvodnju pilića. Ili je možda petlić odreden da kao pile za pečenje, bude prodat i pojeden.

Jedno pile za tov životari očajno svakog dana, bez svetla, i to se ne može nazvati „životom“. Razumno držanje životinja, način kojim se svesno izazivaju promene ponašanja životinja koje služe da se ostvari što bolja zarada, velika upotreba lekova i rezultat istraživanja ponašanja, omogućuje da naš petlić kao i njegovi drugovi u patnji, već posle šest nedelja postignu težinu za klanje. Bez glave i iznutrica pripremljen za pečenje dolazi u trgovinu. Dobrodošlo veselje za nepce, ovog ili onog čoveka pored nas. Šta oseća, to mlado živo biće pre nego što – okrutno i protivprirodno – umre? Njegov strah, njegov bol, njegova tuga saopštava se svim životinjama širom sveta. I informacija te tuge i patnje ulazi u njegovo telo. Čovek ga pojede zajedno s njima.

 

(Zapamtite ni jedan pas nece ujesti coveka, ako od njega ne oseti agresiju svesnu ili podsvesnu koje covek po nekad nije ni svestan, ili ako oseti da covek ima losu nameru prema njemu, tek onda skace u odbranu svoga zivota.. 🙂

 

Taj petlić u svome kratkom opstanku nije živeo, samo je patio. Ni biljke se ne smeju razvijati kako je za njih predvideo Stvoritelj. Svaka biljka, bilo mala, bilo velika jeste oblik života. Ona oseća. Šta oseća kad je čupaju, odbacuju i svesno zlostavljaju? Drveće se reže u punom soku; plodovi se čupaju iz tla, biljni životni oblici prskaju se otrovima. I ovi signali se prostiru hiljadama i hiljadama kilometara oko celog sveta. Zemlja je postala mesto okrutnosti. Ukoliko sve ovo što čitate i primate razumom i srcem, i uprkos tome i dalje jedete meso, tada se nemojte čuditi kada jednog dana budete patili zbog onoga što ste prouzrokovali. Budući da zakon uzroka i posledice svakom uzroku precizno odmeri njegov deo, i Vama će se dogoditi slično, onoliko koliko ste doprineli da životinje pate zbog zveri, čoveka. Jer: To što seješ, to ćeš i žeti. Jer: Energija se ne gubi. Gabrijelina Zadužbina ponudila je životinjama domovinu u kojoj one mogu da žive bez straha i da opet ponovo steknu poverenje u ljude koji ljube svoja sustvorenja. U proteklih dvadeset i pet godina Božji Duh je govorio preko svog glasnogovornika nešto slično, kao nekad Isus svojim učenicima. On je učio čovečanstvo prvo o ogrubelim ljudskim čulima: želje nepca utiču na čula, pojačavaju žudnju i podstiču na upotrebu mesa.

Kao drugo On je po smislu objašnjavao: mnoge su duše u svojim brojnim inkarnacijama kao čovek, lovili životinje i jeli njihovo meso, zavisno od okolnosti; hiljadama godina programirani su da jedu meso. Zato one ne mogu da ga ostave od danas do sutra. Kada je Božji Duh poverio Zemlju ljudima s mineralima, biljkama i životinjama, i dao ih na čuvanje ljudima, Bog im je objasnio zakone života, u kojima su sadržani i prirodni zakoni. Bog je opominjao da se sa životinjama, biljkama i mineralima postupa po Njegovim zakonima ljubavi i jedinstva, da se životinja ne ubija namerno i ne koristi za jelo. Hrist Božji je u Svom Govoru na Gori, a i u poslednjih dvadeset i pet godina pokazivao put profinjenja čula, kako bi čovek postepeno ostavio naviku da jede meso i kao svoju hranu uzimao ono što mu Zemlja spremno daje. Plodovi polja, žito, povrće, voće i bilje, poklanjaju sve što je čoveku potrebno da prirodno održava svoje telo zdravim jer je ono prirodno telo. Bog, Večni, posmatrao je mnogo hiljada godina kako čovek zloupotrebljava Njegovo poverenje. S beskrajnim strpljenjem i dobrotom On je stalno opominjao preko prosvetljenih muškaraca i žena, preko proroka i preko Svog Sina Isusa, Hrista. U poslednjih dvadeset i pet godina Bog je ponovo opominjao i pokazivao put, koji vodi u jedinstvo. Kao što je več rečeno, Njegova poruka i njegove opomene idu preko radija i televizije u celi svet. Tako isto, skoro dvadeset godina svakog nedeljnog jutra Božja reč i Njegova volja prenose se u mnoga mesta prahrišćanskih susreta čine je dostupnim svim ljudima koji hoće da spoznaju Božju volju i od božanskog sveta objavljeni Unutarnji put, koji kao centralno misaono blago sadrži, čišćenje duše, čišćenje čula i uči se već 20 godina. Veliku ponudu Večnog, Svojoj ljudskoj deci koju može slušati u mnogim mestima sveta, dakle širom sveta – malo njih je iskoristilo. Oni su slušali i slušaju poruku i opomene Boga. Ali neki su previše komotni da se naprežu i postignu više etičko moralne vrednosti. Mnogi su se zadovoljili samo slušanjem Božje reči. To znači da su oni i dalje zadržali svoje stare navike, dakle zakopali su talente.

 

Velikom delu čovečanstva svejedno je iskorišćava li se Zemlja, drže li se izmučene životinje na okrutan način nedostojno životinja u štalama, moraju li one mučiteljima i ubicama životinja da služe u razne svrhe i za oglede; moraju li poubijane pripadnike svoje vrste da jedu, kao životinjsko brašno; viču li tužno životinje u klanicama od paničnog straha, pre nego što ih ubiju; razara li se odnosno ubija li se život zemlje, najmanja živa bića sa stajskim dubretom i dubrenjem. Mnogi znaju da sve to nije Božja volja. A, ipak, oni čute i ostaju pasivni. Uprkos svemu tome, porcija mesne hrane treba da bude što veća, pre svega jeftinija, a priprema sve bogatija. Lakomost za mesom i mesnim proizvodima treba da podstiče – strast za užicima, koja izmedu ostalog, svoj izraz nalazi i u izopačenoj i nastranoj seksualnosti, tako da se više ne znaju granice. Budući da je tako, životinje su postale masovna roba. U prirodni tok začeća i rodenja životinja, bilo je intervenisano ukazom odozdo, od Kneza podzemlja. To služi njegovom cilju, isključiti Boga i Njegove zakone, kao i Njegove prirodne zakone, za ovu Zemlju. Čovek se tako postavio iznad Boga, Stvoritelja života. U brošuri Gabrijelina Zadužbina. Saamlinsko delo ljubavi prema bližnjem, prema prirodi i životinjama izmedu ostalog ponovljene su sledeće reči Duha svemira – Boga. On je rekao (1999.) Postepeno čovečanstvo dostiže vrhunac svoje negativne aktivnosti. Protivnik smatra da može triumfovati nada Mnom preko izopačenih ljudi koji se mešaju u život i igraju se Stvoritelja. On se oduvek varao. I ovoga puta on će se prevariti, jer sada je Majka Zemlja Moja. (str. 12). Časopis Kraljevstvo mira. Tvoje kraljevstvo dolazi – Tvoja volja se vrši. Moli i radi*, neobičan je glasnik za život, jer daje uvid u delovanje Gabrijeline Zadužbine. Saamlinsko delo ljubavi prema bližnjem, prema prirodi i životinjama U njemu čitamo sledeće: * Po želji možete dobiti besplatan probni primerak časopisa Kraljevstvo mira. Tvoje kraljevstvo dolazi – Tvoja volja se vrši. Moli i radi.

Obratite se na: Das Friedensreich, Verlag Das Weisse Pferd, Max-Braun-Strase 2, 97828 Marktheidenfeld. Tel. 09391/ 504-212, Fax 09391/504-210. Ili posetite Internet-stranice pod: http://www.das-friedensreich.de . Die Broschüren Der Prophet und die Gabriele-Briefe sind zu bestellen für 1,- Euro für die Tiere! (Wenn nicht, dann kostenlos…)

Prvo umire životinja … Životinjske epidemije napreduju! – ZAŠTO? Bog je ljudima poklonio prirodu i životinje da mogu da žive na Zemlji. Ali On nam nije dao neograničenu energiju, da radimo šta hoćemo s Njegovim Stvaranjem. Prvo su poludela goveda, jer im je oboleo mozak. Dezorijentisane i sa poremećenom ravnotežom padaju na zadnje noge. Tada obolevaju njuške i papci kod ovaca i svinja. I one se mogu kretati više puzeći sa visokom temperaturom jer imaju slinavku ili šap. To je kao da životinje preko bolesti, izbegavaju čoveka i radije pristaju da budu spaljene, nego da ih i dalje muče i jedu. Sablasne slike prate nas svakodnevno: goruće lomače na kojima čitava stada ovaca nestaju u dimu, jer je nekoliko životinja obolelo; peći za spaljivanje u kojima se kao otpad uklanjaju milioni goveda da ne bi cena govedine i dalje padala. Užasne scene jedne civilizacije, očito na pogrešno izabranom putu, što je prouzrokovalo niz životinjskih epidemija. Upravo se govori o tuberkulozi, a godinama već i o svinjskoj kugi. Počinje da se „istražuje“ i razmišlja otkuda sve to dolazi – da li zbog hrane lešinama ili od otrova protiv insekata, od antibiotika, ili od opšteg stresa u štalama za masovno držanje životinja. Možda bi trebalo istraživati još jednom dublji nivo i pitati se kako danas životinje uopšte nastaju. Npr. pet miliona teladi koja su u 2000. godini bila rodena samo u Nemačkoj. Odavno već to više nije seoski bik koji oploduje krave, kako bi one iz godine u godinu radale po jedno tele koje im se odmah oduzima da bi je koristili kao mašinu za mleko. Od pomenutog bika zacelo bi se godišnje samo pedeset do sto potomaka. To je premalo agrarnoj industriji koja radi punom parom.

Čarobna reč glasi „veštačko oplodjenje“. Preko 90% svih stočara uz pomoć kataloga naručuju spermu za svoje krave, prema rasi i pogonskoj svrsi. Bik se više puta nedeljno podstiče da produkuje spermu i na taj način se ne začne pedeset ili sto, već pet hiljada teladi. Sperma se unosi u kravu s pipetom. Prirodno, ona bi mogla da oteli godišnje samo jedno tele. Ali i krava biva prevarena. Kod nje čarobna reč glasi „transfer embriona“: deset dana posle parenja jajnik se hormonima podstiče da izbaci ne samo jedno jedino jaje, nego do četrdeset. Njih opet veštački oplode i tako nastale embrione, posle dva dana isperu iz materice. Po pravilu pet do sedam su sposobni za život, koji se potom razvijaju u takozvanim „pomajkama“. Na taj način od naslednih osobina jedne „dobre krave“ ne dobije se samo jedno tele, nego šest ili sedam. Život se veštački umnožava. Nema duša za „proizvode mesa“ Ili uopšte to više nije prirodan život jer se njime manipuliše i tehnički produkuje kao na tekućoj traci? Mogu li se živa bića s dušom tretirati kao hrpe ćelija i uz to zaobilaziti zakone prirodnog nagonskog života prisiljavati i izmeniti život, a da se ne naruši jedinstvo tela i duše životinje? Ko postane svestan da celokupan život dolazi iz kosmičkog jedinstva u Bogu, iz Sve-Duha, koji sve u slobodi prožima i oživljava Svojom stvaralačkom snagom, može lako predstaviti šta to znači kada čovek takvim vaspitnim metodama pokušava da isključi Stvoritelja i sam vlada prirodom i životinjama.

Kao što znamo zahvaljujući Gabrijelinoj poruci, čovek na taj način beži iz božanske životne struje i njegova „stvorenja“ više ne pripadaju božanskome odredenom delu energije za Zemlju kojim se oživljava materija. Životinje su same po sebi bića s dušom. Prema njihovom stepenu razvoja, kao niže životinje, nadahnjuje kolektivna duša, ili imaju, na primer sisari, pojedinačne duše koje su u bliskom odnosu s tom životinjskom vrstom. Milioni goveda koje smo kao „mesne proizvode“ prisilili na veštački „život“ da bismo ih što brže ugojili i ubili, više ne raspolažu s takvim dušama, nego prijanjaju uz energetska polja svojih producenata, veterinara, stočara i drugih, najzad i „potrošača“ životinjskog života. Karmička zapletenost izmedu čoveka i životinje. Kružni tok smrti se urušava U izvesnoj meri nastao je jedan lični energetski kružni tok, odvojen od božanske životne snage, i više se živi od potrošne energije ljudske civilizacije koja je prezrela, i potrošila odreden deo energije koji joj je dat od Boga. Slabost njene životne energije ogleda se kao „slabost imuniteta“ kod čoveka i životinje. To je tle na kojem se šire epidemije. Promena priona ili prenos virusa sada su samo posledica opšte slabosti. Dakle, postepeno se ruši kružni tok smrti ljudske samovolje. Jer Duh svemira, izvor snage sveg života, više nije na raspolaganju ukoliko čovek nije spreman da živi s prirodom i životinjama prema Božjim zakonima. Prvi koraci u novo doba Zbog toga mu je bila oduzeta vlast nad životinjama, kao što je bilo objavljeno u prošlom broju.

 

To što je odavno bilo najavljeno, sada se dogodilo: Bog je sklopio Savez sa životinjama i u saradnji s duhovnim i prirodnim bićima nastaje nova Zemlja – Kraljevstvo mira u kojem i ljudi i životinje žive u miru. Jer prvi korak u to novo doba može učiniti svako ko živi moralno: To što ne želiš da ti čine, ne čini ni ti drugima – niti bližnjima niti sabližnjima, životinjama. Pogledajmo im u oči i pitajmo se kako im je u štalama za masovan uzgoj, i u klanicama, sve dok kao odresci ne završe u našim tanjirima. Leonardo da Vinči je jednom rekao: „Doći će vreme kada će ljudi ubijanje životinja smatrati isto tako zločinom, kao ubistvo čoveka.“ A Duh Hrista Božjeg danas objavljuje: „Pojavljuje se novo doba u kojem će prestati krvave žrtve i ogledi na životinjama, isto tako klanje i upotreba životinja, jer one su sabližnji ljudima“.

Tačno ste pročitali: životinje koje su bile stvorene ljudskom intervencijom, u prirodni i zakoniti tok prirode – a to nisu samo goveda, već i svinje i ostale životinjske vrste – nemaju delimičnu dušu. One žive od energije svih onih koji tako nešto izmisle, koji to izvedu, koji od toga profitiraju, kao i onih koji to potvrduju, uključivši i potrošače, dakle ljude koji podupiru taj okrutni ljudski pronalazak, da se životinje proizvode kao masovna roba, da bi se zatim ubile zbog uživanja u mesu. Zašto je to tako? Budimo svesni, prvo, da Bog, ne daje životnu snagu za to izopačeno ponašanje čoveka. Drugo, čovek ne može da stvara životnu snagu. On otima, takoreći krade suštinu života i od nje pravi svoj scenario. Budimo dakle svesni: Ljudi ne mogu da proizvedu životnu snagu iz sebe samih, iz čoveka, već samo – začećem da – pripreme telo za život. U prirodno začetom detetu je duša koja u sebi nosi životno jezgro – Boga. Bog je tada nosilac života u duši a takode i nosilac života fizičkog tela. Isto važi kod prirodnog osemenjivanja i oplodavanja, životinja, ili kod prirodnog oprašivanja biljnih vrsta. Bog jeste i ostaje Stvoritelj i prema tome – život. Budući da čovek ne može da stvori životnu snagu, čovek je postao otac. On hoće da upotrebi životnu energiju datu od Boga da bi po svom nahodenju, i u svoje svrhe iz nje, proizvodio zemaljska tela. Posledica tog drskog poduhvata jeste da je Bog sada uzeo Sebi Zemlju sa svim životnim oblicima i svim životnim snagama. Ponavljam: Čovek je od Boga dobio slobodnu volju, zato jer duboko u svojoj duši nosi božansko-duhovni zakon slobode. Budući da je to tako, Bog je ljudima poverio Zemlju, ali im nije dao pravo da se uzdignu iznad Njega, da otimaju strujeću životnu snagu koja je Bog Sam, i da njome čine sve što se čoveku dopadne. Sada doživljavamo šta znači želja da se prigrabi suština života koja je Bog i da je čovek pokori sebi. Veštački oplodene životinje koje će biti zaklane za masovnu proizvodnju mesa, otkazuju ljudima. One radije umiru i daju da se spale, nego da budu žrtve, odnosno plen lopova. Objasnimo još jednom: Svi ljudi koji pridonose tom skandaloznom prestupu – hteli oni to ili ne – jesu darodavci, tj. isporučitelji svoje lične životne snage. Od njih životna energija otiče prema životinjama koje su bile stvorene protiv prirodnog zakona. Isto važi i za one ljude koji manipulišu naslednim osobinama životinja, da bi ih klonirali.

Ko teži tome da klonira ljude i ko na bilo koji način to zagovara, mora znati da i klonirani ljudi nemaju dušu i da vise na životnoj energiji, na životnoj niti svoga ljudskog stvoritelja i darodavca gena. Medu govedima se npr. na stotine hiljada „uklanjaju“ kao veterinarsko-medicinska mera ili se spaljuju za „održavanje cene mesa“, mnogo je takvih koje su bile začete prirodnim putem. One imaju delimične duše koje pri tom dogadaju beskrajno pate, a i bivaju oštećene. Pored toga fizički pate milioni veštački proizvedenih životinje. Sve je to delo ljudi, a ne Božja volja! Kada je Bog ljudima poverio Zemlju sa svim onim što je u njoj, na njoj i iznad nje, izmedu Boga i ljudi nije bilo sporazuma da je dozvoljen svaki bezobziran zahvat u život. Čovek ništa više ne poštuje, ni svog bližnjeg, čoveka pored sebe, niti sabližnjeg, prirodu i životinje, niti sebe samoga. Njegov nagonski život teži – kod jednoga više, kod drugog manje -uništavanju. Lakomost i zloba čovekova se ne zaustavlja ni pred životinjama šuma, niti u poljima. On im otima njihov životni prostor. Životinje u šumi i polju podnose slične sudbine, uzrokovane od čoveka čudovišta, kao i životinje u štalama. Na celoj Zemlji životinje čoveku nisu ništa drugo, nego roba. U svim delovima Zemlje sa njima se postupa na najokrutniji i najbrutalniji način, oduzima im se sloboda, a nameću zavisnost i zarobljeništvo, love ih i ubijaju, sve za dobrobit čoveka. Šta se dogada na poljima? Život zemlje se ubija veštačkim dubrivom, stajskim dubrivom i dubrenjem. Tla se iscrpljuju da bi se dobit povećala. Industrijalizovana poljoprivreda nije u stanju svojim „veštinama“ da nadoknadi neumereno iscrpljivanje oranica. Zemljišta to više ne mogu da podnose. Stajskim dubrivom i dubrenjem razara se zdrava ravnoteža života zemlje. U zemlju dospevaju materije koje izazivaju bolesti, kao BSE-prioni, a i otpadni produkti životinjske izmene materije kao i izlučeni delovi psiho-farmaceutskih lekova, antibiotici, anabolici, hormoni i drugi lekovi kojima su hranjene životinje. Zemlja predaje informacije tih stranih materija dalje biljkama. Kad ih životinje pojedu, te se informacije nalaze tada u njihovom mesu.

Preko biljaka, ili preko životinjskog mesa, dobijene informacije dospevaju najzad u čoveka i mogu da izazovu promene u njegovom organizmu. Jedno tovilište za svinje mora dokazati da raspolaže odgovarajućom površinom polja i livada za iznošenje dubriva što na tom mestu nastaje. Npr. za sedamsto svinja potrebno je oko pedeset ha zemlje koji se na taj način sistematski truju. Ova brošura je besplatna! Možete je naručiti direktno od izdavača u našoj On-Line Knjižari U časopisu Kraljevstvo mira čitamo: Povodom stajskog đubreta i dubriva: Šok iznenadnog trovanja nitratom još uvek je dovoljno velik za biljke i životinje (živa bica u zemlji, zečevi, srne, ptice …) Da li bismo hteli da nam neko istrese na glavu stajsko dubre i dubrivo. Isto tako i šume, domovina mnogih životinja, padaju kao žrtve ljudske sebičnosti i nipodaštavanja. Bespoštedno se seče drvece još u životnom soku. Svesno se potpaljuje vatra kako bi se u ogromnim šumskim požarima sve pretvorilo u prah i pepeo.

Koliko životinja bude tada uništeno, ne pita niko za to – pohlepa za zaradom stavlja se iznad života. Čovek uništava svoju životnu osnovu, prirodu. Tako on uništava i samoga sebe. Ogromne tropske šume bezobzirno se seku ili spaljuju, da bi se zatim pretvorile u plantaže. Tanki sloj humusa, siromašan mineralima najčešce biva odnesen vec za nekoliko godina. Ostaje neplodna pustinja. Zbog preterane ispaše i navodnjavanja, zbog insekticida i hemijskog dubriva, usled monokultura i preteških mašina, čovek sve više i više čini zemljište neplodnim. Pustinje rastu. Sto sedamdeset dve ugovorne države u meduvremenu se pod vodstvom Sekretarijata za pustinje UN savetuju o mogucnostima pomoci pogodenim zemljama. Jedan sporazum o načinu pomoci stupio je na snagu vec 1996.

Ali korist od njega je u znaku pitanja: Ostvarivanje se … oteže. Pogodene siromašne zemlje se žale da izostaje podrška industrijskih naroda. Zadnja konferencija u Recifeu (Brazil) u novembru 1999. završila se oskudnim rezultatima i svadama o finansijama. (Volksblatt, 20.12.2000.) „Nedostaje podrška“ – čovek je sam sebi bližnji. Čovek bi mogao da pomogne, ali to ne radi. Čovek nije lično pogoden. Još nije! BSE je malo uzdrmao aroganciju, sebičnost i nipodaštavanje bogatijih i u povoljnijem klimatskom položaju, evropskih industrijskih naroda. U siromašnijim i manje privilegovanim regijama radi se o golom preživljavanju. Kraljevstvo mira piše o „posledicama BSE-ludila“: Zbog preteranog uživanja mesa industrijskih zemalja, u „manje razvijenim“ zemljama vec godinama umiru šume, a mali posednici gladuju. Polovina Zemljine žetve žitarica daje se kao stočna hrana životinjama, a one služe čoveku za mesnu hranu. Kada bi čovek direktno koristio to žito, tada bi glad na svetu u trenutku prestala. Kraljevstvo mira zatim izvlači zaključak: Jedino pravo rešenje problema BSE je da čovek postane vegetarijanac. (broj 2/2001) Postati vegetarijanac, prema tome, nije više privatna i jedino lična stvar … Bog je život u svim životnim oblicima. On nam daje Svoju snagu u našoj hrani, u zrnevlju, plodovima, u povrcu, u vocu, u svakovrsnom bilju. Ako čovek sa tim postupa nepažljivo, ako pušta namerno da to propada, tada ce zato i odgovarati. Zakon setve i žetve jednog dana ce ga odgovorno i osetno naučiti koliko je vredno ono što nam Stvoritelj poklanja preko Majke Zemlje. Utoliko su ozbiljnije npr. odluke da se uništi deo raspoložive hrane, kako bi se održala cena, puštaju se i drugi ljudi da umru od gladi – a onda molimo za priloge, npr. za Treci svet!

Buduci da je Bog, Stvoritelj i da je On život, uzeo Zemlju Sebi, životinje, biljke i minerali više nemaju razloga da se pokoravaju diktatu čoveka i njegovoj samovolji, da podnose njegovu okrutnost i hladno srce. Zemlja se oslobada ropstva mnogih hiljada godina. Sada nastupa ono što je Gospod, Bog, Večni, zaveštao u knjizi Ovo je Moja reč: „Zemlja ce početi da se čisti, otresajuci najpre sa sebe sve što je sprečava da povišeno vibrira. Tako ce ona ljudima pružiti mogucnost da na njoj žive prema Mojoj volji, Mom Zakonu. Ova mocna vremenska prekretnica vec je otpočela. I Ja, Duh Istine, sve cu obnoviti“. (str. 889) Sada se zaista vrši Božja volja. Zemlja, životinje, biljke i kamenje više nece služiti čoveku. To znači da ce bolesti ljudi napredovati po zakonu: Što čovek seje, to ce i žeti. Kao što je imuni sistem životinja oštecen, i imuni sistem čoveka ce postati slabiji. Zakonitost „akcija jednaka reakciji“ donosi sobom, to da ce pokretač akcije oboleti od bolesti koje su nepoznate lekarima. A mnoge bolesti više se nece moci izlečiti zbog oslabljenog imunog sistema. To znači dugo teško bolovanje, ili rana smrt. a to znači: umreti ranije zbog uzroka što je čovek sam stvorio. U srednjem veku plamtele su lomače na kojima su se spaljivala mrtva tela ljudi jer ih je pokosila epidemija kuge, ili su na lomači bili izručeni smrti ljudi, koji su od svešteničkog staleža dobili blagoslov za spaljivanje, jer su navodno bili u savezu s davolom. U današnje vreme postavlja se pitanje: Kako se zove davo što danas jaše čovečanstvo? Sada Satana počinje spaljivanje životinja – sutra ce se on sam zapaliti, jer današnje lomače životinja, sutra ce biti lomače čoveka. Posejani uzroci, ogrešenja o Zemlju, deluju sve više. BSE, slinavka i šap, katastrofe Zemlje i još štošta tek su počeci. Epidemija čovek rasplamsala je vatru koja se više nece ugasiti, sve dok Satana ne bude više imao sluge i onda se sam ugasio. U svetu je uvek bilo pojedinaca koji su opominjali.

 

Tako je ugledni istraživač okoline Dennis Meadows vec pre trideset godina objavio važan izveštaj na temu „Granice rasta“. Krajem 1999. dok još nije bilo govora o sadašnjem skandalu BSE, on je došao do zaključka da je veoma mnogo štete čovek naneo Zemlji i to se ne može više vratiti u predašnje stanje. Čovek, kaže Meadows, sve više Zemlju bezuslovno gura u kolaps. Zanimljivo je koje zaključke iz toga izvlači taj istraživač: Premda je s njegovog gledišta globalni kolaps neizbežan – potrebna je i neophodna duboka temeljna promena mišljenja nezaobilazna za buducnost Zemlje i ljudi. On zahteva „novu etiku“ i predlaže da se „izradi nov uzorak alternativnih dugoročnih vizija koje mogu ujediniti i voditi naše vrste na ovoj planeti.“ Mnogi ljudi još slušaju crkvu i nauku. U prethodnim vekovima, kao što je rečeno, kako crkva tako i nauka, dokazale su da ne znaju ništa. To što je juče vredelo, danas ne vredi. To što danas izgleda tačno, sutra je pogrešno.

Tako je i s BSE, sa slinavkom i šapom, i s onim što je bilo testirano na životinjama te se odrazilo u odgovarajucim rezultatima. Zagadena atmosfera i razaranje zaštitnog sloja Zemlje uzrokovali su ljudi, i to ce im se ponovo vratiti. Sve u svemu: nauka istražuje u mutnim vodama. To što ona nade, vec odavno je istrunula slamka za koju se drži, i iz nje izvlači svoje zaključke, koje zatim objavljuje kao svoju istinu. Njeni pronalasci, medutim, nisu velike mudrosti. Nauka i crkva idu stopama onoga koji je hteo i hoce da se uzdigne i da bude sam Bog.

 

Zato koristi energije iz Boga, pored ostalog i ljude koji ga slušaju. Crkva se kiti imenom Hrista Božjeg, ona je imala zadatak da učini ono što je Božja volja, da pomogne da se Njegova volja vrši. Umesto toga, ona je iskrivila i unakazila Isusovo učenje, često ga je preokretala u suprotnost pogrešnim učenjem, pritiskala vernike i učinila ih svojim poslušnim orudem izazivajući – neposredno i posredno – propadanje etičko-moralnih vrednosti. Crkva je Unutrašnju veru jedinstva koju je doneo Isus površno vodila i pustila da se skameni u dogme, rituale i ceremonije. Umesto Kraljevstva mira njoj je bilo najvažnije da izgradi i učvrsti svoj monopol moci. Protiv onih koji drugačije misle ona je postupala bezobzirno, okrutno i brutalno ne prezajuci ni od ubistava. U svom celokupnom ponašanju – kao i prema Zemlji – ona je postupala nemilosrdno protiv života. Pošto je crkva – kako katolička tako i evangelistička – izdala Isusa, uzela i falsifikovala učenje Dobrog Pastira i Njegove ovčice odvela na pogrešan put, ona snosi glavnu krivicu za propast ovog sveta čiju poslednju fazu doživljavamo sada. Ali deo krivice pada i na ljude. Bog je čoveku dao razum da ga koristi. Vec je vidovnjak iz Patmosa spoznao: Izidite iz nje, moj narode, da ne postanete učesnicima njenih greha i da ne delite njene patnje. Tada još nije bilo crkvenog poreza; zato se danas kaže: Istupite iz nje, moj narode, da ne postanete učesnicima njenih greha i da ne delite njene patnje.

 

Nastavlja se propadanje čovečanstva. Ono se više ne može zaustaviti jer mnogi ljudi nisu Božje reči opomene samo pogazili na podu, vec žele da ih nabiju u pod. Da se Bog isključi, nece uspeti ni crkvi, ni nauči, a ni državi. Bog jeste, i Zemlja je sada Njegova. Die Broschüren Der Prophet und die Gabriele-Briefe sind zu bestellen für 1,- Euro für die Tiere! (Wenn nicht, dann kostenlos…) Dragi bližnji, ne varajte se! Epidemija BSE nije samo u vezi s Kreutzfeld-Jakobsovom bolesti. Bolest BSE, što su je izazvali ljudi, čuči u svim telesnim ćelijama ljudi koji su sa uživanjem i predano trošili i troše meso svoje životinjske braće i sestara, uprkos tome što su znali da to nije dobro. Bog je opomenuo da se meso ne jede i postepeno ostavi da bi se istovremeno profinila čula. Usavršavanjem čula potpuno nestaje želja za životinjskom hranom. BSE ima mnoge posledice bolesti. Ko medutim i dalje sluša nauku, taj veruje da Kreutzfeld-Jakobsova bolest može izbiti tek posle mnogo godina, čak i onda ako uopšte izbije. Ali to je samo jedno od mnogih zabluda na koje neko nasedne pa i dalje s uživanjem jede meso svoje životinjske braće i sestara. Ako postanemo svesni da imuni sistem čoveka postaje sve slabiji, tada znamo koja je posledica: različite, često neizlečive bolesti.

 

U današnje vreme (2001.) spaljuju se na stotine hiljada životinja – ali će uskoro umirati na hiljade ljudi, zato što i dalje izgraduju svoje posledice, a one ih dovode do odgovarajućih učinaka koje će takode morati da snose. Protivno zakonu života kao prvo, proizvode se životinjska tela. U toj kolektivnoj krivici sudeluju mnogi, medu ostalima i korisnici mesa. Uzročni zakon odmerava svakom njegov deo, isto i zakonodavcu koji izdaje propise i utvrduje novčanu pomoć, a i onima koji su npr. zapovest „Ne ubij“ preformulisali u „Ne umori“ – svakome koji makar samo malo ima posla s tom akcijom. Smrt goveda i okrutni način njihovog umiranja dolazi na drugo mesto. To je karma seljaka, jer životinje smatra isporučiocima mesa, onoga koji se bavi tovljenjem životinja, savremenike koji žderu meso i, i, i. Karma odgovornih u državi, nauci i crkvi jedva može da se izmeri. Oni umiruju narod odgovarajućim neistinitim izjavama. Pritome onima što jedu životinjsko meso ministar ne može dati garanciju da ponudeno meso nema BSE!

 

Tako je mozda poneko, ko gradanima države službeno garantuje da je uživanje u mesu bezopasno za njihovo zdravlje, za sebe lično, medjutim, izvukao drugačije zaključke i odlučio se za vegetarijansku hranu. takav onda obmanjuje javnost. Poslušni gradanin uprkos tome verovaće službenikovim rečima, zato što misli da su istinite, jer on nije navikao da oseća odgovornost za svoj sopstveni život. Zakon setve i žetve kaže: Svaki pojedinac snosi sam odgovornost za svoje celokupno ponašanje. Ne treba se čuditi ako zdravstveneo osiguranje usvoji ovaj stav. Ako se usprotivi taktici zamagljivanja i zaglupljivanja, od strane službenih osoba, zbog opasnosti koje krije uživanje mesa prikazujući ga bezazlenim, i poveća doprinos onima što jedu lešine. Jer njihovi stručnjaci odavno znaju iz iskustva: da se bez mesa zdravije živi. To se nastavlja dalje. Apokalipsa sveta je u punom zamahu. Zakon setve i žetve stavlja na savest ljudima zagadenje mora teškim metalima kao i nenormalno umiranje riba. Ljudi bez razmišljanja love, ubijaju i bez razmišljanja jedu ribe. Sigurno da poneki naučnik smatra da telu ne može toliko štetiti malčice teškog metala, jer se on ipak nalazi svuda na Zemlji … Uzročnik bolesti slinavke i šapa kod različitih životinjskih vrsta je opet junak na jeziku, čovek, koji je verovao da može Bogu ukrasti Zemlju. Junak na jeziku i poslušnik nauke smatraju da bi pomoglo ako se uklone sve životinje koje pokazuju samo sumnju na slinavku i šap i da se sve dezinfikuje, da bi bolest bila zauzdana. Ali se čovek, koji je i sam zaraza, ne dezinfikuje – on nastavlja i dalje kao dosada.

 

Kada će zaista doći do toga da epidemija izazvana od ljudi napada ljude i da se takode spaljuju hiljade ljudskih leševa, da bi se iskorenila ljudska epidemija? Nauka umiruje razdraženu i zastrašenu prirodu mase objavljujući da epidemija slinavke i šapa nije zarazna. Mnoge pripreme su samo zato da se u kratkom roku opet pokrene produkcija mesa, kako bi se nastavilo sa jelom zaklanih životinja. Ali uzrok neće samo tako pobeći. Životinjske bolesti slinavka, šap i BSE već su odavno u krvi junaka na jeziku i vernika nauke. One se prenose mnogim putevima, kao i životinjskim žrtvama što se na lomačama žrtvuju „Bogu“ podzemlja i njegovim ortacima. Ubijanje životinja je smrt ljudi. Nauka lovi i dalje u mutnim vodama, umesto u krvi onih koji su deo svog energetskog obima, svog životnog soka, tj. životne snage dobrovoljno preneli životinjama koje su veštačkim oplodenjem stvorili za svoje namene pohlepno i u želji za profitom i zaradom. Čovečanstvo je izgubilo. Plan nije uspeo. Satana se sve više zapliće u svoju ličnu užad, jer to što čovek seje, to će i žeti. Neko bi mogao da se pita šta je s Božjom ljubavi i ljubavi za bližnjeg. Prvo, Božja ljubav i ljubav za bližnjeg bila je poverenje Boga prema ljudima. Drugo, ona ostaje životno jezgro u svim snagama prirode, u svim dušama ljudi i u delimičnim dušama životinja. Mada je Premudri znao za anomalije ljudske sebičnosti i za ljudska „podbacivanja“, On je ljudima poverio Zemlju. Ali kada se poverenje ne samo zloupotrebilo, već se napao život koji je Bog sam, Bog se neće obračunavati s napadačima. On se ne upušta u drska nipodaštavanja da bi se pravdao onima koji sami žele da budu Večni i večnost.

 

Kolike drskosti i oholosti u nauči, u onom što se slavilo i slavi kao napredak, dostignuće i veliko delo! Od cepanja atomskog jezgra i osvajanja svemira preko presadivanja organa, genetske manipulacije biljaka i životinja, sve do klonirane životinje, kloniranog čoveka i do mogućnosti koje proizilaze iz primene najmodernije genetske tehnike na čoveka – reč je o tome da se dira u Božje Stvaranje i da se ono koliko je moguće sve više i više uzima Bogu iz ruke. Koje su to snage na delu koje razvoj u svetu, u državi, crkvi i nauči ubrzavaju u odredenom, ekstremnom pravcu, moglo se pročitati i po neskrivenom trijumfalnom uskliku u leto 2000.-te god. kada je u medijima objavljena vest da je „Ljudski gen odgonetnut“. Sasvim otvoreno ponosilo se, da je Bogu oteta Njegova tajna, i da je dešifrovan plan ljudskog života; dogadaj se slavio kao odlučujući korak u novo doba, u kojem će samo čovek biti gospodar Stvaranja. – To govori sve. Setimo se što je Bog rekao kada je 1999. čovečanstvu, takoreći uzeo iz ruku Zemlju, zaključio savez sa Zemljom, prirodom i životinjama i stavio ih pod zaštitu duhovnih i božanskih bića prirode: Čovečanstvo postepeno dostiže vrhunac svoje negativne aktivnosti. Protivnik smatra da može trijumfovati nada Mnom preko izopačenih ljudi koji se mešaju u život i igraju se Stvoritelja. On se oduvek varao. I ovoga puta on će se prevariti, jer sada je Moja Majka Zemlja. (str. 12 brošure Gabrijelina Zadužbina. Saamlinsko delo bližnje ljubavi za prirodu i životinje) Sada je vrhunac dostignut, možda već i tačka stavljena.

Pokazuje se: Tako je, kako je. U stvari ništa se ne menja, veruje li čovek u to ili ne. Ova brošura je besplatna! Možete je naručiti direktno od izdavača u našoj On-Line Knjižari 27. februara 2001. godine Bog, Večni dao je čovečanstvu sledeću ozbiljnu i važnu poruku, koja je odmah preko mnogih radiostanica u celom svetu i na raznim jezicima bila emitovana i emituje se: Stvoritelj je rekao: JA SAM Bog Avrama, Bog Isaka i Bog Jakova. Ja Sam Bog svih istinskih proroka. Ja, BOG, Svemogući, podižem Svoj glas preko Svoje proročice i izaslanice i upućujem ga čovečanstvu. Prestanite da jedete vaša sastvorenja oni su vaša životinjska braća i sestre! Prestanite da ih mučite eksperimentima, i da im oduzimate slobodu, tako što ih držite u štalama, nedostojnim, životinja! Životinje vole slobodu, kao i vi ljudi. Prestanite da ubijate sitne životinje koje žive na tlu, veštačkim dubrivima, izmetima i sličnim sredstvima! Prestanite da krčite i spaljujete šume i da životinjama u šumama i poljima oduzimate životni prostor. Vratite im njihov životni prostor, šume, polja i livade; u suprutnom će vam vaša sudbina, koju ste sami sebi nametnuli, oduzeti vaše kuće i posede, kao i vaše izvore hrane, putem katastrofa širom sveta, koje ste sami stvorili vašim ponašanjem protiv života, bogatstava prirode, kao i životinja. Ukoliko ljudi ne poslušaju Moje reči, počeće oluja širom sveta i zbrisaće na stotine hiljada ljudi – preko svetske katastrofe ili preko drugih bolesti, što će slično zarazama, stići medu one koji su svojim odvraćanjem od svake duhovne etike i morala, te iste bolesti namtnuli životinjama, koje sada na hiljade spaljuju. Ko se ne promeni, taj će slično proći. Moja reč je izrečena. Svetska apokalipsa je u toku. Ko ne želi da čuje, taj će u sve kraćim razmacima vremena, svoje stvorene uzroke osećati kao posledice.

Ja sam Zemlju sa njenim biljkama, životinjama i mineralima podigao ka Sebi. Ko i dalje bude dizao ruku na majku Zemlju, sa svim njenim oblicima života, osetice posledice. Prestanite da mučite, ubijate i koljete! Vi ljudi, prestanite sa svojim zverskim ponašanjem koje pogada isključivo vas a ne nekog drugog. To što učinite i najmanjem vašem sastvorenju, to činite Meni i samima sebi. Dosta je! Promenite se, inače će se nastaviti žetva koja je vaša setva. JA SAM koji JA JESAM, uvek isti, juče, danas i sutra, u čitavoj večnosti. Ponavljam: Bog je opominjao preko svih pravednih muškaraca i žena. Večni, Bog, poslao je čak Svog Sina, Savladara Nebesa. U ovom vremenu On je ljudima ponovo poslao proroka, to je žena preko koje je On objavljivao i objavljuje Svoje poruke i opomene čovečanstvu širom sveta. Ali masa ljudi, na celu sa svešteničkim redom koja je u svim vremenima bila protiv Božjih proroka, nije slušala Božju reč. Ljubav ljudi prema Bogu ohladila se, perverzije i anomalije, i u pogledu seksualnosti, stavljale su i stavljaju se na prvo mesto.

 

Šta god čovek misli i kako god se ponaša – Božja ljubav ostaje, jer je ona nerazorivi život. Ko želi da nadje Božju ljubav, ne sme slušati ni ‘junake’ na jeziku u crkvi, niti u nauci, nego bi trebao da postane svestan učenja Isusa, Hrista, koji nam je svojim primerom živeo Božje zapovesti preko Mojsija, i nama, ljudima, objavio Svoj Govor na Gori. Unutarnji put vodi iz zamršenih uzroka, uči i poučava. Ko želi da se promeni, može da prihvati ovu ponudu. Bog čisti planetu Zemlju. On malo pomalo uzima nazad život životinja, biljaka i minerala, da bi ga opet dao očišćenoj Zemlji. Posle svega onog užasnog što je čovek učinio Zemlji s njenim životinjama, biljkama i mineralima, sada na red dolazi čovek. Ovo ogrubelo i pokvareno društvo izumreće, jer je ljudsko telo produkt Zemlje i postaće zemlja, kako bi ga Bog, život, preobrazio u svetliju zemaljsku materiju. Apokaliptično doba je započelo. Onako kako je Bog objavio, to će doći. Nastaje novo Nebo i nova Zemlja. Na novoj Zemlji će živeti miroljubivi ljudi koji su jedno sa svim životinjama, biljnim vrstama i mineralima, i više neće biti zlobe u Njegovoj zemlji.  Smrt će tada biti oduzeta jer je prestalo ubijanje čoveka, životinje i prirode. Kad miroljubivi ljudi umru na Njegovoj svetoj zemlji, tada njihova duhovna tela ulaze u večni život, jer su kao ljudi živeli kako Bog hoće. Takode i u carstvima prirode više nema ubijanja, nego umiranje, da bi se ušlo u finomaterijalni život koji večno traje. To je duhovna evolucija, prelaz od grubomaterijalnog u finomaterijalno, u istinski život.

 

IZVOR TEKSTA SAM PRONASLA OVDE: Universelles Leben – Ubijanje životinja je smrt ljudi                                              

http://www.universelles-leben.org/cms/rs/prorostvo/publikacije/brosure-prorok/prorok-br-16.html
Universelles Leben – Životinje mole: Pustite nas da živimo!

http://www.universelles-leben.org/cms/rs/zivotinje-mole-pustite-nas-da-zivimo.html

****************

p.s. Razmisljala sam i na tu temu, sta mislite, sta bi se desilo da iz svemira dodju neki svemirci, jaci od nas i da nas, onako lepo, malo  zameze,  jer smo slabiji i manje inteligentna bica u odnosu na njih, posto i mi jedemo niza i slabija ziva bozanska bica a to su jadne nemocne zivotinje koje se ne mogu odupreti ljudima i zastititi svoj zivot. Nemaju moc naseg jezika da nam kazu kako i one zele da zive, da ih boli, da se plase za svoje zivote, da tuguju, da ne zele da umru kao ni ljudi.  Stalno sam se pitala zasto su neke crkve osudile Univerzalni zivot i zasto  su ih nazvali sektom, sada mi je i jasno, jer ne zele da im se neko suprotstavi, ne zele da se razotkriju njihove vekovne lazi i malverzacije, manipulisanje sa ljudima, to je jedini i pravi razlog. Sakrili su da je i Isus bio protiv ubijanja zivotinja. Licemeri su svi oni koji imaju kucne ljubimce, vole ih a jedu meso drugih ubijenih zivotinja, to je za svaku osudu. Znam da ne smemo nikom suditi, ali prestanite da lazete i sebe i druge…Bog ne trazi krv da mu se prinosi kao zrtva, osvestite se Zemljani dok jos ima vremena. Zar se slava mora slaviti uz ubistvo?Zar to nije paganizam? Zbog toga smo svi skupa na planeti i nesrecni, bolesni, prokleti, jer zivimo losim navikama, losim mislima i losim delima…ne moze nam biti bolje dok se svaki pojedinac ne promeni na bolje,  jer smo mi svi deca Jednoga…🙂

 

 

 

4 comments on “UBIJANJE ZIVOTINJA JE SMRT LJUDI – TEKST IZ UNIVERZALNOG ZIVOTA – I BOG JE PROTIV UBIJANJA ZIVOTINJA

  1. sta je filozofi??????????nema komentara?svi junaci nikom ponikose……veliki pozdrav svim vegetarijancima i veganima….od njih niti ne ocekujem da bilo sta kazu…sve je jasno kao sunce…a svim drugima zelim puno srece i sto skorije osvescenje…u zdravlju

  2. Nema, nema komentara, svi vole „dobar“ komad mrtvog ubijenog mesa da vide na stolu za rucak, ne razmisljaju kakvu karmu ‘tovare’ sebi i svojim pokolenjima…😦

    Neko davno rece da se sudbina jedne zemlje moze predvideti po kolicini ubijenih zivotinja…😦

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s