OSAM PRVIH PREDAVANJA IZ „A“ FAZE + OSTALA – GNOSTIČKA UČENJA – SAMAEL AUN WEOR



Majstor Samael Aun Weor
Ove tekstove koje vam dajem na uvid su strogo birani i ne mogu se svuda naci, jer ucenja Samaela Aun Weora, uce samo oni, koji osecaju i ZNAJU da je istina sazdana u njima.. Postoje predavanja, kako u realnosti tako i preko skype-a. Koga zanimaju ova ucenja mogu da dodju do njih, a da li ce se u njima pronaci i zadrzati, to je pitanje svakog pojedinca.. Ovi tekstovi su preneti ovde na blog, po mom nekakvom vidjenju i nahodjenju, koji mnogima mogu dobro doci, ali i pomoci.. Licno se ne vezem ni za koga i ni za sta, volim sve da proucim, nesto naucim i ono sto smatram kao istinu za nivo moje momentalne svesti, to i usvojim…Ima mnogo alhemijskih izraza koje mnogi nece razumeti, ali ako nesto želite da saznate, to cete saznati i nauciti…Sve ove tekstove koji su jako poucni i vredni, nije dobro citati na preskok i potrudite se da ih citate od prve beleske po redu, da bi na kraju shvatili o kakvim se tu znanjima pise i sta je poenta tih ucenja. Ovako na preskog i najveci majstor, bio bi zbunjen.. Ova ucenja mali broj ljudi prepozna i shvati na ispravan nacin, malobrojni se u njima i zadrze, jer su sva ta ucenja bila sakrivena i zabranjivana obicnim smrtnicima, do njih su mogli doci samo izabrani.. U ovim tekstovima postoji sve ono sto je potrebno, da bi covek shvatio istinu o svom postojanju i funkcionisanju u svim vremenima.. Svako ce shvatiti tekst sa svog nivoa svesnosti i onako, kako ga vidi i dozivljava on sam. Neko ce u tekstu prepoznati istinu, a neko ce reci da se to kosi sa njegovom istinom, iako je istina samo jedna Apsolutna Istina ili Univerzalna istina, sve drugo su samo nase percepcije, nasa vidjenja, necija znanja koja smo usvojili i naucili, verovanja itd… Kako god, tekst vam je tu, pa izvolite, vredi se potruditi i procitati, iako ima dosta da se cita…polako, jedan po jedan…
😀……………………………………………………

* TEKST IZ PRVOG (1) PREDAVANJA, IZ  „A“ FAZE –“PUT I ŽIVOT“– Samael Aun Weor

Učenja napisana u ovim brošurama su u potpunosti izvodi iz izgovorenih i napisanih dela dr Samaela Aun Weora, savremenog antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti.

„Praktičan život je kao škola izvanredan, ali uzeti ga kao cilj u njemu samom jeste, očigledno, apsurdno.“ – Samael Aun Weor

„Mnogo je onih koji nisu zadovoljni sa životnim problemima: „moj je muž sa drugom“ (kaže žena); „moja žena me ne voli“ (kaže muž); „ne stiže mi novac do kraja meseca“ (kaže neko); „moj otac je pijanica i bije majku“ (govori sin), „izbaciće me iz kuće i neću imati gde da idem“ (govori drugi); „moja deca su delikventi“ (jedi se majka)… Svi žele da reše probleme; svi teže da žive u miru, da uživaju izvanrednu harmoniju, da imaju sreće. Ali oni koji tako misle ne shvataju da nose u svojoj unutrašnjosti koren svih problema, da ovi problemi nisu nista drugo nego projekcija njihove unutrašnjosti, da iz njihove unutrašnjosti izlaze problemi, jer je čovek ono što je njegov život. Ako ne menja sopstveni Nivo Bića, ako ne menja svoj unutrašnji život, ništa se neće promeniti ni spolja; spoljašnjost je samo projekcija unutrašnjosti…“ S.A.W.

INICIJATIČKI PUT

„Postoje škole koje podvlače ideju da postoji dvanaest puteva koji se nalaze u vezi sa dvanaest Zodijačkih konstelacija. Postoje institucije koje pretpostavljaju da postoji sedam puteva… Isus Hristos koji je bio najveći instruktor u poslednjim vremenima nije nam rekao da ima više puteva. Oni koji su dublje proučavali četiri Jevanđelja, kao i one zvane „Apokrifne“ (koji u stvari nemaju ništa „apokrifno“) mogli su proveriti, uočiti da se ni u jednom od ovih učenja ne nalaze više puteva. Kada sam proučavao Gurđijeva (Gurdjieffa) a i njegovog učenika, Uspenskog (Ouspensky), ili g. Kolinsa (Collins) ili dr Nikola (Nicoll), prave egzegete „Četvrtog puta“, mogao sam uočiti da, stvarno, oni priznaju samo jedan put.“ – Samael Aun Weor, Konferincija „Četiri puta“

HERMETIČKI I TAJNI PUT

Isus, Veliki Kabir je rekao: „Spoznajte Istinu i ona će vas učiniti slobodnim“.

Onostrano našim hipotezama, verovanjima, pretpostavkama ili teorijama nalazi se ono što je poznato kao ISTINA, VELIKA REALNOST: čisti izvor života sposoban da nas oslobodi od ovog sveta prividnosti, od ovog relativnog sveta, od ovog sveta iluzija. Ova ISTINA nije i nikada neće biti ekskluzivni izum neke škole, vere, filozofije ili društvene grupe. Onostrano je vremenu i može biti eksperimentisano samo potpunom manifestacijom božanske Svesti. Sticanje ovog dragocenog nakita (Svest), potopljenog u okean VELIKE REALNOSTI, moguće je samo živeći tren za trenom postulate, ključeve i prakse koje predaje i oduvek je predavao Univerzalni Gnosticizam. Ovaj stav prema životu, ova atemporalna doktrina vodi neofita (početnika na putu) za ruku na vrlo partikularnu putanju, misterioznu: Put prema Realnosti. Ipak, ne želeći da ranimo ničija osećanja, treba da podvučemo osnovnu ideju da u kulturnom i duhovnom ambijentu savremenog čovečanstva koegzistiraju mnogostruke venerabilne institucije koje veruju, vrlo iskreno, da poznaju ovaj tajni Put, a koje ovaj Put ne poznaju. Neka nam čitalac dopusti slobodu da kažemo veoma svečano da ne želimo da donosimo destruktivne kritike; PODVLAČIMO, i jasno je da ovo nije nekakav delikt. Očigledno, i iz dubokog poštovanja prema našem bližnjem, nećemo se nikad izjasniti protiv nijedne institucije. Nijedan čovek ne može biti kritikovan zbog činjenice da ne poznaje nešto što nikad nije učio. Tajni Put nije bio javno otkriven. Strogo sokratskim terminima, mogli bi reći da mnogo erudita koji smatraju da u dubini poznaju Put sečiva noža, ne samo da ne znaju, već više od toga, ne znaju da ne znaju. Ne želimo da pokažemo ili naznačimo duhovne organizacije nijedne vrste, već, bez namere da nekog ranimo, jednostavno kažemo da kultivisan ignorant ne samo da ne zna, nego ni ne zna da ne zna. U svim sakralnim knjigama antikviteta spominje se Tajni Put pomoću aluzija, citiran je, nazivan je u mnogo stihova, ali osobe ga ne poznaju. Otkrivanje, određivanje, pokazivanje ezoteričkog puta koji vodi finalnom oslobođenju je zaista cilj ovih studija. Pre svega, treba da čeznemo prema istinitoj promeni, da izađemo iz ove dosadne rutine, iz ovog isključivo mehaničkog života, zamarajućeg.

PUT U PROŠLOSTI I DANAS

Očigledno da zbog univerzalnosti Sakralnih Misterija koje vode čoveka prema krajnjem oslobođenju, ove su cvetale u svim epohama u kojima je živela ova planeta. U prošlim vremenima nikome se nije davala ova Spoznaja, ako prethodno nije dokazivao velike čežnje za oslobađanje, posedovao mnoštvo vrednosti da bi odoleo suprotstavljanjima, i imao duboko poštovanje prema ovim učenjima i blagu, još do tada, za njega tajnim. Sa ciljem da orijentišem našeg dragog čitaoca, želim da navedem u ovim stranicama neka sećanja iz ancestralnih epoha… Ako bih javno rekao da savršeno pamtim moje prošle egzistencije, mogao bih naterati doktore racionamenta na smeh. Ali, poštujući Istinu, treba da vam kažem da ni za nas, niti za Svest nije interesantan ovaj ironičan smeh. Bio je u pravu Viktor Igo kada je rekao: „Onaj ko ismejava ono što ne poznaje, na putu je da postane idiot“. Svedočiti o svemu, što sam stvarno direktno eksperimentisao, dužnost je prema našem bližnjem i ovo je jedini cilj. Iskreno, moj slučaj nije jedini. I druge osobe jasno pamte svoje egzistencije. Za nas, reinkarnacija je fakat, a ne jednostavne pretpostavke pameti… Dakako, treba da znate da sam se reinkarnirao u sakralnoj zemlji Faraona u vreme Dinastije Faraona Kefrena. Duboko sam poznavao stare Misterije tajnog Egipta i stvarno vam kažem da ih nikada nisam mogao zaboraviti. Nekog od popodneva, nije važno kog, koračajući polako po pesku pustinje, pod žarećim tropskim suncem, prešao sam u tišini, kao somnambul, misteriozan put sa milenijumskim sfingama, pred egzotičnim pogledima nomadskog plemena koji su me posmatrali iz šatora. U hladu neke vrlo stare piramide morao sam na momenat sesti da bih se odmorio i podesio pređicu na jednoj sandali. Zatim, vredno, tražio sam sa nespokojstvom uzak prolaz: čeznuo sam da se ponovo vratim na pravi put. Stražar, kao i uvek, nalazi se na pragu misterije. Bilo je nemoguće da zaboraviš ovaj hijeratični lik sa bronzanim i koštunjavim licem. Ovaj čovek je bio kolos… U desnoj ruci herojski je držao strašan mač, izvanredan je bio njegov izgled i nema sumnje da je koristio kako dolikuje masonsku kecelju. Saslušanje je bilo vrlo strogo: „Ko si?“ „Ja sam taj koji žarko moli, koji dolazi slep da traži svetlost.“ „Šta želiš?“ „Svetlost“. (Bilo bi dugo da ovde zabeležim, u ovom poglavlju, sva već poznata verbalna ispitivanja.) Potom, na jedan način kojeg ja kvalifikujem kao grub, oduzeti su mi svi metalni predmeti, čak i sandale i tunika. Najinteresantniji je bio momenat kada me je ovaj herkulski čovek uzeo za ruku da bi me uveo u Sanktuarium; nezaboravni su bili ti momenti kada je teška kapija zaškripela iz šarki, proizvevši onaj misterijozni DO staroga Egipta. Ono što se posle dogodilo, grozan sastanak sa STRAŠNOM BRAĆOM, kušenja (probe) Vatre, Vazduha, Vode i Zemlje može ih sresti svaki iluminata (prosvetljen) u memorijama prirode. U probi VATRE trebalo je, što sam bolje mogao, kontrolisati samoga sebe kada sam prešao salon u plamenu; pod je bio pun usijanih čeličnih greda: put među tim gvozdenim gredama bio je vrlo uzak, jedva da je bilo mesta gde da se gazi nogama; u tim vremenima mnogo je aspiranata poginulo za vreme ovog napora. Sećam se još, zgražavajući se, onog čeličnog prstena pričvršćenog u steni. U dnu se samo nazirala mračna grozna provalija. Ipak, izašao sam pobednički iz probe VAZDUHA, tamo gde su drugi propali ja sam pobedio. Prošlo je mnogo vekova i još nisam zaboravio, uprkos prašini tolikih godina, one sakralne krokodile iz jezera; da nisu bile magične konjuracije (odvraćanja), bio bih prožderan od tih gmizavaca, što se desilo mnogim aspirantima. Mnogo je nesrećnika bilo izgnječeno i rasparčano od stena kod probe ZEMLJE, ali ja sam pobedio i gledao sam indiferentno dve stene koje su mi ugrožavale egzistenciju, približavajući se prema meni da bi me pretvorile u kosmički pepeo. Sigurno je da sam samo bedan zemaljski crv, ali izašao sam pobednički. Tako sam se ponovo vratio, zaista, na put REVOLUCIJE SVESTI, nakon što sam mnogo patio. Bio sam primljen u KOLEGIJUM INICIJATA; bio sam na svečani način obučen tunikom od belog lana ISISOVIH sveštenika i na grudi mi je bio stavljen Egipatski TAU Krst. Sve su ove inicijatičke probe bile pravi filter. Plašljivci i znatiželjni uvek su ostajali zadnji. Učenja koja je primao aspirant bila su suviše vredna da bi ih neko profanirao. Mudraci onih hramova nisu mogli dozvoliti da Sakralna Misterija Bića stiže da bude vulgarizovana ili deformisana. Samo hrabrost i iskreno srce pobeđivali su u ovim probama. U našim danima, probe su izmenjene. Ove se kušnje više ne događaju u fizičkom svetu. Modifikovana je forma ali ne i fond. Epoha u kojoj živimo traži ovu stvar. Večita Gnoza je uvek bilo isto Učenje koje se predavalo u svim hramovima i inicijatičkim školama; sada, filter da bi ga našao (Učenje) ne sastoji se više od onih četiri proba iz Egipta ili drugih proba koje su imale one mnogo cenjene institucije. Filter je baš kvalitet filozofija i verovanja koje poseduje svaka od škola i koja vrlo mnogo zbunjuju iskrene osobe koje traže put prema svetlosti. Neiskusnom navigatoru nije vrlo lako da nađe, među tolikim zvezdama, onu koja pokazuje sever u noćnoj tmini… Čitaoče prijatelju, stigavši na ovo mesto, možemo reći samo jednu stvar: istražuj, ispituj i proveri gnostičke postulate. Nemoj se zadovoljiti sa verovati ili ne verovati. Ovo saznanje nudi ti sve ključeve i prakse da bi to ti sam proverio. Samo ćeš tako istinito znati da li je Gnoza još jedna teorija više ili je, stvarno, ona mapa Puta koja treba da nas vodi Velikoj Realnosti, koja sve pridržava…

RUTINSKI ŽIVOT

„Neophodno je da znamo odakle dolazimo, kuda idemo, zbog čega smo ovde i zašto. Živeti da bismo živeli, jesti da bismo postojali, raditi da bismo jeli ne može, zaista, biti jedini cilj života. Nesumnjivo, treba da rešimo enigmu naše egzistencije, treba da razumemo smisao života. Dakle, stigao je čas da znamo ko smo. Fizičko telo nije sve; videti ljudski organizam bilo koje osobe ne znači da smo stvarno upoznali BIĆE…“ – Samael Aun Weor, Konferencija „Ono što jesmo i šta treba da budemo.“

Iako izgleda neverovatno, veoma je sigurno i istinito da ova toliko uveličavana moderna civilizacija zastrašujuće je ružna, ona ne ujedinjuje transcendentalne karakteristike estetske osećajnosti, nedostaje joj unutrašnja lepota. Suviše se dičimo ovim ružnim i zastarelim zgradama koje liče na prave mišije rupe. Svet je postao strašno dosadan, iste ulice od vajkada i svugde su grozni stanovi. Sve je ovo postalo zamarajuće, na severu, na jugu, na istoku i na zapadu sveta. Iste su uniforme kao uvek: grozne, odvratne, sterilne. Modernizam! Uzvikuje mnoštvo. Izgledamo kao pravi sujetni paunovi u odelu kojeg nosimo, sa vrlo izglancanim cipelama, iako ovuda i onuda hodaju milioni nesrećnika izgladnelih, neuhranjenih, jadnih. Jednostavnost i prirodna lepota, spontana, nevina, lišena sujetne šminke nestala je kod ženskog pola. Ljudi su postali zastrašujuće surovi: gotovo je sa dobročinstvom, sada niko nije milosrdan ni prema kome. Izlozi luksuznih prodavnica blistaju upadljivom robom, nepristupačnom nesrećnicima. Jedinu stvar koju ovi parije (prezreni) života mogu da urade je da gledaju svilu i nakit, parfeme u luksuznim flašicama i kišobrane za kišne dane; da vidiš ali da ne dodirneš, to je kazna slična onoj Tantalovoj (mit.). Ljudi u ovim modernim vremenima postali su krajnje grubi: parfem prijateljstva i miris iskrenosti nestali su za svagda. Mnoštva pretovarena porezima ječe. Svi imaju probleme, duguju nama i mi dugujemo; tuženi smo i nemamo čime platiti; brige uništavaju mozgove, niko ne živi spokojno. Birokrati, ispunjeni srećom u njihovom stomaku i dobrom cigaretom u ustima, na koju se psihološki oslanjuju, igraju se umno političkim žonglerijama, bez imalo briga prema bolu naroda. Niko nije srećan u ovim vremenima i s tim manje srednja klasa, jer se ova nalazi između čekića i nakovnja. Bogati i siromasi, vernici i nevernici, trgovci i prosjaci, obućari i limari žive zato što treba da žive, utapaju nevolje u vinu i završavaju postajući potrošači droga da bi se spasli od njih samih. Ljudi su postali rđavi, sumnjičavi, beznadežni, lukavi, perverzni. Sada niko ne veruje nikome. Izumevaju se dnevno novi uslovi, sertifikati, svakojake prepreke, dokumenti, titlovi itd. i svakako sve ovo ne služi više ničemu. Oni lukavi se ismejavaju svim ovim glupostima, ne plaćaju, zaobilaze zakon, čak iako treba da robuju. Nijedan zanat ne donosi sreću, izgubio se osećaj prave ljubavi i ljudi sklapaju brak danas i sutra se razilaze. Izgubilo se, sa žaljenjem, jedinstvo brakova, organska sramota više ne postoji, lezbejstvo i homoseksualnost postali su običniji od pranja ruku. Da znamo nešto o nama samima, da pokušamo da spoznamo uzrok tolikog truleža, da ispitujemo, da istražujemo. Ovo je ono što predlažemo u Gnozi.

NESPOKOJSTVA

Evidentno je da ovom rutinskom i surovom životu, punom patnji, neprilika, treba dodati veliku indiferentnost među ljudima, ova je hladnoća površnosti, onoga što nema važnosti. Mnoštva veruju da je važno ono što u stvari nije važno, pretpostavljaju da su važne stvari poslednja moda, ili model kola, ili onaj problem osnovne plate. Oni nazivaju važnim stvarima novosti dana, ljubavnu avanturu, sedentaran život, čašu alkohola, konjsku trku, automobilsku trku, koridu, klevetanje, vređanje itd. Očigledno, kada običan muškarac ili žena salona za ulepšavanje čuju nešto o ezoterizmu, kako ovo nije u njihovim planovima, niti u njihovim diskusijama, niti u njihovim seksualnim zadovoljstvima, odgovaraju zastrašujuće hladno sa ne znam šta ili jednostavno, podižu ramenima i povlače se ravnodušno. Ova psihološka apatija, ova jeziva hladnoća, ima duplu osnovu: u prvom redu najstrašniju ignoranciju, zatim, apsolutno neprisustvo duhovnih nemira. Odsutan je jedan spoj, električni šok; niko ga nije uspostavio u prodavnici, niti u nečemu što se smatra „ozbiljnim“ ili u zadovoljstvu kreveta. Ako bi neko bio u stanju da uspostavi indiferentnom imbecilu ili površnoj ženici, električni spoj momenta, iskru u srcu, neku čudnu reminiscenciju, nešto vrlo intimno, možda bi onda sve bilo drugačije. Ali nešto potiskuje maleni tajni glasić, prvi predosećaj srca, intimnu čežnju: verovatno neka glupost, neki lep šeširić iz kakvog izloga, ukusni slatkiši iz restorana, sastanak sa prijateljicom, koja kasnije neće imati za nas nikakve važnosti itd. Gluposti, blesavosti, koje budući da nisu transcendentalne, ali koje ipak u određenom momentu imaju potrebnu snagu da ugase prvi duhovni nemir, čežnju srca, malenu iskru svetlosti, predosećaj srca koji, bez da znamo zašto, uznemirio nas je na trenutak. Ako ovi koji su danas živi leševi (hladne noćne ptice klubova ili obični prodavci kišobrana iz neke radnje sa ulice Real) ne bi bili potisnuli prvo intimno nespokojstvo, bili bi, u ovom momentu, buktinje duha, adepti svetlosti, autentični ljudi u najkompletnijem smislu reči. Iskra, predosećanje srca, čudesni uzdisaj, nešto ne znam šta, bilo je u osećanju mesara sa ugla, čistača cipela, prvoklasnog lekara, ali sve je bilo uzalud. Gluposti personaliteta uvek ugase prvu iskru svetlosti; potom nastaje hladnoća najzastrašujuće indiferentnosti. Nepobitno, ljudi su pre ili kasnije progutani od Meseca. Ova se istina bez pogovora dokazuje. Ne postoji neko ko nije, bar jednom u životu, imao predosećaj srca, neki čudni nemir, ali, nažalost, neka stvar personaliteta, bilo koliko da je beznačajna, stiže da svede na kosmički prah ono što nas je u noćnoj tišini na momenat uzbudilo. Mesec uvek pobeđuje u ovim borbama, on se hrani, hrani se baš našim slabostima. Mesec je strašno mehanički. Lunarni humanoid, potpuno lišen bilo kakvih solarnih nespokojstava, nekoherentan je i kreće se u svetu svojih snova. Ako bi neko učinio, ono što niko ne čini, tj. podstrekivao intimno nespokojstvo nastalo u misteriji neke noći, nesumnjivo, asimilisao bi solarnu inteligenciju i pretvorio bi se tako u solarnog čoveka. Evo, baš ovo želi Sunce, ali ove lunarne senke, tako hladne, apatične i indiferentne, progutane su od Meseca; potom dolazi smrt i sve izravna. Smrt nivelira sve. Svaki živi leš koji nema solarne nemire, strašno degeneriše, na progresivan način, dok ga Mesec ne proždere. Sunce želi da stvori ljude, čini ovo u laboratorijumu prirode, ali, na žalost, ovaj opit nije mu dao vrlo dobre rezultate. Mesec guta ljude. Ipak, ono što govorimo nikog ne zanima, s tim manje kultivisane ignorante; oni veruju da su najvažniji. Sunce je smestilo unutar seksualnih žlezdi intelektualne životinje, pogrešno nazvane čovek, pojedine solarne klice koje, razvijene na konventabilan način, mogle bi da nas pretvore u autentične ljude. Ipak, solarni opit dokazuje se kao izuzetno težak, baš zbog lunarne hladnoće. Ljudi neće da sarađuju sa Suncem i, kao posledica, solarne klice involuiraju, degenerišu se i gube se na žalostan način. Glavni ključ Sunčevog rada sastoji se u otapanju neželjenih elemenata koje nosimo u unutrašnjosti.Kada neka ljudska rasa izgubi sav svoj interes prema sunčevim idejama, Sunce će je uništiti, jer mu više ne služi radi svog opita. Svakako, sadašnja rasa postala je nepodnošljivo lunarna, strašno površna i mehanička, ne služi dalje sunčevom eksperimentu, razlog više nego dovoljan da bude uništena. Kako bi postojalo stalno duhovno nespokojstvo, treba da postavimo magnetski centar gravitacije u Esenciju, u Svest. Nažalost, ljudi imaju magnetski centar gravitacije u personalitetu, u kafebaru, u kantini, u bankarskim poslovima, u bordelju, na pijaci itd. Očigledno, sve su ovo stvari personaliteta i magnetski centar ovoga privlači sve ove stvari; ovo je nepobitno i svaka osoba dobre volje može to da proveri, neposredno sama sa sobom. Nažalost, čitajući sve ovo, nitkovi intelekta, naviknuti da suviše diskutuju ili da ćute iz odvratnog ponosa, pre bi bacili ovu knjigu, omalovažavajući je, da bi čitali novine. Nekoliko gutljaja dobre kafe i dnevni list dokazuju se kao najbolja hrana za racionalne sisare. Ipak, ovi se smatraju veoma ozbiljnim; jesu, nesumnjivo, halucinirani sopstvenim paradama erudicija i ove stvari solarne vrste, ovde napisane, ogromno im smetaju. Nema sumnje da boemske oči, ovih homunkula racionalnosti, ne bi se usudile da nastave sa ovim studijama.

ZAKLJUČCI: DVE LINIJE ŽIVOTA

„Nalazimo se dakle, trenutak za trenutkom, ispred dva Puta: Horizontalnog i Vertikalnog. Očigledno, da je Horizontalni „smešan“, njime idu “obični ljudi”, velika većina ljudi. Jasno je da je Vertikalan drugačiji; to je put inteligentnih buntovnika, put Revolucionara. Kada se neka osoba seti sama sebe, kada radi na samoj sebi, kada se ne identifikuje sa svim problemima i gorčinama života, u stvari, kreće se Vertikalnim Putem.“ – Samael Aun Weor, Revolucionarna Psihologija

Koji je realni cilj naše egzistencije?
Zbog čega smo ovde?
Zašto smo ovde?
Ovo je stvar koju treba da izbistrimo vrlo jasno, to je stvar koju treba da odmerimo, da je analiziramo i da sa vedrinom prosudimo… Živimo u svetu. Sa kojim ciljem? Neizrecivo mnogo patimo. Zbog čega? Borimo se da zaradimo ono što se naziva hleb, boravište i sklonište; i šta sledi posle svega ovog? Šta će ostati posle ovih naših napora? Živeti da bi živeli, raditi da bi živeli i potom umreti, da li je to nešto tako sjajno? Stvarno, prijatelji, potrebno je da razumemo smisao naše egzistencije, smisao življenja. Postoje dve linije u životu: jednu možemo nazvati HORIZONTALNA, drugu VERTIKALNA. One formiraju krst unutar nas, ovde i sada, ni sekund pre, niti sekund posle. Imamo potrebe da budemo objektivni u vezi sa ovim dvema linijama.
HORIZONTALA počinje rađanjem i završava se smrću. Ispred svake kolevke postoji perspektiva jednog groba, jer sve što se rodi treba i da umre… Na Horizontali se nalaze svi procesi rađanja, odrastanja, reprodukcije, starenja i potom smrti. Na Horizontali se nalaze sva životna zadovoljstva: pića, fornikacije, adulteracije itd. Na Horizontali se nalazi borba za nasušni hleb, borba za opstanak, za egzistenciju pod Sunčevom svetlošću. Na Horizontali se nalaze sve one intimne patnje praktičnog života, porodice, ulice, posla itd. Horizontalna linija ne može pružiti ništa sjajno… Ali postoji druga različita linija; odnosimo se na VERTIKALU. Na ovoj izvanrednoj Vertikali, na ovoj sjajnoj lestvici nalaze se različiti NIVOI BIĆA, transcendentalne i transcendentne moći INTIMNOG; na Vertikali se nalaze ezoterične moći, moći koje diviniziraju (obogotvoruju), Revolucija Svesti itd. Sa silama Vertikale možemo osnažiti horizontalne aspekte praktičnog života, možemo totalno promeniti našu sopstvenu sudbinu, možemo načiniti od našeg života nešto sasvim različito, nešto posebno, možemo postati totalno različiti od onoga što smo bili, od onoga što jesmo, od onoga šta smo upoznali u ovoj gorkoj egzistenciji.Vertikala je, znači, sjajna, revolucionarna po svojoj prirodi, ali je potrebno da imamo malo nespokojstava. Pre svega, pitamo se, a pitamo i našeg dragog čitaoca: da li smo zadovoljni sa onim što jesmo? Ko se oseća srećnim u kompletnom smislu reči? Ko se oseća stvarno srećnim? Treba da budemo iskreni: niko među nama ne može reći da se nalazi u oazi sreće; imamo strašne nemire, nevolje, gorčine, patimo mnogo i naše srce trepti strašnom jačinom… Potrebno je da izađemo iz ovog blata u kom se nalazimo. Imamo potrebe da se stvarno korenito menjamo, a ova stvar je moguća samo ako se obratimo transcendentalnim moćima Vertikale. Kada se neko ko hoda Horizontalom seti samoga sebe, svog sopstvenog BIĆA (svoje intimne realnosti), kada se upita: Ko sam? Odakle dolazim? Kuda idem? Koji je cilj egzistencije?, on stupa, nesumnjivo, na Vertikalnu putanju, putanju Revolucije Svesti, putanju koja vodi prema Nad-Čoveku. Stigao je čas Nad-čoveka; u stvarnosti, intelektualna životinja nije drugo nego most postavljen između inferiorne životinje i Supra-čoveka. Potrebno je da se preobrazimo u prave kraljeve kreacije, u naše sopstvene gospodare, u gospodare svega što je bilo, jeste i biće… Hitna je promena, totalna transformacija; hitno je da što brže izađemo iz ovog trnovitog prostora, iz ovog haosa u kom se nalazimo, u kom se jadno borimo. Zemaljski zakoni nikada ne bi mogli da nam daju mir; zemaljski zakoni nikada ne bi mogli da nam pruže autentičnu sreću koja radikalno menja; zemaljski zakoni nikada ne bi mogli da nam daju slobodu. Prema tome, hitno je da stupimo na VERTIKALNI PUT kojeg nosimo unutar nas samih, ovde i sada. Stigao je čas VELIKE REVOLUCIJE, PSIHOLOŠKE REVOLUCIJE, Revolucije koja je u toku, Revolucije koja vodi ka Supra-čoveku… Prijatelji, razmišljajmo o Supra-čoveku… Izvanredno je ući na revolucionaran VERTIKALAN PUT koji će nas neizbežno voditi krajnjem oslobođenju. Ko je srećan u ovim vremenima? Nismo srećni i nikada nećemo biti srećni ako se ne odlučimo da odlučno pređemo na VERTIKALNI PUT; nećemo biti srećni sve dok ne dođemo do visine Supra-Čoveka, nećemo biti srećni sve dok ne oslobodimo Svest iz bolnog blata ovog sveta; nećemo biti srećni sve dok ne budemo eksperimentisali ONO što je REALNOST, ONO što ne pripada vremenu, ONO što je ISTINA… Na VERTIKALNOM PUTU se nalazi Revolucija Svesti; kada neko prihvati da ima sopstvenu psihologiju, nema sumnje, počinje da radi na samom sebi i onda je jasno da ulazi na Vertikalni Put. Stvarna smo enigma za nas same, enigma koju treba da dešifrujemo, enigma koju treba da rešimo, enigma koju treba da razbijemo. Nažalost, ne poznajemo se, čak iako verujemo da se poznajemo. Treba da budemo iskreni sami prema sebi, potrebno je da izvršimo disekciju samog Ja, Svojeg sopstvenog, odnosno ovog ansambla nepoželjnih elemenata koje nosimo unutar nas: Bes, Pohlepa, Razvrat, Zavist, Ponos, Lenjost, Halapljivost itd, itd, itd. Lako prihvatamo da imamo fizičko telo sa nekim organima, ali malo njih razume da imamo ličnu psihologiju. Kada neko razume da ima jednu psihologiju, počinje da radi na samom sebi, ovde i sada; kada neko razume da ima jednu psihologiju, počinje sa procesom psihološkog samo-opažanja. Onaj ko počinje da opaža samoga sebe, preobražava se, ustvari, u neku različitu individuu, različitu od ostalih, apsolutno zasebnu. Ali ljudi imaju tendenciju da prihvate samo fizički problem, trodimenzionalni, gusto telo, jer ga mogu videti, čuti, dotaći i opipati. U realnosti, malo je onih koji iskreno prihvataju da imaju psihologiju vrlo lične vrste. Kada neko ovo prihvati, on ustvari počinje da se samo-opaža i ova ga stvar čini različitim od drugih. Opažati da bi se upoznao jeste transcendentalno, definitivno… Kada neko duboko poznaje samoga sebe, poznaje tajne celog Univerzuma; na VERTIKALNOM PUTU sebi predlažemo, pre svega, da spoznamo sami sebe, jer samo poznavajući sami sebe spoznaćemo tajne Univerzuma koji nas okružuje. Na VERTIKALNOM PUTU, dragi čitaoče, moramo napraviti sopstveni psihološki inventar da bi znali koliko imamo i koliko nam nedostaje. Postoji mnogo u nama što treba izbaciti: mnogo grešaka, mnogo poroka, mnogo mana; i u istoj meri postoji mnogo toga što treba osvojiti: mnogo sposobnosti (fakulteta), mnogo vrlina. Očigledno je, i svako može razumeti, da se te dve linije, HORIZONTALNA i VERTIKALNA, nalaze, momenat za momentom, u našoj psihološkoj unutarašnjosti i čine krst… U našoj se unutrašnjosti nalazi matematička tačka. Ne nalazi se ni u prošlosti, niti u budućnosti… Onaj ko želi da otkrije ovu misterioznu tačku, treba da je traži ovde i sad, unutar samoga sebe, tačno u ovom trenutku, ni sekund pre, niti sekund posle… One dve linije, HORIZONTALNA i VERTIKALNA svetoga Krsta nalaze se u toj tački… Svakog trenutka, ljudsko biće se bori između dva Puta: HORIZONTALNOG i VERTIKALNOG. Očigledno je, da na HORIZONTALNOM nije teško da se živi; kao što je drvo nošeno, bez ikakvog napora, vodom neke reke, tako i čovek Horizontalnog života, nošen je životom. Ipak, VERTIKALNI put uključuje velike napore, treba da plivamo protiv struje. Na VERTIKALNOM PUTU nalazimo čoveka koji misli, oseća i dejstvuje pravilno i niko nije mogao poreći da nije nimalo lako da se ovo dokazuje. Baš u ovom momentu nalazimo se ispred dve alternative. Ako bi pažljivo posmatrali svaki trenutak našeg života, videli bismo nešto što želi da živi da bi živelo, bez ikakvog transcendentnog smisla; ali, sa druge strane, sigurno je da nalazimo i po neki nemir, neku lepu aspiraciju, neku iskru iluzije za neko dublje življenje, ozbiljnije, definitivno, da bi se probudili u Velikoj Realnosti koja sve sadržava. Ljubazni čitaoče, nalazimo se, dakle, na velikom raskršću… Filozofski bismo to mogli reći ovako: BITI ili NE BITI, ovo je dilema…

RAZNI NIVOI BIĆA

„Da li ste shvatili koji je vaš sopstveni Nivo Bića, Nivo Bića na kom se nalazite? Da li ste svesni da ste hipnotisani, da ste uspavani? Da li ste već shvatili da se identifikujete, ne samo sa spoljašnjim stvarima, sa spoljnim svetom, već i sa vama samima, sa vašim razvratnim mislima, pijankama, pohlepama, samouverenošću, ponosom, mističkim ponosom, samozaslugom itd.? Da li ste shvatili da se identifikujete ne samo sa spoljašnjošću, već i sa onim što je sujeta, što je ponos? Na primer: da li ste danas pobedili dan ili je dan pobedio vas? Šta ste danas radili, braćo moja; koji ste psihološki defekt eliminisali? Da li ste sigurni da se danas niste identifikovali sa nekom morbidnom misli, sa nekom pohlepnom misli, sa ponosom, sa nekim ko vas je uvredio, ili sa nekom preokupacijom (brigom), sa nekim dugim, itd., itd., itd? Da li ste u ovome sigurni? Šta ste danas radili: shvatili ste već koji je vaš Nivo Bića, na kom se nalazite? Da li ste prešli na viši nivo Bića ili ste ostali tamo gde ste bili? Šta ste radili, kojoj stvari ste obratili pažnju u toku današnjeg dana, draga moja braćo? Mislite li možda da je moguće da pređemo na viši Nivo Bića ako ne odstranimo psihološke defekte? Ili je problem da ste zadovoljni Nivoom Bića na kojem se sada nalazite?“ – Samael Aun Weor, Izlaganje „Tajne Meseca“

Na VERTIKALNOM PUTU nalaze se različiti NIVOI BIĆA. Kada neko počinje da radi na samom sebi, za eliminaciju jednog ili više psiholoških defekata, nesumnjivo, stupa faktički i sa pravom na Superiorni Nivo Bića… Niko ne može poreći da postoje različiti socijalni nivoi; postoje crkveni ljudi i bordeljski ludi; ljudi koji se bave trgovinom i seljaci itd. … Isto tako postoje različiti nivoi Bića. Ono što smo u unutrašnjosti, sjajni ili malodušni, darežljivi ili tvrdice, nasilni ili staloženi, prečisti ili bludni, privlači različite životne okolnosti… Neko ko je bludan uvek će privlačiti scene, drame, čak i tragedije lasciviteta u koje će biti umešan… Pijanica će privlačiti pijanice i uvek će se nalaziti u barovima i kafanama, ova stvar je evidentna… Šta će privlačiti kamatnika, egoistu? Koliko problema, tamnica, nesreća?! Zamislimo na momenat kravu pored štale: njen Nivo Bića privlači njen život. Ako mi isteramo kravu iz štale i uvedemo je u našu kuću, ako joj obezbedimo slugu, lepo je očešljamo, napuderišemo, namirišemo, neće zbog ovoga prestati da bude krava; nastaviće sa kravljim običajima, ona će onda od naše lepe kuće napraviti štalu; Nivo Bića svakog privlači sopstveni život… Ako izdvojimo iz mnoštva prosjaka u krpama i odvedemo ga u Bakingemsku Palatu da tamo živi pored Kraljice Elizabete, na početku pomagaće ga mnogo slugu, biće priznat kao veliki senjor, ali će njegov Nivo Bića da privuče njegov život. Uskoro će posluga te Palate uvideti kod prosjaka navike vrlo različite od onih iz Palate, videće ovog tvrdicu, videće kako strašno čuva novac, da neće potrošiti ni cent, čak ni da pomogne prijatelju. Uvideće njegovu nadražljivost, shvatiće nedostatak skrupuloznosti (svesnosti) u njemu, uvideće njegove klevete, on će se svetiti neprijateljima itd., i na kraju doći će momenat u kom će on ostati sam u Bakingemskoj Palati, iako će se oblačiti što je moguće bolje, nastaviće da bude ono što jeste: prosjak… Svačiji Nivo Bića privlači svoj život; čovek je ono što je i njegov život… Mnogo je onih koji žele da imaju ogromne svote novca; „Ako bi zaradio na lutriji, koliko bi moj život bio različit; sa Vanrednom božićnom lutrijom, radikalno bi se promenio…“ Ali je ova stvar pogrešna, apsolutno pogrešna, jer Nivo Bića privlači sopstveni život… Prihvatljivo je da mi reflektujemo o svim ovim stvarima; ogromne svote novca neće nam promeniti naše sopstveno postojanje, ne ovako; ono što nam treba, jeste da pređemo na viši Nivo Bića. Zamislimo se na momenat u jednom od onih čudnih mesta u gradu, u nekom od onih izgubljenih gradova, na jednom terenu gde žive padobranci (tako se nazivaju u Meksiku osobe koje zauzmu neki teren, i od večeri do jutra formiraju tamo zajednicu, mogli bismo reći, infrahumanu). Blizu neke rustikalne kolonije iz federalnog distrikta stigla je grupa takvih parašutista, nastojeći da žive na tuđem terenu kojeg su zauzeli. Oni su se dnevno svađali, opijali, ranjavali, ubijali i ona Kolonija, koja je nekada živela u miru, trebalo je da iskusi nepamćena iznenađenja. Dnevno, čule su se policijske sirene; čula se vika od bola, mržnje, besa itd. i ove nesrećne osobe nastavljaju kao i uvek, strašno pateći. Njihov Nivo Bića privlači njihov sopstveni život. Ako bi jednog momenta, jedan od ovih ljudi rasuđivao, čak iako bi bilo samo za trenutak; ako bi sebi predložio da studira sebe samog, ako bi otkrio svoje psihološke mane i, sa hrabrošću, stupio na VERTIKALNI PUT revolucionarne psihologije, očigledno da bi mogao da eliminiše neke defekte, možda gnev, mržnju, egoizam, klevetanje itd. U zaključku: promenio bi Nivo svog Bića, a promenivši Nivo svog Bića, njegovi običaji bi se rafinirali (prečistili). Nesumnjivo, onda se više ne bi mogao sporazumeti sa ljudima koji ga okružuju, niti bi se oni ljudi mogli sporazumeti sa njim; bio bi primoran da nađe nove prijatelje, po Zakonu, jednostavno po Zakonu PSIHOLOŠKIH AFINITETA, i našao bi nove prijatelje. Rezultat: promenom Nivoa Bića, promenio bi mu se život, verovatno ova nova prijateljstva pružila bi mu nove okolnosti; posredstvom međuveza promenio bi ekonomski aspekat svoje sopstvene egzistencije, našao bi drugi posao, njegov bi se život vidljivo promenio. Dakle, svačiji Nivo Bića privlači sopstveni život… Na VERTIKALNOM PUTU imamo mogućnosti da menjamo naš sopstveni Nivo Bića; ako izbacimo iz nas samih psihološke defekte, rezultat bi bio izvanredan, jer, menjajući sopstveni Nivo Bića, menja nam se isto tako ceo naš život; kada se neko menja na radikalan način, menja se takođe ono što ga okružuje. Ove uznemirujuće okolnosti egzistencije, neprijatne životne okolnosti nisu ništa drugo nego projekcije onoga što nam se u unutrašnjosti dešava. Ako ćemo se menjati unutar nas, i spoljašnje okolnosti će se menjati, a ako se ne menjamo unutra, ni spoljašnje okolnosti se neće menjati. Već je gosp. Imanuel Kant, filozof iz Kenigsberga, rekao: „Spoljašnjost je unutrašnjost“. Drugačije rečeno, jasnije kazano: „Spoljašnjost jeste samo refleksija onoga što smo unutra u nama“. Ako smo ljute osobe, ako mrzimo, ako smo sumnjičavi, zavidni, perverzni, okolnosti pored nas biće perverzne, fatalne, zlokobne, mogle bi čak biti iznete u štampi za senzacije. Ali ako smo mi pristojne osobe, ako živimo u harmoniji sa Beskonačnošću, ako izdišemo mir, ako zračimo ljubav, sreću, radost, okolnosti koje će iz nas zračiti biće lepe, imaćemo vrlo lepe odnose, bićemo u harmoniji sa svim što nas okružuje… Mnogo je onih koji nisu zadovoljni sa životnim problemima: „moj je muž sa drugom“ (kaže žena); „moja žena me ne voli“ (kaže muž); „ne stiže mi novac do kraja meseca“ (kaže neko); „moj otac je pijanica i bije majku“ (govori sin), „izbaciće me iz kuće i neću imati gde da idem“ (govori drugi); „moja deca su delikventi“ (jedi se majka)… Svi žele da reše probleme; svi teže da žive u miru, da uživaju izvanrednu harmoniju, da imaju sreće. Ali oni koji tako misle ne shvataju da nose u svojoj unutrašnjosti koren svih problema, da ovi problemi nisu drugo nego projekcija njihove unutrašnjosti, da iz njihove unutrašnjosti izlaze problemi, jer je čovek ono što je njegov život. Ako ne menja sopstveni Nivo Bića, ako ne menja svoj unutrašnji život, ništa se neće promeniti; spoljašnjost je samo projekcija unutrašnjosti… Stigao je čas da se razumeju ove stvari. Hoćete sreću, a odakle ćete je izvaditi? Ne želite da priznate da nosite baš u vašoj unutrašnjosti uzroke za sve ono što vam se dešava. Da, svako nosi uzroke svojih patnji unutar samoga sebe i dok uzroci ne budu otopljeni, ni patnje se neće istopiti; svaka posledica ima svoj uzrok, svaki uzrok prouzrokuje svoju posledicu. Prema tome, ako stvarno želimo korenitu promenu, prvo što treba da razumemo je da se svako od nas (bilo da je beo ili crn, žut ili crven, ignorant ili obrazovan itd.) nalazi na određenom Nivou Bića. Vrlo je sigurno i potpuno stvarno da je VERTIKALAN PUT i Put Auto-Realizacije, Put koji nas vodi ka Istini na koju se sve oslanja; to je put Supra-Čoveka, Put na kom se osvajaju izvanredne moći, atributi i vrline. Ipak, strpljivi čitaoče, ovaj Put je dug, uzak i težak, počinje ovde i sad, ne izbegavajući životne suprotnosti, već suočavajući se sa njima, sa ciljem da se poboljša Nivo našeg Bića. Nikad nisam poznavao istinitog asketa ovog Puta, nekog Majstora na Putu Tajne Spoznaje koji je učinio preljubu ili koji je klevetnik, ljut ili zavidan. Ovaj Inicijatički Put traži da prvo menjamo Nivo Bića. Dakako, onda počinje Put. Čemu bi nam služile moći koje diviniziraju (obogotvoruju), ako unutar nas nosimo osvetu, mržnju, gordost, pohlepu, strah ili bes. Prema tome, oni koji smo rešeni da idemo VERTIKALNIM PUTEM, predlažemo sami sebi da se pre svega samo-razotkrijemo, da spoznamo naše sopstvene greške radi njihove ekstirpacije, da ih izvadimo iz nas samih, jer se samo tako možemo, na fundamentalan način, menjati… Samael Aun Weor

– DRUGO (2) PREDAVANJE, IZ  „A“ FAZE –PSIHIČKO IZUČAVANJE ČOVEKA“ – SAMAEL  AUN WEOR

Ove tekstove koje vam dajem na uvid su strogo birani i ne mogu se svuda naci, jer ucenja Samaela Aun Weora uce samo oni, koji osecaju i ZNAJU da je istina sazdana u njima..Postoje predavanja, kako u realnosti tako i preko skype-a. Koga zanimaju ova ucenja mogu i da dodju do njih, a da li ce se u njima pronaci i zadrzati, to je pitanje svakog pojedinacno.. Ovaj tekst je prenet iz jedne brosurice, koji mnogima moze dobro doci, ali i pomoci.. SOPSTVENO OPAŽANJE „Nepobitno, tako kao što postoji „spoljašnja domovina” u kojoj živimo, isto tako, u našoj intimnosti, postoji „psihološka domovina”. Ljudi nikada ne ignorišu grad ili oblast u kojima žive, ali, nažalost, dešava se da ne poznaju psihološko mesto u kom se nalaze. U nekom određenom momentu, svako zna u kom se predgrađu nalazi, ali na psihološkom terenu ne dešava se ista stvar; u normalnim okolnostima ljudi ni najmanje ne naslućuju mesto u kom se nalaze u „psihološkoj domovini”, u nekom datom momentu. Isto tako, kao što u fizičkom svetu postoje predgrađa gde žive pristojni i obrazovani ljudi, slično se dešava i u „psihološkoj zemlji“ svakoga od nas; nema sumnje da postoje veoma elegantna i lepa predgrađa. Kao što, u fizičkom svetu postoje vrlo opasne uličice, pune napadača, ista stvar se dešava i u psihološkoj oblasti naše unutrašnjosti.“ Samael Aun Weor, Velika Pobuna Opažati i opažati samoga sebe, dve su potpuno različite stvari, ipak, obe iziskuju pažnju. Kod opažanja pažnja je usmerena prema spoljašnjosti, prema materijalnom svetu posredstvom prozora čula. U sopstvenom samo-opažanju, pažnja je usmerena prema unutrašnjosti i zbog toga čula percepcije nisu od koristi; ovaj razlog je više nego dovoljan da bi neofitu bilo teško opažanje svojih intimnih psiholoških procesa. Tačka od koje polazi oficijelna nauka, u njenoj praktičnoj sferi, jeste ono što je opažljivo. Polazna tačka u radu sa samim sobom jeste samoopažanje, ono što je samo-opažaće. Neosporno, ove dve polazne tačke, pomenute u gornjim redovima, vode nas u kompletno različite pravce. Neko može ostariti udubljen u ukorenjenim dogmama oficijelne nauke, izučavajući spoljne pojave, opažajući ćelije, atome, molekule, sunca, zvezde, komete, itd, a da ne eksperimentiše unutar samoga sebe nikakvu radikalnu promenu. Onu vrstu spoznaje, koja pretvara nečiju unutrašnjost, ne možemo nikako dobiti posredstvom spoljnog opažanja. Prava spoznaja, koja može stvarno da proizvede u nama fundamentalnu unutrašnju promenu, ima kao osnovu direktno samoopažanje samoga sebe. Hitno je da govorimo našim gnostičkim studentima da opažaju sami sebe, u kom smeru treba da se samoopažaju i o razlozima za ovo. Opažanje je sredstvo za promenu mehaničkog stanja sveta. Samoopažanje, unutrašnje, sredstvo je za unutrašnju, intimnu promenu. Kao zaključak ili korolar svega ovoga, možemo i treba da naglašeno tvrdimo da postoje dve vrste spoznaje: spoljna i unutrašnja i da, osim slučaja kada ne posedujemo u nama permanentno magnetsko težište koje može razlikovati kvalitete spoznaje, pomešanost planova ili reda ideja, moglo bi nas uvući u konfuziju. Sublimne Doktrine, pseudo-ezoterične, sa naglašenom naučnom osnovom, pripadaju opažavajućem domenu, pa ipak su prihvaćene od strane mnogih aspiranata kao unutrašnja spoznaja. Nalazimo se, dakle, pred dva sveta, spoljnim i unutrašnjim. Prvi je opažavan pomoću čula za spoljnu percepciju; drugi može biti opažavan samo pomoću čula unutrašnjeg samoopažanja. Misli, emocije, ideje, čežnje, nade, razočarenja itd, unutrašnje su, neopažive običnim čulima i pored svega ovoga, za nas su realnije od stola iz kuhinje ili od fotelje iz salona. Sa sigurnošću, mi živimo više u našem unutrašnjem svetu nego u spoljnom, ovo je neosporivo, neoborivo. U našim „Unutrašnjim svetovima“, u našem „Tajnom svetu“, volimo, želimo, sumnjamo, blagoslovimo, kunemo, čeznemo, patimo, radujemo se, razočarani smo, nagrađeni smo itd, itd, itd. Neosporivo, ova dva sveta, unutrašnji i spoljni, mogu biti provereni eksperimentalno. Spoljni svet je opažujuči. Unutrašnji svet je samoopažujući u samom sebi i u samoj svojoj unutrašnjosti, ovde i sada. Onaj ko stvarno želi da upozna „Unutrašnje svetove“ planete Zemlje, ili Sunčevog sistema, ili Galaksije u kojoj živimo, mora prvo da upozna svoj intimni svet, svoj unutrašnji život, partikularan, svoje sopstvene „Unutrašnje svetove“. „Čoveče, spoznaj samoga sebe i spoznaćeš Univerzum i Bogove“. Što ćemo više ispitivati ovaj „Unutrašnji svet“ nazvan i „Svoje ja“, tim više ćemo razumeti da živimo u dva sveta, dve stvarnosti, dve sfere, spoljašnjoj i unutrašnjoj. Onako kako je nekoj osobi neophodno da uči da se kreće u „spoljnom svetu“ da ne bi pala u provaliju, da ne zaluta ulicama grada, da bira prijatelje, da se ne druži sa perverznima, da ne konzumira otrov itd, isto tako, posredstvom psihološkog rada nad nama samima, učimo da se krećemo u „Unutrašnjem svetu“ koji se može istraživati posredstvom sopstvenog samoopažanja. U stvarnosti, osećaj sopstvenog samoopažanja nalazi se zakržljan kod ove dekadentne rase u ovoj crnoj epohi u kojoj živimo. Samo tako ćemo se integralno i istinito upoznati. Samo tako ćemo otkriti tajne uzroke naših akcija. Samo tako ćemo upoznati ono što je bilo nazvano „ESENCIJA“, „EGO“ i „PERSONALITET“…

ESENCIJA ILI SVEST „Potrebno je pre svega da upoznamo put koji nas vodi ka INTIMNOJ AUTOREALIZACIJI BIĆA. Nesumnjivo, hitno je da razumemo potrebu da u nama kristalizujemo ono što se zove „DUŠA“… Isus Hristos je rekao: „Sa strpljenjem ćete osvojiti Duše“, ali pre svega treba da razumemo šta je to što se zove „Duša“… Zaista, treba da vam kažem da je Duša skup zakona, principa, vrlina, moći itd. Ljudi poseduju ESENCIJU, psihički materijal za fabrikovanje Duše, ali još ne poseduju Dušu…“ Samael Aun Weor, Izlaganje „Gnostička studija o Duši“ Pre svega hitno je da znamo šta je to što nazivamo Svest, jer je mnogo ljudi koji se nikada nisu interesovali da znaju nešto o ovome. Bilo koja osoba, zajednička i obična, nikada ne ignoriše činjenicu da onda kada je neki bokser nokautiran, pada na ring i gubi Svest. Jasno je da kada dođe k sebi, nesrećni bokser ponovo dolazi do Svesti. Kao posledica, svako razume da postoji jasna razlika između personaliteta i Svesti. Kada dođemo na svet, svi mi imamo, za vreme našeg postojanja, tri procenta Svesti i devedeset i sedam procenata podeljenih između podsvesti, infrasvesti i nesvesti. Ono što čini lepim i božanstvenim svako novorođenče je njegova Esencija (tri procenta Svesti); ova u njoj samoj čini istinitu realnost… Normalan razvitak Esencije u bilo kom stvorenju je, sigurno, vrlo mali, početni… Čovečije telo raste i razvija se u skladu sa biološkim zakonima vrste; ipak, ove su mogućnosti, u njima samima, vrlo ograničene za Esenciju… Nesumnjivo, Esencija može da raste sama po sebi, bez pomoći, u vrlo maloj meri… Govoreći iskreno i bez zaobilaženja, reći ćemo da spontani i prirodni razvitak Esencije je moguć samo u prvih tri, četiri i pet godina, odnosno, u prvoj etapi života… Ljudi veruju da se rast i razvoj Esencije odvija stalno, na neprekidan način, u skladu sa mehanikom evolucije, ali Univerzalni gnosticizam jasno uči da ovo nije tako… Sa ciljem da ovaj deo Esencije, ova tri procenta probuđene Esencije više rastu, treba da se nešto specijalno stvara, treba da se realizuje nešto novo… Želim da se odnosim vrlo jasno na radnju nad nama samima. Razvoj Esencije je moguć samo ako se zasniva na svesnom radu i dobrovoljnoj patnji… Potrebno je da razumemo da se ove radnje ne odnose na stvari bankarstva, stolarstva, građevinarstva, popravki železničkih pruga ili kancelarijska pitanja… Ovo je rad za svaku osobu koja je razvila svoj persosnalitet; reč je o nečem Psihološkom… Postoje u našoj unutrašnjosti određene vrste energija koje treba da shvatimo; u prvom redu: mehanička energija; u drugom redu: vitalna energija; u trećem redu: psihička energija; u četvrtom redu: mentalna energija; u petom redu: energija volje; u šestom redu energija Svesti; u sedmom redu: energija čistog Duha. Bilo koliko umnožavali, strogo, mehaničku energiju, nikada nećemo stići da probudimo našu Svest. Bilo koliko povećavali vitalnu energiju iz unutrašnjosti našeg organizma, nikada nećemo stići da probudimo Svest. Puno se psiholoških procesa realizuje u njima samim, a da u ovima Svest nimalo ne učestvuje. Bilo koliko da je velika disciplina pameti, mentalna energija nikada neće stići da probudi različite funkcije Svesti. Sila volje, čak iako se beskonačno umnožava, neće realizovati buđenje Svesti. Sve ove vrste energija se nalaze na zasebnim nivoima i dimenzijama koje nemaju ništa u vezi sa Svešću. Svest se može probuditi samo posredstvom svesnih radnji i pravičnih napora. Mali procenat Svesti koju poseduje čovečanstvo, umesto da bude uveličan, obično se nepotrebno razbacuje u toku života. Očigledno je da kada se identifikujemo sa svim pojavama naše egzistencije, nepotrebno razbacujemo energije Svesti. Trebalo bi da vidimo život kao neki film, da se nikada ne poistovećujemo ni sa jednom komedijom, dramom ili tragedijom, tako bi uštedeli energiju koja Osvešćuje. Svest u njoj samoj je određena vrsta energije sa veoma velikim nivoom vibracione učestanosti. Ne treba pobrkati Svest sa memorijom, jer su jedna od druge toliko različite kao i farovi automobila od puta na kom se krećemo. Mnoge se stvari događaju u našoj sopstvenoj unutrašnjosti, a da ni u čemu ne učestvuje ono što nazivamo Svest. Unutar našeg organizma dešavaju se mnoga podešavanja i podešavanja, a da Svest u ovome ne učestvuje. Motorni centar našeg tela može da vozi kola ili da upravlja prstima koji dodiruju dirke klavira, a da Svest nimalo ne učestvuje. Svest je svetlost koju nesvesnost ne opaža. Slepac, takođe, ne opaža fizičku sunčevu svetlost, ali ona sama po sebi postoji. Potrebno je da se otvorimo, kako bi svetlost Svesti prodrela u zastrašujuće tmine samoga Ja, same sopstvenosti. Sada ćemo bolje razumeti Jovanove reči, kada govori u Jevanđelju: „I Videlo se svetlo u tami i tama Ga ne obuze“. Ali, bilo bi nemoguće da svetlost Svesti prodre unutar tame samoga Ja, ako prethodno ne bismo koristili sjajno čulo psihološkog samoopažanja. Imamo potrebu da otvorimo put svetlosti da bismo osvetlili mračne dubine Ja-ove Psihologije. Čovek se ne bi nikada samoopažao, ako ne bi bio zainteresovan da se menja. Ovaj je interes moguć onda kada neko stvarno voli ezoterička učenja. Budna Svest nam dozvoljava da u direktnom obliku eksperimentišemo realnost. Nažalost, intelektualna životinja pogrešno nazvana Čovek, fasciniran moćima formulacije dijalektičke logike, zaboravio je dijalektiku Svesti. Nepobitno, moć za formulaciju logičkih koncepata, proizilazi da je u osnovi strašno siromašna. Od teze možemo preći na antitezu i posredstvom diskusije stići do sinteze, ali poslednja sama u sebi nastavlja da bude intelektualni koncept koji se nikako ne može poklapati sa realnošću. Dijalektika Svesti je više direktna, ona nam dozvoljava da eksperimentišemo realnost bilo koje pojave u njoj samoj i posredstvom nje same. Prirodne pojave ni u jednom slučaju se ne poklapaju tačno sa konceptima koji su formulisani posredstvom pameti. Život se odvija iz momenta u momenat i kada ga uhvatimo da bi ga analizirali, ubijamo ga. Kada pokušavamo da stvaramo koncepte, opažajući neku prirodnu pojavu, ovom činjenicom prestajemo sa percepcijom realnosti pojave i ne vidimo je u njoj samoj, nego samo refleksiju nekvalitetnih teorija i koncepata koji, ni u kom vidu, nemaju veze sa opažanom činjenicom. Intelektualna halucinacija je fascinirajuća i želimo, silom, da se sve pojave prirode poklapaju sa našom dijalektičkom logikom. Dijalektika Svesti se temelji na doživljenim eksperimentima, a ne na čistom subjektivnom racionalizmu. Svi prirodni zakoni postoje unutar nas samih, nikad ih nećemo naći u našoj sopstvenoj spoljašnjosti. Čovek je sadržan u Univerzumu i Univerzum je sadržan u čoveku. Realno je ono što neko iskusi u svojoj sopstvenoj unutrašnjosti; samo Svest može eksperimentisati realnost. Jezik Svesti je simboličan, intiman, duboko značajan i samo oni koji su budni mogu ga razumeti. Onaj ko želi da budi svoju Svest, treba da eliminiše iz svoje unutrašnjosti sve nepoželjne elemente koji konstituišu Ego, Ja, Svoje ja, unutar kojih se nalazi ubuteljena Esencija. Otopiti psihološko Ja, dezintegrisati nepoželjne elemente jeste hitno, pritiskujuće, ne trpi odlaganja. Ovo je smisao rada na samom sebi. Nikad ne bismo mogli osloboditi Esenciju, ako se najpre ne dezintegriše Psihološko JA… U Esenciji se nalazi Religija, BUDDHA, Mudrost, čestice bola Očevog, koji se nalazi na Nebesima i svi podaci koji su nam potrebni radi INTIMNE AUTOREALIZACIJE BIĆA. Niko ne bi uspeo da suzbije Psihološko JA, a da prethodno ne izbaci nečovečne elemente koje nosimo unutar nas… Potrebno je da svedemo na pepeo monstruoznu surovost ovih vremena; zavist koja je nažalost postala tajna opruga (uzrok) dejstvovanja; nepodnošljiva pohlepa koja je učinila život tako gorkim; neukusno klevetanje; uvreda koja proizvodi toliko tragedija; pijančenja, mizerna blud koja je toliko rugobna itd, itd, itd. … Sa merom sa kojom će sve ove rugobe biti svedene na kosmički pepeo, Esencija, pored činjenice što će se uzdizati, povećavaće se i razvijaće se harmonično… Bez pogovora, kada bude Psihološko JA umrlo, Esencija će sjajiti u nama… Slobodna Esencija pridaje nam intimnu lepotu; iz ove lepote izvire savršena sreća i prava Ljubav… Esencija ima višestruka usavršena čula i izvanredne prirodne moći… Kad „Umremo u Nama Samima“, kad otopimo Psihološko JA, radujemo se dragocenim čulima i moćima Esencije… RAZLIČITI JA-ovi „Kada neko otkrije prave uzroke svih svojih mizerija i gorčina, očigledno je da može nešto učiniti… Ako uspemo da završimo sa „Sopstvenim Ja“, sa „mojim pijankama“, sa „mojim porocima“, sa „mojim manama“ koje mi prouzrokuju toliki bol u srcu, sa „mojim brigama“ koje mi uništavaju mozak i čine me bolesnim itd, itd, jasno je da će se onda pojaviti ono što ne pripada vremenu, ono što je onostrano telu, afektima i pameti, ono što je stvarno nepoznato razumu i što se naziva: SREĆA!“ Samael Aun Weor, Velika Pobuna Racionalan sisar, pogrešno nazvan čovek, u stvarnosti ne poseduje definisanu individualnost. Neosporivo, ovaj nedostatak psihološke jedinice u humanoidu, uzrok je tolikih teškoća i gorčina. Fizičko telo je kompletna jedinica i funkcioniše kao organska celina, osim ako nije bolesno. Ali, unutrašnji život humanoida, ni u kom slučaju, nije psihološka jedinica. Najgore od svega ovoga (uprkos tome što govore različite pseudo-okultne i pseudo-ezoteričke škole), jeste odsustvo Psihološkog organizovanja u samom fondu svake osobe. Sigurno je da, u ovim uslovima, u unutrašnjem životu osoba nema harmoničnog dejstvovanja, kao celine. Humanoid, u odnosu na svoje unutrašnje dejstvovanje, psihološko je mnoštvo, to je skup „Ja-ova“. Kultivisani ignoranti ove crne epohe podižu kult „JA“-u, obožavaju ga, stavljaju ga na oltare, nazivaju ga: „Alter Ego“, „Više Ja“, „Božansko Ja“ itd, itd, itd. Neće da vide, pedanti ovog crnog doba u kome živimo, da su „Više Ja“ i „Niže Ja“ dva preseka Višestrukog Ega… Svakako, superiorno i inferiorno su dva preseka iste stvari i ne škodi da podvučemo sledeći korolar: „ Više Ja i Niže Ja jesu dva aspekta istog mračnog i višestrukog Ega“. Ono što nazivamo „Božansko Ja“ ili „Superiorno Ja“, „Alter Ego“, ili nešto slično, sigurno je neka varka Svojstvenog Ja, način samozavaravanja. Kada Ja želi da opstane ovde i tamo, samozavarava se lažnim konceptom nekog Ja, Božanskog, Besmrtnog. Niko od nas nema jedno istinito Ja, permanentno, stabilno, večito, besprekorno itd, itd, itd.

Niko od nas nema jednu realnost, pravu autentičnu Jedinicu Bića; na nesreću, niti bar posedujemo legitimnu individualnost. Ego, Ja nije nikad nešto individualno, jedinično, jedna celina. Na evidentan način, Ja je Ja-ovi. U orijentalnom Tibetu „Ja-ovi“ su nazvani „Psihički agregati“ ili jednostavno „Vrednosti“, nezavisno od toga da li su ove, pozitivne ili negativne. Ako zamislimo svako „Ja“ kao različitu osobu, možemo naglašeno tvrditi sledeće: „Unutar svake osobe koja u svetu živi, postoji više osoba“. Bez pogovora, u unutrašnjosti svakog od nas živi vrlo mnogo različitih osoba, neke bolje, neke gore… Svako od ovih Ja-ova, svaka od ovih osoba, bori se za nadmoć, želi da bude ekskluzivan gospodar, kontroliše intelektualni mozak ili emocionalni i motorni centar, svaki put kad može, dok ga drugi ne odgura u stranu… Doktrina višestrukih Ja-ova bila je predavana u Orijentalnom Tibetu od strane pravih Ultravidovitih, od strane autentičnih Iluminata (Prosvetljenih, Osvešćenih)… Svaki od naših defekata je personifikovan od nekog određenog Ja. Tako kako se zna, imamo hiljade i čak milione mana; očigledno je da u nama živi puno sveta. U psihološkoj problematici možemo jasno istaći da paranoični, sebični i mitomanski subjekti ni za šta na svetu ne bi napustili kult voljenog Ja. Neosporivo, takvi ljudi stvarno mrze doktrinu višestrukih „Ja-ova“. Kada neka osoba stvarno želi da spozna samu sebe, treba da se samoopaža i da pokušava da spozna raznovrsne „Ja-ove“ koji su se uvukli u unutrašnjost personaliteta. Za vreme dok praktikujemo Unutrašnje Samoopažanje, otkrivamo, preko nas samih, brojne Ja-ove koji žive unutar našeg sopstvenog personaliteta.Oni koji poriču doktrinu višestrukog Ja, oni koji obožavaju Božanstveno Ja, nema sumnje, nikada se nisu ozbiljno Samoopažali. Govoreći ovoga puta poput Sokrata, reći ćemo da ove osobe ne samo da ne znaju, već više od toga, niti znaju da ne znaju. Sigurno, nikad ne bismo mogli da sami sebe poznajemo u odsustvu ozbiljnog i dubokog samoopažanja. Sve dok neki subjekat nastavlja da sebe smatra kao da je Jedan, jasno je da je svaka unutrašnja promena više nego nemoguća… Jadna intelektualna životinja, na pogrešan način nazvana čovek, slična je neurednoj kući, gde, umesto jednog gospodara, postoji puno poslužitelja koji stalno žele da zapovedaju, da rade što im se sviđa… Najveća greška jeftinih pseudo-ezoterizama i pseudo-okultizama je da pretpostavljaju da svi poseduju ili imaju „jedno JA, Permanentno i Nepromenljivo“, bez početka i bez kraja… Ako bi, oni što tako razmišljaju, probudili Svest, pa makar i za trenutak, uvideli bi jasno, preko njih samih, da racionalni humanoid nije na duže vreme isti… Intelektualni sisar, sa psihološke tačke gledišta, neprestano se menja… Verovati da, ako se neka osoba zove Luis, ostaje stalno Luis, dokazuje se da je neukusna šala… Ova osoba koja se zove Luis ima u samoj sebi druge „JA-ove“, druge ego-e koji se izražavaju u raznim momentima posredstvom svog personaliteta, pa čak iako se Luisu ne sviđa pohlepa, drugom „Ja“ u njemu (nazovimo ga Pepe) sviđa se pohlepa itd. Nijedna osoba nije neprekidno ista; stvarno, nije potrebno biti mnogo mudar da bi tačno primetio nebrojeno mnogo promena i protivrečnosti u bilo kojoj osobi… Pretpostaviti da neko ima jedno „Permanentno i Nepromenljivo JA“, ekvivalentno je, dakako, zlostavljanju drugih, a i nas samih. Unutar svake osobe živi više osoba, mnogo “Ja-ova”; ovo može da proveri, samim sobom i na direktan način, svaka osoba koja je budna, svesna… Negirati „doktrinu pluraliteta (mnogobrojnosti)“ je kao kad bismo sami sebe smatrali glupima, jer, u stvari, bio bi vrhunac da ignorišemo intimne protivrečnosti koje svaki od nas imamo. „Čitaću novine“, kaže Ja intelekta; „do vraga sa tolikom lektirom“, uzvikuje Ja kretanja, „više bih voleo da se vozam biciklom“. „ Šta će mi šetnja, bolje vruć hleb“, viče treći u neslozi, „bolje da jedem, gladan sam“. Ako bi se mogli videti u celini u ogledalu, takvi kakvi smo, otkrili bismo, preko nas samih, na direktan način, doktrinu pluraliteta. Ljudski personalitet je samo marioneta kontrolisana nevidljivim nitima. Ja, koji se danas zaklinje u večnu ljubav prema Gnozi, kasnije je zamenjen sa drugim Ja koji nema nikakve veze sa ovom zakletvom; onda se osoba povlači iz Gnoze. Ja koje se danas zaklinje u večnu ljubav nekoj ženi, kasnije je zamenjen sa drugim koje nema nikakve veze sa ovom zakletvom; onda osoba se zaljubljuje u drugu osobu i ruši se kula od karata. Intelektualna životinja pogrešno nazvana čovek, kuća je sa mnogo osoba. Nema nikakvog reda niti sporazuma između mnogobrojnih Ja-ova. Svi se ovi Ja-ovi međusobno tuku i utrkuju se za nadmoć. Kada bilo koji od ovih uspostavi kontrolu u važnim centrima organske mašine, smatra se jedinim gospodarom, ali je na kraju pobeđen. Razmatrajući stvar sa ove tačke gledišta, stižemo do logičnog zaključka da intelektualni sisar, stvarno, nema osećaj moralne odgovornosti. Nesumnjivo, ono šta kaže ili radi mašina (čovek) u određenom momentu isključivo zavisi od vrste Ja koji kontroliše u tim trenucima. Onih sedam demona koje je Veliki Majstor Isus Hristos isterao iz tela Marije Magdalene, jesu sedam kapitalnih grehova: Gnev, Pohlepa, Blud, Zavist, Gordost, Lenjost i Gurmanizam. Očigledno, svaki od ovih sedam demona glavešina je jedne legije. Upravo radi ovog treba da preciziramo, kao korolar, da je Intimni Hristos mogao isterati iz tela Marije Magdalene hiljade Ja-ova. Razmišljajući o svim ovim stvarima možemo jasno zaključiti da jedinu dostojnu stvar koju imamo u našoj unutrašnjosti je ESENCIJA; na nesreću, ova se nalazi ubuteljena u svim ovim mnogostrukim Ja-ovima Revolucionarne Psihologije. Za žaljenje je da Esencija deluje uvek u skladu sa svojom sopstvenom ubuteljenošću. Nesumnjivo, Esencija ili Svest, što je ista stvar, duboko spava.

LJUDSKI PERSONALITET „Personalitet, sam u sebi, čista je energija, niko se ne rađa sa personalitetom. Personalitet je dete vremena: rađa se u svoje vreme i umire u svoje vreme. Nema sutra za personalitet mrtvaca. Kada se povratimo, kada ponovo dođemo, kada se reinkorporiramo (ponovo otelotvorimo) u novo telo, treba da stvorimo novi personalitet. Sam u sebi je energija, ali u realnosti postaje lažan kada pojedini Ja-ovi prodru u njegovu unutrašnjost i razvijaju se u njemu samom; na primer, Ja Ponosa, Ja Brižljivosti, Ja Intelektualizma, Mehanički Ja-ovi…, koriste ovu energiju, osvajaju je, uvlače se unutar personaliteta, učinivši ga lažnim…“ Samael Aun Weor, Izlaganje „Lažni personalitet“ Neki čovek se rodio 1900-te; preživeo je šezdeset i pet godina i umro je. Ali gde se on nalazio pre 1900-te godine i gde će biti posle 1965. godine? Oficijelna nauka ne zna ništa o ovome. Ovo je opšta formulacija svih pitanja o životu i smrti. Možemo tvrditi na aksiomski način: čovek umire zato što se njegovo vreme svršilo. Nema nikakvog sutra za Personalitet mrtvaca. Svaki dan je vremenski talas, svaki mesec je drugi vremenski talas, svaka godina je takođe drugi vremenski talas, i svi ovi, u skupu ulančani talasi, stvaraju Veliki Talas Života. Vreme je okruglo i Život Ljudskog Personaliteta je zatvorena kriva linija. Život Ljudskog Personaliteta odvija se u svoje vreme, rađa se i umire u svoje vreme. Ovaj ne može nikad da postoji onostrano njegovom vremenu. Ova stvar vremena bila je izučavana od strane mnogih mudraca. Nema nikakve sumnje, „Vreme“ je „Četvrta dimenzija“. Euklidova geometrija je primenljiva samo u Trodimenzionalnom svetu. A svet ima sedam dimenzija, a Četvrta je Vreme. Čovečiji um shvata eternalnost (večnost) kao produžetak prave linije. Ništa nije više pogrešno od ove koncepcije, jer je „Eternalnost“ „Peta dimenzija“. Svaki momenat egzistencije dešava se u vremenu i ponavlja se za čoveka koji umire, ali druga egzistencija otpočinje. Jedno Vreme se svršava i drugo otpočinje. Smrt je intimno povezana sa Večitim Povratkom. Ova stvar znači da treba da se Povratimo, da ponovo dođemo posle smrti na ovaj svet, kako bi ponovili istu Dramu Egzistencije. Ali, ako Ljudski personalitet nestaje zajedno sa Smrću, ko ili šta se Povraća? Potrebno je razjasniti jednom za uvek da je Ja onaj koji nastavlja posle smrti, da je Ja onaj koji se povraća, da je Ja taj koji ponovo dolazi u ovu dolinu suza. Potrebno je da naši čitaoci ne pobrkaju Zakon Povratka sa teorijom Reinkarnacije, predavanu u modernoj Teozofiji. Ova teorija Reinkarnacije ima svoju originaciju u Krišninom kultu koji je hinduska religija vedskog tipa, nažalost preuređena i falsifikovana od strane reformatora. U autentičnom Krišninom kultu, samo heroji, vodiči, i oni koji već poseduju Sakralnu Individualnost, samo oni se Reinkarniraju. Pluralizovano Ja se Povraća, dolazi ponovo, ali ovo nije Reinkarnacija. Mase, mnoštva se Ponovo vraćaju, ali ovo nije Reinkarnacija. Ideja Povratka stvari i pojava, ideja Večitog Ponavljanja vrlo je stara i možemo je naći u Pitagorejskoj Mudrosti i u staroj kosmogoniji Hindusa. Večiti Povratak Brahminih Dana i Noći, neprekidno ponavljanje epoha Kalpa itd, jesu stalno u asocijaciji, na vrlo intiman način, sa Pitagorejskom Mudrošću i sa Zakonom Večite Rekurencije ili Zakonom Večitog Povratka. Gautama Buda (Buddha) je vrlo mudro predavao doktrinu Večitog Povratka i Točka uzastopnih života, ali je njegova doktrina bila vrlo mnogo falsifikovana od njegovih sledbenika. Svaki Povratak uključuje, naravno, stvaranje novog Ljudskog Personaliteta. Ovaj se stvara za vreme prvih sedam godina detinjstva. Porodični ambijent, život sa ulice i iz škole daju Ljudskom Personalitetu originalnu nijansu, karakteristično infantilnu. Primer odraslih osoba je definitivan za Infantilni Personalitet. Dete više nauči iz primera nego iz precepta (propisa). Pogrešan način življenja, apsurdni primeri, degenerisani običaji odraslih daju personalitetu deteta onu skeptičnu i perverznu nijansu epohe u kojoj živimo. U ovim modernim vremenima adulter (preljuba) je postao običniji od krompira i luka. I, kao što je logično, ova stvar rađa danteovske scene u porodicama. Mnogo je dece koja u ovim vremenima treba da trpe, puna bola i ozlojeđenosti, udarce bičeva i štapova od strane očuha ili maćeha. Jasno je da se na ovaj način Personalitet deteta razvija u okviru bola, želje za osvetom i mržnje. Svađe između oca i majke sa temom ljubomore, plakanja i žaljenja ožalošćene majke ili potlačenog oca, propalog i beznadežnog, ostavlja u Personalitetu deteta neizbrisive tragove dubokog bola i melanholije koji se nikada ne zaboravljaju tokom celog života. U elegantnim kućama, gorde gospođe maltretiraju svoje sluškinje, kada ove pohađaju kozmetičke salone ili kada se šminkaju. Smrtno je ranjen ponos ovih žena.Iako dolaze od strane svoje arogantne i gorde majke ili od strane nesrećne sluškinje, ponosne i ponižene, dete koje vidi sve ove sramotne scene, oseća se duboko ranjeno, a rezultat je katastrofalan za Infantilni Personalitet. Od kada je pronađena televizija, izgubilo se jedinstvo porodice. U drugim vremenima, kada je muž stizao kući, on je bio dočekivan sa velikom radošću od svoje žene. Danas žena ne izlazi više pred vrata da dočeka svoga muža, jer je zauzeta gledanjem programa na televiziji. U modernim porodicama, otac, majka, sinovi i ćerke liče na neke nesvesne automate pred ekranima televizora. Sada muž ne može apsolutno ništa da razgovara sa svojom suprugom o dnevnim problemima, sa posla itd, itd, jer ona izgleda da je mesečarka, prateći jučerašnji film, danteovske scene Al Kaponea, poslednji ples novog talasa itd, itd. Deca odrastala u ovim ultramodernim porodicama novih vrsta, misle samo na topove, pištolje ili mitraljeze kao igračke da bi oponašali i doživljavali sve danteovske scene zločina, tako kako su ih videli na ekranima televizora. Žalosno je da je ovaj sjajan izum televizije korišćen u distruktivne (razaračke) namere. Ako bi čovečanstvo koristilo ovaj izum na dostojan način, bilo za proučavanje prirodnih nauka, bilo za učenje istinite regalne umetnosti Majke Prirode, bilo za prenošenje sublimnih učenja ljudima, onda bi ovaj izum bio blagodat za čovečanstvo, mogao bi biti iskorišćen na inteligentan način za kultivisanje ljudskog personaliteta. Nema sumnje, apsurdno je hraniti dečiji personalitet muzikom bez ritma, neharmoničnom, vulgarnom. Glupo je da hranimo dečiji personalitet pričama o lopovima i policajcima, sa poročnim scenama i prostitucijom, sa dramama adulterijuma (preljubništva), sa pornografijom itd. Rezultate takvih procedura možemo videti kod buntovnika bez povoda, kod maloletnih ubica itd. Za žaljenje je što majke besno tuku svoju sopstvenu decu, udaraju ih prutom, vređaju ih vulgarnim i surovim rečima. Rezultat takvog ponašanja je ozlojeđenost, mržnja, gubitak ljubavi itd. U praksi, mogli smo videti decu odrastalu pod udarcima pruta, biča i koja se vrišteći pretvaraju u vulgarne osobe, bezosećajne mangupe, koji ne umeju da cene i da poštuju. Hitno je da razumemo da je potrebno stabilizovati pravu ravnotežu u unutrašnjosti porodica. Neophodno je da znamo da se Nežnost i Strogost moraju međusobno uravnotežiti na tasovima Vage Pravosuđa. Otac predstavlja Strogost. Majka predstavlja Nežnost. Otac personifikuje Mudrost. Majka simboliše Ljubav. Mudrost i ljubav, Strogost i Nežnost uravnotežuju se recipročno na ona dva tasa Kosmičke Vage. Očevi i majke treba da se recipročno uravnoteže radi dobra porodice. Hitno je, neophodno je da svi očevi i majke porodice razumeju potrebu da seju u Infantilnoj Pameti Večite Vrednosti Duha. Za žaljenje je što moderna deca nemaju osećaj poštovanja. Ova stvar je zbog priča sa kaubojima, lopovima i policajcima. Televizija, kinematografija izopačile su Pamet dece.

Revolucionarna psihologija Gnostičkog pokreta vrši osnovnu razliku, u veoma jasnom i tačnom obliku, između Ega i Esencije. U prve tri ili četiri godine života, u detetu se manifestuje samo lepota Esencije. Onda je dete milo, nežno, sjajno u svim svojim psihološkim aspektima. Kad počinje Ego da kontroliše delikatan Personalitet deteta, sva ova lepota Esencije će nestati, i umesto nje, pojavljuju se tada Psihološki defekti, svojstveni svim ljudskim bićima. Na isti način, kao što treba da razlikujemo Ego od Esencije, potrebno je takođe da pravimo razliku između Personaliteta i Esencije. Ljudsko biće rađa se sa Esencijom, ali se ne rađa sa Personalitetom. Ovo zadnje treba da stvorimo. Personalitet i Esencija treba da se razvijaju harmonično i uravnoteženo. U praksi smo mogli proveriti, da onda kada se Personalitet razvija prekomerno na račun Esencije, rezultat je protuva. Višegodišnje opažanje i iskustvo nam dozvoljavaju da razumemo, da onda kada se Esencija potpuno razvija bez ikakvog oblika harmoničnog razvoja Personaliteta, rezultat je mistik bez intelekta, bez Personaliteta, dobrog srca, ali neprilagođenog, nesposobnog. Harmoničan razvitak Personaliteta i Esencije ima kao rezultat genijalne ljude. U Esenciji imamo sve što nam je svojstveno, u Personalitetu imamo sve što je pozajmljeno. U Esenciji imamo naše urođene kvalitete, u Personalitetu imamo primer odraslih, ono što smo naučili u kući, u školi i na ulici. Deca treba da dobiju hranu za Esenciju i hranu za Personalitet, ovo je hitno. Esencija ima kao hranu nežnost, bezgraničnu naklonost, ljubav, muziku, cveće, lepotu, harmoniju itd. Personalitet treba da se hrani dobrim primerom starijih, sa mudrim učenjem iz škola itd. Deca treba da pođu u školu kada napune sedam godina, posle pohađanja zabavišta, to je neophodno. Deca treba da uče prva slova igrajući se, tako će učenje postati privlačno, milo, zabavno. Fundamentalna Edukacija nas uči da, još iz zabavišta, treba da se vodi računa na poseban način o trima aspektima Ljudskog Personaliteta, poznatih kao Mišljenje, Kretanje i Emocija. Na ovaj način, Personalitet deteta se razvija na harmoničan i uravnotežen način. Problem stvaranja Personaliteta deteta i njegovog razvoja vrlo je ozbiljna odgovornost očeva porodica i profesora škola. Kvalitet Ljudskog Personaliteta isključivo zavisi od vrste Psihološkog Materijala sa kojim je stvaran i hranjen. Među onima koji studiraju psihologiju postoji mnogo konfuzija u vezi sa Personalitetom, Esencijom i Ego-om ili Ja-om. Neki brkaju Ego ili Ja sa Esencijom. Puno je pseudo-ezoteričkih ili pseudo-okultnih škola koje imaju kao cilj, za njihove studije, impersonalan život. Potrebno je razjasniti da nije Personalitet taj kojeg treba da rastopimo. Hitno je da znamo da treba da dezintegrišemo Ego, Svoje Ja, i da ga svedemo na kosmički prah. Iako Ego nastavlja sa druge strane groba, ipak, on ima jedan početak i jedan kraj. Personalitet je samo prenosno sredstvo za akciju, vehikl koji je trebalo da bude stvoren, fabrikovan. U svetu postoji mnogo Kaligula, Atila, Hitlera itd. Svaki tip Personaliteta, ma koliko da je perverzan, može biti korenito transformisan kada se Ego ili Ja totalno otopi. Ovo disolviranje (otapanje) Ego-a ili Ja vodi prema konfuziji i puno smeta mnogim pseudo-ezoteričarima. Ovi su ubeđeni da je Ego božanski, oni veruju da je Ego ili Ja pravo Biće, Božanska Monada itd. Potrebno je, hitno je, neodložno je da razumemo da Ego ili Ja nema ništa Božanskog. Ego ili Ja je Sotona iz Biblije, snop uspomena, želja, poroka, mržnje, ozlojeđenosti, senzacionalnosti, adulteracije i nasleđa porodičnih, rasnih, narodnih itd, itd, itd. Mnogi glupo tvrde da u nama postoji jedno Superiorno Ja ili Božansko i jedno Inferiorno Ja. Superiorno i Inferiorno su dva preseka iste stvari. Superiorno Ja, Inferiorno Ja jesu dva preseka istog Ega. Božansko Biće, Monada, Intiman nemaju ništa ni sa jednim oblikom Ega. Biće je Biće i to je sve. Razlog postojanja Bića je upravo Biće. Personalitet, u njemu samom, je samo vehikl i ništa više. Posredstvom Personaliteta može se manifestovati Ego ili Biće, sve zavisi od nas samih. Hitno je da rastopimo Ja, Ego, kako bi se posredstvom našeg Personaliteta manifestovala samo psihološka Esencija našeg istinitog Bića. Neophodno je da vaspitači, potpuno, razumeju potrebu da harmonično neguju ta tri aspekta ljudskog Personaliteta. Savršena ravnoteža između Personaliteta i Esencije, harmonično razvijanje Mišljenja, Emocije i Kretanja, i Revolucionarna Etika, čine osnovu „Fundamentalnog Vaspitavanja“. INTEGRACIJA SA BIĆEM: CILJ JE LJUDSKE ESENCIJE „P.: Možete li mi reći šta je Biće? R.: Biće je Biće i razlog postojanja Bića je upravo Biće; Biće je Božanstvo, Besmrtna Iskra svakog ljudskog bića, bez početka i bez kraja, vrlo božansko. Ljudska bića nemaju još ovu iskru u unutrašnjosti njihovih tela, ali ako se prosvetimo i eliminišemo „grešno Ja“, Mefista, jasno je da će jednoga dana Iskra moći da uđe u naša Tela. Sada vas pozivam da razumete šta je Biće…“ Samael Aun Weor, O Misteriji Ako bi negirali Inteligentne Principe Prirode, mehanika bi prestala da postoji. Zato što je nemoguće postojanje mehanike bez mehaničara. Ako neko zamišlja mogućnost postojanja neke mašine bez njenog autora, voleo bih da to dokaže, neka stavi hemijske elemente na laboratorijski sto i da se pojavi radio, automobil ili neka organska ćelija. Nesumnjivo, ovi Inteligentni Principi Prirode mogli bi biti odbijeni samo od glupana, od onih koji smatraju da se neka organska mašina može pojaviti slučajno. Nikad ih ne bi odbili stvarno mudri ljudi, u potpunom smislu reči. Ne želim da branim jednog antropomorfnog Boga, u stilu jevrejskog Jehove, sa doktrinom „oko za oko, zub za zub“. Znamo da ova vrsta dogmatizma povlači za sobom posledicu ili korolar, i opozicijom, reakciju ateističke i materijalističke vrste. Postaje neophodno da razumemo da je svaka prekomernost štetna za čovečanstvo. U starim vremenima podizali su se kultovi Bogovima, tj, Inteligentnim Principima Prirode i Kosmosa, Demiurgu Arhitektu Univerzuma, onom koji nije ljudski subjekat, niti božanski; pre će biti MNOGOSTRUKA SAVRŠENA JEDINICA, platonski LOGOS. Na nesreću, u veličanstvenom Rimu Cezara i čak i u nekadašnjoj Grčkoj, desio se jedan proces religijske degradacije. Kada se preteralo sa kultom Bogova pojavio se, kao reakcija ovome, monoteizam sa svojim antropomorfnim Bogom. Mnogo kasnije, ovaj monoteizam sa svojim antropomorfnim Bogom proizveo je, kao reakciju, sadašnji materijalizam. Tako da, preterivanje sa politeizmom povlači kao posledicu, antropomorfni monoteizam, verovanje u antropomorfnog Boga iz Biblije. U nastavku, preterivanjem monoteizmom rađa se materijalistički ateizam. Ovo su religijske faze kroz koje prolaze narodi. Iskreno i u ime istine, smatram da je stigao momenat da oslobodimo ovaj monoteistički antropomorfizam koji je ostavio neke loše posledice. Danas ne bi postojao materijalistički ateizam da nije religijski kler preterivao sa ovim kultom. Ovaj kult se pojavio, znači, kao reakcija. Nažalost, materijalistički ateizam rodio se kao reakcija protiv monoteističkog antropomorfizma i, isto tako, vera u antropomorfnog Boga, kao rezultat prekomernosti politeizma; kada su degenerisani kultovi Bogova Univerzuma, pojavio se onda, kao obična reakcija, monoteizam. Mi treba da priznamo Inteligentne Principe Prirode i Kosmosa. Ali, ponavljam, nismo na položaju da branimo antropomorfnog Boga. Priznavati Inteligentne Principe, čini mi se da odoleva bilo kojoj naučnoj analizi. Posmatrajmo, na primer, neki mravinjak. Tamo vidimo Inteligentne Principe u punoj aktivnosti; kako rade ovi mravi, kako grade svoje palate, kako se rukovode itd. Isto tako se dešava i u pčelinjaku, njihov je red začuđujući. Osposobimo svakog mrava i svaku pčelu sa po jednom pitagorejskom Monadom ili sa jednim hinduskim Jivom, i logično je da ceo mravinjak, ceo roj poprima smisao, jer sva stvorenja žive Monadskim Principom. Mi ne podižemo kult nikakvom antropomorfnom Bogu, želimo samo da se prizna Inteligentnost Prirode. Ne čini nam se apsurdnim da je Priroda osposobljena Inteligencijom. Postojeći red u sastavu molekula i atoma dokazuje nam, potpuno jasno, Inteligentne Principe. Nalazimo se u povoljnoj epohi radi revizije principa. Ako se ne slažemo sa materijalizmom, to je zato što ovaj ne podnosi osnovnu analizu, to je samo smeće, ova stvar je očigledna. Ono stvaranje čoveka putem mehaničkih procesa, manje je koherentno od naglog izdvajanja Adama iz zemljinog blata. Oba su jednako apsurdna. Priznajmo da postoji Inteligencija u celoj ovoj mehanici Prirode, u kretanju atoma oko njihovih gravitacionih centara, u kretanju svetova oko njihovih sunaca. Kada proučavamo sa naučnom tačnošću jevrejsku Bibliju, nalazimo transcendentalni kjuč u reči ELOHIM, a ovo nas poziva da reflektujemo. Sa sigurnošću, Elohim se prevodi kao Bog u raznim ovlašćenim verzijama ove sakralne knjige. Nepobitno je, ne samo sa ezoteričke tačke gledišta, već i lingvističke, da termin ELOHIM je žensko ime, a terminacija (završetak) je u množini i muškog je roda. Tačan prevod „stricto senso“, imena Elohim je Bogovi i Boginje. „I Duh muških i ženskih principa se prostre na bezobličnu površinu i kreacije se ostvariše“ Neoborivo, religija bez Boginja je upola ateistička. Ako istinito želimo savršenu ravnotežu našeg duhovnog života, treba da se klanjamo kultu ELOHIMA (Bogovi i boginje iz starih vremena), a ne antropomorfnom JEHOVI, nepriznatog od strane Velikog Kabira Isusa. Mnogi greše verujući da Božanski Spasitelj sveta, Isus Hristos, podiže kult jevrejskom antropomorfnom JEHOVI. U stvari, božanski Rabin iz Galileje obožava svog unutrašnjeg božanskog Muškarac-Žena (Jah-Hovah), Otac-Majka… Blagosloveni raspeti na planini Golgote vikao je silnim glasom ove reči: „Oče moj, u tvojim rukama ostavljam svoj duh“. RAM-IO, ISIS, njegova Majka Božanska Kundalini pratila ga je na Krstnom Putu (Via crucis). Svaka nacija ima svog prvog Boga ili Bogove kao androgine; neće moći drugačije, zato što su smatrali svoje daleke primitivne roditelje, njihove pretke sa dvostrukim polom (seks), kao božanska bića i svete Bogove, tačno kako sada čine Kinezi. „I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih“ (Geneza 1-27). Inače, veštačko shvatanje „JEHOVE“ antropomorfnog, ekskluzivnog, nezavisnog od samog svog dela, postavljenog tamo gore na tronu despotizma i tiranije, lansirajući gromove i grmljavinu protiv ovog ljudskog mravinjaka, rezultat je ignorancije, jednostavno intelektualna idolatrija. Ovo pogrešno shvatanje Istine, nažalost, ukorenilo se kako kod zapadnog filozofa tako i kod vernika bilo koje sekte, kompletno lišene gnostičkih principa. Ono što su sve vreme gnostičari odbijali nije nepoznati Bog, Jedini i uvek prisutan u Prirodi, ili Natura „IN ABSCONDITO“, već Bog ortodoksne (ozvaničene) dogme, zastrašujuće Božanstvo osvetničkog Zakona Taliona. Idolatrijski kult JEHOVE antropomorfnog umesto ELOHIMA, sigurno je velika prepreka za dobijanje svesnih supranormalnih stanja. Mi Gnostički antropolozi, umesto da se skeptički smejemo, kao profanski antropolozi, ispred predstavljenja BOGOVA i BOGINJA u raznim panteonima (Asteka, Maja, Olmeka, Tolteka, Inka, Druida, Egipćana, Hindusa, Kaldejaca, Feničana, Mesopotamaca, Persijanaca, Rimljana, Tibetanaca itd, itd.), mi se duboko klanjamo ovim Božanstvima. Ovo je zbog toga što u ovima prepoznajemo ELOHIMA – Tvorca Univerzuma. Dobro je rekla gospođa Blavatski da „ima toliko Bogova na Nebu koliko i ljudi na Zemlji“. Svi mi imamo naše sopstveno Božanstvo, sopstveno Biće, sopstvenu, ličnu individualnu Monadu. Mi, kao ljudska bića, govoreći sažeto, kao duše, rezultat smo različitih dupliranja naše sopstvene Neporočne Iskre. Biće u svima nama, da malo produbimo ovo, Božanstvo koje čovek nosi u svojoj unutrašnjosti jeste mnogobrojnost unutar Jedinice. Ovo hoće da kaže da naše Biće, kao Jedinica, i ono se duplira u mnogobrojne delove, svaki od ovih delova sa svojim ličnim funkcijama. Naše Biće, realno, liči na armiju nevine dece. Svaki individualni deo Bića je, dakako, samosvestan i čak i samostalan. Srećni su oni koji stižu da se integrišu sa svojim Bićem. Smrt Ego-a i Vaskrsenje Bića u nama, treba da se dogodi za vreme života. Biće i Ego jesu nekompatibilni. Biće i Ego jesu kao voda i ulje, nikad se neće pomešati. Prema tome, možemo zaključiti da se pred Gnostičarem otvaraju dva vrlo jasna psihološka stanja:
a) BIĆE, transparentno, kristalno, bezlično, realno i istinito.
b) JA, skup Psiholoških Agregata koji personifikuju defekte, čija je jedina racionalnost ignorancija…

TEKST IZ TREĆEG (3) PREDAVANJA, IZ „A“ FAZE – „LJUDSKA MAŠINA“ – Samael Aun Weor

Sve ove tekstove koji su jako poucni i vredni, nije dobro citati na preskok, zbog toga stalno stavim i sve prethodne ispod teksta, da su vam pri ruci i potrudite se da ih citate od prve beleske po redu, da bi na kraju shvatili o kakvim se tu znanjima pise i sta je poenta tih ucenja. Ovako na preskog i najveci majstor, bio bi zbunjen.. Ova ucenja mali broj ljudi prepozna i shvati na pravilan nacin, malobrojni se u njima i zadrze, jer su sva ta ucenja bila sakrivena i zabranjivana obicnim smrtnicima, do njih su mogli doci samo izabrani.. U ovim tekstovima cemo naci sve ono sto nam je potrebno, o funkcionisanju nas i nasih zivota u svim vremenima..Ponekad razmisljam, da li mozda sa svim ovim sto radim ne namecem sebi karmu jos vecu, ali valjda ce mi Majstori i sva svita nebeska oprostiti samo iz tog razloga sto imam jaku zelju da sve to podelim na dobrobit svih, sa svima vama..:D

Učenja koja sadrži ova brošura u potpunosti su izvodi iz izgovorenih i napisanih dela dr Samaela Aun Weora, savremenog antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti.

„Pre svega je potrebno da razumemo da smo “persone-mašine”, jednostavne marionete kontrolisane od strane tajnih agenata, od okultnih Ja-ova.“ – Samael Aun Weor

ČOVEK MAŠINA

„Očigledno je da ljudi mehanički reaguju u različitim okolnostima života…Jadni ljudi! Oni uvek završavaju pretvarajući se u žrtve. Kada im neko laska, smeše se; kada ih neko ponižava, pate. Oni vređaju ako su vređani, ranjavaju ako su ranjavani; nikada nisu slobodni; drugi imaju moć da ih vode od radosti do tuge, od nade do očajanja. Sve ove osobe koje se kreću “Horizontalnim Putem” liče na neki muzički instrument, na kom svako drugi svira kako mu je volja… Onaj ko uči da pretvara mehaničke reakcije, spreman je da kroči na “Vertikalan Put“. – Samael Aun Weor, Revolucionarna psihologija

Čovek mašina je najnesrećnija životinja koja postoji u ovoj dolini plača, a ima pretenziju, i čak i bezobrazluk da sebe naziva Kraljem Prirode. „NOSCE TE IPSUM“, ČOVEČE, SPOZNAJ SAMOGA SEBE. Ovo je stara zlatna maksima napisana na nepobeđenim zidovima Hrama iz Delfa (Delphi) u staroj Grčkoj. Čovek, ova jadna Intelektualna Životinja, koja se pogrešno naziva Čovek, izumeo je milione vrlo komplikovanih i dificilnih mašina i vrlo dobro zna, da bi se mogao koristiti nekom mašinom, ponekad je potrebno mnogo godina učenja. A što se tiče samoga sebe, totalno zaboravlja ovu činjenicu, iako je on mnogo komplikovanija mašina od svih onih koje je izumeo. Nema čoveka koji nije pun ideja, potpuno pogrešnih, o samom sebi. A što je još gore, neće da shvati da je stvarno mašina. Ljudska Mašina nema slobodu kretanja. Ona funkcioniše samo zahvaljujući mnogostrukim i različitim unutrašnjim uticajima i spoljašnjim šokovima (udarcima). Svi pokreti, akti, reči, ideje, emocije, sentimenti, želje Ljudske Mašine, sve je ovo provocirano spoljašnjim influencijama i mnogobrojnim čudnim i dificilnim uzrocima. Intelektualna Životinja jadna je marioneta koja govori, ima memoriju i vitalnost, živa je lutka koja ima pogrešnu iluziju da može nešto da radi, kada, u realnosti, ne može ništa da uradi. Zamislite na momenat, dragi čitaoče, lutku, mehaničku lutku, automatsku, kontrolisanu od strane nekog kompleksnog mehanizma. Zamislite ovu lutku koja ima život, zaljubljuje se, govori, hoda, želi, ratuje itd. Zamislite da ova lutka može menjati svakog momenta gospodara. Treba da zamislite da je svaki gospodar različita osoba sa svojstvenim idejama, svojstvenim načinom da se zabavlja, oseća, živi itd, itd, itd. Jedan od bilo kojih gospodara, želeći da zaradi novac, pritisnuće na određenu dugmad i lutka će se posvetiti trgovačkim poslovima; drugi gospodar, nakon pola sata ili posle više sati, imaće drugačiju ideju i namestiće lutku da se smeje i igra, treći će učiniti da se bije, četvrti će se pobrinuti da se zaljubi u neku ženu, peti će učiniti da se zaljubi u drugu, šesti će učiniti da se tuče sa komšijom i da ima problema sa policijom, i sedmi će hteti da menja boravište. U stvarnosti, lutka iz našeg primera nije uradila ništa, ali ona veruje da je uradila. Ona ima pogrešnu iluziju da čini, kada, u stvarnosti, ne može ništa da učini jer nema individualno Biće. Bez imalo sumnje, sve se događa kao kada pada kiša, kada grmi, kada greje sunce, ali jadna lutka veruje da nešto radi. Ima lažnu iluziju da je sve ovo uradila, kada u realnosti, ništa nije uradila; njeni gospodari su ti koji su se zabavljali sa jadnom mehaničkom lutkom. Takva je jadna intelektualna životinja, dragi čitaoče, mehanička lutka, kao ona iz našeg ilustrativnog primera. Misli da čini, kada u realnosti ne čini ništa. To je marioneta od mesa i kostiju, kontrolisana od legije energetskih suptilnih entiteta koji, u svom ansamblu, čine ono što se zove Ego, Mnogostruko Ja. Hrišćansko Jevanđelje kvalifikuje sve ove entitete kao demone i njihovo pravo ime je Legija. Ne preuveličavamo ako kažemo da je Ja Legija demona koja kontroliše Ljudsku Mašinu, to je tako. Čovek-Mašina nema nikakvu individualnost, ne poseduje Biće, a samo stvarno Biće ima snagu da nešto čini. Samo Biće može nam dati pravu individualnost. Samo Biće nas može pretvoriti u prave (istinske) Ljude. Onaj ko istinski želi da ne bude i dalje jednostavna mehanička lutka, treba da eliminiše sve Entitete koji u njegovom ansamblu stvaraju Ja, svakog od ovih Entiteta koji se igra sa Ljudskom Mašinom. Onaj ko stvarno želi da ne bude više obična mehanička lutka, treba na početku da prihvati i razume sopstvenu mehaničnost. Onaj ko neće da razume, niti da prihvati sopstvenu mehaničnost, onaj ko ne želi da pravilno razume ovu činjenicu, već unapred neće moći da se menja, nesrećnik je, bednik, za njega bi bilo bolje da uzme kamen i da se baci u more. Intelektualna životinja je mašina, ali veoma specijalna mašina; ako ova mašina stiže da razume da je mašina, ako je dobro rukovođena i okolnosti joj dozvoljavaju, ona može da prestane da bude mašina i da se pretvori u Čoveka.

Pre svega, hitno je da počnemo da duboko razumemo, i to na svim nivoima pameti (uma), da mi nemamo istinsku Individualnost, da nemamo Permanentni Centar Svesti, da smo u jednom momentu jedna osoba i u drugom momentu druga osoba; sve zavisi od entiteta koji kontroliše situaciju u svakom trenutku. Ono što stvara iluziju jedinstva i integriteta Intelektualne životinje jesu u prvom redu senzacija da ima fizičko telo, u drugom redu njegovo ime i prezime, i na kraju, memorija i određeni broj mehaničkih navika, ostvarenih putem edukacije ili jednostavnom i glupom imitacijom. Jadna Intelektualna životinja neće moći prestati da bude mašina, neće se moći promeniti, neće moći da poprimi istinsko Individualno Biće i neće se moći pretvoriti u Legitimnog Čoveka, sve dok nema smelosti da eliminiše, putem dubokog razumevanja i uzastopnim redom, svaki metafizički entitet koji u svom ansamblu sačinjava ono što se zove Ego, Ja, Svoja svojstvenost. Svaka ideja, strast, porok, afekat, mržnja, želja itd, itd, itd. ima svoj odgovarajući entitet i ansambl svih ovih entiteta totalno zavisi od okolnosti, od razmene impresija, od događaja itd. Ekran pameti menja boje i scene svakog trenutka, sve zavisi od entiteta koji kontroliše, u svakom trenutku, pamet. Kroz ekran pameti, u neprekidnom procesu, prolaze različiti entiteti koji u svom ansamblu konstituišu Ego ili Psihološko Ja. Odvojeni Entiteti koji sačinjavaju Mnogostruko Ja udružuju se, formiraju posebne specijalne grupacije u zavisnosti od njihovih afiniteta, međusobno se svađaju, kontradiktorno diskutuju, ne poznaju se itd, itd, itd. Svaki entitet legije, zvane Ja, svako malo Ja misli da je sve, ukupan Ego. Ne sluti da je samo mali delić. Entitet koji danas zaklinje večitu ljubav jednoj ženi, kasnije je pomeren od drugog entiteta koji nema nikakve veze sa ovom zakletvom. Onda se kula od karata ruši i jadna žena, potištena, plače. Entitet koji se danas zaklinje u vernost, sutra je pomeren od drugog koji nema nikakve veze, i onda se osoba povlači. Entitet koji se danas zaklinje u vernost prema Gnozi, pomeren je sutra od drugog koji mrzi Gnozu. Profesori i profesorke iz škola, kolegijuma i univerziteta treba da proučavaju Revolucionarnu Psihologiju, a iz čovečnosti, da imaju smelosti da orijentišu učenike i učenice prema sjajnom putu Revolucije Svesti. Potrebno je da učenici razumeju potrebu da spoznaju sami sebe u svim sektorima pameti. Potrebna je efikasnija orijentacija. Potrebno je da razumemo ono što jesmo i ova stvar treba da otpočne već u školskim klupama. Ne poričemo da je novac potreban radi ishrane, radi plaćanja stanarine i radi oblačenja. Ne poričemo da je potrebna intelektualna sprema, struka, neka tehnika da se zaradi novac, ali ovo nije sve, ovo je nešto sekundarno; u prvom redu, fundamentalno je da znamo ko smo, šta smo, odakle dolazimo, kuda idemo, koji je cilj naše egzistencije. Za žaljenje je da nastavimo kao automatske lutke, kao bedni smrtnici, kao Ljudi-Mašine. Hitno treba da prestanemo da i dalje budemo mašine, hitno treba da se preobratimo u Istinske Ljude. Potrebna je radikalna promena i ovo treba da počne tačno sa eliminisanjem svakog od ovih Entiteta koji, u njihovom ansamblu, čine Mnogostruko Ja. Jadna Intelektualna Životinja nije Čovek, ali ima u svojoj unutrašnjosti, u latentnom stanju, sve mogućnosti da bi se preobrazila u Čoveka. Nema zakona da se ove mogućnosti i ostvare. Ono što je prirodno je da se one gube. Samo strašnim nadnaporima mogu se razviti takve ljudske mogućnosti. Mnogo treba da eliminišemo i mnogo treba da postignemo. Potrebno je da napravimo inventar kako bi znali čega imamo više, a šta nam nedostaje. Jasno je da je Mnogostruko Ja višak, ovo je nešto nepotrebno i štetno. Logično je da kažemo da treba da razvijemo neke moći, neke sposobnosti, neke kapacitete koje Ljudska mašina sebi pripisuje i veruje da ih ima, ali zaista, u stvarnosti ih nema. Čovek-Mašina veruje da ima pravu individualnost, budnu Svest, svesnu Volju, snagu da ponešto uradi itd, ali nema ništa od svega ovoga. Ako hoćemo da prestanemo da budemo mašine, ako hoćemo da probudimo Svest, da imamo svesnu Volju, Individualnost, kapacitet da nešto Činimo, hitno je da počnemo sa spoznajom sebe samih i zatim da otopimo Psihološko Ja. Kada je psihološko Ja izolovano, u našoj unutrašnjosti ostaje samo Istinsko Biće.

SUROVA REALNOST ČINJENICA

„Kada neko pokušava da prestane da bude mašina, kada više neće da bude mašina, Priroda se odupire. Priroda ima u našoj unutrašnjosti, unutar svakoga, elemente, moći i sile koje mobiliše da nam se suprostavi i ovo zbog toga što Prirodi ne odgovara da neko prestaje da bude mašina. Ovo je surova realnost činjenica! Na evidentan način, vi ste ovde da bi slušali, a ja da govorim, ali baš ovde vidim, za vreme izlaganja, kako radi Priroda da bi pokušala da vas privede na poslušnost. Ako su neki od vas, slušajući ovo izlaganje, prilično pažljivi, opaziće da su osetili dosadu; ima nekih koji su zevali; ima nekih koji su hteli da se naša konferencija okonča itd. Priroda se sa svim ovim služi. Ovo su oružja koje ona koristi da bi sprečila da neko prestane da bude mašinica. Vi ste mašine. Moguće je da vam se ne sviđa; ponekad pomišljate da vas ja vređam. Ne, dajem svoju reč da vas ne vređam; ono što vama govorim, govorim i celom čovečanstvu. Vi ćete prestati da budete mašine onoga dana kada budete podigli oružje protiv Prirode, protiv Kosmosa, protiv vas samih, protiv svega i protiv svih. Kada budete takvi, postojaće neka mogućnost da prestanete da budete mašine (i to, ako ne budemo pobeđeni, jer Priroda neće umanjiti budnost, neće lako spustiti gard; ovo je atentat protiv ekonomije Prirode, to je očigledno).“ – Samael Aun Weor, Konferencija „Lunarna influencija“

Nikako ne bismo mogli negirati Zakon Rekurencije koji dejstvuje u svakom momentu našeg života. Zaista, u svakom danu naše egzistencije postoji ponavljanje događaja, stanja svesti, reči, želja, misli, delovanja volje itd. Jasno je da onda kada se neka osoba neće samo-opažati, neće moći da opazi ovo neprestano dnevno ponavljanje. Dokazuje se da je očigledno da onaj ko ne oseća nikakvu potrebu da opaža samoga sebe, neće želeti ni da radi na postizanju istinske radikalne transformacije. Ali, vrhunac vrhunca, ima ljudi koji bi hteli da se transformišu, a da ne rade na sebi samima. Nećemo osporiti činjenicu da svako ima pravo na istinsku sreću duha, ali, takođe je sigurno da bi takva sreća bila više nego nemoguća, ako mi ne radimo na nama samima. Osoba se može promeniti na intiman način, ako zaista uspeva da menja svoje reakcije, kada se dnevno suočava sa različitim dešavanjima koja se pojavljuju. Ali ne bismo mogli menjati naš način reagovanja prema događajima praktičnog života, ako ne bismo ozbiljno radili na nama samima. Potrebno je da menjamo naš način razmišljanja, da budemo manje neuredni, da postanemo ozbiljniji i da shvatimo život na drugačiji način, u realnom i praktičnom smislu. Ali, ako mi nastavljamo takvi kakvi smo, ponašajući se svakodnevno na isti način, ponavljajući iste greške, sa istom neurednošću kao i uvek, svaka mogućnost promene biće, faktički, odbačena. Ako neka osoba stvarno želi da stigne da upozna samu sebe, treba početi sa opažanjem sopstvenog stava prema događajima bilo kog dana u životu. Sa ovim ne želimo da kažemo da neko ne treba da opaža svakodnevno samoga sebe, želimo samo tvrditi da treba početi da opaža jedan prvi dan. U svemu treba da postoji jedan početak i dobar početak je da počnemo da opažamo svoje ponašanje svakog dana našeg života. Jednostavno, najviše se preporučuje da opažamo naše mehaničke reakcije prema ovim malim detaljima iz spavaće sobe, dnevne sobe, trpezarije, kuće, ulice, na poslu itd, itd, itd, ono šta govorimo, osećamo i mislimo. Važno je da vidimo kako i na koji način može neko da menja ove reakcije; ipak, ako smatramo da smo dobre osobe, da se nikada ne ponašamo nesvesno i pogrešno, nikada se nećemo promeniti. Pre svega je potrebno da razumemo da smo osobe-mašine, obične marionete kontrolisane od tajnih agenata, od okultnih Ja-ova. U unutrašnjosti naše osobe živi puno osoba, nikada nismo isti; ponekad se u nama manifestuje prljava osoba; drugom prilikom lako razdražljiva osoba; u nekom trenutku, sjajna, dobronamerna; kasnije, skandalozna ili klevetnička osoba; potom svetac, zatim lažov itd, itd, itd. U unutrašnjosti svakoga od nas imamo svakojake vrste osoba, sve vrste Ja-ova. Naš Personalitet je samo marioneta, lutka koja govori, nešto mehaničko. Počnimo da se ponašamo svesno u toku delića dana; potrebno je da prestanemo da budemo obične mašine, čak iako to traje nekoliko minuta dnevno; ovo će odlučujuće uticati na našu egzistenciju. Kada se Samoopažamo i ne radimo ono što želi jedno ili drugo Ja, jasno je da prestajemo da budemo mašine. Jedan jedini momenat, u kom smo dovoljno svesni da prestajemo da budemo mašine, i ako se to čini dobrovoljno, može izmeniti mnoge neprijatne okolnosti… Nažalost, dan za danom živimo mehaničkim životom, rutinski, apsurdno. Ponavljamo događaje, naše su navike iste, nikada nismo želeli da ih menjamo; to su mehaničke šine na kojim se kreće mizeran voz naše egzistencije; i pored svega ovoga, mislimo o sebi sve najbolje… Svugde je puno „MITOMANA“, onih koji sebe zamišljaju Bogovima; mehanička stvorenja, rutinirana, persone iz zemljinog blata, jadne lutke pokretane od različitih Ja-ova; takve osobe neće raditi na sebi samima…

PET CENTARA LJUDSKE MAŠINE

„Problem pogrešnog rada „Centara“, tema je koja iziskuje izučavanje tokom celog života, posredstvom opažanja sopstvenosti (u akciji) i rigoroznim ispitivanjem snova. Nemoguće je stići do razumevanja „Centara“ (i njihovog tačnog ili pogrešnog rada) odjednom, na prečac; potrebno nam je beskonačno strpljenje. Ceo život se odvija u zavisnosti od „Centara“ i kontrolisan je od ovih. Naše misli, osećaji, nade, strahovanja, ljubavi, mržnje, delovanja, senzacije, poroci, zadovoljstva, frustracije itd, nalaze se u Centrima.“ – Samael Aun Weor, Izlaganje „Doktrina Vatre“

Organizam ovog „Trocerebralnog bipeda“, pogrešno nazvanog Čovek, skupocena je „Mašina“, sa Pet sjajnih psiho-fizičkih Centara. Redosled ovih centara je sledeći: Intelektualni, Emocionalni, Motorni, Instinktivni i Seksualni.

FUNKCIONISANJE I LOKACIJA

Kada se neko duboko samo-opaža, stići će do logičnog zaključka, iako svaki od ovih pet centara prožima ceo organizam, ipak, svaki ima svoju osnovnu kapitalnu tačku u nekom mestu organske mašine. Gravitacioni centar Intelekta nalazi se u mozgu. Gravitacioni centar Emocija nalazi se u „solarnom pleksusu“ i u nervnim centrima specifičnim velikom simpatikusu. Gravitacioni centar Kretanja (Motorni) nalazi se na gornjem delu kičmenog stuba. Gravitacioni centar Instinkta treba tražiti na donjem delu pomenutog kičmenog stuba. Gravitacioni centar Seksa, jasno je da ima svoje korenove u seksualnim organima. Svaki od ovih pet centara „Mašine“ ima specifične funkcije, apsolutno definisane.

INTELEKTUALNI CENTAR. Elaboracija (izrada) koncepata, racionamenata, pamćenja, projekata, analiza itd, itd. pripadaju ovom centru. Intelektualni centar je koristan unutar svoje orbite; ono što ne valja je kada želimo da ga izvadimo iz njegovog gravitacionog polja. Velike realnosti Duha mogu biti eksperimentisane samo uz pomoć Svesti. Oni koji žele da istražuju transcendentalne istine Bića na osnovu čistog racionamenta, čine istu grešku kao onaj ko bi, ne poznavajući korišćenje i manipulaciju instrumenata moderne nauke, pokušavao da ispituje život beskonačno malih stvorenja teleskopom i beskonačno velike stvari mikroskopom.

EMOCIONALNI CENTAR. Radost, tuga, melanholija, euforija, ljubav ili mržnja samo su neke među senzacijama koje proizvodi ovaj centar. Ljudsko biće neumesno razbacuje svoje energije sa prekomernim violentnim emocijama proizvedenim od kinematografije, televizije, fudbalskih utakmica itd.

MOTORNI CENTAR. Potrebno je da se samo-otkrijemo i da dublje razumemo sve naše navike. Ne treba da dozvolimo da se naš život nastavlja i odvija mehanički. Izgleda neverovatno da mi, u kalupima navika, ne poznajemo ove kalupe koji nam uslovljavaju život. Treba da ispitujemo svoje navike, treba da ih razumemo. One pripadaju centru kretanja. Potrebno je da samoopažamo način življenja, delovanja, oblačenja, kretanja itd. Motorni centar ima mnogo aktivnosti. Sportovi, i oni pripadaju ovom centru.

INSTINKTIVNI CENTAR. Postoje različiti instinkti. Instinkt konzervacije, seksualni instinkt itd. Postoje, takođe, mnoga kvarenja instinkata. U dubini svakog ljudskog bića postoje pod-ljudski instinktivni oblici, grubi koji paralizuju istinski duh ljubavi i dobročinstva. Ovi demonski oblici Psihološkog Ja treba da se razumeju, potom da budu podčinjeni i izbačeni. To su životinjske forme instinkata: kriminalni, razvratni, kukavički, bojažljivi, seksualno-sadistički itd.

SEKSUALNI CENTAR. To je centar koji je zadužen da stvara tkz. „Seksualnu energiju“. Ova „energija“, uprkos pretpostavkama puno autora, ne bavi se samo sa reprodukcijom rase. Treba da tvrdimo da, više od toga, ona sadržava više sfera, mnogo transcendentnijih u životu ljudskog bića: zdravlje fizičkog tela, psihološku ravnotežu i osvajanje onoga što se naziva Biće. O svemu ovome govorićemo na sledećim kursevima…

BRZINA CENTARA

Dubokim izučavanjem ovih pet centara, dozvoljava nam se da razumemo da postoji razlika u brzinama među ovima i ova je stvar već bila dokazana. Prividno, mišljenje (um) je vrlo brzo, ali, na nesreću, vrlo je sporo. Ako vozite kola, na primer, i odjednom, u momentu opasnosti, počećete da analizirate da li treba da uradite ovo ili ono, da vozite dalje unapred ili da vozite unazad, da skrenete na desno ili na levo, udarićete se i proizvešćete katastrofu. Motorni centar je brži. Kada neko vozi kola nema vremena da misli, reaguje vrlo brzo i izlazi iz nevolje. Ali, ako u ovom momentu reaguje pamet, blokirao bi se i sudario… Svaka daktilografkinja radi sa centrom kretanja i, kao što je i normalno, može pogrešiti slovo ako stiže da interveniše pamet… Emocionalni je takođe brz centar, ali nema bržeg od seksualnog centra. Izvanredno je suptilan i brz, zahvaljujući njegovoj prefinjenoj energiji; najveći deo njegove manifestacije odvija se na molekularnom nivou, gde se impulsi šalju hiljade puta brže nego oni kod pameti. Ideja ljubavi na prvi pogled, kada se događa stvarno, zasniva se na konkretnoj činjenici da u pojedinim slučajevima, seksualna funkcija može za tren znati da li postoji ili ne seksualni afinitet prema određenoj osobi u nekom trenutku. Svih ovih pet cilindara ljudske mašine fundamentalni su u životu, ali, bez ikakve sumnje, seksualni centar, odnosno peti centar je, stvarno, najznačajniji i najbrži. U ovom poslednjem centru nalaze se čak koreni naše egzistencije.

JA U CENTRIMA

JA kontroliše ovih pet inferiornih centara ljudske mašine: Intelektualni, Emocionalni, Motorni, Instinktivni i Seksualni. Postoje dva centra, Intelektualni i Emocionalni, koji se mogu pretvoriti i dići na višu oktavu. Ova dva viša centra ne mogu biti kontrolisana od Ja. Kada se neko posveti lektiri i refleksiji o kursevima gnostičkog ezoterizma, Ja se udaljuje zato što se ovo saznanje usmerava, samo i samo, prema Svesti. Kada neko uživa razmišljajući o zalasku sunca na horizontu ili sluša klasičnu muziku velikih majstora, Ja-ova osećanja nestaju i emocionalni centar se podiže do svog superiornog aspekta. Ipak, surova realnost je takva da ova dva viša centra funkcionišu vrlo retko kod intelektualne životinje. Ono što možemo neprekidno videti, to je kontrola i korišćenje svih inferiornih centara od strane nehumanih Psihičkih Agregata. Prema tome, život ljudskog bića svodi se na psihološko ropstvo, nestaje skoro totalno „naša sloboda izbora“. Ja-ovi briga se povećavaju u intelektualnom centru. Pohlepa projektuje (baca) na jadnu pamet ideje i planove za budućnost. Intelektualna arogancija koristi mašinu da bi nametnula svoje kriterijume. Emocionalni centar takođe trpi posledice zlostavljanja Ega. Strah čini da čovek gubi sigurnost i da drhti u nekom momentu opasnosti. Samoljublje je smrtno ranjeno onda kada nam neko ne plati koliko mi smatramo da zaslužujemo. Onda se oslobađa mržnja, zlopamćenje itd. Motorni centar koristi sujeta da bi se ona vozila kolima, naduvena kao paun, verujući da je ceo svet gleda. Gordost nas tera na utrkivanje, da se potučemo sa protivnicima, da završimo iscrpljeni, samo da bi dobili neku medalju i da bi se pojavili, sledećeg dana, u nacionalnoj štampi. Lenjost kvari prirodne mehanizme instinktivnog centra, kada, zato što neko nije raspoložen, ima pogrešnu ishranu koja se zasniva na zamrznutoj i polupripremljenoj hrani. Duvan proizvodi štete u respiratornom sistemu, puneći toksinima, katranom i nikotinom jadna pluća. Porok alkohola uništava digestivni i krvni sistem; jetra pati od ovih teških posledica izumirući polako. Energetski podrum (zaliha) seksualnog centra biva takođe opljačkan od različitih Psiholoških agregata. Dete, još od malena počinje sa porokom masturbacije, gubeći veoma fundamentalne elemente za njegov razvoj, kao što su lecitin, holesterin i fosfati. Onda (u detinjstvu) počinje Krsni Put ljudskog bića. Duboka ignorancija u kojoj živi čovečanstvo čini da ovaj centar bude najviše oštećen… Onaj ko želi da otopi Ja, treba da studira njegove funkcionalnosti u svih pet inferiornih centara. Ne treba da osuđujemo defekte. Niti treba da ih opravdavamo. Važno je da ih razumemo. Hitno je da razumemo akcije i reakcije ljudske mašine. Svaki od ovih pet inferiornih centara ima veoma komplikovanu igru akcija i reakcija. Ja dejstvuje u svakom od ovih pet inferiornih centara, a ako duboko razumemo sve mehanizme svakog od ovih centara, na putu smo da uništimo Ja.

ILUZIJA ČINITI

„Mesec kontroliše svu mehaniku Prirode. Mesec utiče na nematerijalnu i anorgansku tečnost, i takođe na tečnost koja je inkorporirana u organskoj materiji; Mesec kontroliše rast biljaka; ostvaruje uticaj na seksualne fluide; reguliše menstrualni fluksus kod žene; nadgleda koncepciju (oplođenje) svih stvorenja itd. Mesec je stvarno kao klatno časovnika; organski život zemlje je mehanizam časovnika koji održava svoje kretanje, zahvaljujući pokretima, tamo-amo, klatna. Sve što se dešava u ovoj dolini plača jeste zbog lunarne influencije; svi višestruki procesi organskog života jesu lunarni. Lunarni su različiti procesi mišljenja, osećanja i akcija svih osoba; lunarni su svi poroci i zlobe ljudi; lunarni su svi ratovi, mržnje, adulteracije, fornikacije i pakosti ove Velike Prostitutke čiji je broj 666.“ Samael Aun Weor. Božićna poruka 1967-1968. Kada pokušavamo da zamislimo jasno i tačno sjanost i dužinu tela Sunčevog sistema, sa svim njegovim blistavim slojevima i upletenim brazdama stvorenih od sjajnih tragova svetova, pada nam na pamet, koja se nalazi u receptivnom stanju, živa slika ljudskog organizma sa kosturom, limfnim sistemom, nervnim sistemom, krvotokom itd. koji su, bez imalo sumnje, sastavljeni i ujedinjeni na sličan način. Sunčev sistem Ors, ovaj sistem u kom živimo, krećemo se i imamo egzistenciju, viđen iz daljine, liči na čoveka koji hoda kroz neprikosnovenu beskonačnost. Mikrokosmos čovek je, isto tako, minijaturni sunčev sistem, sjajna mašina sa nekoliko energetskih mreža sa različitim stepenima napona. Struktura ljudske mašine sastoji se od sedam ili osam sistema koji se pridržavaju na izvanrednom kosturu, čije su kosti solidno povezane zahvaljujući vezivnom tkivu. Medicinska nauka je mogla proveriti da su svi ovi sistemi čovečijeg organizma dobro ujedinjeni i harmonizovani od Sunca u organizmu, srca koje život daje i od koga zavisi egzistencija mikrokosmosa čoveka. Svaki organski sistem zahvata celo telo i nad svakim suvereno vlada jedna žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Stvarno, ove su sjajne žlezde istinske mikro-laboratorije postavljene na specifičnim mestima sa ulogom regulatora i transformatora. Bez ikakve sumnje, možemo sigurno tvrditi da ove žlezdane mikro-laboratorije imaju veliki zadatak, da transformišu vitalne energije koje proizvodi ljudska mašina. Bilo je rečeno da ljudski organizam uzima svoju hranu iz vazduha kojeg udišemo, iz jela kojeg jedemo i iz sunčeve svetlosti. Žlezdane mikro-laboratorije treba da pretvore vitalne energije ovih elemenata i ovo je izvanredna i sjajna radnja. Svaka žlezda treba da pretvara vitalnu energiju hrane na tom stepenu napona kojeg zahtevaju sopstveni sistemi i funkcije. Ljudski organizam poseduje sedam superiornih žlezdi i tri nervne kontrole. Zakoni sedmice i trojke intenzivno deluju unutar ljudske mašine. Spinalni mozak stvara one svesne funkcije, vrlo retke, koje se ponekad manifestuju u intelektualnoj životinji. Simpatikus odlično stimuliše nesvesne i instinktivne funkcije, a parasimpatikus (vagus-doslovno lutajući nerv) koči instinktivne funkcije i deluje kao komplement prethodnog. Imamo potpuno pravo da tvrdimo, ne plašeći se da bi se mogli prevariti, da ove tri nervne kontrole predstavljaju Zakon trojke, Tri Sile, primarne, unutar ljudske mašine; kao što sedam endokrinih žlezdi i njihovi proizvodi predstavljaju Zakon sedmice sa svim njegovim muzičkim oktavama. Postoji, jasno, jedna kontrola za oslobađanje nervnih aktivnih impulsa; druga za oslobađanje pasivnih impulsa i treća za oslobađanje posrednih impulsa mišljenja, razuma i svesti. Nervi, kao agenti Zakona trojke kontrolišu žlezde koje, kao što smo već rekli, predstavljaju Zakon sedmice. Nervi kontrolišu žlezde, ali su i oni, na isti način, kontrolisani; ovo je slično specifičnim funkcijama kod biljaka koje se kreću u krug za Suncem; ovi svetovi kontrolišu i kontrolisani su. Već smo rekli i ponavljamo da ljudska mašina ima pet cilindara. Prvi je intelektualni centar; drugi je emocionalni centar; treći je centar kretanja; četvrti je instinktivni centar i peti je seksualni centar. Već smo objasnili više puta da su ovih pet centara ljudske mašine, na žalost, kontrolisani od mnogostrukog Ja, od ove legije Ja-ova koji borave u ovim psihofiziološkim centrima. Ljudska mašina, kao svaka mašina, kreće se pod impulsima triju sila prirode. Kosmičke radijacije, u prvom redu, i Mnogostruko Ja, u drugom redu, koji su tajni agenti koji pokreću ljudske mašine. Kosmičke radijacije formirane su od dve velike složene grupe koje, na isti način kao što rade u velikoj laboratoriji prirode, rade i u ljudskoj mašini. Prva grupa koja se sastoji od zrakova velike moći i visoke je penetracije, proizilazi iz sideralnog prostora, sa energijama koje osciliraju sa približno pet hiljada miliona elektrovolta. Ovi zraci su oni koji se sudaruju sa česticama više atmosfere, deleći se na fascikle ili zvezde sa zracima. Najčvršća kosmička radijacija sastavljena je od protona, neutrona i mezona. Ovi su već klasifikovani kao pozitivni, negativni i neutralni, u skladu sa Zakonom trojke. Druga grupa, sa blagom radijacijom, sastoji se od sekundarnih zrakova koji su proizvedeni unutar zemaljske atmosfere. Ove vrste zrakova rezultat su sudara jakih radijacija koje, u sudaru sa atomima iz vazduha, proizvode fascikle zrakova ili zvezde sa zracima; neke od njih imaju i 500.000 čestica koje, kada se razviju stižu da pokriju veoma velike površine, u skladu sa naučnim istraživanjima. Rečeno nam je da energija čestica iz sastava blagog zraka oscilira između jednog miliona i sto hiljada miliona elektrovolta. Bilo koja nepovoljna planetarna konjunkcija, bilo koja loša kvadratura svetova, bilo koji napon, proizveden prekomernim približavanjem dveju planeta, dovoljan je da milioni ljudskih mašina krenu u rat, opravdavajući se, naravno, drugim razlozima, lozinkama, zastavama koje treba da brane, motivima zbog kojih treba da se bore itd. Najveća glupost intelektualnih životinja je da misle da ČINE, kad, de fakto, one ne mogu da ČINE ništa; jednostavno su ljudske marionete pokretane silama koje ne poznaju. Kosmičke radijacije proizvode unutar subjektivne psihe intelektualne životinje bezbroj promena u njenoj psihološkoj idiosinkraziji. Neki Ja-ovi se pojavljuju, a drugi se potapaju. Određeni Ja-ovi – Đavoli izlaze na površinu dok se drugi gube u četrdeset i devet potopljenih oblasti podsvesti. Onda se pojavljuje čuđenje, iznenađenja; onaj ko se zaklinjao na večitu ljubav, povlači se; onaj ko se zakleo da će biti veran gnozi, izdaje je; onaj ko ne pije alkohol, sada pije; onaj ko je sebi predložio da realizuje neke poslove, najednom gubi svaki interes itd. Ljudske mašine nemaju nikakvog osećaja moralne odgovornosti, obične su marionete koje misle, osećaju i funkcionišu u skladu sa vrstom Ja koje kontroliše kapitalni (glavni) centar u određenom momentu; ako je ova vrsta Ja zanesena, ljudska marioneta menjaće svoje mentalne i sentimentalne procese, doći će do drugačijih akcija, pa čak i suprotnih. Ponekad se uvuku u ljudsku mašinu određeni Ja-ovi koji ne pripadaju osobi, koji imaju drugog gospodara i komotno se smeste unutar bilo kog od pet cilindara mašine; onda, pošten građanin postaje lopov i onaj koji pre nije bio u stanju da ubije ni ptičicu, postaje nemilosrdan ubica itd. Ja koje svaki čovek nosi u svojoj sopstvenoj unutrašnjosti jeste pluralitet (višestrukost) i njegovo je pravo ime legija. Neprekidni povratak ovih Ja-Đavola i žestoka borba za nadmoć zavisi od mnogih spoljnih i unutrašnjih uticaja i na kraju, od kosmičkih radijacija. Sunce, sa svojom toplotom i vreme, dobro ili loše, čine da se ubrzo pojave određeni Ja-ovi koji potčine mašinu; neki od ovih Ja-ova jači su od drugih. Kiša, protivrečnosti, uzaludna prolazna radovanja stvaraju nove i uznemirujuće Ja-ove, a jadna ljudska marioneta pojma nema o ovim promenama, jer ima uspavanu Svest; uvek živi sa poslednjim Ja-om. Pojedini Ja-ovi dominiraju drugima, jer su jači, a njihova sila je sila cilindara mašine. Svi Ja-ovi su rezultat spoljašnjih i unutrašnjih influencija; u intelektualnoj životinji ne postoji prava individualnost, to je mašina…

KAKO DA MUDRO ŽIVIMO ŽIVOT?

„Hitno je da razumemo potrebu da naučimo da mudro živimo. Ako želimo definitivnu promenu, potrebno je da ova promena bude u prvom redu u samoj našoj unutrašnjosti. Ako unutar ne odustajemo ni od čega, u spoljašnjosti život će nastavljati sa svojim teškoćama.“ – Samael Aun Weor, Izlaganje „Hipnotičko stanje u kom živi ljudsko biće“

Revolucionarna psihologija Nove Ere tvrdi da Organska mašina Intelektualne životinje, greškom nazvane čovek, postojava u trocentričnom ili trocefalnom obliku. 

– PRVI MOZAK je zatvoren u lobanjskoj kutiji. 

– DRUGI MOZAK se sastoji od simpatičkih nervnih pleksusa i, uglavnom, od svih specifičnih nervnih centara ljudskog organizma. 

– TRECI MOZAK odgovara konkretno kičmenom stubu sa kičmenom moždinom i sa svim njenim nervnim ograncima.

* PRVI MOZAK  je Misaoni centar. 

*  DRUGI MOZAK je Emocionalni centar. 

* TRECI MOZAK je Pokretački centar, koji se obično naziva Motorički centar (pet centara mašine raspoređuju se u tri mozga, jer svaki ima svoju autonomiju).

U praksi je potpuno demonstrirana činjenica da svako prekomerno korišćenje (zlostavljanje) Mozga mišljenja stvara prekomerno rasipanje intelektualne energije. Bez ikakve sumnje, logično je tvrditi da su ludnice prava groblja za intelektualno mrtve. Estetski osećaj, mistika, ekstaza, superiorna muzika potrebne su da bi se kultivisao Emocionalni centar, ali zlostavljanje ovog mozga stvara nepotrebno trošenje i rasipanje emocionalnih energija. Emocionalni centar zlostavljaju egzistencijalisti novog talasa, fanatici rok-muzike, senzualni pseudo-umetnici moderne umetnosti, bolesni pasionirani senzualnostima itd. Harmonični i uravnoteženi sportovi korisni su Motornom mozgu, ali prekomernost u sportu znači suvišno rasipanje motorne energije i rezultat je katastrofalan. Nije apsurdno ako kažemo da ima osoba čiji je Motorni centar mrtav. Ovi mrtvaci poznati su kao bolesnici koji boluju od hemiplegije, progresivne paralize itd. Iako ovo izgleda neverovatno, smrt sigurno nastaje u tri etape u svakoj osobi. Bilo je već i suviše mnogo puta provereno da svaka bolest ima svoju bazu u svakom od tri mozga. Pre nekog vremena, neki je naš prijatelj oboleo, suviše je zlostavio intelektualni mozak. Ovaj se čovek suviše posvetio intelektu i jednog je dana zaradio emboliju. Kada smo ga posetili, desilo se da njegov mozak nije više bio u stanju da sređuje ideje. Nekoliko dana kasnije umro je njegov Motorni mozak; onda, očigledno je da se nije više mogao pokretati. Na kraju je umro i njegov Emocionalni mozak: nastupio je srčani zastoj. Uvek se umire u tri etape i ovo je već dokazano. Veliki Zakon je mudro postavio, u svakom od tri mozga intelektualne životinje, po jedan određen kapital Vitalne vrednosti. Štedeti ovaj kapital znači de fakto produžiti život; rasipanje ovog kapitala donosi smrt. Arhaička predanja koja su do nas stigla iz strašne noći stoleća tvrde da je srednji životni vek bića sa starog kontinenta Mu, koji se nalazi u Tihom okeanu, oscilirao između dvanaest i petnaest vekova. Prolaskom vremena, tokom svih vremena, pogrešnim korišćenjem triju mozgova skratio se život, malo pomalo. U Kemovoj zemlji izgoreloj od sunca, tamo, u starom Egiptu Faraona, srednji životni vek ljudi dostizao je do sto četrdeset godina. Sada, u ovim modernim vremenima benzina i celuloida, u ovoj epohi egzistencijalizma i buntovnika roka, srednji životni vek ljudskih bića, po nekim osiguravajućim zavodima, jedva da je šezdeset godina. Gospoda marksisti-lenjinisti starog Sovjetskog Saveza, hvalisavi i lažljivi kao i uvek, kazivali su da pronalaze specijalne serume da bi produžili život; ali starčić Hruščov nije stigao do osamdesete, i jedva se kretao. U centru Azije postoji religijska zajednica staraca koji se više ne sećaju svoje mladosti. Srednji životni vek ovih staraca kretao se između četiri stotine i pet stotina godina. Cela tajna dugovečnosti ovih azijskih kaluđera sastoji se u mudrom iskorišćavanju Triju mozgova. Uravnoteženo i harmonično funkcionisanje Triju mozgova znači štednja vitalnih vrednosti i, kao logička posledica, produžetak života. Postoji kosmički zakon poznat kao Izjednačavanje vibracija više izvora. Kaluđeri ovih manastira znaju da iskoriste ovaj zakon posredstvom korišćenja Triju mozgova. Savremena pedagogija vodi učenike i učenice ka zlostavljanju Mozga mišljenja, čije rezultate psihijatrija već poznaje. Inteligentno kultivisanje Triju mozgova pripada Fundamentalnoj edukaciji. U starim školama Misterija iz Vavilona, Grčke, Indije, Persije, Egipta itd, učenici i učenice primali su integralnu informaciju, direktnu za njihova Tri mozga posredstvom precepata, plesa, muzike itd, na inteligentno kombinovan način. Teatri starih vremena bili su deo škola. Drama, muzika, usmeno učenje itd. služili su za informisanje Triju Mozgova svake individue. Tada, studenti nisu zloupotrebljavali Centar mišljenja i znali su da inteligentno koriste, na uravnotežen način, svoja Tri mozga. Igre (plesovi) misterija iz Eleusisa, u Grčkoj, bile su uvek korišćene za prenošenje spoznaje učenicima. Sada, u uvim degenerisanim vremenima roka, konfuzni i dezorijentisani učenici i učenice idu po mračnom putu mentalne zlostavljenosti. Danas ne postoje istinski stvaralački sistemi za harmonično kultivisanje ovih Triju mozgova. Profesori i profesorke škola, kolegijuma i univerziteta obraćaju se nevernoj memoriji studenata koji se dosađuju, i koji nestrpljivo čekaju momenat kada će izaći iz učionica. Hitno je, neophodno je da znamo da kombinujemo Intelekt, Emociju i Kretanje sa ciljem da integralno informišemo sva Tri studentova mozga. Proizilazi da je apsurdno da informišemo samo jedan mozak. Prvi mozak nije jedini koji može služiti spoznaji. Proizilazi da je ubitačno zlostavljati Centar mišljenja učenika i učenica. „Fundamentalna edukacija“ trebaće da vodi studente na Put harmoničnog razvoja. „Revolucionarna psihologija“ jasno nas uči da ova Tri mozga imaju različite vrste nezavisnih asocijacija, potpuno odvojenih. Ovi tipovi asocijacija evociraju različite impulse Bića. Ovo nam daje, faktički, TRI RAZLIČITA PERSONALITETA koji nemaju ničega zajedničkog, ni u njihovoj prirodi, niti u njihovoj manifestaciji. Revolucionarna psihologija Nove Ere nas uči da u svakoj osobi postoje tri različita psihološka aspekta. Sa jednim delom psihičkog materijala mi želimo jednu stvar, sa drugim delom činimo nešto sasvim različito. U trenutku strašne patnje, mogući gubitak nekog dragog bića ili druge intimne katastrofe, EMOCIONALNI PERSONALITET stiže do očajanja, dok se INTELEKTUALNI PERSONALITET pita „zbog čega“ ova tragedija, a PERSONALITET KRETANJA želi samo da pobegne sa scene. Ova tri zasebna Personaliteta, različita i često čak i kontradiktorna, treba da budu inteligentno kultivisana i instruisana sa specialnim metodama i sistemima u svim školama, kolegijumima i univerzitetima. Sa psihološke tačke gledišta, proizilazi da je apsurdno vaspitavati isključivo Intelektualni personalitet. Čovek ima tri Personaliteta kojima je hitno potrebna Fundamentalna edukacija.

– KAKO DA REŠAVAMO PROBLEME

Potrebno je da naučimo da u životu ne stvaramo probleme; poželjno je, pre svega da odemo u selo, da živimo u harmoniji sa Beskonačnošću.

PROBLEMI nisu drugo, nego MENTALNI OBLICI, oblici koje pamet stvara. Šta je to problem? To je mentalna forma sa dva pola: jedan pozitivan a drugi negativan. Ove su forme održavane od pameti i prestaju da postoje, kada pamet prestaje da ih održava. Šta je to što mi treba da uradimo? Da rešavamo probleme? Ne! Nije ovo potrebno. Onda šta? Ono što je potrebno je da ih OTOPIMO. Kako se otapa? Jednostavno ih ZABORAVIMO… Kada neko ima nekakvu brigu, neka ode u selo i neka se postavi u harmoniju sa svim stvarima, sa svim što jeste, sa svim što je bilo i sa svim što će biti.

FUNDAMENTALNO JE DA ZABORAVIMO PROBLEME. Moći ćete misliti da je nemoguće zaboraviti probleme, ali ova stvar je moguća. Kada neko želi da zaboravi, jedinu stvar koju treba da uradi, jeste da stavi u rad bilo koji drugi centar organske mašine. Podsetite se da Ljudsko Biće ima tri mozga: intelektualni, emocionalni i motorno-instinktivno-seksualni. Ako imate Problema, ponavljam da treba da ih otopite – zaboravom. Nije važno da ih rešite, već da ih OTOPITE i radi ovoga treba da ih zaboravite. Kako da dejstvujem? Postavimo u aktivnost Emocionalni centar ili Motorni centar. Ovo je to što nas interesuje, zato što se onda Intelektualni centar odmara i tako zaboravimo na problem. Nemoj da nepotrebno patiš, zaboravi na tvoj problem, i tako će se disolvirati (otopiti). Volite slikarstvo? Da bi zaboravili na problem, ne bi škodilo da vidite neku izložbu, ili da popijete kafu ili dobar čaj, ili da idete da malo plivate u nekom jezeru, ili da se popnete na planinu, ili da se malo smejete, smeh će vam dobro doći i omogućiće da zaboravite na problem. Možete argumentisati da se tako ne može rešiti problem; na primer, uplata nekog računa, ili da izbegnete da vas ne izbace iz kuće pošto niste platili stanarinu, ili niste vratili neki dug itd. Ipak, ovo su činjenice i one se kreću same po sebi, problem je nešto različito. Problem je nešto stvoreno od pameti; kada ga otopimo on prestaje da postoji. Ne želim ovim reći da ne treba ništa učiniti, da ne treba da radimo, da nije potrebno da zaradimo novac da živimo ili da ne plaćamo dugove itd. Sve ovo treba da radimo, ali bez da stvaramo probleme u pameti. Osobe je strah da zaborave neki problem i ova stvar je veoma loša. Oni razmišljaju: „Ako ne platim stanarinu, izbaciće me iz kuće, a gde da idem?“. Ovde je strah. Pre svega treba da naučimo da se NE BOJIMO; ovo je najvažnije: NEMOJMO SE BOJATI. Strah je naš najveći neprijatelj. Demonu straha se ne sviđa da mi otapamo probleme. Da li vas je strah da ćete biti na ulici, zato što nemate novca da platite stanarinu? I ako vas izbace, šta? Znate li možda kakva će vam se vrata otvoriti? Intuicija zna i zbog toga intuitivan se ne boji. Intuitivan otapa probleme. Da li vas je strah da ne izgubite posao? I šta ako ga izgubite? Da li možda znate da se neće naći drugi posao za vas? Intuitivan zna i zato se ne boji. Kada završimo sa strahom, život će nam rezervisati mnogo prijatnih iznenađenja. Ponekad, ono što se činilo nerešivim, postaje rešivo; ono što se činilo kao vrlo težak problem, na kraju ispada kao „dobar dan“, prema tome briga je suvišna, zar nije tako? Kad zaustavimo uzastopnost misli, rađa se intuicija i nestaje strah. Intuicija rešava probleme, ma koliko oni bili teški. U svakom trenutku, jedan predosećaj, jedna intuicija i problem je rešen; možda rešenje nije po vašem ukusu, ali što je sigurno, jeste da se problem rešio ili, bolje rečeno, otopio se. Potrebno je da razumemo da BRIGE ŠTETE UMU, briga je stvorena od pameti ubuteljenoj u problemu. Jasno je da je problem (sa svoja dva pola, pozitivnim i negativnim) samo mentalni oblik koji stvara konflikte u našoj unutrašnjosti i tada nastaje briga koja šteti mozgu. Problem je bio stvoren od pameti i postoji toliko koliko ga pamet podržava. Svaki mentalni oblik ima trostruki proces: pojava, postojanje i nestanak. Svaki se problem pojavi, postojava i nestaje. Problem se pojavljuje jer ga pamet stvara, postojava dok ga pamet ne zaboravi i nestaje ili se otapa kada ga pamet zaboravi. Kada pamet prestaje, rađa se u nama sreća i zatim iluminacija (osvešćenje). Pre no što stižemo do prosvetljenosti moramo proći kroz sreću. Postoje tri faze za transformaciju: ne-mišljenje, sreća i iluminacija. Svaki „iluminata“ rešava najteže probleme. Naučite da rukujete sa ona Tri mozga (intelektualni, emocionalni i motorni) i videćete kako se izmenjaju. Kada postoji emocionalna briga, promenite centar, stavite u pogon instinktivno- motorni mozak: izađite u šetnju, jašite, radite nešto posebno i videćete da se vitalnost neće iscrpiti i fizičko telo će se čudesno podmladiti. Ono što vam preporučujem je da NAUČITE DA ŽIVITE TRENUTAK ZA TRENUTKOM, momenat za momentom; naučite da živite bez ikakvih briga, bez da stvarate sami sebi probleme. Kada neko nauči da živi sekundu za sekundom, tren za trenom, bez da projektuje prema budućnosti i bez bolnih teškoća prošlosti, vidi život iz drugog ugla, vidi ga različito, vidi ga posebnim. Pokušajte ovo, savetujem vam…

* TEKST IZ ČETVRTOG (4) PREDAVANJA, IZ „A“ FAZE – „NAUKA O MEDITACIJI“ – Samael Aun Weor

Sve ove tekstove koji su jako poucni i vredni, nije dobro citati na preskok, zbog toga stalno stavim i sve prethodne ispod teksta, da su vam pri ruci i potrudite se da ih citate od prve beleske po redu, da bi na kraju shvatili o kakvim se tu znanjima pise i sta je poenta tih ucenja. Ovako na preskog i najveci majstor, bio bi zbunjen.. Ova ucenja mali broj ljudi prepozna i shvati na pravilan nacin, malobrojni se u njima i zadrze, jer su sva ta ucenja bila sakrivena i zabranjivana obicnim smrtnicima, do njih su mogli doci samo izabrani.. U ovim tekstovima cemo naci sve ono sto nam je potrebno, o funkcionisanju nas i nasih zivota u svim vremenima..Ponekad razmisljam, da li mozda sa svim ovim sto radim ne namecem sebi karmu jos vecu, ali valjda ce mi Majstori i sva svita nebeska oprostiti samo iz tog razloga sto imam jaku zelju da sve to podelim na dobrobit svih, sa svima vama..:D 

U ovoj belesci su se malo slova izmešala pa čudno izgledaju, nadam se da nećete zameriti, koliko bude u mojoj moci uradiću ispravku..:D

„Kada pamet ne moze da sluzi kao instrumenat Intimnom, tada ona sluzi kao instrumenat zivotinjskom Ja-u, pretvarajući ĉoveka u slepo i nespretno biće, u roba porocima i senzorialnim percepcijama spoljašnjeg sveta.” – Samael Aun Weor

Uĉenja koja sadrzi ova brošura u potpunosti su izvodi iz izgovorenih i napisanih dela dr Samaela Aun Weora, savremenog antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti.

FUNDAMENTALAN CILJ MEDITACIJE

„Potrebno je da ZNAMO DA MEDITIRAMO, da razumemo u čemu se sastoji tehnika meditacije. Cilj meditacije jeste jednostavan: šta mi želimo putem meditacije?

DA SE SMIRIMO, MIR…

Ovo što sam rekao moglo bi izgledati suvišno i mogli biste zamerati «da bismo mogli da se smirimo i sa flašom vina», nije tako? Ovo je jasno. Mogli biste reći, takodje, da «mogli bismo se smiriti i slušajući neku Betovenovu simfoniju». Mogli biste vi da mi sve ovo argumentujete. Ali u realnosti stići do mira, teže je nego što mislite. Niko ne bi mogao imati mentalni mir, ne bi mogao imati pamet u svetom miru ako nije eliminisao iz intelektualnog centra svaku prolaznu misao, a koja nije na svom mestu kome pripada. Niko ne bi mogao imati mira u svom srcu ako već nije izbacio NEGATIVNE EMOCIJE i one koje nam donose predrasude. Prema tome, kada se Gnostičar, GNOSTIČKI ARHAT udubi u Meditaciju, on traži MIR.” – Samael Aun Weor, Konf „Potreba izmene naĉina Mišljenja”

U normalnom stanju, pamet zivi, neprestano dejstvuje i protivdejstvuje na uticaje spoljnog sveta. Uporedimo ovo sa primerom jezera u koje bacamo kamen. Videćemo da proizvodi mnogo talasa koji dolaze od centra prema periferiji i ovo je reakcija vode prema uticaju koji je došao iz spoljašnjeg sveta. Dešava se sliĉna stvar i sa pameću i sa osećajima; ako nas neko ranjava grubim reĉima, ovaj uticaj grube reĉi stiţe u intelektualni centar ili u centar razmišljanja i odavde reagujemo na violentan naĉin. Ako nam neko napadne svojeljublje, osećamo se nezgodno i verovatno ćemo reagovati na grub naĉin. Pamet i osećaj zauzimaju aktivno mesto u svim ţivotnim okolnostima i neprestano reaguju. Bilo bi interesantno, dragi moji uĉenici, da ne dopuštamo priliku ni osećaju, niti pameti. Hitno je da imamo pasivnu pamet i ovo, pirodno, smeta intelektualcima, odakle god da su. Pasivna pamet je u opoziciji sa svima onima koji govore da se u pameti nalazi snaga i da ĉovek treba da bude Kralj, koji će da zapoveda i koji će da gospodari svojom snaţnom pameću. Ovo su intelektualni sofizmi, isti kao i onaj koji kaţe da onaj ko nauĉi da manipuliše pamet, biće isto toliko siguran u pobedu kao strela staroga strelca. Ustvari, to su samo sofizmi izvaĊeni iz intelektualne fantazije koji nemaju nikakvu ezoteriĉku formu. Misliti negativno, ovo zastrašuje pozitiviste pameti, a ipak negativna forma pameti je najelokventnija: ne misliti više, najviši je oblik mišljenja. Kada je proces mišljenja iscrpljen, pojavljuje se novina; treba da umemo da razumemo ovu stvar. Pamet koja ne projektuje, pasivna pamet, stavljena u sluţbu Bića, postaje efikasan instrumenat, jer je pamet stvorena da bude receptivna, da bi sluţila kao pasivan instrumenat, a ne kao aktivan instrumenat. Pamet, sama po sebi, jeste ţenska, i svi centri treba da harmoniĉno rade u skladu sa univerzalnom simfonijom pasivnog spokojstva. U ovim uslovima ne treba da dozvolimo ni pameti niti osećajima da intervenišu u raznim cirkumstancijama naše egzistencije. Ne mnogo davno, mislio sam da osećaji pripadaju Biću, ali ujedno sa iskustvom i preko investigacija stigao sam da proverim ĉinjenicu da oni pripadaju Ego-u i da su intimno povezani za inferiorni emocionalni centar. Terapija koju treba duboko poznati da bi izbegli svaku unutrašnju neuravnoteţenost sa spoljašnjim reperkusijama, to je ona da ne dozvolimo pameti nikakvu vrstu reakcije. Bilo bi dobro da imamo nekoga ko bi nam ĉesto ranjavao osećaje da bi bolje trenirali. Za koliko smo više vredjani, za toliko ćemo više utrenirati ovu stvar, jer ćemo imati mnogo prilika da ne dozvolimo pameti i osećajima da reaguju, odnosno da ne intervenišu i da se ne mešaju ni u jednu okolnost iz našeg ţivota. Jasno je da pasivno stanje pameti, osećaja, personaliteta, traţi izvanrednu aktivnost Svesti; ovo nam pokazuje ĉinjenicu da za koliko je Svest duţe aktivna, za toliko će biti uspešnije njeno buĊenje, jer će zato Svest morati da se neizbeţno budi, budući da je u permanentnoj aktivnosti. Dolazi mi u sećanje u ovim momentima Buddha Gautama Sakya Muni. U nekoj prilici, Veliki Buda sedeo je pod stablom u stanju duboke meditacije, kada je naišla osoba i dobacivala je Budi sve moguće klevetniĉke uvrede, pokušavajući da ga reĉima teško povredi. Buda je nastavljao da meditira, ali taj koji je vreĊao, nastavljao je da ga provocira, da ga ranjava, da ga vreĊa. Mnogo posle toga, Buda otvori oĉi i upita ga: „O, brate moj, ako ti se daje poklon i ti ga ne prihvataš, kome taj poklon pripada?” Onaj koji ga je vreĊao odgovori: „Onome koji ga je doneo, naravno.” Tada mu je Buda rekao: „Brate moj, uzmi tvoj poklon, ne mogu ga primiti,” i nastavio je da meditira.

Evo lekcije, kolko sublimne, toliko i lepe. Buda nije dozvolio pameti i osećajima da reaguju, jer je Buda sve dozivljavao trezan. Unutar svoje sopstvene Svesti Buda nije dozvoljavao ni pameti, niti osećajima ni najmanju priliku da reaguju, nezavisno od momenta ili cirkumstancija. Tako bi trebalo da postupamo, dragi uĉenici. Svugde imamo školu, treba samo da je iskoristimo i da se treniramo, poklonivši najveće i najbolje prilike Svesti da bi ona neprestano, tren za trenom radila, sve do totalnog budjenja. Svugde imamo školu, treba samo znati da je pravilno iskoristimo, mudro; imamo sa nama školu u kancelariji, u radionici, na fakultetu, u preduzeću, na ulici i svugde, ĉak i u hramu; sa kolegama sa studija, sa decom, sa roditeljima, sa suprugom, sa unucima, sa rodjacima, sa porodicom, sa prijateljima. Svaka psihološka gimnazija, bilo koliko da je gruba, bilo koliko da nam se ĉini teška, neophodna je za nas. Sva tajna je u tome da ne dozvolimo ni osećajima, niti pameti da intervenišu u praktiĉnim stvarima našega zivota. Mi treba da dozvoljavamo stalno Svesti da ona bude ta koja dejstvuje, koja zapoveda, koja radi, koja govori i obavlja naše svakidašnje aktivnosti, tako da bi se mi harmoniĉno pripremili za meditaciju. Ako govorimo o praktiĉnoj strani meditacije, trebalo bi reći da ono što traţimo, to je taĉno ići onostrano pameti i osećajima, i ova je stvar moguća ako smo se u praktiĉnom ţivotu intenzivno trenirali i u toku svakidašnjeg ţivota pripremili za ove divne ciljeve. Meditacija postaje teška kada u praktiĉnom, dnevnom ţivotu nismo rigorozno trenirali, kada se nismo pravilno trenirali u psihološkoj gimnaziji društvenog i porodiĉnog saţivljavanja u našem svakodenevnom zivotu. Za vreme meditacije treba osloboditi Esenciju, Budatu (Buddhata), ono što u unutrašnjosti najbolje imamo, ono što je najdostojanstvenije, najpristojnije. Ova Esencija ili Budata nalazi se precizno utamniĉena u nehumanim elementima, uansamblima psiholoških agregata koji konstituišu Ego, Samo Ja. Neće biti moguće da eksperimentišemo realnost, istinu, ono što nas naravno sve interesuje, ako ne budemo uspeli da uĉinimo da Esencija izaĊe iz Ego-a; ona će stalno ţiveti u svetu snova u našem intelektualnom centru, instinktivnom centru, emocionalnom, u motornom ili seksualnom centru, ali nikako neće moći da iskoĉi da bi eksperimentisala ISTINU. Veliki Kabir Isus je rekao: „Spoznajte Istinu i ona će vas učiniti slobodnima”. Istina nije problem teorije, nije reĉ o verovati ili ne verovati, a tim manje stvar koncepata i mišljenja. Zašto? Šta je mišljenje? To je projekcija koncepta sa dvoumljenjem i bojaznošću da Istina nije drugaĉija. I koncept? To je jednostavno racionament koji je uraĊen i pravilno projektovan od strane pameti, koji će se poklapati ili ne, sa jednom ili drugom stvari. Da li moţemo sa taĉnošću da tvrdimo da je, koncept ili mišljenje emitovano od intelekta, Istina? Ne. Šta je ideja? To je jednostavno koncept ili verovanje o nekoj odreĊenoj stvari koja se moţe, u osnovi, sa divljenjem dokazati. Na primer, mogli bismo imati ili izmisliti neku ĉudnu ideju o suncu i da će se ova moći pribliţiti onome što je na realan naĉin sunce, ali će nastavljati da ne bude sunce. Tako da moţemo graditi mnogostruke ideje o Istini i nastavićemo ne posedujući ovu Istinu. Kada je Isus Hristos bio upitan šta je to Istina, ćutao je. Kada je Budi (Buddha Gautama Sakya Muni) bilo upućeno isto pitanje, on je okrenuo leĊa i povukao se. Ĉinjeniĉno, Istina ne moţe biti definisana reĉima; neko moţe imati priliku da doţivi veliku ekstazu pri zalasku sunca iza planinskog lanca u zlatnoj blistavosti i da pokuša da saopšti i drugoj osobi ovo mistiĉko iskustvo, ali je verovatno da ova druga osoba neće osećati istu stvar. Dakle, Istina je nesaopštiva, realna je samo za onoga koji je samim sobom eksperimentisao. Kada uspevamo da iskusimo Istinu u odsustvu Ego-a, moţemo evidentirati jedan elemenat koji korenito pretvara, elemenat velike voltaţe… Sve je ovo moguće, ali treba da uradimo da Svest radi kako bi u potpunosti zamenila pamet i osećanje, da bi ona bila ta koja funkcioniše. Svest treba da bude inkorporirana, integrirana u nama. Treba da imamo pasivnu pamet, pasivan sentiment, pasivan personalitet, ali totalno aktivnu Svest; neophodno i hitno je da ovo razumemo da bi bili praktiĉni u meditaciji. Ono što se traţi pomoću tehnike meditacije, to je informacija. Mikroskopom moţemo biti informisani o ţivotu mikroba, bakterija, ćelija, mikroorganizama, bilo koji teleskop moţe nam dati samo neke oskudne informacije o nebeskim telima, o planetama, aerolitima, zvezdama, itd., ali meditacija ide dalje, zato što nam dozvoljava da upoznamo Istinu, od mrava do Sunca, Istinu atoma ili neke Konstelacije. Ono što je vaţno to je da uĉimo, da znamo na koji naĉin treba da se odvojimo, da izvadimo Svest iz pameti i Ego-a; da znamo na koji ćemo naĉin izvući Svest iz sentimenta (osećanja)… Kada potĉinimo pamet i osećanje, tada smo na oĉigledan naĉin na putu da pokidamo lance, da uteĉemo iz ove fatalne tamnice, iz ovog zatvora; na ovaj naĉin, spremamo se za meditaciju.

KAKO MOŽEMO TRAŽITI MIR?

Ako zelimo da razumemo Realnost, ako zelimo da eksperimentišemo Istinu, ako zelimo da osetimo (u našoj psihi) ovaj „Elemenat” koji nas radikalno transformiše, potrebno nam je smirivanje i spokojstvo pameti. Nije reĉ o „postavljanju pameti u belo”, jer je ova stvar zaista apsurdna; ono što treba to je da stizemo do smirivanja i spokojstva pameti, a ovo je drugaĉija stvar. Ali „staviti pamet u belo”, (neka mi se oprosti na izrazu) stupidno je. Potrebno nam je nešto superiornije od ove gluposti, potrebno nam je smirivanje i spokojstvo pameti. Kada se završava proces mišljenja, pamet ostaje mirna i u tišini i tada nastupa novina. Nije reĉ o borbi protiv misli koje dolaze, da bi pamet ostala mirna. Ne, reĉ je o kontemplaciji misli, njihovom razumevanju (inteligentna kontemplacija svih zelja, kontemplacija svih sećanja koja stizu u pamet). Kada neko razume ono što stize u njegovu pamet, tada više nije sposoban da izusti nijednu reĉ. Recimo da nam stize u pamet scena mrznje iz naše kuće. Šta ćemo uraditi? Pokušajmo da je razumemo. I kada smo je razumeli, šta ćemo uraditi? Zaboravimo je! Posle toga dolazi drugo sećanje: razgovor sa našim kolegom ili koleginicom ili sa komšijom, šta ćemo uraditi? Da li da to odbijemo? Apsurdno je! Onda šta? Da meditiramo i da razumemo. Kada smo razumeli, zaboravimo to!… Ako se pojavi sećanje na neku fudbalsku utakmicu, šta ćemo uraditi? Da li da ga odbijemo? Ne! Ponavljam: treba da razumemo nepotrebnost ovog sećanja, njegovu uzaludnost. Kada smo duboko razumeli, zaboravimo to! Dakle, na ovaj naĉin, sva parada misli, zelja, osećanja, emocija, itd. imaće jedan princip i imaće jedan cilj. Kada se bude ovaj niz sećanja, zelja, misli, emocija završio, pamet će ostati mirna; tada će nastupiti novina… I ako ne nastupa? I ako, uprkos ĉinjenici da smo je smatrali spokojnom, ne dogaĊa se ništa, šta to znaĉi? Jednostavno nismo stigli do apsolutnog mira na svim nivoima pameti. Tada nam ne preostaje ništa drugo, nego da se spustimo u dublje nivoe. Ovim zelim reći da, kada mir nastupi na prvi nivo podsvesti, treba da sprovedemo mir u drugi nivo; karaćemo pamet, pitaćemo je zbog ĉega se predstavlja na ovaj naĉin, zbog ĉega neće spokojstvo. Pamet će odgovoriti apsurdnim mislima, sofizmima. Treba da pokušamo da uĉinimo da ona razume svoju ništavnost i kad budemo uspeli, prelazimo na treći nivo. Da uĉinimo da razume, dakle, na trećem nivou potrebu da bude mirna i tako, uzastopno, od nivoa do nivoa, sve dok ne stignemo na ĉetrdeset i deveti. Ako uspemo ovo, ako uspemo da svaki od 49 nivoa bude poslušan, tada će pamet ostati mirna i spokojna. Rezultat će biti taj, da će se Esencija osloboditi iz intelekta da bi eksperimentisala ono što radikalno transformiše: NOVINU, REALNOST. Nije reĉ o „staviti pamet u belo”, ponavljam, jer je ova stvar kompletno apsurdna, već da uspemo da smirimo i uspokojimo pamet, a to je nešto drugo. Ako uprkos svim ovim praksama pamet neće da ostane mirna i spokojna, treba da je prekoravamo, da je grdimo sve do kazne i da uĉinimo da ona vidi svoju grešku. Neće imati drugog izlaza osim da se deklariše pobedjena i da ostaje mirna i u tišini; tada ulazimo u ekstazu, u Samadi (Samadhi). Esencija će se osloboditi od intelekta, iz prolaznog i dvosmislenog procesa racionalnosti da bi eksperimentisala REALNOST.

ILUMINATORNI VAKUUM

„Vakuum je teško objasniti, zato što se ne može definisati i opisati. Vakuum ne može biti opisan ili izražen ljudskim rečima, zato što različiti jezici koji postoje na Zemlji mogu definisati samo stvari i osećanja koja postoje; nije preterano ako tvrdimo da ljudski jezici nisu prikladni da izražavaju stvari i osećanja koja ne postoje, ali koja su strašno realna. Da pokušavaš definisati iluminatorni vakuum u zemaljskim granicama nekog ograničenog jezika od postojećih formi jeste, izvan svake sumnje, glupo i pogrešno. Vakuum je jasan i tačan termin koji izražava nesupstancijalnu i nepersonalnu prirodu bića i pokazatelj, signal stanja apsolutne odsutnosti pluralizovanog Ego-a. Samo u apsolutnoj odsutnosti Ego-a možemo eksperimentisati Realnost, ono što ne pripada vremenu, ono što radikalno transformiše. Vakuum i egzistencija meĎusobno se dopunjuju, grle se, uključuju se, nikada se ne isključuju, medjusobno se ne poriču. Iluminatorni vakuum nije ništavilo, vakuum je slobodan život u svom kretanju.Vakuum je ono što jeste, ono što je bilo i ono što će uvek biti. Vakuum je onostrano vremenu i eternalnosti.”Samael Aun Weor, „Budina Ogrlica” Hitno je da duboko razumemo tehnike meditacije… Pre nego što otpoĉnem ovu temu, osećam obavezu da ispriĉam ono što sam ja i u direktnom obliku mogao proveriti u vezi sa ovim subjektom. Verujem da su oni koji studiraju ovu temu informisani o divnom zakonu reinkarnacije, jer se na ovaj oslanjam u sledećoj priĉi… Kada je u Kini cvetala druga podrasa naše aktuelne arijevske rase, bio sam tamo reinkarniran. Onda sam se zvao CHOU-LI, bio sam, naravno, ĉlan dinastije Chou. U onoj egzistenciji, bio sam aktivan ĉlan ORDENA ŢUTOG ZMAJA i sigurno je da sam u takvom ordenu mogao jasno uĉiti nauku meditacije. Još se sećam onog divnog instrumenta zvanog AI-ATA-FAN koji je imao 49 tonova (nota). Dobro sam poznavao sakralni Zakon eternalnog Heptaparaparshinok-a, odnosno Zakon sedmice. Nesumnjivo, sedam su nota muziĉke lestvice, a ako pomnoţimo sedam sa sedam dobićemo 49 nota, rasporeĊenih u sedam oktava. Mi, braća, sakupljali smo se u dvorani za meditaciju, sedeli bismo u orijentalnom stilu, sa ukrštenim nogama, podešavali smo ruke tako da desna stoji na levoj, postavljeni u krug u centru dvorane; zatvorili bismo oĉi i u isto vreme obratili smo paţnju muzici koju je jedan naš brat poklanjao Kosmosu i nama. Kada je umetnik uradio da vibrira prva nota, koja je jedno „DO”, svi bismo se koncentrisali. Kada je ĉinio da vibrira sledeća nota, jedno „RE”, koncentracija je bivala dublja: borili smo se sa razliĉitim „subjektivnim elementima” koje smo imali u unutrašnjosti; ţeleli smo da ih grdimo, da uĉinimo da vide potrebu da odrţavaju apsolutni mir. Neće biti nekorisno da vas podsetim, draga braćo, da ovi „nepoţeljni elementi” konstituišu Ego, Ja, samo Ja; to su raznovrsni entiteti koji oliĉavaju greške. Kad vibrira nota „MI”, mi upadamo u treću zonu podsvesti i našli bismo se ispred mnogostrukosti psiholoških agregata koji neuredno vriju u našoj unutrašnjosti i spreĉavaju smirivanje i spokojstvo pameti. Mi smo ih okrivljavali, pokušavali da ih razumemo. Kada bismo uspevali, upadali bismo dublje sa notom „FA”. Oĉigledno je da su nas ĉekale nove borbe sa ovom notom, zato što nije lako svesti na ćutanje sve demone ţelja koje unutra nosimo; obavezati ih da oĉuvaju mir i spokojstvo nije jednostavna stvar, ali sa strpljenjem uspevali smo i tako smo nastavljali da ĉinimo sa svakom notom muziĉke skale. Na višoj oktavi, sledilo bi da ĉinimo iste napore i tako, malo pomalo, boreći se protiv razliĉitih „nehumanih elemenata” koje nosimo u našoj unutrašnjosti, uspevali smo, na kraju, da ih svedemo na ćutanje na svih onih 49 nivoa podsvesti. Tada pamet ostaje mirna u dubokoj tišini; ovo je bio trenutak u kom je Esencija, Duša, ono što je unutra ĉisto, utekla da bi eksperimentisala REALNOST. Tako ulazimo u iluminatorni vakuum, na ovaj naĉin Iluminatorni Vakuum nas potapa i mi , pokreĉući se u iluminatornom vakuumu, stiţemo da upoznamo Zakone Prirode u njima samima, takve kao što jesu, a ne kao što se ĉini da su. U ovom Euklidovom trodimenzionalnom svetu poznajemo samo mehaniĉke uzroke i posledice, a ne i Zakone Prirode u njima samima. Ali u iluminatornom vakuumu oni nam se pojavljuju takvi kao što zaista jesu. U ovom stanju moţemo percipirati sa Esencijom, sa superlativnim ĉulima Bića „stvari u njima samima”, takve kao što jesu. Realno, u svetu fiziĉkih pojava percipiramo samo spoljašnji aspekat stvari: uglove, površine,… nikada sve telo, u celini; i ono malo što percipiramo, prolazno je. Niko neće moći da percipira, na primer, koja je koliĉina atoma sadrţana u stolu ili stolici, itd.; ipak, u iluminatornom vakuumu potpno percipiramo „stvari u njima samima”, takve kakve jesu… Za vreme dok smo se mi tako nalazili unutar velikog iluminatornog vakuuma, mogli smo slušati glas Oca koji je u tajnosti. Nesumnjivo, u ovom stanju nalazili smo se u onome što se moţe nazvati „opojnost” ili „ekstaza”. Personalitet se nalazio u pasivnom stanju, sedeo je tamo u dvorani za meditaciju! Emocionalni i motorni centar bili su se integrisali u intelektualni centar, formirajući jedinstvenu receptivnu sredinu, tako da su talasi onih stvari koje smo eksperimentisali u vakuumu, kreĉući se kroz „srebrnu nit”, bile prihvaćene od onih triju centara: intelektualnog, emocionalnog, motornog. Ponavljam, kada bi se stanje Samadia svršilo, vraćali smo se unutar tela, ĉuvajući sećanja svega što smo ĉuli i videli. Ipak treba da vam saopštim da prvu stvar koje se moramo otarasiti, da bi se na duţi period udubili u ILUMINATORNI VAKUUM, jeste STRAH. Ego straha treba se razumeti; znamo već da je njegova dezintegracija moguća, ako uporno preklinjemo Boţansku Kundalini; ona će izbaciti pomenuti Ego. Nekog dana, nalazeći se u iluminatornom vakuumu, onostrano personalitetu, Ja-u, individualitetu, udubljenom u ono što bi mogli nazvati LOGOS, osećao sam da sam bio sve što je bilo, jeste i biće; eksperimentisao sam JEDINICU ZIVOTA slobodnu u svom kretanju. Onda, bio sam cvet, bio sam kristalna reka koja teĉe u svom kamenom koritu, pevajući svojim slatkim jezikom, bio sam ptica koja se prepuštala u neispitane dubine, bio sam riba koja je plovila usred vode, bio sam Mesec, bio sam svetovi, bio sam sve što jeste, što je bilo i što će biti… Osećanje samoga Sebe, Ego-a sadrţalo je bojaznost; osećao sam da se anihiliram, da prestajem da postojim kao individua i sopstvenost je teţila da zauvek nestane. Oĉigledno, obuhvatio me je neopisiv strah i povratio sam se formi. Tada su mi novi napori omogućili da ponovo uĊem u ILUMINATORNI VAKUUM i ponovo sam osećao da sam se istopio u svemu, bio sam sve. Prestao sam da postojim kao osoba, kao samo Ja, kao individua. Ovo stanje Svesti postojalo je svaki put sve dublje i dublje, tako da bi prestajala svaka mogućnost za egzistenciju (za individualnu egzistenciju), teţila je da definitivno nestane. Više nisam mogao izdrţati: vratio sam se u moj oblik. Nisam mogao izdrţati treći pokušaj, vratio sam se u formu. Od tada znam da za eksperimentisanje ILUMINATORNOG VAKUUMA, za osećati TAO u njemu samom, treba da eliminišemo Ego straha; ovo je neosporno… Medju braćom SAKRALNOG REDA ŢUTOG ZMAJA, onaj koji se najviše isticao bio je moj prijatelj CHANG. Danas on ţivi na jednoj od HRISTOSOVIH PLANETA, gde je priroda besmrtna i nikada se ne menja, zato što postoje dve prirode: kvarljiva, promenljiva, mutabilna i nekvarljiva, koja se ne menja, imutabilna… On zivi u jednom od ovih SVETOVA GOSPODNJIH, u njemu sjaji Hristos. Oslobodio se pre nekoliko vekova. Moj prijatelj CHANG tamo zivi, na toj udaljenoj planeti, sa grupom braće koja su se oslobodila zajedno sa njim. Upoznao sam tada onih sedam tajni REDA ZUTOG ZMAJA. Zelim da ih za vas razotkrijem, ali sa dubokim bolom shvatam da braća sa svih geografskih širina još nisu spremna da ih prime, i ovo je za zaljenje. Takodje znam da, za momenat, nije moguće koristiti instrumenat AI-ATA-FAN sa svojih 49 zvukova, zato što ovaj više ne postoji. Postoje involutivni oblici ovog instrumenta, ali su ovi drugaĉiji, nemaju onih sedam oktava. Involucije ovog instrumenta jesu svi instrumenti sa zicama: violina, gitara, a takodje i klavir, itd. Naravno, moguće je stići eksperimentisati ILUMINATORNI VAKUUM. Postoji praktiĉan i jednostavan sistem kojeg mogu praktikovati sva braća. Rećiću vam upravo sad i tehniku: budite pazljivi. Smestite se udobno, stavite šaku leve ruke otvorenu prema gore i spoljni deo desne šake na šaku leve ruke. Opustite telo što je više moguće i potom duboko udišite, polako bez zurbe. Udišući, imaginirajte da se stvaralaĉka energija uzdize spermatiĉkim kanalima do mozga i pronuncirajte mantru HAM, ovako: HAAAAAAMMMMMM. Izdišući brzo i kratko pronuncirajte mantru SAH: SAAHH… Nema sumnje da se udiše kroz nos i izdiše kroz usta. Dok udišemo treba da mantraliziramo sakralni slog HAM (mentalno, jer udišemo kroz nos) ali dok izdišemo mozemo glasno artikulisati slog SAH. Inhalacija se vrši polako; ekspiracija je kratka i brza. Razlozi? Prirodno, stvaralaĉka energija u svakoj individui teĉe iznutra prema spoljašnjosti, odnosno na CENTRIFUGALAN naĉin, ali treba da obrnemo ovaj red sa ciljem da duhovno evoluiramo. Naša energija treba da teĉe CENTRIPETALNO (hoću reći od spoljašnjosti prema unutrašnjosti). Nesumnjivo, ako udišemo polako, kreativna energija teći će centripetalno od spolja prema unutra. Ako izdišemo kratko i brzo ova energija će biti sve više centripetalna. Za vreme prakse ne treba da ni na šta mislimo; oĉi treba da budu zatvorene, u našoj pameti treba da vibrira samo mantra HAM-SAH i ništa više. U toku prakse, inhalacija treba da postane dublja a ekspiracija sve više i više kraća i brza. Veliki majstori meditacije stizu da pretvore disanje u jednu inspiraciju; tada ovo ostaje u suspenziji. To je za nauĉnike nemoguće, ali je realno za mistiĉare. I u takvom stanju, majstor uĉestvuje u NIRVI-KALPA-SAMADHI ili u MAHA-SAMADHI, stize ulazak u veliki vakuum gde niko ne zivi, nego se samo slušaju reĉi Oca koji je u tajnosti. Sa ovom praksom ulazi se u ILUMINATORNI VAKUUM, pod uslovom DA NE MISLIŠ ni na šta: da ne dopustiš u pameti nijednu misao, nijednu zelju, nijedno sećanje. Pamet treba da ostane kompletno mirna u unutrašnjosti, u spoljašnjosti i u centru; svaka misao, ĉak i neznaĉajna, prepreka je za Samadi, za Ekstazu. Na isti naĉin, ova nauka meditacije kombinovana sa disanjem proizvodi izvanredne efekte. Na normalan naĉin ljudi pate od NOĆNIH POLUCIJA; muškarci i ţene pate od ovih neprijatnosti: imaju erotiĉke snove. Da, Ja-ovi kopuliraju jedni sa drugima, vibracija prolazi kroz srebrnu traku sve do fiziĉkog tela i nastaje orgazam sa gubljenjem stvaralaĉke energije. Ovo se dešava zbog toga što seksualna energija teĉe centrifugalno, iz unutrašnjosti prema spoljašnjosti. Kada bude seksualna energija tekla od spolja prema unutra, centripetalno, svršiće se sa noćnim polucijama. To je dobroĉinstvo za zdravlje. 

SAMADI nastaje (tokom ove prakse za meditaciju) zahvaljujući stvaralaĉkoj energiji koja, budući da teĉe od spoljašnjosti prema unutrašnjosti, impregnira Svest i ova napušta Ego i telo. Svest osloboĊena od Ego-a, u odsustvu Ego-a i van fiziĉkog tela, nesumnjivo prodire u ILUMINATORNI VAKUUM, prima TAO. Ako neko eliminiše Ego straha, bojaznosti, moći će ostati u ILUMINATORNOM VAKUUMU bez ikakve brige; on će osećati da se njegov individualni aspekat disolvira, osetiće da ţivi u kamenu, u cvetu, u udaljenoj zvezdi i u ptici koja peva, u svakom svetu ili planeti, a ako ga ne bude strah, na kraju će gravitirati prema svojoj originaciji, pretvoren (Svest, Esencija) u veoma boţansko stvorenje, onostrano dobru i zlu. Moći će da se smesti na Sakralno Apsolutno Sunce i tamo, u ovom Suncu kao mikrokosmiĉka zvezda upoznaće sve misterije Univerzuma. Jer je dobro znati da Univerzum u samom sebi, sav naš sunĉev sistem, postoji kao veĉiti trenutak u inteligenciji Sakralnog Apsolutnog Sunca. Sve pojave Prirode realizuju se u eternalnom trenutku, u inteligenciji Sakralnog Apsolutnog Sunca, ali ako se boji izgubiće ekstazu i vratiće se u gustu formu. Nesumnjivo, nije dovoljno da kaţemo: „Neću se više bojati!” Treba eliminisati Ja straha i ovo se disolvira sa snagom Boţanske Majke Kundalini Shakti. Prvo treba analizirati, razumeti i potom invocirati Devi-Kundalini, našu liĉnu Majku Boţansku da bi ona dezintegrisala Ja straha. Samo na ovaj naĉin moţemo se udubiti u ILUMINATORNI VAKUUM, na apsolutan naĉin. Onaj ko bude tako uradio, gravitiraće prema Sakralnom Apsolutnom Suncu i upoznaće ĉuda Univerzuma. Naša braća treba, znaĉi, da praktikuju tehniku meditacije tako kao što sam je predstavio. Ne zaboravite da se telo treba relaksirati, ova stvar je neophodna! Ako tako postupimo, moţemo biti sigurni da će doći posebna dijalektika da nas napaja, da nam pomaţe u našim potrebama. Treba da znate da postoje dve vrste dijalektike. Racionalna dijalektika intelekta i dijalektika Svesti. Za vreme stanja „Satori” radi dijalektika Svesti; tada mi razumemo zahvaljujući jednoj iskri intuicije ili posredstvom reĉi i simboliĉkih slika: to je jezik parabola hristiĉkog jevanĊelizma, ţivi jezik Superlativne Svesti Bića. U Zen doktrini, na primer, dijalektika Svesti uvek nadmašuje dijalektiku razuma (racionalnosti). Upitan je neki kaluĊer Zena: „Zbog čega Bodhidarma dolazi sa zapada?” Odgovor: „Čempres je usred bašte”. Neko bi mogao kazati: „Ovo nema nikakvog smisla”; ali postoji smisao. To je odgovor koji premašuje dijalektiku razuma, on dolazi iz Esencije. Ĉempres, Stablo Ţivota svugde je: nije vaţno da li je Istok ili Zapad. Evo, ovde je smisao odgovora. U iluminatornom vakuumu znamo sve „tako”, direktnim iskustvom Istine. Naravno, iluminatorni vakuum je onostrano telu, afektima i pameti. Student će trebati da se familarizuje sa dijalektikom Svesti. Na nesreću, snaga koja formuliše logiĉke koncepte, bilo koliko da su sjajni i ĉak i korisni aspekti svakodnevnog ţivota, dokazuje se da je prepreka za dijalektiku Svesti. Ne ţelim da ovim oslabim odreĊivaĉku moć logiĉkih koncepata, jer su nam svima ovi potrebni u domenu praktiĉkih aspekata egzistencije; ali svaki fakultet ima, nepobitno, svoju partikularnu orbitu i koristan je na svojoj orbiti; van orbite dokazuje se da je nekoristan i štetan. Ostavimo određivaĉku moć koncepata na njenoj orbiti. I, u SAMADHI, U PARA-SAMADHI ili u meditaciji, živimo dijalektikom Svesti. To je problem iskustva koje će uĉenik doživeti dok bude praktikovao tehniku meditacije. U ezoterizmu Zen budizma ne nalazimo formalnu dijalektiku, racionalnu dijalektiku, zato što Zen ide u dubinu, kod svaĉijeg intimnog Bude. Na primer, neki student željan da nešto spozna, željan da stigne do „Satori”, da stigne da jednom eksperimentiše iluminatorni vakuum, govorio je Majstoru u Hramu: „Majstore, šta je to iluminatorni vakuum?” Odgovor koji mu je Majstor dao nije bilo ništa manje, nego snažna noga u trbuh. Jadni ĉovek, pao je nokautiran, ali je eksperimentisao iluminatorni vakuum. Kada se oporavio, zagrlio je Majstora i rekao mu je prepun sreće: „Eksperimentisao sam na kraju iluminatorni vakuum”. Na svu sreću, Majstor dovrši radnju šamarom, jer onda kada uĉenik eksperimentiše SATORI i prikaţe se pun sreće pred Majstorom (još uvek u stanju ekstaze), Majstor ga izvadi iz ovog stanja jednim šamarom, jer ako se ovo ne bi desilo, kaţe se da se pojavljuje BOLEST SATORI, tj. oboli se za ceo ostatak ţivota; a da tako ne bi ostalo, uĉini da se povrati udarcem šake. Mozete opaziti da Zen budizam ide upravo kod Esencije, kod Svesti, kod Intimnog Bude svakoga i ova je stvar transcendentalna… Na koji drugi naĉin bi vam mogao objasniti ovaj problem dijalektike Svesti? Dobro… Opazite pilence kad je u svojoj ljusci. Kada je spremno da izaĊe, normalno, kvoĉka mu pomaţe. Ona mu pomaţe pomoću kljuna, kljuca u ljusku i tako pomaţe pilencetu. Na isti naĉin kada je neko zreo za SATORI, njemu će pomoći BOŢANSKA MAJKA KUNDALINI ili neki majstor (ĉak i ako je potreban udarac nogom). Ovo na kraju, moglo bi izgledati veoma grubo, ali konstituiše realnost Zen i ista je pomoć kao ona koju pruţamo pilencetu koje je spremno da izaĊe iz svoje ljuske. U svakom sluĉaju, ovaj jedinstveni jezik Zen-a i CHANG-a stiţe direktno tamo, u Svest i ova je stvar transcendentalna; evo njene dijalektike, dijalektike Svesti koja kao što vidite nema nikakve veze sa dijalektikom racionalnosti. Pamet i racionalnost sa njihovom subjektivnom dijalektikom nikada neće moći da znaju nešto o ISTINI. Ako ţelimo da je kaptiramo, da je upoznamo, treba da je sigurno traţimo u Iluminatornom Vakuumu. Podsetimo se da onda kada je Veliki Kabir Isus bio upitan „Šta je Istina”, Majstor je ostao u dubokoj tišini; i kada se isto pitanje postavilo Budi (Gautama Sakya Muni), ovaj je okrenuo leĊa i udaljio se.

ISTINA NE MOŽE BITI OPISANA, ne može biti objašnjena; svako treba da je iskusi u sebi samom pomoću tehnike meditacije. U Iluminatornom Vakuumu eksperimentišemo Istinu; ovo je elemenat koji nas radikalno transformiše. Treba da istrajemo (perseveriramo), treba da budemo UPORNI. Moţda na poĉetku nećemo ništa uspeti, ali prolaskom vremena osetićemo da postajemo svakog puta dublji i na kraju, nekog dana, pojaviće se u našoj pameti iskustvo Iluminatornog Vakuuma. Bez imalo sumnje, ILUMINATORNI VAKUUM preko samog sebe jeste SVETI OKIDANOK, AKTIVAN OKIDANOK, omniprezentan, omnipotentan, omniscientan, koji zraĉi iz sakralnog apsolutnog Sunca. Srećan je onaj ko stiţe da se udubi u ILUMINATORNI VAKUUM, gde ne ţivi nijedno stvorenje, zato što će ovde eksperimentisati REALNOST, ISTINU! Istrajnost je neophodna. Svakoga dana treba da se radi do limita sve dok se ne postigne totalna pobeda.  Iskustvo ISTINE posredstvom meditacije postaje blagotvorno. Ako je neko iskusio ISTINU oseća SNAGU da bi istrajao u radu na sebi samom. Sjajni autori govorili su o radu na njima samima, na Ja-u, na samom Ja. Oĉigledno je da su dobro uradili što su tako govorili, ali su zaboravili nešto: ISKUSTVO ISTINE. Sve dok nismo eksperimentisali REALNOST ne osećamo se ojaĉani, ne osećamo dovoljno snage da radimo na nama samima, na Samom Ja. Drugaĉije je kada je neko stvarno doţiveo takvo jedno mistiĉko iskustvo; ništa ne moţe zaustaviti njegovu ţelju za oslobaĊanjem: bez odmora će raditi na samom sebi da bi osvojio istinsku korenitu promenu, totalnu i definitivnu. Sada razumete, dragi moji prijatelji, zbog ĉega je toliko neophodna Dvorana za Meditaciju. Biću iskren, dosta sam tuţan kad vidim da uprkos onome što sam napisao o meditaciji u raznim „Boţićnim porukama” u prošlim godinama, u zemljama Juţne Amerike i Centralne Amerike, još ne postoje Dvorane za Meditaciju, kada bi one već trebalo da postoje. Šta se dogodilo? Postoji nemarnost! Zbog ĉega postoji? Zbog odsustva razumevanja! Razumevanje je neophodno… Jadnoj „intelektualnoj ţivotinji” pogrešno nazvanoj ĉovek potreban je dah, nešto što će je bodriti u njegovoj borbi: podstrek za rad na sebi samom. Ja znam da je bedna intelektualna ţivotinja svojom prirodom nejaka. Nalazi se situirana u nepovoljnom poloţaju: ego je jak, a personalitet je vrlo slab. Ostavljena tako, usamljena, jedva se moţe kretati. Imamo potrebe za neĉim što će je bodriti u radu. Potreban joj je unutrašnji oslonac. Ovo je moguće samo posredstvom meditacije. Neću reći da će svi veoma lako eksperimentisati Iluminatorni Vakuum. Naravno, treba stići do ovog iskustva posredstvom raznih stepenica. Uĉenik poĉetnik osetiće svaki put više Intimni impuls Bića; imaće razliĉita iskustva, manje više lucidna i na kraju doći će dan u kom će imati najsjajnija iskustva: direktno eksperimentisanje Velike Realnosti; tada će on primiti TAO…

VIŠE DETALJA O MEDITACIJI

„Kineska reč «MO» znači miran ili vedar; «CHAO» znači reflektirati ili osmatrati. «MO-CHAO» se može prevesti kao «vedra refleksija» ili «vedra opservacija». Ono što je teško i traži mnogo truda, to je da stigneš do apsolutnog mentalnog mira na svim nivioma podsvesti. Dotaći mir i spokojstvo na jednostavan površinski nivo, intelektualni ili na nekoliko delova podsvesti, nije dovoljno, jer Esencija nastavlja da bude ubuteljena u potopljeni dualitet, infrasvestan ili nesvestan. Pamet u belom je nešto vrlo površno, intelektualni vakuum. Potrebna nam je «vedra refleksija» ako zaista želimo da stignemo do smirivanja i apsolutne ćutnje pameti. «Vedro», u ovom slučaju, jeste vedrina ne-mišljenja i «refleksija» intenzivna i jasna svest. «Vedra refleksija» jeste jasna svest u tišini ne-mišljenja. Kada vlada savršena vedrina dobija se istinska duboka iluminacija” Samael Aun Weor, „Revolucija Dijalektike” ETAPE MEDITACIJE U orijentalnoj mudrosti praktikuje se po sledećem redosledu:

* Prva: ASANA (polozaj tela)

* Druga: PRATYAHARA (da ne misliš ni na šta)

* Treća: DHARANA (koncentracija na jednu stvar)

* Ĉetvrta: DHYANA (duboka meditacija)

* Peta: SAMADHI (ekstaza)

Potrebno je da postavimo telo u najkomotniji polozaj (ASANA); neophodno je da smirimo pamet pre koncentracije (PRATYAHARA); hitno je da znamo da fiksiramo pamet samo na jednu stvar (DHARANA); i tako stiţemo da duboko reflektiramo na sadrţinu same stvari (DHYANA); na ovom putu dotaćićemo ekstazu (SAMADHI).

KADA TREBA DA PRAKTIKUJEMO?

Treba da praktikujemo svakog dana. U koliko sati? U trenutku kad osetimo hrabrost. Specijalno kada osećamo potrebu za snom. Mnogi ezoteristi veruju da meditacija ne treba ni na koji naĉin da se kombinuje sa telesnim snom; ali greše oni koji tako misle: meditacija bez sna upropašćuje mozak. Treba da koristimo san u kombinaciji sa tehnikom meditacije, ali kontrolisani san, voljan san; ne san bez kontrole, ne apsurdan san, već meditacija i san kombinovani na inteligentnan naĉin. Treba da nadmašimo san i obrnuto. Ako nauĉimo da nadmašimo san, pobedićemo; ako nas san nadmaši, nećemo uspeti. Za vreme meditacije drţite zatvorene oĉi, kako bi fiziĉki vehikl polako zadremao. Ponavljam: meditacija bez sna oštećuje mozak i donosi štete pameti. Duboka meditacija, dobro kombinovana sa snom vodi ka Ekstazi, SAMADHI. Kombinujte san sa meditacijom u harmoniĉnim proporcijama, nikada nemojte zaboraviti na Zakon vage. Zaista, imate potrebe za pedeset procenata sna i pedeset procenata meditacije. Praktikujte meditaciju kada ste predisponirani za normalan san. Pekar koji zeli da umesi hleb, trebaće da zna da kombinuje razliĉite koliĉine vode i brašna. Ako stavi više vode nego brašna, neće napraviti dobar hleb; ako stavi previše brašna, a premalo vode, hleb takoĊe neće biti dobar. Stvari se dešavaju na isti naĉin i sa naukom meditacije: ako imamo više sna nego meditacije pašćemo u nesvesnost, ako imamo više meditacije od sna naštetićemo pameti i mozgu. Ipak, ako znamo da harmoniĉno kombinujemo san i meditaciju, dobićemo ono što se naziva SAMADHI ili EKSTAZA. Oni koji tvrde da meditiraju i odbacuju san, uporeĊuju se sa onim koji ţeli da pokrene kola pritiskujući na koĉnice. Drugi primer će vam dozvoliti da ovo bolje razumete. Zamislite na trenutak konjanika u sedlu. Ako konjanik ţeli da konj krene treba da popusti uzde, a umesto da uĉini ovo i on zategne uzde i još i biĉuje jadnu zivotinju, tada će se desiti nešto apsurdno: jadni konj će se uznemiriti, podići će se, njištaće i ĉak će violentno izbaciti konjanika iz sedla. Nešto sliĉno dešava se i sa uĉenikom koji pokušava da meditira odbacivši san… Ako uĉenici slede ove preporuke, oni će moći jednoga dana da dobiju TAO i uspeće da eksperimentišu ISTINU.

KOLIKO TREBA DA MEDITIRAMO?

Put duboke meditacije upliće mnogo strpljenja: nestrpljivi nikada neće pobediti. Nije moguće da iskusimo ILUMINATORNI VAKUUM sve dok u nama postoji NESTRPLJENJE. Ego nestrpljenja treba biti elimimisan nakon što je bio shvaćen. Razumite ovo jasno! Ako tako postupamo, primićemo TAO. Ova stvar je oĉigledna. Nikada nećemo uspeti da imamo iskustvo REALNOSTI ako Svest ostaje zatvorena u ego. Ego je u sebi samom vreme; sva ova mnogostrukost fantomskih (utvarskih) elemenata koji konstituišu samo ja, formira sintezu vremena. Iskustvo Iluminatornog Vakuuma jeste sinteza: ono je atemporalno, ono je onostrano vremenu i pameti. Vreme je sva ja-ova mnogostrukost; ja je vreme. Tako da, vreme je subjektivno, nekoherentno, nespretno, tromo; nema objektivne realnosti. Kada se neka osoba nalazi u meditacionoj dvorani ili jednostavno u kući radi meditacije, kada ţeli da praktikuje ovu tehniku, treba da zaboravi na kocept vreme i da dozivljava veĉiti trenutak. Oni koji se posvete meditaciji i gledaju na ĉasovnik, neće primiti iskustvo Iluminatornog Vakuuma. Ako me pitaju koliko minuta treba da iskoristim svakoga dana za meditaciju: pola sata, jedan sat, dva sata,… neću odgovoriti! Zato što ako neko ulazi u meditaciju i obraća paţnju na vreme, ne moţe da eksperimentiše ILUMINATORNI VAKUUM, JER OVAJ NE PRIPADA VREMENU. Bilo bi isto kao kada bi ptica htela da leti, a imala bi nogu zalepljenu za kamen ili stubac: ne bi mogla leteti, bila bi spreĉena da leti. Za eksperimentisanje Iluminatornog Vakuuma treba da se oslobodimo od svih prepreka. Meditacija, znaĉi, treba da bude duboka, produţena. Gnostiĉki studenti treba da intenzivno praktikuju tokom celog perioda njihovog ţivota. Ako tako postupaju, oni će ţiveti dubok ţivot i Autorealizovaće se. Ako ne ĉine tako, vodiće površni ţivot, prazan, neki mondenski ţivot sliĉan veoma plitkoj bari. Vrlo dobro znamo da se bara pored puta suši pod sunĉevim zracima, a ono što ostaje to je truleţ. Mnogo su drugaĉija duboka jezera, puna riba i ţivota. Treba da nauĉimo da zivimo duboko i ovo se postiţe uz pomoć meditacije.

KOJI JE NAJPOVOLJNIJI POLOŽAJ?

Pre svega, najvaţnije je da znamo da meditiramo. Treba da pravilno nauĉimo tehniku. U orijentalnom svetu nastojavase na poloţaje „padmasana”, sa ukrštenim nogama, ali mi nismo orijentalci i mi mozemo meditirati u skladu sa našim obiĉajima; više od toga, ne meditiraju svi orijentalci sa ukrštenim nogama. U svakom sluĉaju, svako treba da zauzme poloţaj koji mu najviše odgovara. Onaj ko ţeli da meditira sa ukrštenim nogama, neka tako radi, nećemo mu zabraniti, iako, kao što sam rekao, nije jedina praktiĉna asana za meditacije. Za pravilnu meditaciju moţemo se udobno smestiti u fotelju sa dobro opuštenim rukama i nogama, opuštenim telom, tako da nijedan mišić ne bude zategnut. Biće neki koji će zeleti da zauzmu poloţaj vatrene zvezde sa pet vrhova: leţeĉi na podu (zemlji) ili krevetu u poloţaj decubitus dorsal, sa glavom prema Severu, sa raširenim rukama i nogama na obe strane. Drugi poloţaj koji se moţe zauzeti jeste poloţaj mrtvaca, a koji je od dubokog znaĉaja („smrt je kruna svega”; tako se zna). Treba da budemo poput leša: noge sa prilepljenim petama i raširenim vrhovima, kao lepeza. Duţ tela pruţaju se mrtvacu ruke. Prijatno je leći radi meditacije na cvetnu poljanu, u opojnom ţamoru osunĉanih predela gde pevaju ptice. Gnostiĉki asket moţe leći na stene ili na liticu uzburkanog mora (stene prijateljice pruţaju utehu gnostiĉkom uĉeniku). Najzad, svako moţe zauzeti poloţaj kojeg zaţeli ili onaj koji mu najviše odgovara. Ako mi zaista ţelimo da izvadimo našu Svest ili Esenciju iz pameti, iz osećanja ili iz ţivotinjskog Ego-a, nije vaţan poloţaj kojeg ćemo zauzeti, zar ne; jedina glavna stvar jeste da znaš da meditiraš, ostalo nije vaţno. Neki mogu, ako ţele, zauzeti orijentalni poloţaj, neki koji ţele da zauzmu okcidentalni poloţaj mogu to uraditi i ako neko drugi ţeli zauzeti drugi poseban poloţaj moţe to uĉiniti. Vaţno je da se dobro oseća, udobno i da moţemo uraditi dobru meditaciju. Svako je svako i jedina stvar koju treba da uradimo to je da naĊemo udoban poloţaj, bez da se ograniĉavamo na neko pravilo, na neku vrstu asane ili sistem; dobro je da relaksiramo telo, ova stvar je neophodna radi meditacije; poloţaj treba da obezbedi telu udobnost, a ova stvar je oĉigledna. Primedba: Zbog transcendentalnosti koju ova tema ukljuĉuje u ţivot, kojeg treba gnostiĉar u budućnosti da vodi, mi preporuĉujemo studiju sedam monografija pod naslovom „Uvod u meditaciju”, koju je ova institucija (AGEAC) elaborirala. Ovde se nalaze najvaţnije informacije o meditaciji koje je Venerabilan Majstor Samael Aun Weor otkrio u raznim „Boţićnim Porukama”.

* TEKST IZ  PETOG (5) PREDAVANJA, IZ „A“ FAZE -„ZVUK I ČAKRE“- Samael Aun Weor

Sve ove tekstove koji su jako poucni i vredni, nije dobro citati na preskok, zbog toga stalno stavim i sve prethodne ispod teksta, da su vam pri ruci i potrudite se da ih citate od prve beleske po redu, da bi na kraju shvatili o kakvim se tu znanjima pise i sta je poenta tih ucenja. Ovako na preskog i najveci majstor, bio bi zbunjen.. Ova ucenja mali broj ljudi prepozna i shvati na ispravan nacin, malobrojni se u njima i zadrze, jer su sva ta ucenja bila sakrivena i zabranjivana obicnim smrtnicima, do njih su mogli doci samo izabrani.. U ovim tekstovima cemo naci sve ono sto nam je potrebno, o funkcionisanju nas i nasih zivota u svim vremenima..Ponekad razmisljam, da li mozda sa svim ovim sto radim ne namecem sebi karmu jos vecu, ali valjda ce mi Majstori i sva svita nebeska oprostiti samo iz tog razloga sto imam jaku zelju da sve to podelim na dobrobit svih, sa svima vama.. :D 

Učenja koja sadrži ova brošura u potpunosti su izvodi iz izgovorenih i napisanih dela dr Samaela Aun Weora, savremenog antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti.

„Nema sumnje, svaki psihološki defekt onda kada je dezintegrisan zamenjen je vrlinom, silom ili zakonom, i ovi se kristalizuju u našem ljudskom personalitetu. Tako, malo pomalo, kristalizujemo našu Dušu.”

Samael Aun Weor

 

UNIVERZALNI ZVUK

„Inicijat voli muziku velikih klasika i oseća repulsiju prema infernalnoj muzici vulgarnih ljudi. Afro-kubanska muzika budi u čoveku najniže životinjske instinkte. Inicijat voli muziku velikih kompozitora. Na primer: Mocartova „Čarobna frula“ podseća nas na jednu egipatsku inicijaciju. Duša prihvata muziku sfera onda kada sluša Betovenovih devet simfonija ili Listove kompozicije ili Vagnerova dela ili Šopenovu božansku Polonezu… Muzika je Reč Večnosti. Naše reči treba da budu neopisiva muzika; tako mi sublimiramo stvaralačku Energiju do srca. Odvratne aluzije, prljave, pretenciozne, vulgarne itd, imaju snagu da falsifikuju stvaralačku Energiju pretvarajući je u infernalne moći. Muzika treba da se budi u ljudskom organizmu da bi mogli izgovoriti Zlatnu Reč. Veliki ritmovi Mahavana i Chotavana, sa njihovim trima eternalnim (večnim) merama čvrsto podržavaju Univerzum u svom kretanju. Ovo su ritmovi Vatre. Kada Duša mirno lebdi u sakralnom prostoru, Univerzum ima dužnost da nas prati svojom pesmom, jer njega Verbum podržava.“

Samael Aun Weor, Savršeni Brak

Svako KRETANJE vezano je za ZVUK. Tamo gde postoji kretanje postoji i zvuk. Čovečije uho percipira samo ograničeni broj zvučnih vibracija. Ali iznad i ispod ovih vibracija koje uho može čuti, postoji mnoštvo zvučnih talasa koje niko ne može percipirati. Ribe mora proizvode ove partikularne zvuke. Mravi komuniciraju međusobno posredstvom zvukova nečujnih za naše fizičko čulo. Zvučni talasi, dejstvujući na vodu, proizvode kretanja uzdizanja i pritisak na vodama. Zvučni talasi, dejstvujući na vazduh, proizvode koncentrična kretanja… Atomi, obrćući se oko svog nuklearnog centra, proizvode zvuke neperceptivne za čoveka. Vatra, vazduh, voda i zemlja imaju svoju partikularnu notu.

KLJUČNA NOTA

Sedam samoglasnika Prirode: I-E-O-U-A-M-S zvuče u Ukupnoj Kreaciji!…

Svaki cvet, svaka planina, svaka reka… ima svoju LIČNU NOTU, SINTEZNU NOTU. Ansambl svih ovih zvukova koji se proizvode u Planetarnom Globusu daje Sinteznu Notu u ogromnom srcu beskonačnog prostora. Svaki svet ima svoju Ključnu Notu! Ansambl svih Ključnih Nota iz beskonačnosti, stvara neopisivi orkestar zvezdanog prostora. Ovo je muzika sfera o kojoj govori Pitagora!

VIBRATORNI AFINITET

Ako bi muzičar, svirući na nekom instrumentu, mogao proizvesti Ključnu Notu nekog čoveka i ako bi mogao prekomerno produžiti ovu Notu, tada bi taj čovek naprečac umro.

Sve ćelije ljudskog organizma podržavane su od zvuka, od Reči. Atomi ukupnog organizma žive u stalnom kretanju. I sve što je u pokretu, odjekuje; Logos odjekuje!

Sintezna nota svakog atomskog kretanja u čovečijem organizmu mogla bi ubiti ljudsko biće odjednom, po ZAKONU VIBRATORNOG AFINITETA. Kaže se da onda kada je Josif zatrubio, srušile su se zidine Jerihona. Josif je pronašao Ključnu Notu onih zidina. U vojsci je poznato da kada bataljon prelazi preko mosta, treba da prekine marš da ne bi uništio stabilnost mosta svojim zvučnim ritmom.

Ako se odsvira nota na klaviru i ako se u blizini nalazi drugi klavir, ovaj će ponoviti istu notu kao i prvi: ovo duguje ZAKONU VIBRATORNOG AFINITETA. Zaista, ako muzičar odsvira čovečiju Ključnu Notu i produži je prekomerno, po ZAKONU VIBRATORNOG AFINITETA, u čovečijem organizmu dogodiće se pojava onih dvaju klavira, a ovo znači trenutna smrt, odnosno vrlo intenzivan potres, onostrano normalnoj ravnoteži čovečije strukture.

LARINGO-SEKSUALNA RELACIJA

Između seksualnih žlezdi i Stvaralačkog Grla postoji intimna veza. Onda kada dete napuni 14 godina, njegov glas se transformiše u glas odraslog čoveka. Takva transformacija nastaje zbog stupanja u aktivnost seksualnih žlezdi.

Prema tome, ne može se poreći ova intimna veza između seksualnih žlezdi i Stvaralačkog Grla!

DEFORMACIJA REČI

Zvuk topa, njegov odjek, porazbija staklad na zgradama. Sa druge strane, slatka reč smiruje mržnju; ali gruba reč, neharmonična, proizvodi bes ili melanholiju, tugu, mržnju…

Kaže se da je ćutanje zlato. Bolje je da kažemo: loše je kada govorimo onda kada treba da ćutimo i loše je da ćutimo, onda kada treba da govorimo! Postoje deliktna ćutanja i postoje infamne reči. Rezultat izgovorenih reči treba da proračunamo elegancijom, jer više puta nesvesno ranjavamo druge putem reči. Reči prepune loših namera (sa duplim smislom) proizvode razvrat u Mentalnom svetu. Neritmičke reči proizvode violenciju u Svetu Kosmičkog mentala. Nikada ne treba da pomoću reči nekoga osuđujemo, nikada! Ogovaranje, govorkanje i uvreda prepunile su svet bolom i gorčinom. Potrebno je da razumemo vrednost reči i da je ne skrnavimo nedostojnim mislima.

MANTRE

Mudro urađena fonetska kombinacija proizvodi MANTRE. Dakako, mantra je mudra kombinacija slova čiji zvuk određuje duhovne animičke i fizičke efekte. Pre nego što su svi jezici Babelovog tornja bili otkriveni, postojao je samo jedan Jedini jezik, Zlatni jezik, Univerzalni idiom… Ovaj Idiom ima savršenu Kosmičku gramatiku. Slova ovog Zlatnog jezika napisana su u svoj Prirodi. Onaj ko je studirao nordijske rune, hebrejske karaktere, kineske i tibetanske, mogao je intuitivno upoznati ovaj „Kosmički Jezik“ sa njegovim enigmatičkim slovima. Samo Anđeli, Arhanđeli, Serafimi itd. govore ovaj Univerzalni jezik Života. Kada Sakralna Vatra, pretvorena u Reč, procveta na našim plodnim usnama, reč postaje meso u nama. Sve mantre koje poznaju okultisti, jesu samo slogovi, slova, izolovane reči Jezika Svetlosti. „Onome ko zna, reč mu daje moć, niko je nije izgovorio, niko je neće izgovoriti, osim onoga ko ju je inkarnirao.“

MOĆ MANTRI

Kultivisani ignoranti, koji preplavljuju ovo stoleće, mogu i kao idioti da ismejavaju ono što ne poznaju. Ovi ljudi pretpostavljaju da su naše mantre bezvredne reči i da se njihova energija gubi u Prostoru. Oni ignorišu unutrašnju vrednost reči. Oni ne poznaju glavnu supstancu reči i zbog toga se rugaju našim mantrama. U svakoj reči postoji jedna spoljašnja vrednost i jedna unutrašnja vrednost. Sigurno, unutrašnja vrednost je glavna vrednost reči. Unutrašnji elemenat reči nerazumljiv je u našem trodimenzionalnom Prostoru… Treba da tražimo unutrašnji elemenat reči u Višem Prostoru, u našim Višim Dimenzijama. Naš prostor nam se prikazuje samo kao deo Višeg Prostora. Tako, stižemo do zaključka da ne poznajemo sav Prostor. Jedinu stvar koju poznajemo to je ovaj mali deo koji može biti izmeren terminima dužina, širina i visina. Reč proizvodi objektivne geometrijske slike. Ovakve figure pune se „kosmičkom materijom“ i kristalizuju se „materijalno“. Geometrijske slike reči konkretno su dokazane na magnetofonskim trakama. Treba samo da pokrenemo magnetofon, pa da se sve reči koje je govornik izgovorio, intenzivno proizvedu. Zaista, unutrašnji elemenat reči je taj koji se geometrijski pretvara i ovo čini u Višim Dimenzijama Prostora. Prema tome, sa mantrama se proizvode efekti u ovim, za fizičko oko, nevidljivim Dimenzijama, ali savršeno vidljivim za šesto čulo. Ništa ne znaju naučnici o četvrtoj dimenziji Materije iz Prostora. Oni ništa ne znaju o Hiper-geometriji ovog prostornog tipa četvrte Dimenzije. Definisati Prostor kao oblik materije u Univerzumu, znači pretrpeti težak nedostatak, taj da se definiše koncept Materije, odnosno nepoznatog jer, zaista, Materija nastavlja da bude nepoznata. Svi pokušaji za fizičku definiciju Materije vode nas u ćorsokak: X=Y, Y=X. Ovo je ćorsokak za fizičare. Psihološke definicije Materije vode, takođe, u isti ćorsokak. Neki mudrac je rekao: „Materija (kao sila) ne predstavlja nikakvu teškoću. Razumemo sve što se na nju odnosi, iz razloga što smo je mi izmislili. Onda kada govorimo o Materiji mislimo na osetljive predmete. Ono što nam stvara teškoće jeste mentalna razmena konkretnih ali komplikovanih činjenica. Govorimo bez zaobilaženja, Materija ne postoji kao koncept. Recimo, radi istine, karakter Materije, čak i onda kada se o njoj govori kao o konceptu, toliko je malo evidentan, tako da velika većina osoba nisu sposobne da nam tačno kažu šta su razumele.“ Niko ne zna šta je stvarno Materija, i pored svega ovog, na ovom konceptu zasniva se konzervativna i reakcionarna škola Materijalističkog Materijalizma. Čak iako fizičari nisu saglasni sa ovim, treba da tvrdimo da su Materija i Energija oficijelno priznate reči da bi odredile dugu seriju komplikovanih činjenica čije je supstancijalno poreklo nepoznato za ljude od nauke. Ko je video Materiju? Ko je video Energiju? Mi vidimo samo pojave. Niko nije video Materiju u nezavisnosti od supstance. Niko nije video Energiju odvojenu od kretanja. Prema tome, sa ovim se dokazuje da su Materija i Energija samo apstraktni koncepti. Niko ne vidi Materiju odvojenu od predmeta. Niko ne vidi Energiju odvojenu od kretanja. Materija i Energija odvojene u stvarima i pojavama predstavljaju misteriju za ljudsko biće. Ljudsko biće podsvesno je 97% a svesno je 3% . Ljudsko biće sanja pojave Prirode “i naziva ih Materija, Energija itd.” Pre egzistencije Univerzuma, pre postojanja pojava, postojala je REČ. Stvarno, LOGOS odjekuje. U predzorju Života, ARMIJA GLASA slavila je Ritual Vatre, pevajući na Sakralnom Jeziku. Velika Reč kristalizovala se u geometrijske slike koje su se kondenzovale uz pomoć Primarne Materije (sirovine) Velikog Dela, rađajući sve pojave Prirode.

Svet i Svest zaista su rezultat reči. Trodimenzionalni prostor karakteristika je naše materijalne percepcije. Kada se poboljšava kvalitet reprezentacija poboljšava se i kvalitet percepcija i mi ulazimo u Više Dimenzije Prostora gde Trodimenzionalni svet ne postoji, on ostaje kao nekakav san našeg pamćenja. Za istinu, Svet koji se prikazuje našoj Svesti, samo je mehanika svih ovih kombinovanih uzroka koji generišu seriju definisanu senzacijama. Glavni uzrok ukupne egzistencije nalazi se onostrano Svetu i Svesti. Ovo je Reč. To je Verbum koji je stvorio Svetove. U ukupnom Kosmosu postoji zvučna lestvica onih sedam Tonova, u ukupnom Univerzumu odjekuju onih sedam Tonova Velike Lestvice u divnim ritmovima Vatre. Sveti Zakon, sakralni, HEPTAPARAPARSHINOK služi kao osnova za svaku septenarnu muzičku lestvicu. MAHAVAN i CHOTAVAN ritmovi su Vatre koji čvrsto pridržavaju Univerzum u svom kretanju.

Sedam KOSMOKRATORA AURORE KREACIJE slavili su Rituale Vatre pevajući u Hramovima. Bez stvaralačkog Verbuma, bez magije Reči, bez Muzike, Univerzum ne bi postojao. Svet je bio stvoren pomoću Muzike, pomoću Verbuma i treba da ga podržavamo Muzikom, Verbumom i da ga revitalizujemo Muzikom, Verbumom. „U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima. I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.”

ČAKRE ILI MAGNETSKI CENTRI

„U okultnoj literaturi preplavljuju podaci i referencije o svim ovim Čakrama, Crkvama, Lotosovim cvetovima ili Magnetskim centrima Kičmenog Stuba. Bilo bi nemoguće da uspostavimo kompletnu kontrolu nad Vodama Života, bez divnih moći Prostatične čakre ili SVADHISTHANE. Nijedan mag ne bi mogao vladati nad Vatrom Vulkana Zemlje bez izuzetnih igniskih (vatrenih) moći Ombilikalne čakre ili MANIPURE. Bez izvanrednih moći ANAHATE, ili magnetskog centra srca, Gnostičari ne bi uspevali da se dupliraju po sopstvenoj volji, ili da zajedno sa fizičkim telom u Džinas stanju, lebde u vazduhu, ili da idu po vodama, ili da prolaze kroz planine podzemnim svetom sa jedne na drugu stranu, bez imalo opasnosti. Bez misterioznih moći Reči sadržanima u VIŠUDI (VISHUDDI) ili Grlenoj čakri, ne bi postojao konceptualni sintetizam Velikih Inicijata i bilo bi totalno nemoguće da razvijemo Ultračujnost ili Sluh Mudraca. Bez izvanrenih ezoteričkih moći AJNE, Čeone čakre, niko ne bi mogao razviti Ultravidovitost, ovaj divan fakultet koji nam omogućava da čitamo misli drugih – kao otvorenu knjigu. Nijedan Inicijat ne bi mogao osvojiti moći Poliviđenja i Intuicije bez Krune Svetaca, famoznog Lotosa sa Hiljadu latica, situiranog u Pinealnoj žlezdi, u gornjem delu mozga.“ – Samael Aun Weor, Božićne Poruke 1967-1968.

Čovek je trio sastavljen iz Tela, Duše i Duha. Između Duha i Tela postoji medijater: Duša. Mi, Gnostičari, znamo da je Duša odevena divnim odelom. Ovo je Astralno telo. Već znamo, uz pomoć naših gnostičkih studija, da je Astral dupli organizam osposobljen odličnim unutrašnjim čulima. Veliki Vidovnjaci govore nam o sedam Čakri, a gospodin LIDBITER (LEADBEATER) opisao ih je sa mnogo detalja. Zaista, čakre su čula Astralnog tela: čula pomoću kojih možemo dotaći velike realnosti Viših svetova. Ovi magnetski centri nalaze se intimno povezani sa žlezdama sa unutrašnjim lučenjem. U laboratorijumu ljudskog organizma postoji sedam sastojaka koji su potčinjeni trostrukoj nervnoj kontroli. Nervi, kao agenti zakona Trougla, kontrolišu onih sedam žlezdi. One tri različite kontrole, koje međudejstvuju, jesu sledeće: Prva, cerebro-spinalni nervni sistem, agent svesnih funkcija. Druga, nervni sistem velikog simpatikusa, agent podsvesnih, nesvesnih i instinktivnih funkcija. Treća, sistem parasimpatikus ili vagus, koji sarađuje kočeći instinktivne funkcije, pod upravom mentala. Cerebro-spinalni sistem jeste presto Svetom Duhu. Sistem veliki simpatikus jeste vehikl Astrala. Vagus ili parasimpatikus potčinjava se mentalu. U osnovi svakog kosmosa, kako u velikoj beskonačnosti tako i u maloj beskonačnosti, postoje tri Radijusa i sedam magnetskih centara. „ONO ŠTO JE GORE, ISTO JE I DOLE.“ Sedam glavnih žlezdi ljudskog organizma konstituišu sedam laboratorijuma koji su kontrolisani zakonom Trougla. Svaka od ovih žlezdi ima eksponenta u jednoj od Čakri organizma. Svaka od ovih sedam Čakri jeste živa reprezentacija jedne od onih sedam Crkava o kojima govori Sveti Jovan u Apokalipsi. Svaka Čakra ima svoje odgovarajuće mantre. Sa ovim mantrama postoji mogućnost da budimo okultne moći. Tako da, postoji veliki broj mantri za izlaženje u Astralno telo ili za dominaciju vatre, vazduha, vode i zemlje; i druge za odbranu od crnih entiteta koji nastanjuju Ambis. Stigao je, dakako, momenat da naučimo da vokaliziramo, da sričemo slovo po slovo Zlatni jezik radi buđenja Čakri, magnetskih diskusa ili točkova Astralnog tela. Tako, svako će moći videti, čuti, dodirnuti i opipati velike misteriozne realnosti Viših Svetova. Mi živimo u trodimenzionalnom svetu; nažalost, ljudi percipiraju samo svet triju dimenzija; potrebno je, znači, da učimo da vokalizujemo, kako bi probudili druge fakultete koji će da nam dozvole da upoznamo Četvrtu Vertikalu. Na svu sreću, u okultnoj anatomiji ljudskog bića nalaze se, u latentnom stanju, čula koja, razvijena na prigodan način na naučnoj osnovi, mogu nam dozvoliti da prodremo ne samo u Četvrtu Vertikalu, nego i u Petu Dimenziju, Šestu i Sedmu. Treba da stupimo u akciju. Ali u namernu supra-fizičku akciju… Zato što sav Univerzum živi u neprestanom kretanju. I svako postojeće kretanje povezano je sa zvukom. Tamo gde postoji kretanje, postoji zvuk! Vladajmo, znači, nad zvukom!

INDIVIDUALNA ANALIZA ČAKRI

U kičmenoj moždini ljudskog bića nalaze se, u latentnom stanju, božanske moći; kičmena moždina je fundament onih sedam glavnih Čakri. Počnimo sa ispitivanjem KOKCISKOG (coccyx- kraj sakralne kosti) CENTRA.

  1. – Na kraju sakralne kosti (kokcis) postoji specijalni magnetski centar: ČAKRA MULADARA (muladhara). Ova Čakra se nalazi u osnovi kičmenog stuba, između seksualnih organa i anusa. Unutar Čakre Muladara nalazi se strašna električna moć; odnosim se na Devi Kundalini Shakti, Vatrena Zmija naših magičkih moći. Hindusi tvrde da je Zmija zatvorena u Čakri Muladari, uvijena tri i po puta. Imamo latentne moći među kojima je i ta Kundalini (neke škole se boje, što je pogrešno, da probude Kundalini). To je eksplozivna snaga, divna. Onaj ko uspeva da probudi Ignisku (Vatrenu) Zmiju naših magičkih moći, moći će izaći iz hermetički zatvorene kutije; onaj ko uspe da probudi ovu ignisku moć, žarku, može hodati na vodama, a da se ne potopi, da leti kroz vazduh kao što su to radili mnogi mistički asketi, kako u orijentu tako i u okcidentu… Treba da probudimo ovu ignisku moć, žarku, koja, kao što smo rekli, nalazi se u Magnetskom centru Kokcisa, u Čakri Muladari. U Apokalipsi Svetog Jovana ova Čakra nosi naziv Crkva iz EFESA. Sjajna je stvar buditi Čakru Muladaru, staviti je u aktivnost. Onaj ko to uradi, osvojiće moć nad elementom ZEMLJA: moći će, svojom voljom, da učini da se sruši stena, moći će da dominira nad zemljotresima itd. … Onaj Asket koji u potpunosti budi ovu Čakru i temeljito se realizuje, više od toga, može primiti ELIKSIR DUGOG ŽIVOTA i da očuva fizičko telo tokom miliona godina. Čakra Muladara je lotus sa četiri sjajne latice. Ova čakra ima svetlosnu blistavost deset hiljada zvezda. 2. – Studirajmo sada drugi magnetski centar kičmene moždine: ČAKRA SVADISTANA (SVADHISTHANA). Ova se Čakra nalazi na visini prostate kod muškaraca i materice kod žena. U Apokalipsi Svetog Jovana ova Čakra je poznata kao Crkva iz SMIRNE. Ova Čakra ima šest sjajnih latica i u njenoj unutrašnjosti nalazi se rastući mesec izvanredne lepote. Jogin koji budi Čakru Svadistana gubi strah od vode, osvaja Okultne moći i uči da radi sa elementalnim stvorenjima vode; tada će moći da vlada nad burama okeana ili da ih pokrene svojom voljom. Ova Čakra budi „Prostatičan pleksus“ koji je fundamentalan u vežbama Praktične Magije i da bi učili poznavanje raznih astralnih entiteta. Više od toga, buđenjem ove Čakre, Jogin osvaja (pobeđuje) samu smrt. Čakra Svadistana kontroliše bubrege, trbuh i glavne organe donjeg dela trbuha. 3. – Treća snaga koja se nalazi u čovečijoj kičmenoj moždini nalazi se na nivou solarnog pleksusa, tj., iznad pupka. Ime ove čakre je MANIPURA. U Apokalipsi Svetoga Jovana ova je Čakra nazvana, ezoterički, Crkva iz PERGAM-a. Čakra Manipura ima deset sjajnih latica boje sjajne vatre. Ova Čakra kontroliše slezinu, jetru, pankreas itd, i, onda kada se budi, čini da se aktivira Pleksus jetre i slezine. Onaj ko bude uspeo da aktivira Čakru Manipura neće se bojati vatre, vladaće nad ovim igniskim elementom i moći će opstati živ usred plamenova. Hinduski Jogini koji su probudili ovu divnu moć, mogu zapovedati vulkanima u erupciji da bi završili svoju aktivnost, i ovi se potčinjavaju. Asket koji uspeva da probudi ovaj centar, može rukovoditi moćima univerzalnog života; mogu ga živog zakopati u trajanju od više meseci, i kada ga neko izvuče napolje, videće da mu se ništa loše nije dogodilo. U Solarnom pleksusu nalazi se Telepatijski centar ili Mozak Emocija. Mentalni talasi osoba koje na nas misle, stižu u Solarni Pleksus i odmah prelaze u mozak. Tako da je ova Čakra naša receptivna antena, dok je pinealna žlezda naš centar emitovanja. Čakra Manipura kaptira (prihvata) solarne sile i sa njima hrani sve pleksuse. Onaj Jogin koji budi ovu Čakru zaradiće još i čulo TELEPATIJE. Više puta dešava se da idete ulicom i odjednom vidite osobu na koju ste mislili pre nekoliko minuta. Nema sumnje, telepatski ste komunicirali sa ovom osobom. Telepatija nam dozvoljava da sa rastojanja kaptiramo čovečije misli. 4. – Četvrta snaga koja se nalazi u kičmenoj moždini, nalazi se situirana baš u srcu. To je ČAKRA ANAHATA. U Apokalipsi Svetoga Jovana nazvana je Crkva iz TIATIRE. Jogin koji nauči da je razvije, moći će da udalji uragane i da vlada nad vetrovima po sopstvenoj volji. Neki Jogini govore da, meditirajući na ovu Čakru, mogu lebdeti u vazduhu. Nesumnjivo, svako može lebdeti u vazduhu čak iako je početnik u ovim studijama. Lebdeti u vazduhu lakše je od popiti čašu vode. Tajna je veoma jednostavna: dovoljno je da učenik nauči da postavi fizičko telo u astralni plan. Fakulteti ASTRALNOG DUPLIRANJA, čak i DŽINAS STANJA, nalaze se latentni u Čakri srca. Don Mario Roso de Luna govori mnogo u svojim delima o Džinas stanju… Potrebno je da znate da ne postoji samo ovaj svet sa tri dimenzije; onostrano ovome trodimenzionalnom svetu nalazi se, na primer, Četvrta Vertikala. U ime istine treba da vam kažem da tamo postoji čovečanstvo, ljudi koji žive u Edenu, ljudi od mesa i kostiju kao mi, ali sa razlikom da ova civilizacija nije degenerisana; to su fizičke osobe sa izvanrednim moćima, koje ne govore engleski, niti francuski, niti španski, već koje govore prvobitni jezik koji „teče kao zlatna reka u gustim virginalnim šumama Sunca“… Oni koji žele da upoznaju astralni svet treba da probude Čakru Anahatu. Ova Čakra ima dvanaest sjajnih latica. Njena boja je boja žive vatre i u njenoj unutrašnjosti nalazi se, zaista, heksagonalni prostor boje katrana. Čakra srca daje nam i dragoceni fakultet INTUICIJE. Šta podrazumevamo sa „intuirati“? Hoću vam reći: intuicija nam pruža moć da znamo bez potrebe da razmišljamo (racioniramo). Kod razmišljanja postoji komparativni proces: ovo je belo zato što je ono crno i obrnuto. Kod intuicije, ne; intuicija je direktno saznanje bez žalosnog procesa konceptualnog izbora. Onaj ko racionira u potpunosti je rob spoljnih čula, a njegova je Duša nesposobna, kao na vodama, od vetrova, zalutala barka. Intuitivan zna, ipak, da čita tamo gde Majstor ne piše, da sluša tamo gde Majstor ne govori. 5. – Nastavljajući sa analizom magnetskih centara kičmene moždine stižemo do žlezde tiroide (štitne), do Stvaralačkog grla. Dobro znamo da tiroida vadi biološki jod toliko potreban čovečijem organizmu. Postoji magnetski centar, Čakra, u asocijaciji sa ovom žlezdom: ČAKRA VIŠUDA (VISHUDDHA). Ova sjajna čakra ima šesnaest lepih latica, a njeno središte liči na pun mesec. Čakra grla je crkva iz SARDES-a, tako kako je navedeno u Apokalipsi Svetoga Jovana. Razvijajući ovu Čakru dobija se ULTRASLUH: moć da se čuju stvorenja u Višim dimenzijama Prirode i Kosmosa, moć da se sluša „muzika sfera“. Ova izvanredna moć može se razviti, ako želimo… Ako se u jutarnjim satima svi koncentrišemo na „muziku sfera“, sa ciljem da je čujemo, doći će dan kada ćemo, zaista, moći čuti ove bezvučne melodije koje odjekuju u čudnovatom horu beskonačnosti. Naravno, svi zvuci koji se proizvode na planeti Zemlji daju jednu sinteznu notu; svi zvuci koji se proizvode na planeti Veneri daju, takođe, svoju sinteznu notu; svi zvuci koji se proizvode na Marsu daju svoju sinteznu notu… A sada, ansambl svih svetova koji nastanjuju zvezdani prostor, stvaraju „muziku sfera“, navedenu od Pitagore, velikog grčkog filozofa… U zvezdanom prostoru vibriraju neopisive melodije, melodije koje se ne mogu rečima opisati; opojne melodije u ritmovima Mahavana i Chotavana koji pridržavaju stabilan Univerzum na svom putu. Dobro je rekao Sveti Jovan: „U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo…“. „Muzika sfera“, to je strašna realizacija. Sve što jeste, sve što je bilo i sve što će biti, opojno vibrira u zvezdanoj beskonačnosti; cvet lepe mirisave bašte odbija mesečevu svetlost i između cveta i meseca postoji razmena predivnih melodija koje nijedno ljudsko biće ne bi moglo razumeti; simfonija koja izvire iz pevušeće česme čini da u potpunosti vibriraju atomi koji se umnožavaju oko nje, a potom se povraćaju šumskoj utrobi i talože se kao kaskada simfonija na zvezdanom nebu… Prema tome, muzika stoji na bazi celokupne kreacije. Ako bi neko probudio centar Tiroide, mogao bi da čuje ove predivne simfonije velikog kosmičkog hora; onda kada neko probudi ovaj divan centar, osvoji i KONCEPTUALNI SINTETIZAM; onda kada neko probudi ovaj izvanredan centar, postaje inteligentniji, razumniji, mudriji… Jogini Indije još podržavaju da, praktikujući meditaciju nad ovom Čakrom, mogu živeti sa fizičkim telom čak u toku jedne PRELAJE (PRELAYA), Kosmičke Noći. Onaj ko razvije svoju Čakru Višudu, može razumeti najviši ezoterizam svih Sakralnih Knjiga. Onaj ko razvije ovu Čakru, stići će do grandioznog stanja TRIKALA JNANA, odnosno može poznavati svu prošlost, sadašnjost i budućnost. 6. – Iznad tiroide, na nivou prostora između obrva, konektirana sa pituitarnom žlezdom, nalazi se ČAKRA AJNA, „Oko Mudrosti“, gde boravi OTAC koji je u tajnosti. Ova čakra ima dve fundamentalne latice i mnogo sjajnih radijacija. Bele je boje, vrlo čiste. Ovaj centar je crkva iz Filadelfije citirana u „Knjizi otkrovenja“. Moć ove crkve naziva se ULTRAVIDOVITOST. Pomoću Ultravidovitosti mi možemo videti Vitalno telo svih kreatura (telo koje služi kao fundament fizičkom telu); možemo videti „Džinas“ zemlje, možemo videti ono što se krije unutar ljudskog organizma itd. Pomoću Božanske Ultravidovitosti možemo videti ULTRA svih stvari. Oni koji žele da spoznaju preko njih samih, na direktan način ono što se događa kada se rađamo, koje su Misterije Života i Smrti itd, treba da razviju ovaj dragoceni fakultet. Ipak, treba da znamo da nijedan istinski ultravidovnjak ne kaže da je ultravidovit. Nijedan ultravidovnjak ne kaže: „Video sam“. Ultravidovnjak Inicijat kaže: „Mi smatramo“. Svaki ultravidovnjak treba da poseduje Inicijacije. Ultravidovnjak bez inicijacija rizikuje da čini veoma velike greške. Ultravidovnjak koji priča svima svoje vizije može izgubiti mentalnu ravnotežu. Ultravidovnjak treba da bude kao dete… 7. – Poslednji energetski centar među sedam divnih žlezdi koje izučavamo, nalazi se u gornjem delu naše glave, u Pinealnoj žlezdi; odnosimo se, naravno, na Čakru Krunu, zvanu u Orijentu ČAKRA SAHASRARA. Ovaj centar odgovara poslednjoj Crkvi citiranoj od Apostola Jovana: Crkva iz Laodikeje. Ovaj Lotusov cvet ima hiljadu sjajnih latica. To je kruna Svetaca. Pinealna žlezda pod uticajem Neptuna, intimno je povezana sa Čakrama gonada ili sa seksualnim žlezdama. Što je više seksualne energije tim je više razvijena Pinealna žlezda. Ako je manje seksualne energije, manje je razvijena Pinealna žlezda. Uranus u seksualnim organima i Neptun u Pinealnoj žlezdi, ujedinjuju se da bi nas vodili ka TOTALNOJ REALIZACIJI…

    Genijalni ljudi imaju veoma razvijenu Pinealnu žlezdu. Otkrilo se da kod osoba obolelih od kretenizma, pinealna žlezda je zakržljala.

U Čakri SAHASRARI nalazi se, u latentnom stanju, fakultet nazvan POLI-VIDOVITOST. Sa ovim fakultetom ulazimo u Superiorne svetove, tamo gde vlada istina. Psihička Ultravidovitost, sama sobom, bez razvijene Čakre Krune, može navesti jogina da teško greši. U astralnom i mentalnom planu postoje milioni crnih magova koji se prerušavaju u svece, ili koji uzimaju likove Majstora Bele Lože da bi prevarili učenike, ili da bi diktirali lažna proročanstva. Jedini način da se izlečimo od ovih mogućih grešaka je taj, da budimo „Dijamantsko oko“, koje daje neofitu „intuitivnu viziju“. Ultravidovnjak koji ne budi ovakav tip intuicije može postati klevetnik svoga bližnjeg ili čak i ubica. Intuitivna vizija dozvoljava nam da upoznamo unutrašnju realnost svih slika koje lebde u astralnom svetu. Intuitivni Ultravidovnjak jeste omniscientan (sveznajući). (Treba da razlikujemo „Intuiciju“ koja dopušta Poli-vidovitost, u asocijaciji sa objektivnom uviđajnošću vizuelnih percepcija „Trećeg oka“ od već pomenute „Intuicije“ srca, koja preplavljuje oblast srca kao žarki plamen, čineći da se oseća koja je Istina.)

– Do sada smo studirali karakteristike ovih sedam Čakri kičmene moždine, o kojima su govorila mnoga predanja, ali ne treba da zaboravimo da postoje i Čakre i u drugim pleksusima tela. 
Na primer, možemo navesti PLUĆNE ČAKRE. Na obe strane pluća postoje magnetski centri. Sjajne su obe Plućne Čakre; budeći ove Čakre možete se tačno setiti PROŠLIH EGZISTENCIJA. POVRATAK I REINKARNACIJA jesu realnost. Za pojedine Reinkarnacija i Povratak mogu biti teorije; za druge mogu biti sujeverje; opet za neke druge neko verovanje ili bilo šta. Ali, zaista, za nas koji se sećamo naših prošlih egzistencija, Reinkarnacija i Povratak jesu istinite. Neko može stići da se seća svojih prošlih egzistencija, ako probudi svoje Plućne Čakre. Preći iz iluzornog sveta, prepunog teorija, sujeverja i verovanja u svet eksperimenata, nije toliko teško. Vidite, stvarno, dragi moji prijatelji, samo treba da uradite da pravilno funkcioniše ovaj par magnetskih centara… Zar ne mislite da vredi napora?…

VOKALIZUJMO MANTRE!

„Nemojmo raditi procese mehanički! U ime Boga, ne! Stvarajmo nove ćelije, stabilišimo savršene ritmove u našem organizmu: učinimo da se vrte CENTRI, ČAKRE (Okcipitalna, frontalna, grlena, hepatička, prostatična, ona dva „točka“ na kolenima). Jasno je da one imaju vitalan značaj za naš organizam i, u ansamblu, sve su Čakre vitalne. Onuda ulazi život; ulaze „TATVE“ (tattwa), možemo reći, u unutrašnjost tela. Ove TATVE ulaze i postaju HORMONI („Hormon“ dolazi od grčke reči koja znači „želja za biti“, „sila za biti“). Nesumnjivo, TATVE ulaze kroz kapije ČAKRI u žlezde sa unutrašnjim lučenjem i unutar ovih žlezdi, pretvaraju se u hormone. Ako učinimo da se Čakre intenzivno obrću stvaraćemo nove ćelije i nova tkiva i uvek ćemo imati novi organizam.“ –  Samael Aun Weor, Konferencija „Zdravlje fizičkog tela” 

* Studiraćemo sada nekoliko mantri da bi svi vi mogli da probudite vaše fakultete (sposobnosti). Počećemo sa upoznavanjem nekoliko mantri koje služe za buđenje ULTRAVIDOVITOSTI, „Trećeg oka“ pituitarne žlezde. Ovo čulo nam dozvoljava, kao što smo već rekli, da vidimo „ultra“ svih stvari. Fundamentalni samoglasnik ovog fakulteta je samoglasnik „I“. Na ovom samoglasniku zasnivaju se sve mantre u vezi sa snagom božanske ultravidovitosti. 
Samoglasnik „I“ izgovara se ovako: IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII… (Ovo slovo se može vokalizirati mnogo puta). Tako da, možemo kombinovati nekoliko suglasnika sa ovim samoglasnikom i rezultat je začuđujući (tako se formiraju mantre). Postoji mantra koja nam pomaže da razvijemo Ultravidovitost za kratko vreme: mantra „ISIS“. Kao što svi znate, Isis je bila veoma obožavana u Antičkom Egiptu. Onaj ko uspe da podigne „Izisin Veo“ videće „ultra“ cele kreacije. Potrebno je da vi podignete „Isisin Veo“, hitno je da naučite da izgovarate mantre. Samoglasnik „I“ fundamentalan je za mantru „ISIS“. Ova mantra se izgovara ovako:

IIIIIIIIISSSSSSSSSIIIIIIIIISSSSSSSSS…

Kao što vidite, „S“ treba da se produži kao slatki i tihi zvižduk. Slovo „S“ čini da intenzivno vibrira sjajni lotus koji je situiran tačno među dvema obrvama. Doći će dan kada ćete, ako nastavite ovu praktiku, imati božansku ultravidovitost. Tada će za nas sve Misterije Života i Smrti biti vidljive i dodirljive. 

* Druga mantra, takođe veoma važna za razvijanje ultravidovitosti, jeste slovo „R“. Fundamentalno je da naučimo vokalizaciju ovog slova i da mu pridamo vrlo oštru intonaciju, veoma finu, oponašajući dečiji glas ili vibratorno zujanje motora pri radu, ovako: RRRRRRRRR… Sa ovim slovom brzo ćete probuditi ultravidovitost. Možete vokalizirati ovu mantru svakog dana u toku pola sata. Važno je da vežbate, važna je upornost (hitno je da svako nauči da bude uporan). Tako ćete, prijatelji, osvojiti fakultete; neophodno je da budete konstantni, neophodno je da imate poverenja, potrebno je da posedujete duboku unutrašnju veru. 

* Pređimo sada na izučavanje ULTRASLUHA, fakulteta Čakre grla. Setite se da, sa ovim dragocenim fakultetom, možete čuti „ultra“, čuti glasove dezinkarniranih i glasove Anđela, Prestola, Heruvima, Serafima itd. Postoji mnogo Mantri za buđenje ultrasluha. Hoću da vas naučim nekoliko. Počnimo sa samoglasnikom „E“. Znajte da je „E“ osnova svih mantri u vezi sa ultrasluhom. Slovo „E“ vokalizira se ovako: EEEEEEEEEE… Ovo se radi mnogo puta u toku od deset minuta, petnaest minuta, pola sata. Kada završimo sa vokalizacijom ovog slova, treba da ponovo inhaliramo kiseonik; naravno, udiše se na nos, zatim izdišući, vokalizira se ponovo mantra. Sada želim da vam dam drugu mantru za razvijanje „magičnog sluha“; to je mantra AUM-CHI (ČI)-VA-TUM-E. Vokalizira se ovako:

AAAAAAAUUUUUUUMMMMMMM

CHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

VAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

TUUUUUUUMMMMMMMMMMM

EEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE

Kao što vidite, ovo je divna mantra, njena vibracija je izuzetna. Sa ovim mantrama zaradićete Ultrasluh. Dragi pijatelji, razvijajte ultrasluh! Potrebno je da naučite da čujete u Višim svetovima. Budite istrajni i vokalizirajte mantre u izvesnom periodu, sve dok ne budete razvili vaše superlativne fakultete, transcendentalne… Vidimo sada ovaj problem INTUICIJE: dragoceni fakultet (dar) srca. Počnimo sa samoglasnikom „O“, glavno slovo centra srca. Duboko se udiše vazduh kroz nos i potom se polako izdiše, sa artikulacijom slova „O“, ovako: OOOOOOOOOOOO… Radi buđenja intuicije možete vokalizirati i „O“ sa „M“; tako ćete dobiti sakralnu mantru „OM“. 
Ovaj slog vokaliziramo ovako: OOOOOOOOOMMMMMMMMM…

Znajte da su molitva, meditacija, kontemplacija putevi koji vode ka intuiciji. 

* Pređimo sada, prijatelji, na analizu TELEPATIJE, fakultet koji se latentno nalazi u Čakri solarnog pleksusa. Postoje mnogo vežbi za razvijanje telepatije. Želim da vam prikažem dve.
– Prva je sledeća: udobno se smestite u fotelji, sa licem prema Istoku. Zamislite (imaginacijom) da sunčevi zraci prodiru u solarni pleksus. Imaginirajte da je vaš pleksus kao lotosov cvet koji se okreće od levo prema desno. Imaginirajte da zraci imaju lepu plavu i pozlaćenu boju; osećajte u solarnom pleksusu svu senzaciju njegovih neopisivih zrakova. Praktikujte neprekidno! Dovoljno je pola sata svakoga dana. Druga vežba sastoji se u tome da se intenzivno koncentrišemo na solarni pleksus i da vokaliziramo samoglasnik „U“, ovako: UUUUUUUUUU… Radite ove vežbe intzenzivno, ne prekidajte! Važno je da postoji kontinuitet, dragi prijatelji. Potrebne su upornost i istrajnost. Brojna braća počinju ove vežbe i potom, zamore se. Ako stvarno želite da razvijete svoje moći, ne prekidajte. Moramo biti uporni, veoma uporni. Bez upornosti apsolutno je nemoguće da budimo uzvišene fakultete Duše. Vidimo sada kako se mogu razviti ove transcendentalne sposobnosti koje nam omogućavaju DA SE PODSETIMO SVOJIH PROŠLIH EGZISTENCIJA.

* Kao što sam rekao, sećanje naših prošlih egzistencija pojavljuje se onda kada aktiviramo naše Plućne čakre. Samoglasnik „A“ čini da ove Čakre intenzivno vibriraju. Vokalizira se ovako: AAAAAAAAAAAAA… Da li ste dobro razumeli? Doktor Arnold Krumm Heller savetovao je da treba da vokaliziramo po ovom redosledu: I-E-O-U-A. Savetovao je da zvuk svakog samoglasnika bude vođen od glave do nogu. Doktor Krumm Heller hteo je reći da se identifikujemo sa zvukom, vodeći ga imaginacijom od glave do nogu i tako, budiće se sve čovekove moći. Metod Doktora Krumma Hellera jeste sledeći (jedna inspiracija i jedna ekspiracija za svaki samoglasnik):

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

EEEEEEEEEEEEEEEEEEEE

OOOOOOOOOOOOOOO

UUUUUUUUUUUUUUUU

AAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Doktor Krumm Heller je kazivao da više vredi jedan čas dnevno vokalizirati nego pročitati milione pseudo-okultnih i pseudo-ezoteričnih knjiga.Takođe, moguće je da pridodaš svakom samoglasniku slovo „N“, kako bi mantra dobila zvuk zvona. Ovo je kvalitet slova „N“: pridaje samoglasnicima određeni odjek zvona. U ovom slučaju vokaliziraćete ovako:

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINNNNNNNNNNNN

EEEEEEEEEEENNNNNNNNNNNNNNN

OOOOOOOOONNNNNNNNNNNNNN

UUUUUUUUUUNNNNNNNNNNNNNN

AAAAAAAANNNNNNNNNNNNNN

Mi smo, na početku gnostičkog pokreta, vokalizirali kombinujući ove samoglasnike sa „CH(Č)“ (na početku) i „S“ (na kraju), ovako:

CHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIISSSSSS

CHEEEEEEEEEEESSSSSSSS

CHOOOOOOOOOSSSSSS

CHUUUUUUUUUSSSSSSS

CHAAAAAAAAAAASSSSSSS

Kombinacija „CH“ (Č) sa samoglasnikom, unoseći „S“ na kraju mantre, izvanredno je, sjajno: Čakre se snažno obrću, bude se unutrašnja čula čoveka. Ipak ponavljam, prijatelji, da treba da nastojavate. Sledeća serija mantri, koje bude čula unutrašnje percepcije, jeste:

SUIIIIIIIIIIIIIIII RRRRRRRRAAAAAAAAAA

SUEEEEEEEEE RRRRRRRRAAAAAAAAAA

SUOOOOOOO RRRRRRRRRAAAAAAAAA

SUUUUUUUU RRRRRRRRRAAAAAAAAAA

SUAAAAAAAA RRRRRRRRRAAAAAAAAAA

Student treba da primeti naglasak na samoglasnike koji sačinjavaju ovu seriju zvukova i da naglase „A“ u svakoj mantri.

Po Vedama, u sublimnoj SUARA sadržan je nečujni GANDRAVA, nebeski Muzičar. Pomoću ovih mantri vatra solarnog pleksusa usmerava se prema svakoj Čakri astralnog tela. Nastojavamo: prvi mantrički slogovi ove serije: SUI, SUE, SUO, SUU, SUA vokaliziraju se intonacijom diftonga, sa akcentom na poslednji samoglasnik, koji će se mnogo produžiti… Na putu smo da vam damo ove mantre, potrebne radi buđenja moći; ali ako niste uporni, stvarno, izgubićete vreme. Ono što je neophodno to je da budete uporni, je li jasno? Možete izgovarati sve ove mantre kod kuće, u vašoj sobi. Ako primetite da neko sluša, imate veoma lak metod da to izbegnete: stavite malo muzike, ali sa jačim tonom. Tada će zvuk muzike onemogućiti ljudima iz spoljašnjosti da vas čuju. Ovako treba da radimo u modernom životu zato što, pošto mi veoma veštački živimo, ljubopitljivi ljudi smatraju nas čudnim. Nismo više u tim epohama Indije, Tibeta ili starog Jerusalima gde je svako mogao praktikovati, a da se ostali ne čude. Sada treba da umemo da se snalazimo što je bolje moguće u ovom grubom ambijentu u kom živimo… 

* Takođe, prostatične Čakre (ili materična) i čakre sakruma (kokcisa, repne kosti) imaju svoje mantre. Pokazaću vam dve , za razvijanje Čakre Svadistane, prostatične Čakre. Prva je mantra „M“. Udišite duboko i oponašajte muk krave, izduženim zvukom, ovako: MMMMMMMM… Druga mantra radi razvitka ovog važnog magnetskog centra jeste „BHUVAR“; izgovara se ovako: BHUUUUUUVAAAAAARRRRRR…

* Za Čakru Muladaru, ili kokcisku (repnu), gde spava, tri i po puta uvijena, Devi Kundalini Shakti, možete vokalizirati mantru „S”.

Ova mantra se pronuncira(izgovara) kao šištanje zmije, kao sladak i miran zvižduk, ovako: SSSSSSSSSSSSSS…

Druga mantra pomoću koje možete da stavite u aktivnost Čakru Muladaru to je mantra „BHUR”. 

Izvodite ovu mantru ovako: BHUUUUUUUUURRRRRRRR…

Treba da učinite da se Čakra intenzivno obrće. Znajte da se Čakre obrću, u pozitivnom smeru, od levo na desno, kao kazaljke na časovniku koji se nalazi ispred nas… Zamislite časovnik na zidu… Vidite kako se kreću njegove kazaljke… Tako se obrću i vaše Čakre. Na žalost, neki gnostički studenti gorko su prevareni ovim malim detaljima… Nemojte se brinuti o ovome…Intenzivno vokalizujte i ostavite da se vaša Božanska Majka, Kundalini Shakti, brine o razvitku ovih Čakri na pozitivan način. Pravilnu aktivnost Čakri treba da poverimo Božanskoj Majci. Ona zna ono što radi. Vi se zadovoljite samo sa vokalizacijom. Radite ono što radi baštovan: on zaliva baštu svakoga dana dok cveće ne poraste; Majka Priroda čini da ono poraste, Majka Priroda otvara ružine latice itd. Prema tome, vi svakoga dana zalivajte baštu, gajite „ružu“, dok Ona, Blagoslovena Boginja-Majka, čini da se vaše Čakre obrću… Ali, NIKADA NEMOJTE PRESTATI SA PRAKTIKOM. Ove vežbe treba praktikovati celog života; treba da se naviknemo na ove vežbe kao na doručak. Ako su neki u životu toliko mnogo privučeni od poroka, ako u životu mnogi imaju porok alkohola, porok cigareta itd, zašto mi ne bismo mogli, po sopstvenoj volji, da se naviknemo na praktikovanje, sigurno vrlo zdravih, ovih vežbi koje su mnogo bolje od onih poroka…

Budite uporni, prijatelji, budite uporni! Vokalizujte, meditirajte i praktikujte intenzivno molitvu. Ovo je savet kojeg vam dajem…


* TEKST IZ (6) ŠESTOG  PREDAVANJA, IZ „A“ FAZE -„ČETVRTA KOORDINATA“ – SAMAEL AUN WEOR

Informacija i obavestenje za sve one koje interesuju ucenja iz Gnoze.
Pocetkom Septembra u Beogradu pocinje predavanje „A“ Faza ucenja Samaela Aun Weora iz Gnoze, nova grupa pocetnika ovih ucenja u Cika Ljubinoj ulici, pored Knez Mihajlove.. Predavanja i meditacije vodi mladi Aleksandar Dj. vredan i iznad svega talentovan mladi predavac, na kom bi mu verujte mi na rec, pozavideli mnogi stariji predavaci.. Zainteresovani se mogu javiti meni u inbox, kako bi im dala informacije koje ih zanimaju..

„Prijatelji moji, dobro je da znate da postoje čarobne zemlje, oblasti iz 1001 noći i da sve ovo pripada Četvrtoj Dimenziji.“ – Samael Aun Weor

ČETVRTA JEDINICA RACIONAMENTA

„Svojeljublje je nešto strašno. Na primer, fanatici Materijalizma ne prihvataju Više dimenzije zbog Svojeljublja. Vole sami sebe, kao što je prirodno, traže da se Više Dimenzije Prostora i Kosmosa iz svog ultraosetljivog života povinuju njihovim personalnim kapricima. Nisu u stanju da pređu onostrano njihovim uskim kriterijumima i njihovim teorijama, onostrano njihovom voljenom ego-u i njihovim mentalnim preceptima.“ – Samael Aun Weor, Revolucija dijalektike

– Razvijajući Čulo prostornosti Svesti, moguće je da vidimo stvari u njima samima (onostrano trodimenzionalnom).

– Razvijajući Čulo prostornosti, možemo videti čovečije telo takvo kao što jeste, bolje od „X“ zrakova.

– Slika čoveka nije samo čovek kako ga vidimo spoljnim čulima; sa razvijenim Čulom prostornosti možemo videti vitalno telo čoveka (Lingam Sarira teozofa, aura mudrih sa Orijenta).

– Ovo je telo osnovna podloga svih pojava: BIOLOŠKIH, FIZIČKIH, HEMIJSKIH itd. Bez vitalnog fonda, mehanika ćelije bila bi nemoguća.
Vitalno telo je „stvar u sebi“, „telo u sebi“, čovekovo.

– Koja je stvar u sebi neke planete? Njeno vitalno telo. Koja je stvar u sebi životinje? Njeno vitalno telo. Koja je stvar u sebi kocke? Tetradimenzionalna kocka ove, tj. „Hipertelo“ (hipersolid) koje se nalazi u Četvrtoj dimenziji. Inferiorne životinje poseduju senzacije; superiorne životinje poseduju senzacije i percepcije, Intelektualna životinja, nazvana čovek, poseduje senzacije, percepcije i koncepte. Postoje dve klase „životinjskih mozgova“. Prvi je mozak koji se oslanja na mehaničku asocijaciju ideja, reči i misli. Drugi je mozak u vezi sa formama, sa mehaničkim asocijacijama slika. Ova dva tipa mozga su životinjska. Potreban nam je novi oblik mišljenja, potrebna nam je “Četvrta jedinica racionamenta”. Onaj ko želi da osvoji Četvrtu jedinicu racionamenta treba da se oslobodi „Trodimenzionalne psihologije“. Četvrta jedinica racionamenta različita je od koncepata kao što je i od percepcije. Četvrta jedinica racionamenta omogućava nam da vidimo četvrtu koordinatu svih stvari. Četvrta jedinica racionamenta omogućava nam da poznajemo ČETVRTU KOORDINATU, ČETVRTU VERTIKALU, ČETVRTU DIMENZIJU prostora. U svim stvarima, u svim organizmima, uključivši i naš, postoji jedna „Četvrta karakteristika“, naučna, apsolutno nepoznata degenerisanim partizanima Marksa i Engelsa. Fanatici komunisti smrtno mrze sve što ima miris Diviniteta. Fanatici materijalisti veruju, sa svojim trodimenzionalnim racionamentom, da mogu rešiti sve probleme kosmosa i, što je još gore, ne poznaju ni sami sebe. „Bog-materija“ gospode materijalista ne izdržava dublju analizu. Do sada, fanatici Marksističke dijalektike nisu mogli stvarno dokazati postojanost materije. Tokom celog prošlog veka i u XX veku, fanatici materijalisti izgubili su vreme diskutujući, zamarajuće i dosadno, temu materije i energije. Govorilo se mnogo o materiji i energiji, ali se ovo još nastavlja, uprkos svim špekulisanjima, neka su nepoznate X=Y. I šta onda? Ironija ovog problema je ta što su pobornici famoznog reakcionarnog dijalektičkog materijalizma uvek pokušavali da definišu jednu sa drugom. Sigurno je smešno da se definiše nepoznata uz pomoć nepoznate. Jadnoj kidnapovanoj deci iz Tibeta predaju se, u Pekingu, rečenice kao ove: „Materija je nešto što proizvodi promene — zvane kretanja, i kretanja su one promene koje proizvode materiju.“ Ovo je identitet, nepoznata X=Y, Y=X. Proizilazi začarani krug, ignorancija, apsurdnost. Da li je neko imao u ruci deo, komad materije bez forme? Da li je neko poznavao materiju oslobođenu od bilo kog oblika? Da li je neko poznavao energiju nezavisnu od koncepta kretanja? Da li je neko poznavao materiju u sebi samoj, energiju u sebi samoj? Niko nije video „materiju“, niko nije video „energiju“. Ljudsko biće može da percipira samo pojave, stvari, forme, slike itd, ali nije nikada video supstancu stvari. Gospoda materijalisti ignorišu ono što je determinirana supstanca i dogmatski je nazivaju materija, kada su u stvarnosti, videli samo drvo, bakar, zlato, kamen itd. Realno, takozvana „materija“ je koncept isto toliko apstraktan kao i lepota, dobrota, hrabrost. Ni jedan fanatik materijalističke dijalektike nije nikada video supstancu stvari u njima samima, takva kakva je. Ne odbacujemo ono što dogmatski nazivaju „materija“; magarac, i on koristi travu radi ishrane, ne poznavajući je, ipak, ovo nije nauka, ovo nije Mudrost, ovo nije ništa. Fanatici materijalističke dijalektike žele da pretvore sva ljudska bića u magarce. Iz svega što vidimo, ovo proizilazi. Šta se može očekivati od onih koji ne žele da upoznaju stvari u njima samima?

MULTIDIMENZIJONALNOST PROSTORA

„Živimo u višedimenzionalnom svetu; nažalost, osobe percipiraju samo trodimenzionalni svet. Potrebno je da razvijemo druge fakultete koji će da nam omoguće da spoznajemo četvrtu vertikalu. Srećom, u okultnoj anatomiji ljudskog bića nalaze se u latentnom stanju čula koja ako su razvijena na odgovarajući način, naučno, mogu nam dopustiti pristup ne samo četvrtoj vertikali, nego i petoj, šestoj i sedmoj dimenziji.“ – Samael Aun Weor, Izlaganje: „Eksperimentalna psihologija“

PARALELNI UNIVERZUMI

Smela hipoteza sugeriše nam jedan fantomski univerzum, sličan našem. Postoji vrlo slaba interakcija između ova dva univerzuma, tako da ne vidimo ovaj svet koji je pomešan sa našim. Naučni revolucionarni Gnosticizam u ovom pogledu ide dalje; on jasno tvrdi harmoničnu koegzistenciju bezbroj paralelnih univerzuma. Radikalno odbacivanje ovog naučnog transcendentalnog koncepta ostavilo bi bez logičnog objašnjenja značajnu seriju neklasifikovanih činjenica, čudnih nestanaka itd. Pokraj obala reke koja je veselo i srećno tekla, ulazeći u šume neke tropske oblasti iz Južne Amerike, nekoliko nevine dece videlo je, zgražavajući se, kako nestaje njihova sopstvena majka; ona je lebdela nekoliko momenata u prostoru, a zatim, čini se, ušla je u neku drugu dimenziju. Nekog letnjeg dana 1809, Benjamin Bathurst, engleski ambasador na dvoru Austrije, nalazio se u malom nemačkom gradu. Njegove su se kočije zaustavile ispred neke mehane. On je sišao i napravio je nekoliko koraka; posle nekoliko momenata bio je skriven od konja, a domaćin mehane i njegova posluga i izvesni koji su se tamo nalazili, više ga nisu videli. On se više nikada nije pojavio. U ovim zamarajućim danima našeg života misteriozni nestanci muškaraca, žena, dece, brodova, aviona itd. alarmantno se umnožavaju, uprkos tajnim službama, odličnim radarskim uređajima i radiju koji, teoretski, ne bi trebalo da nam dopuštaju luksuz misterija u ovom domenu. Koncept paralelnih univerzuma pojavljuje se svaki put tačnije i naučno ubedljivije, u poređenju sa poznatim subjektivnim „planovima“ (ravnima) reakcionarnog pseudo-okultizma. Osnovna analiza dovodi nas do osnovnog zaključka da takvi univerzumi ne postoje samo u višim dimenzijama prostora, već i u potopljenim infradimenzijama. Uopšte nije apsurdno da se jasno afirmiše da unutar svakog univerzuma paralelno postoje serije univerzuma, nazovimo ih atomi, molekuli, čestice, ćelije, organizmi itd. Dragi čitaoče, budi dobar, razmisli i razumi; ovde ne govorimo o univerzumima antimaterije, što je nešto sasvim drugo; ovi se podvrgavaju istim zakonima kao i naša materija, ali svaka čestica koja ulazi u njihov sastav ima, takođe, svoje paralelne univerzume. Svaki fizičar zna da univerzum u kom živimo, krećemo se i umiremo postoji zahvaljujući pojedinim konstantama: brzina svetlosti, Plankova konstanta, Avogadrov broj, tovar elemenata, elektron-volt, statička energija tela sa masom od 1 kg itd. Kada neki univerzum ima konstante sasvim različite, to nam se čini čudnim i nezamislivim. Ipak, ako razlike nisu vrlo velike, moguće su interferencije sa našim svetom. Moderni naučnici su izumeli čudesno magično ogledalo: protonski akcelerator. Scene iz susednog paralelnog univerzuma su stvarno začuđujuće. Izvanredno ponašanje neke čudne čestice nazvane mezon K, stvara zbunjenost, neodlučnost, čak i neodređenost. Lee Yang i gospođa Wu, kineski naučnici koji žive i rade u Sjedinjenim državama, otkrili su sa čuđenjem i iznenađenjem da se ne ispunjava Zakon konzervacije polariteta kod mezona K. Ovo sjajno i izvanredno otkriće stiže da nam dokazuje da se mezon K čudno ponaša, zato što je poremećen sjajnim i izvanrednim silama jednog paralelnog univerzuma. Moderni naučnici opasno se približavaju četvrtoj dimenziji i pokušavaju da u nju upadaju pomoću čestice neutrino. Neutrino je izvanredan, čudan, iznenađujući i ima sposobnost da prolazi kroz beskonačnu debljinu materije bez značajne reakcije. Fotoni mogu stići iz besprekorne beskonačnosti, ali je dovoljan delikatni listić hartije da ih prekine; za razliku, neutrino može proći kroz celu planetu Zemlju kao kad bi prolazio kroz vakuum; ovo je baš taj određeni agent za upad u paralelni susedni univerzum. Pre nekog vremena, znameniti italijanski naučnik Bremo Pontecorvo predložio je izgradnju teleskopa sa neutrinom; njegova ideja bila je iznenađujuća i začuđujuća. Sa ovim revolucionarnim optičkim instrumentom moglo bi se prodreti u susedni paralelni univrezum. Stvarno je odlično da znamo da mezoni, čije čudno ponašanje omogućava kineskim naučnicima da izlože hipotezu paralelnih univerzuma, dobijaju se dezintegracijama sa emisijom neutrina. Paralelni univerzumi recipročno se među-prožimaju ali se ne poklapaju, posedujući svaki svoj prostor, koji nije naš. Naučni revolucionarni Gnosticizam ide dalje od obične hipoteze ili pretpostavke i svečano tvrdi postojanje paralelnih univerzuma. Ezoteričkim studentima potrebna je kulturna i duhovna revolucija; ovaj problem ravni (planova) i podravni je tema, koja ne samo da nikada nije bila jasna i objektivna, već je stvarala konfuzije. Hitno je da izmenimo ezoterički leksikon; potreban nam je nov okultistički vokabular, revolucionarni jezik, specijalan, koji bi tačno služio ideologiji Vodolije. Umesto takozvanih metafizičkih ravni i toliko naduvanih teorija, bolje je da govorimo o paralelnim univerzumima.

UNIVERZUM i ČULO PROSTORNOSTI

PROSTOR je MULTIDIMENZIONALNI jer je beskonačan. Ne priznavati multidimenzionalnost prostora ekvivalira sa negacijom beskonačnosti. Samo bi ludak ili idiot mogao poricati beskonačnost. Realno, činjenica je da je Trodimenzionalnost prostora osobina koja ima svoju refleksiju u našoj svesti. Trodimenzionalnost sveta je rezultat naše sopstvene individualne receptivnosti. Prostor zavisi od našeg Čula prostornosti. Treba da znamo da postoji inferiorno Čulo prostornosti u odnosu na čovečije Čulo prostornosti; treba da znamo da postoji superiorno Čulo prostornosti od onog čula kojim se čovek normalno koristi. Svako vidi svet u skladu sa svojim Čulom prostornosti, a ovo jasno označava da u našem ambijentu i oko nas mogu saživljavati bića koja žive u različitim svetovima u zavisnosti od kategorije njihovih Čula prostornosti. Karakteriziraćemo ovo u sledećim primerima: puž vidi svet u jednoj jedinoj dimenziji, jer je Jednodimenzionalni. Superiorne životinje, kao što je pas, konj, slon itd. vide svet u dvema dimenzijama, jer su Dvodimenzionalne životinje. Intelektualna životinja vidi svet u trima dimenzijama pošto je Trodimenzionalni. Istinski Ljudi, odnosno „Ljudi Anđeli“, „Supra-Ljudi“ ili „Genijusi“ vide svet u 4, 5, 6 i 7 dimenzija, jer su oni izvanredno mnogo razvili svoje Čulo prostornosti. Puž se stalno upravlja kompasom „zadovoljstvo-bol“ i stalno pokušava da se nađe na ivici lista na kom se mirno odmara, i instinktivno se udaljuje od mrtvog lista. Svi pokreti puža odvijaju se samo duž jedne linije, hodajući od neprijatnog prema prijatnom; osim ove jedne linije ne postoji ništa više za puža; ova linija je ceo njegov svet; svet za puža je samo jedna linija. Superiorne životinje, kao mačka, pas i konj, vide svet kao površ, kao neku ravan, sve ono što se ne nalazi u toj ravni pripada vremenu; pas ili mačka percipiraju bilo koju konveksnu površ ili bilo koji ugao kao neko telo u pokretu. Ugao kuće pored koje svakodnevno prolazi konj, opažavan je od ovoga kao telo u pokretu koje se ponavlja u toku vremena; u zaključku, nedostaje mu koncept da bi ispravio svoje percepcije. Čovek, koji brzo vozi kola, vidi kako se pokreću stabla, vidi kuće koje dolaze i odlaze itd., ali, kakva je trodimenzionalna intelektualna životinja, koordinira sopstvene percepcije pomoću koncepata. Sada, postoje u svetu bića „Tetradimenzionalna“, „Pentadimenzionalna“, „Sekstadimenzionalna“ i „Heptadimenzionalna“, koja vide „Trodimenzionalna“ bića isto tako kao što ova vide „Dvodimenzionalna“ i „Jednodimenzionalna“. Gnostička izučavanja imaju naučne sisteme za razvijanje Čula prostornosti. Svaka osoba koja razvije svoje čulo prostornosti osvaja Četvrtu jedinicu racionamenta. Sigurno je da je trodimenzionalni racionament već zastareo za novu eru koja je počela u ovim momentima.

RELACIJA IZMEĐU TRI MOZGA

Radi dobra naših dragih čitalaca, analiziraćemo iz drugog ugla ovaj problem percepcija raznih vrsta stvorenja koja postoje u Univerzumu. Kao što sam rekao, postoje jednodimenzionalna stvorenja, koja percipiraju samo jednu dimenziju: na primer, insekt koji živi nekoliko sati i ima samo jedan mozak, tj. MOTORNI-INSTINKTIVNI-SEKSUALNI.

Postoje dvodimenzionalna stvorenja koja poseduju dva mozga: prvi MOTORNI-INSTINKTIVNI-SEKSUALNI i drugi EMOCIONALNI. Ova stvorenja su Superiorne životinje: konj, slon, pas, mačka itd.

Postoje takođe stvorenja sa tri mozga: MOTORNI-INSTINKTIVNI-SEKSUALNI, EMOCIONALNI i INTELEKTUALNI. Očigledno, ova stvorenja dotiču superiorne forme. Nesumnjivo, odnosim se na „intelektualnu životinju“ zvanu „čovek“. Postoji veoma velika razlika ili prostor između „intelektualne životinje“ (koja može popravljati svoje senzacije ili percepcije) i bidimenzionalnog stvorenja. Konj, na primer, magarac ili lav ne mogu popraviti svoje senzacije i percepcije; ova stvar je očigledna…

ENIGMA VREMENA

„Bilo koja napredna civilizacija iz daleke budućnosti moći će da gradi kosmičke brodove sposobne da za tren pređu barijeru brzine svetlosti. Takvi brodići, koji se zasnivaju na novoj fizici TETRA-DIMENZIONALNOG tipa, moći će putovati u Četvrtu Vertikalu sa brzinama većim od svetlosne brzine. Osvajanje beskonačnog prostora biće tada konkretna činjenica, jasna i definitivna. Nesumnjivo, ovi brodovi pokretani sunčevom energijom, potrebno je da budu rukovođeni od strane autentičnih ljudi u najkompletnijem smislu reči. Očigledno je (i ovo ceo svet zna) da smo, supersoničnim avionima već prevazišli brzinu zvuka; pored svega ovoga, arogantan i gord zemaljski čovek nastavlja da bude sprečen barijerom brzine svetlosti. Nije suvišno da najavimo sledeće: „Onostrano barijeri brzine svetlosti (30.000 km na sekund) nalazi se Četvrta dimenzija“. Iz ove najave možemo izvući sledeći korolar: svaki Mag koji putuje svojim telom u Četvrtu dimenziju, nepobitno zna da odjednom prekorači barijeru brzine svetlosti“ – Samael Aun Weor, Tajna Doktrina iz Anahuaka

Ako pažljivo posmatramo bilo koju stvar iz ovog sveta „Maya“ (iluzornog) u kom živimo, na primer – sto, otkrićemo mističkim čuđenjem tri savršeno definisana aspekta: dužinu, širinu i visinu. Ipak, evidentno je da u stolu, u našem konkretnom primeru, postoji jedan specifičan faktor više, dobro definisan, želim da se odnosim na faktor vreme. Koliko li je vremena bilo potrebno poniznom stolaru da napravi taj sto? Samo za nekoliko minuta? Možda sati? Meseci? Godina? Dužina, širina i visina jesu, bez imalo sumnje, tri euklidska aspekta ovog trodimenzionalnog sveta u kom živimo, bolje ili gore; ali je jasno da je apsurdno da izbacimo iz naših postavki četvrti faktor. Vreme samo u sebi, smatrano ČETVRTOM DIMENZIJOM, sadrži u svojoj unutrašnjosti dve fundamentalne osobine: temporalnu i prostornu. Pozitivno je, autentično, nesumnjivo da hronometriski aspekat života postaje nestabilna površ prostornog sadržaja. Pre nego što je mudri Ajnštajn iznenadio svet sa znamenitom teorijom Relativnosti, svaki učeni čovek je smatrao faktor vreme kao pravu liniju; danas, svaki intelektualac prihvata da je dotičan faktor kriva. Ipak, očigledno je da u ovom XXI veku postoji još osoba koje misle sa srednjovekovnom pameću.

OSVAJANJE PROSTORA (Svemira)

U ovim modernim vremenima mnogo se priča o mogućim putovanjima kroz sunčeve sisteme pa čak i o fantastičnim raketama koje su pokretane atomskom energijom i vođene pritiskom svetlosti. Sada postoje vrlo lepe specijalne teorije i kako Rusija tako i Sjedinjene Američke Države bore se iz sve snage za osvajanje svemira. Nažalost, očigledno je, da bi se stiglo do bilo koje zvezde slične Suncu koje nas osvetljava, u ljudskom periodu vremena, treba prvo srušiti barijeru brzine svetlosti. U takvoj barijeri nalazi se TRODIMENZIONALNI svet; rušenje, njeno prevazilaženje ekvivalira u stvari sa realnim upadom u ČETVRTU DIMENZIJU; ova zadnja je sama u sebi vreme. Nema nikakve sumnje, tvrdimo sa ubeđenjem da je osvajanje Vremena nemoguće sve dok ostajemo zatvoreni u ovom trodimenzionalnom obliku života, određenom od brzine svetlosti. Očigledno je da se u ČETVRTOJ DIMENZIJI možemo kretati kroz vreme, možemo se vratiti u daleku prošlost ili se možemo projektovati u daleku budućnost; podsetimo se da je vreme okruglo. Ako bi se neki kosmički brod izdvojio iz ovog našeg tužnog sveta sa većom brzinom od svetlosne, uputivši se prema nekom misterioznom sjajnom Suncu koje se nalazi na neizmernom rastojanju od 137 svetlosnih godina, istina je, jasno je i očigledno da vrativši se u ovu dolinu plača, i čuvajući istu brzinu za vreme celog putovanja, piloti bi se našli u velikoj zbrci, kada bi našli našu Zemlju posle 270 godina. Ipak, koja je to raketa koja je stvarno sposobna da putuje brzinom većom od brzine svetlosti? Uspeli smo već da prevaziđemo barijeru zvuka sa avionima i supersoničnim kapsulama, ali nismo još uspeli da pređemo barijeru brzine svetlosti. Očigledno je da famozni sistem raketa, čak iako se vrlo teško može dovući do Meseca i eventualno do Marsa, u osnovi je kompletno apsurdan za osvajanja beskonačnog prostora. Neophodno je da povučemo četvrtu vertikalu i ova je stvar moguća samo studirajući atom u dubini. Kad bude povučena četvrta koordinata, moći će se izgraditi jedna nova geometrija – TETRADIMENZIONALNE vrste. Lako je razumeti da se na ovom čvrstom fundamentu može stvoriti revolucionarna Fizika sa četiri dimenzije. Sadašnja Fizika je sigurno regresivna, zaostala, reakcionarna; ne služi za osvajanje svemira, zastarela je, odvojena, neprikladna. Kada budemo imali revolucionarnu Fiziku, TETRADIMENZIONALNU, moći ćemo onda konstruisati kosmičke brodove sposobne da odjednom pređu barijeru svetlosne brzine. Ovakvi bi kosmički brodovi putovali kroz vreme brzinom milionima puta većom od barijere brzine svetlosti. Ovakva vrsta brodova, čiji je pogon sunčeva energija, ne bi zahtevali nikakve vrste goriva, već bi se slobodno kretali u beskonačnom prostoru. TRODIMENZIONALNI SVET nije sve, nije ništa više od lista na stablu života; razmišljajmo o ČETVRTOJ DIMENZIJI. Hajdemo da REVOLUCIONIRAMO NAUKU!

FENOMENI ČETVRTE DIMENZIJE

„Prijatelji, govoriću vam o Hesperidinim vrtovima, o čarobnim Jelisejskim poljima gde iz reka sa čistom vodom života izvire mleko i med; govorićemo o Mojsiju iz Biblije. Predanje kazuje da on, tamo, na planini Nebo, vrlo jako blista pred hebrejskim narodom; On je nestao pred svima i nikada mu nije bio pronađen leš. Očigledno, Mojsije je uspeo da stigne na „Obećanu Zemlju“ i učinio je to fizičkim telom…
– Šta Gnoza želi?… Da vam pokaže put koji će vas voditi u RAJ NA ZEMLJI, svaki put kad zaželite… Zbog ovoga sam ove večeri došao, da vam iskreno pričam; ako želite istinu, daćemo vam je, ali pre svega moramo biti iskreni sami sa sobom, da istinski radimo…“ – Samael Aun Weor, Izlaganje „ Izgubljeni Raj“

Četvrta dimenzija je nesumnjivo ovaj Hiperprostor Hipergeometrije, zahvaljujući kome je moguće da se realizuju natprirodni akti kao nestanak tela u Euklidovom trodimenzionalnom prostoru, ili da se izvuče neki objekat iz unutrašnjosti hermetički zatvorene kutije. Bilo je jasno dokazano da onda kada se elektron i pozitron anihiliraju (poništavaju), kako bi oslobodili energiju, pojavljuju se dve svetlosne čestice, tačnije, dva GAMA zraka. Opiti koji su proverili surovu stvarnost ove pojave, stižu, kao posledica, da demonstriraju egzistenciju Četvrte Dimenzije.

MISTIČKE LEVITACIJE

Nepobitno, različite pojave autentične levitacije uvek su bile moguće zahvaljujući izvanrednom agentu tj. Četvrtoj dimenziji. Red je da čvrsto tvrdimo i bez suviše prozopopeje, Mistička Levitacija je neobično podizanje Fizičkog tela iznad zemlje. Pošto puno sveta ne poznaje ni azbuku ovog subjekta, dobro je da napomenemo razne anahorete koji su levitirali pred različitom publikom. Počnimo sa Svetim Štefanom, ugarskim Kraljem, viđenim srednjovekovnim senjorom, preminulim 1038, koji je lebdeo u vazduhu neke večeri, kada se molio u svome šatoru… Nastavimo sa Svetim Dunstanom, Arhiepiskopom od Canterbury, herojskim svetim čovekom koji, baš na dan Vaznesenja, 17. Maja 988, čudesno se uzdigao do veličanstvenog svoda Katedrale. Slede po uzastopnom redu više značajnih kenobita i uvaženih žena, poznatih kao prosvećeni, da vidimo: Sveti Ladislav ugarski (1041-1095) čuveni anahoret koji je, u toku jedne noći koja je za pamćenje, lebdeo iznad tla, dok se molio u čuvenom Varaždinskom manastiru. Sveta Kristina (Cristina) (1150-1224), sjajna, čuvena mistična, koja kada je već bila proglašena mrtvom, uzdigla se na zadivljujući način do svoda crkve, u toku pogrebne službe. Sveta Isabela iz Ugarske — znamenita matrona; Sveti Edmond, Sveta Ludgarda — čuvena kaluđerica; Presrećni Guilles de Santarem; misteriozna Margareta iz Ugarske; Spiritualna Sveta Dulcelina; čuveni Svetac Toma iz Aquine — znameniti gospodin mudrosti; Sveta Agnes od Boemije i puno drugih, udubljenih u Četvrtu Dimenziju, lebdeli su za vreme ekstaze… Izvanredna podizanja, magični letovi, brzi izlasci po vertikali; lebdenja, uzdizanja, prelazi, vazdušne putanje na velikim visinama, ekstaza, radost i oduševljenje… Legenda vekova kaže, i ovo Bogovi i Ljudi znaju, da onda kada je brat naš Francisc iz Assisi (1186-1226), stigao do kraja svog života, umnožile su se njegove ekstaze na Planini Averno. Njegov voljeni učenik, koji mu je sa zadovoljstvom nosio hranu, uvek ga je nailazio u Stanju Ekstaze van njegove pećine, na priličnoj visini, kako lebdi nad mirisavom zemljom. Ponekad je stizao do visina bukvi, ispadao je iz vidika, ulazio je u Četvrtu Koordinatu… I nastavljajući sa ovom mističko-naučnom tematikom, neće biti suvišno da napomenemo takođe i Svetu Caterinu de Ricci (1522-1589), vrlo poznatu stigmatizovanu Starešinu manastira iz Prato koja je, kada je ulazila u ekstazu, visila u okolnoj sredini… Puno drugih penitenata, pustinjaka, kao što je Sveti Francisc de Paula, Sveti Francisc de Alcántara, Sveti Toma de Vinalova, Sveti Francisc Javier itd, odvajali su se od tla za vreme svojih ekstaza i ostajali su u vazduhu, pred izvanrednim čuđenjem javne svesti… Znameniti i izvanredni slučajevi po svom jedinstvenom i neobičnom aspektu, bili su očigledno slučajevi one Mistične zvane Tereza de Avila (1515-1582), koje je detaljno opisala ona sama, dijalektički objašnjavajući kako ju je neizreciva Magična Moć uvlačila u unutrašnjost nepoznate dimenzije za vreme molitve; onda je lebdela pred zaprepašćenim kaluđericama… Jednoga dana, nije važno kog, ta se Svetica nalazila toliko iznad poda da joj se nije mogla dati hostija… Dupla levitacija Svete Tereze od Avile i Svetog Jovana od Krsta u karmelitskom manastiru u Avile proizvela je zaprepašćenje, opšte čuđenje; tada su se mogli videti u prostoru ova dva Mistika u stanju ekstaze… Kaže se da se ovaj kaluđer, koji je nekada nosio ime Joseph de Copertino, podigao osamdeset puta u vazduhu; ovaj se magički fakat dogodio pre 1650; to je bio motiv za njegovu kanonizaciju… Svakoga puta kada se pomenuti pustinjak sa blaženim likom odvajao od tvrde zemlje, podvikivao je; upitan od strane kardinala de Luaria o ovom neobičnom i čudnom podvikivanju baš u toku leta, Svetac je odgovorio na ezoterički način: „Barut, kada se zapali u arkebuzi, eksplodira sa jakim zvukom; takvo je i srce, zahvaćeno Božanskom ljubavlju. Amin!“ DOGAĐAJI „DŽINAS“ (Žinas) U starim vremenima HILJADU I JEDNE NOĆI, u zemlji AMECA, gde su postojala određena semitska plemena pod zemljom, poznavao se ključ koji je dopuštao ljudima da se unesu u NEPOZNATU DIMENZIJU. Nemoguće!, rekli bi neki; kako je moguće da se ljudsko telo unese u neku NEPOZNATU DIMENZIJU? Postoje osobe koje, van svog fizičkog tela, mogu invocirati ili dozivati telo, čak i u slučajevima kada se nalaze vrlo daleko od fizičkog tela. Da bi čitalac bolje razumeo, objasniću ovu stvar drugim rečima… Pomislite, na momenat, da ste u sobi u kojoj normalno spavate. Zamislite (imaginacijom) da se vaša Duša odjednom transportovala u centar sela ili grada u kom živite. Nesumnjivo, ova Duša je već daleko od tela, jer se telo nalazi u krevetu, a Duša putuje u centar grada i, iako vam se čini nemogućim, ova će Duša moći da doziva telo, koje spava u postelji, iz centra sela ili grada u kom se nalazite. Moći će izgledati bizarno što vam govorim; moći će izgledati nemogućim da telo dođe na vaš poziv, da napusti postelju, da izađe iz sobe i, mirno šetajući ide tačno ka svojoj Duši koja ga u tim momentima željno čeka u centru grada. Moći ćete mi reći da samo kuče, vrlo dobar prijatelj, ostavljeno kod kuće, moći će da ide da vas traži. Može vam se činiti neobična činjenica da telo može ići da traži svoju Dušu, ali to je tako, ne budite iznenađeni. Razumem da sve ovo ne poznate i zbog toga vam se sve ovo čini neobičnim i čak i nemogućim.

NON-TRABADA 

Pričajmo sada o ovom famoznom Ostrvu, sa pučine španske obale, koje je toliko puta privuklo pažnju katoličkog klera u XVIII veku. Jasno se odnosim na ostrvo NON-TRABADA ili ENCUBIERTA, koje je udaljeno četrdeset milja od ostrva La Palma, prema severo-istoku. Ovo je ostrvo bilo vidljivo u određenoj epohi; ogromni giganti šetali su ovuda; u ovom kraju, grmili su i sevali Bogovi, a stanovnici, kaže se, bili su krajnje božanski. Tamo je stanovalo Božansko čovečanstvo, tamo je pod suncem živelo i zvezde kontempliralo, tamo se obavljalo izvanredno računanje, kao onih astrologa sa stare Atlantide; odonud su se širila njihova proročanstva. Stanovnici NON-TRABADE ili ENCUBIERTE dobro su znali da se približava epoha najsurovijeg materijalizma. Nekog dana, katolički sveštenik koji je obavljao službu, odjednom se zaprepastio, prisutne osobe dolazile su da pričaju o NON-TRABADI ili ENCUBIERTI. Začas, obraćajući se vernicima, sveštenik je rekao: „Treba da egzorciziramo ovo ostrvo! Može se sa prozora ugledati! To je magično ostrvo, demonsko!“ Onda, svi popadoše na zemlju da bi sledili sveštenika u njegovom egzorciziranju. Ostrvo je malo pomalo nestajalo i upadalo je u neopisivu opojnost ČETVRTE VERTIKALE. Kasnije se pojavio odvratan ateistički materijalizam, pojavili se Huxley-isti, Darwin-isti i puno drugih pristalica, protivnika Eternalnog (Večnog); onda se čovečanstvo napunilo neverništvom, skepticizmom, materijalizmom; oslabila su čula ljudske vrste. Nažalost, ostrvo ENCUBIERTA ili NON-TRABANDA prestalo je da bude vidljivo za sve ljude. Od tada, skepticizam i neverništvo prenašalo se od oca ka sinu (s kolena na koleno); uništila su se unutrašnja čula: sada se ne mogu videti ČAROBNA JEZERA od vajkada, ne mogu se kontemplirati ZLATNI DVORI o kojima nam govori Hiljadu i jedna noć, ne mogu se više videti uzburkana mora koja postoje u unutrašnjosti naše zemlje… Vekovi su prohujali, sada naša deca nisu više vaspitavana pričama o Vilama; govori im se da treba da budu praktični i obučavani su, još od malena, da rukuju pištoljima, daju im se na poklon topovi i zabavljaju se igrama razbojnika i lopova. Danas, dragi prijatelji, Čovečanstvo je grozno degenerisalo: umanjilo se dobročinstvo, sada niko nije milostiv prema nikom, miris prijateljstva i aroma iskrenosti potpuno su nestali. Uporedo sa ovim gubitkom, poremetila su se fizička čula. Retko ćeš naći nekog sa savršenim očima, ili savršenim čulima sluha i mirisa itd. Ljudi su strašno involuirali, oni idu ka velikoj svetskoj konflagraciji. Zaista, želim reći da će ova perverzna civilizacija biti uništena, i da od ove ukupne pokvarene kulture neće ostati ni kamen na kamenu.

BERMUDSKI TROUGAO

U ovim vremenima, u kojima se nalazimo, BERMUDSKI TROUGAO privlači svetsku pažnju; bilo je progutano više od sto brodova od ČETVRTE VERTIKALE. Ne tako davno, eskadrila od pet aviona bila je progutana od BERMUDSKOG TROUGLA, progutala ju je ČETVRTA VERTIKALA; bila je poslata pomoć, ali je sve bilo uzaludno. Setimo se da je spasilački avion, koji je pošao u potragu za onih pet, bio i on progutan od ČETVRTE VERTIKALE! I šta da još kažemo za bezbroj putnika koji više ne postoje na licu Zemlje, ali koji nastavljaju da žive u ČETVRTOJ KOORDINATI? Mi smo istraživali BERMUDSKI TROUGAO; tamo postoji otvoren ulaz ka ČETVRTOJ DIMENZIJI; biće dana kada će se Čovečanstvo upoznati sa ovom tajnom, sa ovim KLJUČEM koji se nalazi u BERMUDSKOM TROUGLU. Za izvesno vreme, sama nauka će se približiti do ČETVRTE DIMENZIJE, ovo je očigledno…

KONTE KAGLIOSTRO (Cagliostro)

Stare tradicije pričaju da kada je Kagliostro izašao iz zatvora pariske Bastilje, gde je bio uhapšen zbog Kraljičine ogrlice, što je proizvelo toliko skandala, priredio se izvanredan banket (cela Francuska je bila impresionirana kada se dočulo o događajima sa ove gozbe). Zvanice su vrlo dobro znale da je Konte Kagliostro imao stvarno strašne moći. Gozbeni sto je sjajio zlatom, srebrom i blistavošću zvanica. Ipak, neka su mesta bila prazna, ali je hrana bila u tanjirima. Odjednom se dogodilo nešto izvanredno: prazna mesta su bila zauzeta od osoba koje su odavno bile mrtve i svi pozvani bili su uplašeni, ali opazivši vedrinu Kontea Kagliostra, morali su se kontrolisati da bi jeli i pili pred osmehujućim utvarama (ova stvar je bila komentarisana u celom Parizu). Potpuno je dokazano, Kagliostro je imao izvanredne DŽINAS Moći da bi mogao izvući mrtve iz njihovog sveta (astralnog) i učiniti da se pojave u fizičkom svetu i ova je stvar, iskreno, čudnovata… Priča se i o drugom momentu u kom je Kagliostro posetio siromašnu porodicu sa ciljem da sa njima ruča. Ove su se osobe malo stidile zbog toga što nisu imale lep pribor za ručavanje, ni tanjire, ni čaše da bi mogli dostojanstveno ugostiti ovu bogatu ličnost. Kagliostro, shvativši sve ovo, u prisustvu kućnog domaćina, izvadio je iz Astralnog sveta posuđe od čistog zlata, skupocene čaše i veličanstven pribor i zatim je ponizno tražio da se posluži ručak. Svi prisutni su jeli i pili koristeći se ovim skupim priborom. Kada se gozba završila, Kagliostro je poklonio pribor za ručavanje ovim ljudima sa ciljem da im poboljša ekonomsku situaciju…

FILIPINSKI VOJNIK

Ovde u Meksiku, u vreme kolonija, dogodilo se neobično Džinas delo, nesvakidašnje. Dogodilo se da se filipinski vojnik pojavio, obučen u vojničku uniformu svoje zemlje, u samom centru F.D. Meksiko. Čovek je brzo bio uhapšen i kada je bio ispitivan, mogao je reći samo da ne zna kako je izašao iz svoje zemlje, kako se odjednom našao u ovom gradu u Meksiku, i davao je podatke o stvarima koje su se dešavale u njegovoj zemlji, dan pre njegovog hapšenja. Istraživanja koja su se obavila, tačno su potvrdila sve podatke koje je taj vojnik dao. U to vreme nisu postojali avioni, niti brodovi koji bi mogli transportovati putnika sa Filipina u Meksiko za nekoliko časova. Ovaj značajni „Džinas“ slučaj bio je više nego dovoljan kako bi neodložno intervenisala katolička inkvizicija. Predanja nam govore da je ovaj jadni čovek bio osuđivan. Ne zna se još da li je bio spaljen na lomači ili je samo bio zatvoren i mučen…

GENIJUS ZEMLJE

Pre nekog vremena desilo se nešto čudnovato: reč je o vojnoj paradi u čast Kralja Džordža (George) VI. Ovaj je Kralj Džordž, toliko izvanredan po svojim znanjima, imao veliko iznenađenje. Stvarno, sjajna je povorka prolazila ispred Kralja, ispred njegovog dvorišta i kraljevske porodice. Koliko su bili ponosni na život Imperije! Odjednom se dogodilo nešto neobično… pojavio se BELI SLON na čelu engleske vojske.! Ko je bio na tom slonu, ko? Čudna orijentalna osoba! Trupe su odavale počast Kralju Džordžu, a taj čudnovati kavaljer na slonu išao je ispred bataljona. Vojnici se nisu ni najmanje čudili, ovo im se činilo vrlo prirodno, zato što su oni dobro poznavali život u Indiji i u drugim epohama ovog dragulja Indijskog okeana, koji je tada bio samo jedna od teritorija Engleske imperije. Hindus na slonu, ispred vojske, činilo se nešto sasvim normalno. Ali ipak, bio je čudan događaj, kavaljer nije odavao počast Kralju Džordžu. „Ko je taj što prolazi?“ (pitao je Kralj) „Ko je ta osoba?“ Odgovorilo mu se: „GENIJUS ZEMLJE, gospodine!“ Pravo je čudo što se Kralj nije srušio u nesvest. Slon i misteriozni kavaljer, nestali su čarobno.

PODSTICANJA

Onaj ko bude naučio da se kreće svojim fizičkim telom u DŽINAS STANJU, moći će stupiti u vezu sa neizrecivim Bogovima svanuća Mahamvantare; ko bude naučio da putuje svojim fizičkim telom, moći će da priča licem u lice sa ELOHIMIMA, sa PRAJAPATIMA, sa RISHIMA antičkih VEDA; ko bude naučio da putuje svojim fizičkim telom, moći će da uđe u vezu sa našim Kecalkoatlom (QUETZALCOATL) i sam će moći shvatiti da je Kecalkoatl platonski LOGOS, to je grčki DEMIURG, to je Verbum, Reč… Jovan, u svom jevanđelju, kaže: „U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo“…Došao je čas da se borite za oslobađanje od ovog trodimenzionalnog Euklidovog sveta, gde vlada samo gorčina. Došao je momenat da naučite da posećujete Jelisejska Polja kako bi, mogli da kleknete pred noge Majstora, mogli da čujete IZGUBLJENU REČ PRVOG TRENUTKA. Došao je momenat da ponovo spoznate Misterije starog Meksika, mudrost misterija iz Eleusisa, i herojsku i božansku struju koja izvire iz starih misterija RISHI-a Indije. Prijatelji, SUNCE DUHA žarko sjaji nad svim; podsetite se da fizičko telo nije ništa drugo nego mentalni oblik, naučite da rukujete ovim mentalnim oblikom, menjajte mesto po volji, dopustite se nošenju, kako su to činili TUATHA DÉ DANANN po veličanstvenim morima ČETVRTE DIMENZIJE, u antičkoj Eleuzis! Prijatelji, stiglo je vaše vreme da upoznate GENIJUSA ZEMLJE, tog izvanrednog MELKISEDEKA koji rukovodi našim svetom! Ako budete naučili da rukujete NAUKOM DŽINASA, moći ćete jednoga dana da prodrete u Unutrašnjost Zemlje; tada ćete eksperimentisati preko vas samih, direktno, da je ova Zemlja šuplja u unutrašnjosti; srešćete tamo puno preživelih sa LEMURIJE i sa ATLANTIDE, venerabilne starce koji su kultivisali Božanske Misterije u njihovim Hramovima i venerabilne sveštenice koje su, isto kao i nilske Kleopatre, širile učenje narodu koga su volele. Kada budete mogli prodreti u mesto gde boravi MELKISEDEK, moći ćete tada upoznati mudrost prošlosti; eksperimentisaćete preko vas samih, na direktan način, da je u drugim vremenima Hermetička mudrost blistala na površini Zemlje; kada budete mogli, fizičkim telom, da posetite unutrašnjost našeg sveta, sastaćete se licem u lice sa MELKISEDEKOM, Kraljem Salema, o kom je Isus iz Nazareta svedočio: on je kralj ovog sveta. Kada budete naučili da manipulišete DŽINAS STANJIMA, odnosno kada budete znali da se unosite u ČETVRTU DIMENZIJU, moći ćete da posetite SAKRALNU ZEMLJU ONIH OD DAVNINA, Miltonov IZGUBLJEN RAJ, VRT HESPERIDA, gde, iz reka sa čistom vodom života, šiklja mleko i med; u toj izvanrednoj oblasti gde žive principi Vatre, Vazduha, Vode i Zemlje…Sa telom u Četvrtoj dimenziji možete putovati gde god zaželite. Zabranjeno vam je samo da idete na druge planete (to je neprekršiv faktor). Dovoljno je da putujete samo po planeti Zemlji, ne kršite zakone. Možete putovati, na primer, ka MAGIČNIM GRADOVIMA koje su utemeljili TUATHA DÉ DANANN (u Evropi postoje MAGIČNI GRADOVI; Maje iz Jukatana (Yucatan) imaju druge MAGIČNE GRADOVE i tamo se mogu dobiti uputstva). Možete takođe putovati u Hram iz Čapultepeka (Chapultepec), u Meksiku. Ali vam ne obećavam da će vas pustiti da uđete. Ako vas ne puste da uđete, dobro, ali ako vas puste treba da se povinujete. Ako vas ne puste da uđete, onda shvatite da morate raditi više na sebi samima, da otopite životinjski ego, ovo je jasno. Ovo se naziva, dakako, putovati sa fizičkim telom u DŽINAS STANJU i ovo je izvanredno…


TEKST IZ SEDMOG (7) PREDAVANJA, IZ „A“ FAZE – PSIHIČKO DUPLIRANJE – Samael Aun Weor


„Stiglo je vreme kada studenti
treba da nauĉe da uĊu u Astral
po volji, kako bi dobili uĉenje
upravo od Najviših Instruktora.
Stigao je ĉas da napustimo teorije
i da preĊemo direktno na praksu.“
Samael Aun Weor
Uĉenja koja sadrzi ova brošura u potpunosti su izvodi iz izgovorenih
i napisanih dela dr Samaela Aun Weora, savremenog
antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije
najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti.

DUPLIRANJE
„Čovek je trijada sastavljena od Tela, Duše i Duha. Duša
je medijater izmeĎu Duha i Tela. Imamo Dušu, ali smo Duh.
Intiman je Svevišnji u nama; Intiman je Duh. Zavet mudrosti
kaže: „Pre nego što je lažna zora osvanula nad Zemljom, oni
koji su preživili uragan i oluju, preuveličavali su Intimnog i
njima su se prikazali heraldusi (herold, vesnik) Aurore“.
IzmeĎu zemaljskog čoveka i Intimnog nalazi se Duša.
Duša ima ultraosetljivo i materijalno telo sa kojim se kreće u
prostoru. Telo Duše je Astralno telo; dakle, Astralno telo ima
nešto ljudsko i nešto božansko.
Astralno telo ima svoju ultrafiziologiju i ultrapatologiju u
intimnoj vezi sa velikim simpatikusom, nervnim sistemom, i sa
našim žlezdama sa unutrašnjim lučenjem. Astralno telo je
osposobljeno sjajnim čulima, pomoću kojih možemo istraživati
velike misterije života i smrti.
Pamet, volja i svest nalaze se u Astralu.
Naši učenici treba da nauče da izaĎu u Astralno telo.“
Samael Aun Weor, Više (Majorne) misterije
Prijatelji, morate razumeti potrebu da nauĉite da izlazite iz
Fiziĉkog tela po volji; ţelim da razumete da je ovo Fiziĉko
telo kuća u kojoj mi ne treba da ostanemo kao zarobljenici.
Neophodno je da uĊemo po volji u Region mrtvih, da
posetimo Nebeske oblasti, da upoznamo druge svetove
beskonaĉnog prostora.
Van Fiziĉkog tela moţemo dozvoliti sebi luksuz da
invociramo voljena bića koja su već prošla kroz kapije smrti.
Ova će se odazvati našem pozivu i tada ćemo sa njima moći
liĉno razgovarati.

Postoje nekromanski Magovi koji znaju da dozivaju mrtve kako bi ih uĉinili vidljivim i dodirljivim u ovom Fiziĉkom svetu, ali ţelimo da radije mi uĊemo tamo gde oni ţive, da ih posetimo, da doznamo u kom stanju se oni tamo nalaze, itd., itd., itd.
Van Fiziĉkog tela, moguće je da invociramo AnĊele da bi sa njima razgovarali licem u lice, liĉno.
Dobro je da razumete da smo u prošlosti imali druga tela, druge egzistencije i da van Fiziĉkog tela, moţemo se njih setiti, moţemo ih ponovo doţiveti sa potpunom taĉnošću.
Kljuĉ da se izaĊe iz ove guste forme, iz ovog karnalnog tela vrlo je jednostavan: dobro me saslušajte. U onim momentima tranzicije, koji postoje izmeĊu Jave i Sna, moţemo izaći iz tela od mesa i kostiju po volji.
Dolazi mi u sećanje u ovim momentima jedan vrlo specijalan sluĉaj. Jednom sam stigao u neko mesto i traţio sam hotel; ali su svi hoteli bili puni, ni za kog nije bilo mesta; i ipak, dobio sam sklonište u nekoj mehani.
Tamo je bilo puno kreveta gde je spavalo mnogo osoba. Platio sam za poslednji slobodan krevet i spustio sam se da spavam.
Ipak, dogodilo se da oko ponoći neko zalupa na vrata te mehane, traţeći takoĊe sklonište. Gazdarica tog mesta uvela ga je u našu sobu, govoreći mu: „Vidiš, nemam postelje, sve su zauzete.“ Putnik buneći se reĉe: „Nigde nema uslužnosti, zadovoljiću se da spavam u ovoj sobi, čak i dole; stavite mi neku prostirku, ćebe i jastuk na pod jer sam jako umoran.“
Gazdarica te mehane, smilovala se i sa zadovoljstvom je prihvatila ono što je ĉovek zamolio.
Ja sam bio budan, sve sam ovo ĉuo i video. Taj se putnik smestio dole sa namerom da spava.
Osmatrao sam detalje: dok je ĉovek bio u stanju jave, okretao se sa jedne na drugu stranu, kao kad bi hteo da se prilagodi tvrdoći patosa. Uskoro prestade da se miĉe i onda sam sa ĉuĊenjem primetio grahorasti ovalni oblak koji je izlazio iz pora celokupnog njegovog tela. Taj je oblaĉić lebdeo nekoliko momenata nad njegovim umornim telom i na kraju, zauzevši vertikalan poloţaj, poprimio je oblik putnika. Gledao je pravo u mene i zatim je izašao iz te sobe, krećući se normalno.
Evo, prijatelji moji, šta se uvek dešava u ovim momentima tranzicije izmeĊu stanja Jave i Sna.
Onaj putnik udaljio se od svog gustog oblika; svi vi radite tu istu stvar, ali nesvesno. Neću ovim da kaţem da je taj ĉovek realizovao jedan svestan izlazak; ipak, ova se stvar moţe uraditi po volji, na pozitivan i svestan naĉin.
Stvarno, ovo je prirodni proces. Kada neko shvati svojstvene prirodne procese, to nikada ne moţe biti štetno; Kada neko realizuje sve ove funkcije svesno, umesto da ih ĉini nesvesno i nenamerno, ni u jednom sluĉaju to nije za njega opasno, i zato podvlaĉim potrebu da se iskoristi momenat tranzicije izmeĊu stanja jave i sna, kako bi se napustilo telo od mesa i da se uĊe u Region Misterija.
Postoje ljudi koji ne veruju i govore: „Šta vi možete znati o onome što je Onostrano? Šta možete da znate šta je u onom drugom svetu? Ili, da li ste vi bili u onostranom svetu, pa ste se vratili?“ Itd., itd., itd. Cenjeni prijatelji, ovom prilikom ubeĊujem vas da moţete ići u onaj drugi svet i moţete se vratiti; mogu da vam se zakunem na onome što najviše volim u ţivotu da ja idem u drugi svet svaki put kad god zaţelim, i vi takoĊe moţete ići; vaţno je da se ne plašite. Kada svojom voljom ţelim da izaĊem iz Fiziĉkog tela, iskoristim momenat kada sam u taĉci da zaspim, onaj momenat kada neko niti spava, niti je sasvim budan.
U ovom taĉnom momentu, uĉinim ono što je uĉinio i onaj putnik iz moje priĉe: diţem se polako, osetivši se kao para, fluidan, gasovit; zatim izlazim iz sobe, kao onaj putnik iz mehane o kom sam vam priĉao, i usmerim se prema ulici.
Prostor je beskonaĉan i leteći mogu putovati ka svim mestima na Zemlji ili u Beskonaĉnosti. Dragi moji prijatelji, vi moţete uĉiniti istu stvar; potrebno je da vi sami sebi to predloţite.
Pre svega, ne treba da se identifikujete sa materijalnim telom. Taĉno u momentu kada vršite eksperiment, treba da mislite da niste telo, treba da razumete da ste fluidne duše, suptilne; potom, osetivši se tako, u tom stanju, jednostavno se diţete iz postelje.
Ono što vam kaţem treba da sprovedete u delo. Slušajte me dobro, nije reĉ o razmišljati da se diţemo, jer onda je reĉ o razmišljanju i tada se eksperiment neće realizovati.
Ponavljam: postavite u delo ono što smo baš podvukli. Uradimo ono što je uradio onaj putnik iz naše priĉe; on nije razmišljao da će izaći iz tela, jednostavno je uĉinio, suptilno se podigao, kao para i izašao iz tog mesta.
Kada ćete stići da me razumete? U kom periodu vašeg ţivota ćete nauĉiti da izaĊete iz tela po volji? Ţelite li znati ponešto o onome što je Onostrano? Ţelite da priĉate, licem u lice, sa Boţanskim Bićima? Onda invocirajte ih, dozivajte ih kada ste van tela; jasno je da će doći iz ljubavi prema vama, sa ciljem da vas uĉe.
Sve što je potrebno to je da pobedite lenjost i da budete paţljivi prema procesu sna; pokrivaĉ i ćebe sa kojima se neko pokriva veoma su prijatni; ali je teško za nekoga da napusti lenjost, inerciju. Podsetite se da je volja neophodna, a ako stvarno predloţite sebi da izaĊete iz tela po volji, uspećete to ako taĉno sledite moja uputstva.
Svi mudri ljudi iz prošlosti abandonirali bi svoj gusti oblik kako bi svesno i pozitivno putovali u beskonaĉan prostor;
onda su priĉali sa svetim Bogovima i dobijali su sjajne savete. Van ovog fizĉkog sveta moţemo direktno eksperimentisati
sve Taj ne Ţivota i Smrti. Razumete li sad zbog ĉega toliko naglašavam potrebu da se nauĉi izlazak iz Fiziĉkog tela po
volji?
P. Majstore, rekli ste nam da radi izlaska u Astral treba da
iskoristimo momenat kada se nalazimo u stanju izmeĎu jave i
sna. Ne možemo li to učiniti u nekom drugom momentu?
O. Ugledna gospoĊice, hoću da vi znate da onda kada
imamo iskustvo da izlazimo u Astral, moţemo izaći iz
fiziĉkog tela po volji, ĉak iako je fiziĉko telo u sedećem stavu
ili na nogama; ipak, ponavljam, ovo je za ljude koji mnogo
praktikuju. Najnormalnije, najprirodnije radi dupliranja je da
leţimo u krevetu.
P. Majstore, da li se može invocirati neki specijalno
odreĎen Majstor koji bi nam pomogao da izaĎemo u Astral?
O. Pa dobro, prijateljice, dopustite mi da vam kaţem da
postoje nevidljiva bića koja nam pomaţu; ipak, traţite oslonac
kod vaše sopstvene Liĉne Boţanske Majke.
Odnosim se na vašu sopstvenu Majku Prirodu, j er j e
oĉigledno da svako ima svoju. Treba da je molite u ime
Hrista da vas izvadi iz tela taĉno u tom momentu kada se
nalazite u stanju tranzicije izmeĊu Jave i Sna.
P. Majstore, postoji li kakva specijalna molitva za
dozivanje naše Partikularne Majke Prirode? Da li nam možete
reći?
O. Predobra uĉenice koja me slušaš, daću ti savet koji će svima posluţiti. Lezite na l eĊa u vašem krevetu, sa dobro opuštenim telom i zaspite recitujući vašim mislima i srcem sledeću molitvu: „Verujem u Boga, verujem u moju Majku Božansku i verujem u Belu Magiju. Majko moja, izvadi me iz mog tela.“
Recitujte sa mnogo odanosti i sa poverenjem ovu magiĉnu molitvu. Recitujte hiljade puta ako je potrebno, za vreme uspavljivanja.
Ipak, podsetite se onih reĉi koje glase: „Bog ti daje, ali ti neće i u torbu strpati.“
Kada se osećate u onom stanju zamora, svojstvenom snu, kad se u pameti pojave prve slike sna, pobedite lenjost, molim vas, i osećajući se kao neka utvara, suptilno i delikatno, uradite kao putnik naše priĉe: diţite se iz kreveta i izaĊite iz kuće. Da li ste razumeli?
P. Majstore, možemo li tražiti od naše partikularne Majke Prirode da nas odvede na neko odreĎeno mesto ili nas ona vodi gde treba da idemo, shodno našoj spremi?
O. Dobro je pitanje koje si postavio. Boţanska Majka zna gde treba da nas vodi, svakog od nas; ipak, moći ćemo joj traţiti da nas vodi na jedno ili drugo mesto, ako ona to ţeli, je li tako.
Ipak, ako ona ne ţeli da nas vodi gde mi ţelimo, već nas vodi na drugo mesto, treba da prihvatimo sa zadovoljstvom njenu odluku, zato što je jasno da naša Majka zna šta nama treba, šta nam najviše treba.

ELIPHAS LEVIEV KLJUČ
„Oni koji kažu „da je opasno dupliranje ljudskog
personaliteta“, i da „ako je neko odsutan iz svog tela, doći će
drugi da ga zauzme“, itd., greše vrlo mnogo. Oni koji tako
govore, u stvari, svake noći izlaze iz svog tela. Duplirati se
namerno ekvivalira sa činjenicom da neko shvata sopstvene
prirodne funkcije i kooperira sa Prirodom. Dupliranje nikada
ne može biti opasno.“
Samael Aun Weor Konf. „Srednji vek i Gnostički
ezoterizam“
U vezi sa projekcijama Eidolon-a i sa Supraosetljivim
Putovanjima van Fiziĉkog tela imamo mnogo govoriti.
U momentu kada pišem ove stranice, dolaze mi u sećanje
izvanredni dogaĊaji, sjajni.
Pregledavši stare hronike iz moje duge egzistencije, sa
minucioznim radom monaha u svojoj ćeliji, pojavio se Elifas
(Eliphas) Levi.
Neke noći, u spoljašnjosti mog gustog oblika, svugde sam
i šao dozivajući Dušu ovog umrlog, koji se u ţivotu nazivao
Iguman Alfonso Luis Constans (Elifas Levi).
Našao sam ga, naravno, smeštenog pored starog radnog
stola, u veliĉanstvenom salonu jedne stare palate.
Podiţe se ljubazno iz svoje fotelje da bi, sa poštovanjem,
primio moje pozdrave.
−Došao sam da vam tražim jednu veliku uslugu, rekao
sam; hteo bih da mi date ključ za brzo izlaženje u Astralno
telo, kad god je to potrebno.
−Sa velikim zadovoljstvom, odgovori monah, ali najpre
ţelim da mi vi sutra donesete odgovor za sledeći zadatak:
„Koja je najmonstruoznija stvar koja postoji na Zemlji?“
−Dajte mi kljuĉ već danas, molim vas.
−Ne! Rešite vaš zadatak i onda ću vam, sa zadovoljstvom, dati kljuĉ.
Problem postavljen od igumana predstavljao je stvarnu glavobolju jer ima toliko monstruoznosti u svetu, pa zato, iskreno, nisam mogao naći rešenje.
Išao sam svim ulicama grada, osmatrajući, pokušavajući da naĊem najmonstruozniju stvar i kad sam verovao da sam je našao, tada se pojavi nešto još gore; odjednom, jedan svetlosni zrak razbistri mi razum.
Ah!, rekoh, sad razumem. Najmonstruoznija stvar treba da bude, u saglasnosti sa Zakonom analogije suprotnosti, antipod Najgrandioznijeg Dobra! A koja je najgrandioznija stvar koja moţe postojati na bolnom licu ovog napaćenog sveta?
Osmotrih tada kroz translucidnost Planine Lobanja, Golgotu gorĉine i velikog Kabira Isusa u agoniji na krstu, iz Ljubavi prema celom napaćenom ĉoveĉanstvu…
Onda uzviknuh: Ljubav je najgrandioznija stvar koja postiji na Zemlji! Eureka! Eureka! Eureka! Sad sam pronašao tajnu: Mržnja je antiteza onoga što je najgrandioznije.
Rešenje kompleksnog problema postalo je oĉigledno; sada bi trebalo, nesumnjivo, da ponovo uspostavim kontakt sa Elifasom Leviem.
Da ponovo projektujem Eidolon (Astralno telo), beše za mene stvar rutine, jer je jasno da sam se ja rodio sa ovim skupocenim fakultetom. Ako sam ja traţio ovaj specijalni kljuĉ, nisam to ĉinio samo za moju neznaĉajnu personu koja ne vredi ništa, već prvenstveno za druge mnogobrojne osobe koje ţarko ĉeznu ka svesnom i pozitivnom Dupliranju.
Putujući sa Eidolonom ili Magiĉnim Dvojstvom, vrlo daleko od Fiziĉkog tela, išao sam kroz razne evropske zemlje, traţeći igumana; ali se ovaj nigde nije pojavljivao. Odjednom, na neobiĉan naĉin, osetio sam neki telepatski poziv i tako sam upao u jedan luksuzan stan; iguman je bio tamo, ali… Oh! IznenaĊenje! Ĉudo! Šta je ovo? Elifas je pretvoren u malo dete smešteno u kolevci. To je stvarno neoĉekivana ĉinjenica! Nije tako? Sa dubokim poštovanjem, prišao sam bebici vrlo polako, rekavši:
− Majstore, doneo sam zadatak: najmonstruoznija stvar koja u svetu postoji je mržnja. Sada želim da obavite ono što ste mi obećali. Dajte mi ključ…
Ipak, na moje veliko ĉuĊenje, dete je ćutalo, dok ja, obeznaĊen, nisam shvaćao da „Ćutanje je elokvencija Mudrosti“.
S vremena na vreme, obeznaĊen, uzimao sam ga u ruke, moleći ga, ali sve je bilo uzalud, to stvorenje liĉilo je na Sfingu Tišine.
Koliko je to trajalo? Ne znam! U Eternalnosti, vreme ne postoji, a prošlost i budućnost zbratimljeni su u veĉitoj sadašnjosti.
Na kraju krajeva, osetivši se prevarenim, ostavio sam dete u kolevku i izašao sam, veoma tuţan, iz one plemenite kuće.
Prošli su dani, meseci i godine, a ja, nastavljao sam da se osećam prevarenim; imao sam utisak da se iguman nije drţao reĉi koju je tako sveĉano dao; ali jednoga dana svetlost doĊe k meni. Setio sam se tada one reĉenice Kabira Isusa: „Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko“.
Ah! Sad razumem, rekao sam sebi. Hitno je i neophodno da ponovo budemo deca u pameti i u srcu. „Sve dokle vi ne budete kao deca, nećete moći doći Carstvu Nebeskom“.
Ovaj povratak, ova regresija ka polaznoj izvornoj taĉci nemoguća je ako pre toga nisi mrtav u samom sebi; Esencija,
Svest je, naţalost, zatvorena u svim ovim Psihiĉkim agregatima koji, u svom mraĉnom ansamblu, saĉinjavaju Ego.
Samo anihilacijom ovih odvratnih i mraĉnih Agregata moţe se probuditi Esencija u svom primarnom stanju nevinosti.
Kada budu svi Podsvesni elementi svedeni na kosmiĉki prah, Esencija je osloboĊena. Onda ponovo osvajamo izgubljeno detinjstvo.
Novalis kaţe: „Svest je Esencija svojstvena čoveku u kompletnoj transformaciji, Nebesko Primitivno Biće.“
Dokazuje se jasno i nepobitno da onda kada je Svest budna, problem dupliranja po volji, prestaje da postoji.
Pošto sam duboko razumeo sve procese ljudske psihe, iguman mi je dostavio u Višim svetovima drugi deo regalnog kljuĉa.
Ovaj kljuĉ sastoji se od serije mantriĉkih zvukova sa kojima se moţe, na svestan i pozitivan naĉin, realizovati projekcija Eidolona. Radi dobra naših gnostiĉkih studenata, dobro je stabilisati na didaktiĉki naĉin inteligentnu uzastopnost ovih magiĉnih zvukova:
a) Dugo i fino zviždanje sliĉno ptiĉijem.
b) Vokalizacija samoglasnika „E“ (EEEEEEE), izduţiti zvuk i intonirati po noti „RE“, muziĉke lestvice.
c) Pevanje „R“ vrši se po noti „SI“, imitirajući tanak glas deteta; nešto sliĉno tankom zvuku vetrenjaĉe ili motora, krajnje fin i suptilan (RRRRRRR).
d) Uĉinite da zvuĉi „S“ vrlo delikatno, kao slatki i tihi zviţduk (SSSSSSS).
Napomena: kod taĉke „a“ je realan i efektivan zviţduk. Kod tačke „d“, „S“ je samo slično zvižduku…

ASANA
Gnostički student će leći u položaj mrtvaca: decubitus
dorsal (na leđima). Noge su odvojene u obliku lepeze i pete se
dodiruju. Ruke su duž tela; sav fizički vehikl treba da bude
relaksiran (opušten). Zadremavši u dubokoj meditaciji,
devotan (posvećeni student) će pevati više puta magiĉne zvuke.

ELEMENTALI
Ove su mantre u intimnoj vezi sa Departmanom
Elementala Ptica i nema sumnje da će ove pomagati devotanu,
stvarno će mu pomoći u radu za Dupliranje.
Svaka je ptica Fiziĉko telo nekog Elementala i oni uvek
pomaţu neofitu (novajliji), a uslov je pravilno ponašanje.
Ako aspirant ţarko ţeli asistenciju Departmana
Elementala Ptica, treba da nauĉi da voli ptice. Oni koji
naprave zloĉin da zatvore ova nebeska stvorenja u gnusne
kaveze, nikada neće dobiti ovu pomoć.
Hranite ptice nebeske, postanite njihov oslobodilac,
otvorite vrata njihovih zatvora i one će vas pomagati.
Kada sam prvi put eksperimentisao regalni kljuĉ, posle
intoniranja mantri, osećao sam se kao para i lagan kao da je
nešto ušlo unutar Eidolona.
Nesumnjvo, nisam ĉekao da me dignu iz kreveta; sam sam
napustio krevet; podigao sam se dobrovoljno i išao sam vrlo
lagano, izašao sam iz kuće; Bezazleni Elementali mojih
prijatelja ptica, uvuĉeni u moje Astralno telo, pomagali su mi
kod Dupliranja.

ZAKLJUČAK
Izlozio sam znaĉi, u ovom poglavlju, oba fundamentalna
aspekta Regalnog kljuĉa.
Kompletni i apsolutni razvoj ova dva dela Velikog Kljuĉa
omogućiće nam da se dupliramo po volji, na svestan i
pozitivan naĉin. Oni koji istinski teţe da postanu eksperimentatori velikih realnosti u Višim Svetovima, treba da razviju u njima samima ta dva aspekta Velikog Kljuĉa.

DRUGI KLJUČEVI ZA IZLAŽENJE U ASTRAL
„Treba da se ostavimo teorija, uĎimo u srž problema,
preĎimo na dela, na praksu…
Mnogobrojna braća gube vreme sa teorijama, teoretisati i
ništa drugo nego samo teoretisati. Postoje velike biblioteke,
ogromne a radi čega? Postoje milioni tomova, pa ipak jadni
studenti nemaju kapacitete, ne znaju da „Putuju u Astral“,
nikad nisu pričali sa nekim Majstorom, nikada nisu mogli da
razgovaraju licem u lice sa nekim Elohimom. Vrlo je tužno
stanje u kom se nalaze: glava puna teorija i zbrka, i to je sve.
Znači, potrebno je da budemo praktični, voljena moja
braćo. Teorije? Ne, ovo j e nekorisno gubljenje vremena!
Važno je da budete praktični, da imate mnogo poverenja, da
nastavite sa ovim vežbama koje sam dao.“
Samael Aun Weor Konf. „Praktični osećaj Univerzalnog
Gnosticizma“
Nauĉićemo ljubaznog ĉitaoca drugim formama kako bi
svesno ušao u Astralni svet.
Radi ovog pokazaćemo odreĊene „Mantre“ koje nam
omogućavaju razvoj pojedinih fakulteta da bi se po volji i
pozitivno duplirali u Astralu. „Mantra“ znaĉi „snažna reč“ .
Treba da znate da zvuk proizvodi vidljive i opipljive
efekte za ceo svet. Pucanj topa, na primer, moţe razbiti
prozore cele grupe kuća. Slatka reĉ smiruje bes; ironiĉna reĉ
proizvodi puno osećanja u onome koji sluša. Dakle, zvuk j e
„causa causorum“ cele kreacije. Bio j e u pravu Jovan: „U
početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona
beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa
nije postalo što je postalo…
Korisno je znati da su mantre snaţne reĉi. Vibracije ovih reĉi, ovih slova, ovih višestrukih kombinacija zvukova mogu probuditi latentne moći ljudskog bića.
MANTRA „FARAON“
Poĉnimo sa upoznavanjem mantre za Astralno dupliranje, mantre FARAON.
Lezite na leĊa, dignite kolena i oslonite se tabanima na krevet.
Ponavljajte mantru FARAON ovako:
FAAAAAAAARRRRRRRAAAAAAAOOOOOOONNNNNNN…
Ponavljajte ovu mantru vrlo mnogo puta. Moţete je vokalizovati (pevati) glasno i moţete takoĊe da to uradite mentalno. Uspavajte se izgovarajući ovu mantru, drţeći podignuta kolena. Za vreme dok vas zahvata san treba da, imaginacijom, vrlo jasno vidite piramide iz Egipta.
Ovo nije teško. Ubedite sami sebe da nije teško. Postavite svu mentalnu paţnju i zaspite. Rezultat će biti sjajan: izaći ćete u Astral i probudićete se onostrano, u unutrašnjim svetovima; napustićete vaše fiziĉko telo po volji i ući ćete u ĉetvrtu dimenziju sa potpuno budnom Svešću.
Ali da nastavimo sa drugim procedurama, sa ciljem da student moţe birati šta mu više odgovara. Nemojte ĉiniti kao lovac koji juri više zeĉeva i ne uhvati ni jednog. Vi treba da izaberete jedan metod koji vam se najviše sviĊa, ali stavite ga u praksu, ovo je znaĉajno.
ZVUK „ANAHAT“
U ljudskom mozgu, unutar ćelija, neprekidno zvuĉi „suptilan glas“ koji je neharmoniĉan i tanak. To je cvrĉkova pesma, šištanje zmije, zvuk anahat, Brahmin glas.
On sadrţi deset tonaliteta koje teurg treba da nauĉi da
sluša. Pamet studenta treba da bude apsorbovana od ovog
zvuka, kao pĉela nektarom cveća.
Onaj ko ţeli da ĉuje zvuk Anahat treba da vakuumira
pamet, da ima mirnu pamet, a ne smirenu; ponavljamo, mirnu.
Onaj ko pokušava i sebi predlaţe da ĉuje ovaj mistiĉan zvuk,
neka odrţava spokojnu pamet; ponavljamo, u tišini.
Treba vršiti razliku izmeĊu pameti koja je mirna, jer je ova
razumela da j e nekorisno da misli; i pameti koja j e veštaĉki
smirena. Treba razlikovati pamet koja se nalazi u prirodnoj
tišini, spontanoj od pameti koja je grubo prisiljena da ćuti.
Onda kada j e pamet spokojna, u dubokoj tišini, student
moţe da ĉuje, neizbeţno, cvrĉkov zvuk: suptilan, tanak,
prodoran. Ĉak i više, ako Duša dopušta da bude upijena od
ovog mistiĉkog zvuka, otvoriće se za studenta Vrata Misterije.
Tada, u tim momentima neka se diţe iz kreveta, na
instinktivan naĉin i neka izaĊe iz svoje sobe kako bi se
usmerio prema Hramovima Bele Loţe ili prema bilo kom
mestu u Univerzumu.
MANTRA „LA-RA“
Treba da znamo da najveća snaga koja u svetu postoji,
najbolji kljuĉ koji se poznaje za „izlazak u Astral“, zavisi od
SEKSUALNIH SILA. Moţda vam se ĉini ĉudnim što ovo
tvrdim. Budite paţljivi: stvaralaĉke energije (famozni „libido“,
o kom govori Sigmund Frojd (Freud)), tj. SEKSUALNA
SILA, onda kada se nalazi u procesu LIBIDO-GENETSKE
transmutacije proizvodi neki zvuk, zvuk Anahat, ovaj
misteriozan zvuk sliĉan je onom cvrĉkovom o kom smo već
govorili.
Treba da nauĉimo da iskoristimo ovaj kljuĉ radi izlaska u
Astral. Pokazaću vam kako. Treba da zaspite vokalizirajući
mentalno slogove LA-RA, ovako:
LAAAAAAAAA-RRRRRRRRAAAAAAAAAA…
Ali ova praktika treba da bude obavljena sa upornošću i sa
perseveracijom.
Vokalizirajte mentalno dok se uspavljujete. Ova dva sloga
imaju moć da ĉine da intenzivno vibriraju seksualni organi.
Prema tome, logiĉkom dedukcijom, znamo da kada se energije
naĊu na višoj i jaĉoj vibraciji, stvara se ono slovo koje je baš
zvuk FOHAT-a, VATRE: slovo „S“. Ovo slovo vibrira ovako:
SSSSSSSSS… Moţe se osetiti kako vibrira u mozgu, kao kad
bi bil o cvrĉkova pesma, ili neki zvuk sliĉan zvuku kojeg
stvaraju koĉnice sa „komprimiranim vazduhom“.
Kad ĉujete ovaj magiĉan zvuk, Anahat, nemojte se plašiti.
Pojaĉajte ga. Moţete mu dati veću rezonanciju putem volje i
kada ovaj zvuk već intenzivno vibrira, kada već ima veliku
rezonanciju, iskoristite to: diţite se iz postelje; nemojte misliti
„da ako se podignem sa telom“, ili „da se podignem bez tela“
ili „ako se j a dignem, gde ostaje telo“… Normalno, studenti
doţivljavaju sva ova oklevanja, sve ove nesigurnosti, ne
razumem…
Diţite se! Ponavljam, diţite se! Gore. Priroda će se
pobrinuti za odvajanje Astralnog tela od fiziĉkog tela. Sve što
treba vi da uradite j e da se podignete. Naravno, nije reĉ o
mentalnom dizanju; ono što vidimo treba da sprovedemo u
dela. Ono što treba da uradite je da se podignete i pre nego što
izaĊete iz vaše sobe, napravite jedan skok sa namerom da
lebdite u atmosferi. Ako lebdite, to je zato što ste u Astralnom
svetu. Da li ste razumeli? Ako ne lebdite, vratite se nazad u
krevet i ponovite eksperiment.
Ponavljam: nemojte stati, ako danas ne moţete, sutra ćete
moći…
Mnogi uĉenici uspevaju odmah, a drugima su potrebni
meseci i ĉak i godine da stignu nauĉiti. U svakom sluĉaju
upornost pobeĊuje. U toku slušanja ovog zvuka, diţite se iz vašeg kreveta i izaĊite iz sobe; ali pre nego što izaĊete, napravite skok, sa namerom da letite i ako letite to je zato što ste u Astralu. Ovo je sjajan kljuĉ; ovo je vrlo vaţan kljuĉ i neophodan.


MANTRA „EGIPTO“
Okultni naziv našeg Astralnog tela je ZAPHNATH PAANEAH.
Naziv Astralnog tela je sastavljen iz dva imena. Prvo je Zaphnath. Ova mantra odgovara našem inferiornom Astralnom. Druga reĉ je Paaneah, to je Sin, naš Kosmiĉki Hristos, koji nam povezuje fiziĉki personalitet sa supremnom imanencijom Solarnog Oca.
Naši uĉenici treba da dobiju moć za izlazak u Astral. Ova se moć postiţe jednosatnim dnevnim vokaliziranjem mantre EGIPTO.
Samoglasnik „E“ ĉini da vibrira ţlezda tiroida (štitna) i daje ĉoveku moć okultnog sluha. „G“ budi ĉakru jetre i onda kad ova ĉakra stiţe do potpunog razvitka, ĉovek moţe ući ili izaći iz svog tela kad god zaţeli. Samoglasnik „I“ kombinovan sa slovom „P“ razvija u ĉoveku ultravid i moć da izaĊe u Astralno telo kroz Brahmin prozor, koji je pinealna ţlezda. Slovo „T“ utiĉe na samoglasnik „O“, intimno povezan sa ĉakrom srca, i tako, ĉovek moţe primiti moći da se odvoji iz ovog pleksusa i da izaĊe u Astralno telo.
Pravilna vokalizacija ove mantre je sledeća:
EEEEEEEHHHHHHHIIIIIIIPPPPPPPTOOOOOOO…
Oni koji nisu jos mogli izaći u Astralno telo sa našim kluĉevima, jeste zbog toga što nemaju ove moći i onda treba da ih razviju, u prvom redu vokalizirajući dnevno u toku jednog sata mantru EGIPTO. Ova mantra razvija sve ĉakre koje su u vezi sa dupliranjem Astralnog tela, i tako uĉenik zaraĊuje moć da uĊe i izaĊe iz fiziĉkog tela po volji.
UVIĐAJNOST, RAZBORITOST
Drugi kljuĉ koji je takoĊe davao vrlo dobre rezultate za
„izlaz u Astral“, jeste PRONICLjIVOST. U toku dana, kada
idete ulicom, na primer, odjednom se sretnete sa prijateljem
koga niste videli mnogo godina. U ovom sluĉaju ćete pokušati
da se razaberete i sami sebe upitati: „Da li sam u Astralu? Da
li sam van svog tela?“ Onda napravite mali skok sa namerom
da lebdite. Jasno je da ako lebdite, to je zato što ste u Astralu.
Šta bi se desilo ako bi išli ulicom i sreli bi se sa nekim
prijateljem koji je umro pre 20 ili 30 godina? Najlogiĉnije bi
bilo da vi sami pokušate da budete svesni zapitavši se: Da li
sam u Astralu? Zatim napravite mali skok i ako lebdite, u
Astralu ste. Ako hodate ulicom, na primer i najednom sretnete
mnoštvo ljudi, ništa vas ne košta da malo razmislite, samo
nekoliko momenta. Pitajte sami sebe: „Da li sam u Astralu?“
Odmah, pokušajte ovo: napravite mali skok sa namerom da
lebdite. Ako lebdite, to je zato što ste u Astralu.
Ako, na primer, vidite u izlogu neke radnje ĉudan
predmet, postavite pitanje: „Da li sam u Astralu?“
Više puta studenti su postavili ovo pitanje i napravili su
mali skok, rezultat je bio taj, da su se probudili u Astralu, koji
je, tako kako znamo, isti sa Svetom snova, bili su stvarno
tamo, ali su išli nesveni, verujući da su u mesu i kostima.
Prema tome, potrebno je da znamo da UVIĐAVAMO
(DISCERNIRAMO, RAZABIREMO, razlikujemo,
raspoznajemo). Za vreme normalnog sna, svako ţivi u Unutrašnjim
svetovima sa uspavanom Svešću. Ovde vidimo stolare i
njihove stolarnice, prodavce i njihove radnje, šofere vozeći
svoje automobile ili kola, itd., i svi su potpuno ubeĊeni da su u
mesu i kostima. Ako neko zapita nekog prijatelja o ovome: „U kom si
svetu? Gde misliš da se nalaziš, prijatelju moj?“… Uvek će
odgovoriti da je u „mesu i kostima“ i ako mu neko kaţe da je
u Astralu, nikada neće verovati, uvek će se smejati. Ako bi ovi
ljudi probudili Svest u Unutrašnjim svetovima, ulazili bi u
hramove, i radikalno bi se promenili. Ali, kako ovim osobama
ni kroz glavu ne prolazi da naprave ovu veţbu koju dajemo,
stalno ţive sa uspavanom Svešću.
Ako radite ovu praksu, i u toku celog dana (u svakom
minutu, u svakom sekundu u prisustvu neke osobe koju duţe
vreme niste videli, u prisustvu nekog ĉudnog predmeta, u
prisustvu gomile, itd., itd., itd.) postavite pitanje, jasno je da se
ovo vrlo dobro upisuje u podsvest, pa kao rezultat i noću
postavljamo isto pitanje u Astralnom svetu, budeći tako Svest.
Ono što neko radi danju, ponavlja noću, za vreme sna.
Ako se navikne da radi ovu veţbu tokom dana, jasno je da će i
noću i st o raditi. Radeći u toku sna, Svest se budi i onda se
mogu posetiti Hramovi Bele Loţe, mogu se dozivati AnĊeli,
it d.Ako ste u Astralu i ţelite da invocirate nekog AnĊela (na
primer AnĊela Anaela, AnĊela Ljubavi), moţete ga dozivati sa
ANTIA DAUNA SASTAZA ovako:
„AAANNTIIIIIIAAA DAAAUUUNAAA
SAAASTAAAZAAA…
DoĊite ovde! DoĊite ovde! DoĊite ovde! U ime Hrista!
U i me Hrista! U ime Hrista!“
I moţete biti sigurni da će AnĊeo Anael doći na naš poziv.
Anael je vrlo mudar. Sa njim moţete razgovarati o onome što
ţelite, sa njim moţete nauĉiti mnogo stvari. Poznaje medicinu,
zna da leĉi, u vezi je sa svim onim problemima o ljubavi, itd.
Na primer, ako ţelite da invocirate bilo kog planetarnog
AnĊela, upotrebite uvek isti onaj kljuĉ i bićete saslušani. Ali
pre svega treba da nauĉite da izaĊete u Astral. U Astralu
moţete ići u Šambalu (SHAMBALLA) i da liĉno priĉate sa
Boţanskim Majstorom Isusom Hristom. On ţivi u Šambali sa
istim telom sa kojim je vaskrsao iz mrtvih.
Ne shvatamo kako još postoje ljudi koji se usuĊuju da
kaţu da se Isus Hristos inkarnirao u Petra, ili u Jovana, ili u
Diega, ili u ne znam koga… Ljudi toliko mnogo greše! Ĉak i
sad, u našim danima, neće da veruju Isusovim reĉima, neće da
veruju tome što je napisano u JevanĊeljima. Isus je vaskrsao,
ima fiziĉko telo i ĉuva ga ţivog u ŠAMBALI. ŠAMBALA je
oblast u Tibetu, jedna oblast koja je u ĐINAS STANJU, tajna
oblast. Prema tome, treba da nauĉimo da vokalizujemo mantre
koje sluţe radi izlaska u Astral; treba da poznajemo prakse.
Moţemo takoĊe da dozivamo Neizreciva Bića da nas uĉe
da izlazimo u Astral. Moţete invocirati, na primer,
Harpokratesa (HARPOCRATES) i budite sigurni da će vas
uĉiti da izlazite u Astral.

ĐINAS (Džinas, Jinas) STANJA
U prvom redu student uĉi da izađe u Astral; i kasnije uĉi
da unese fiziĉko telo u Ĉetvrtu dimenziju. Ovo je malo
grublje, zar ne? Ova stvar, da staviš telo od mesa i kostiju u
Ĉetvrtu dimenziju, prividno je vrlo teško; ipak je moguće.
Onaj ko želi da uđe sa telom od mesa i kostiju u
Unutrašnje svetove, odnosno, onaj ko želi da nauĉi da postavi
fiziĉko telo u DŽINAS STANJE, treba da poznaje ključeve.
Harpokrates, na primer, uĉi nas kako da izaĊemo sa telom od
mesa i kostiju; Harpokrates nas uĉi da se prenesemo sa jednog
mesta na drugo za nekoliko trenutaka. Harpokrates nas uĉi kako
da unesemo telo u Superiorne svetove.
Onaj ko nauĉi da putuje sa telom od mesa i kostiju u
Unutrašnje svetove, ustvari moţe da ĉini ĉuda. Isus je ĉinio
takva ĉuda, Isus je hodao po vodama, jer je imao fiziĉko telo
udubljeno u Unutrašnje svetove. Setite se one noći kada je Isus
hodao po vodama Mora Galileje. Ovo je bilo zanimljivo; On je
išao fiziĉkim telom u DŽINAS STANJE; Petar je izašao da ga
doĉeka. Nažalost, Petar j e posumnjao. Da nije Petar
posumnjao, nikako se ne bi potopio. Jadni Petar potapao se; i
Isus mu je morao pomagati, govoreći mu: „Maloverniče, zašto
si posumnjao?“
Kljuĉ za postavljanje fiziĉkog tela u DŽINAS STANJE je
da se ima vere. Onaj ko nema vere, ne uspeva. U stvari, vera je
SOLARNA SILA.
Ako hoćete da postavite fiziĉko telo u unutrašnje svetove,
moţete uĉiniti sledeće: lezite na levu stranu, stavite levu ruku
na jastuk; potom poloţite glavu na šaku leve ruke. Dozivajte
Harpokratesa ovako:
„HAR-PO-CRA-TIS, HAR-PO-CRA-TIS, HAR-POCRA-TIS; u ime Hrista, u ime Hrista, u ime Hrista
dozivamo te. U ime Apsoluta, u ime Apsoluta, u ime
Apsoluta, dozivamo te HAR-PO-CRA-TIS, pomozi mi da
stavim telo u ĐINAS STANJE!“…
Potom zadremajte, koncentrišite se na Harpokratesa. Kada
malo osetite san, kada poĉinju prvi simptomi sna, moţete se
dići iz kreveta sa punom verom.
Dižite se kako se diže meseĉar, ali dižite se! Da li
ste razumeli? Diţite se, ĉuvajući to malo sna koliko ga imate.
Kada ste se podigli, napravite nekoliko koraka u sobi.
Zatim pre nego što izađete na ulicu, dobro je da probate u
vašoj sobi, da bi znali da li se već nalazite u ĐINAS STANJU,
jer inaĉe, šta ćete raditi na ulici?
Napravite skok i ako lebdite, to je zato što je telo ušlo u Unutrašnje svetove. Onda moţete mirno izaći na ulicu i
moţete se uputiti prema Hramovima koji su u ĐINAS STANJU
Podsetite se da u Ĉapultepeku (Chapultepec) postoji divan Hram. Hram Čapultepek je izvanredan: to je Gnostiĉki-Ružokrsni Hram. Rukovodilac ovog Hrama je Majstor RASMUSSEN. Možete pokušati da ga posetite. Ne zna se da li će vas pustiti da uđete; sve zavisi od vas. Ako imate veoma pravilan ţivot, ako ste dobro pripremljeni, ako ste osobe pune vrlina, moći ćete ući. Ako ne, ko zna! U svakom sluĉaju pokušajte da vidite… Ako vas ne puste da uĊete u Čapultepek, možete dopusiti sebi da putujete u Evropu, kroz Aziju, kroz Afriku ili gde želite. Sa telom u ĐINAS STANJU možete se transportovati u najdalja mesta na Zemlji.
Doktor Krum Heler (Krumm Heller) govori da je potrebno da zaspimo invocirajući Harpokratesa, ali treba da imaginacijom vidimo jedno plavo jaje, vrlo svetlo jaje, plavo kao nebo, i sebe da vidimo u tom jajetu. Ovu stvar nas uĉi Doktor Krum Heler. A najpraktiĉniji naĉin da se to uradi je da uzmemo pravo kokošije jaje; zatim, razbićemo vrh jajeta, napravivši malu rupu na koniĉnoj strani, na oštrijem delu. Pre ove operacije, potrebno je da stavimo jaje malo u toplu vodu. Potom mu izvadimo belance i žumance tako da ostane samo ljuska. Kada imamo ovu ljusku, ofarbamo je plavom bojom i stavimo je pored kreveta. Važno je da stalno imamo figuru jajeta, ĉija je ljuska u vezi sa Harpokratesovim moćima. Podsetimo se da je Harpokrates u taĉnoj relaciji sa jajetom. Kaţe se da je stara Zemlja imala oblik jajeta, bila je oviformna (jajasta). U Egiptu se takođe koristilo jaje, stavljalo se na glave mumija. Setimo se na BRAHMINO „ZLATNO JAJE“. U jajetu su sadržane moći kreacije. Harpokrates zna da rukuje ovim silama sadržanim u jajetu. Dakle, ako se u jajetu nalaze sile kreacije logiĉno je da ovo ima izvanredne moći. Harpokrates zna da rukuje ovim moćima, ovim izvanrednim silama. Ako opazamo, sva je kreacija izašla iz jajeta. Sam ĉovek je stvoren iz jajeta. Da, maternji ovul je pravo jaje i jaje je oplođeno spermatozoidom (ovo znaju biolozi). Opazajte biljke: seme je pravo jaje i iz ovog semena izlazi biljka. Mora su iz jajeta izašla, sve što postoji, iz jajeta je izašlo. Jaje simbolizuje fiziĉku materiju i ako Harpokrates ima moći nad jajetom, ima ih i nad fiziĉkom materijom. I ako Harpokrates ima moći nad fiziĉkom materijom, moze da nam stavi telo u ĐINAS STANJE, moze da nam unese telo u Ĉetvrtu dimenziju. Ovo je perfektno logiĉno. Ne govorimo o neĉem apsurdnom. Jasno je, za ĉoveka od nauke ovo je apsurdno, ali koliko je za nas znaĉajan materijalistiĉki nauĉnik. Ono što nas zanima, jeste da idemo prema originaciji, da predjemo na dela. Materijalistiĉkom nauĉniku dajemo u prvom redu napisano uĉenje; i doći će dan kada će praktikovati, uveriće se samim sobom…


TEKST IZ OSMOG (8) PREDAVANJA, IZ „A“ FAZE –  „TRANSCEDENTALNOST SNOVA“ – Samael Aun Weor

„Slike iz supra-osetljivih svetova
u potpunosti su simbolične.
Čak i snovi koji su prividno apsurdni,
ako su mudro tumačeni,
dokazuju se kao velika otkrovenja.“
Samael Aun Weor
Učenja koja sadrži ova brošura u potpunosti su izvodi iz izgovorenih
i napisanih dela dr Samaela Aun Weora, savremenog
antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije
najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti.

DEFINITIVAN ODGOVOR U VEZI SA SNOVIMA
„Svako od nas je matematička tačka u prostoru koja služi kao vehikl određenoj sumi vrednosti, dobre ili loše. Smrt je oduzimanje frakcija; kada se matematička operacija završi, vrednosti su jedina stvar koja ostaje (bele ili crne).
U skladu sa Zakonom večitog povratka, očigledno je da se vrednosti vraćaju, inkorporiraju se.
Ako neki čovek počne da se svesnije bavi malim ciklusom rekurentnih (ponavljačkih) događaja iz svog ličnog života, moći će tada da proveri samim sobom, direktno mističko iskustvo, da se u svakodnevnom snu uvek ponavlja ista matematička operacija smrti.
U odsustvu fizičkog tela, za vreme normalnog sna, „Vrednosti“, udubljene u „Astralnu svetlost“, privlače se i odbijaju u skladu sa zakonima univerzalnog privlačenja i odbijanja.
Povratak u stanje jave upliće, „de facto, čak i de jure“ (činjenički i zakonito), „Povratak Vrednosti“ unutar fizičkog tela.“
Samael Aun Weor, Tajna Doktrina iz Anahuaka (Anahuac)
Polazeći od činjenice da snovi predstavljaju jednu funkciju inherentnu ljudskoj prirodi, od koje, želi ili ne, čovek se ne može odvojiti; lako je razumeti da postoji puno takvih koji su se upitali, bar jednom u svom životu, šta su, odakle se pojavljuju i kakvo značenje mogu imati snovi. Ako ovome dodamo objašnjenje koje daje današnja nauka ovoj interesantnoj pojavi, nemojmo se čuditi da ipak, usred XX veka, misterija snova nastavlja da muti svest ljudskom rodu.
Ako veruješ, dragi čitaoče, da će ti neki rečnik dati odgovore na ove enigme, dovoljno je da konsultuješ jedan da bi se razočarao. Ili, reći da je san samo fantazijsko predstavljanje raznih događaja, samo je jedno jadno objašnjenje koje za sobom ostavlja zabijen kolac sumnji. Zigmund Frojd (Sigmund Freud), znameniti austrijski lekar, kreator psihoanalize, koji je proučavao oniričku pojavu, koristeći je kao terapeutski instrument, već tada je govorio da svaki san pripada nekoj želji koja je skoro uvek zatvorena u naborima čovečije podsvesti. Da vidimo šta autor kaže u svojoj knjizi „Tumačenje snova“: „Raspravljajući o vezama sna sa dnevnim budnim životom i, uzimajući u obzir onirički materijal, vidimo da i stari su istraživači, a i najmoderniji bili mišljenja da čovek sanja o onome što ga zaokuplja u toku dana, i što ga interesuje u njegovom životu u stanju jave. Ovaj interes kroz koji prolazi od stanja jave ka stanju odmora, postojeći stimulusi baš u ovome, bili bi dovoljni da objasne poreklo svih oniričkih slika.“ Pored ovog, Frojd je čak stigao da tvrdi da ovi interesi ili podsvesne želje, u mnogim slučajevima, prerušava se u konfuzne slike i čudne vizije da bi stvarno prikrile ugušene seksualne instinkte iz detinjstva. Ovi su zaključci kontradiktorni, naravno, sa mnogo svedočanstava koje istorija sadržava i koja demonstriraju da ovaj tajanstveni svet, pored činjenice da je proizvod manifestacije okultnih želja koje postoje u našoj „pshyche“, jesu ili nisu seksualnog karaktera i mehaničkog ponavljanja događaja iz našeg „svakidašnjeg budnog života“, jesu ili inače mogu biti plod neke više inteligencije, božanske, koja postoji u svemu što je stvoreno. Ova božanska inteligencija ili inteligentni principi koji postoje kako u velikoj beskonačnosti, tako i u maloj, jeste ono što često pominje znameniti Platon, pokušavajući da definiše oniričnu enigmu, tj, da su snovi pre svega opomene poslate od strane bogova u pogledu budućnosti. Nije li čuo naš voljeni čitalac o snovima koji su se ispunili? Moguće je da ste baš jedna među osobama koja je posle jednog sna, nakon izvesnog vremena, videla da se ovaj ispunio. Mnogo je takvih koji, na jednostavan način, bivaju začuđeni senzacijom da su doživeli ranije neki događaj, u mnogim slučajevima, zato što su to ranije sanjali. Ipak, u najvećem delu društva postoji ova nejasna slika o snovima. Narodno verovanje po kojem pas sanja sebe sa lovačkim plenom u zubima, svinja sa žirom, guska sa zrnevljem, generalno, sva bića sa svojim svetom želja, nije ništa drugo, nego proširenje ove ograničene i uske vizije koju je Frojd imao o prostranom univerzumu snova. Ovo je bio motiv zbog kog se jedan od njegovih najboljih učenika, Karl Gustav Jung (Carl Gustav Yung), udaljio od svog majstora i približio se izvoru ezoteričkih antičkih predanja da se iz njega napaja. Jung, pored činjenice da je tvrdio da je pomoću snova moguće upoznati istiniti personalitet ljudskog bića, video je u snovima mogućnost da se dobijaju poruke u pogledu budućnosti. U svojoj knjizi „Sećanja, snovi, refleksije“, priča da je jednom usnio kako je hladan arktički vetar opustošio ravnice Evrope i prekrio ih je ledom; cela je površina ostala nenaseljena i bez vegetacije. Ovo se dogodilo u junu 1914, upravo dva meseca pre izbijanja Prvog svetskog rata.


Ali kakav je to izvanredan svet koji dozvoljava da percipiramo događaje baš iz naše sopstvene budućnosti?
Da bismo mogli dati koherentno objašnjenje za „zbog čega sve ove enigme“ pokušaćemo se poslužiti, nesumnjivo, učenjima velikog čoveka i naučnika koji je revolucionirao nauke XX stoleća: Alberta Ajnštajna. Ajnštajn, otac teorije relativnosti, demonstrirao je da svaki materijalni objekat, ako se postavi da njegova atomska struktura vibrira brzinom ravnom brzini svetlosti (300.000 km/s), napušta fizički plan da bi upao u energetski, tj. da postoji most između ova dva sveta (materija i energija), jednostavno, određen brzinom ili unutrašnjom vibracijom tela. Kako bi ovo bilo što pristupačnije razumevanju ljudskog bića, reći ćemo ovako: iznad i ispod ovog fizičkog i materijalnog regiona u kom živimo, postoje drugi regioni ili manifestujući svetovi koji, iako nisu fizički, isto su toliko realni kao i ovaj. Jedan od ovih svetova je baš taj u koji idemo svake noći dok spavamo u našem krevetu. Naš animički (od anima-duh, duša) materijal, odnosno naša svest koja je zatvorena u onom ansamblu nepoželjnih elemenata konstituisanim od Ego-a, Samog Ja, oslobađa se iz tela u tim momentima i, oslobođena od formi, živi u oblastima koje su paralelne sa fizičkom i trodimenzionalnom u kojoj mi dejstvujemo u toku dana. Ono što mi ovde tvrdimo, mnogi istraživači hermetičkih nauka iz orijenta već odavno su to vrlo dobro poznavali. Da li ste vi znali da pored ovog tela od mesa i kostiju imamo i energetsko telo (nazvano animički materijal) i da je ovo telo zarobljenik u toku dana u fizičkom organizmu, gde naravno, savršeno znate; onda kada ovo zadnje spava, ova energija počinje da se volatizuje (isparava), da se odvaja od svojih veza sa fizičkim trodimenzionalnim telom da bi ušla u druge dimenzije, paralelne sa ovom? Tužno je i za žaljenje što se ovo odvajanje vrši nesvesno, čovek ne shvata mehanizme koji se odvijaju u procesu kroz kojeg prolazimo u svetu snova, takođe poznatom, iz ovih studija, kao astralni svet; neka zna naš čitalac, ova je oblast ista sa onom gde putuju preminuli posle smrti. Zato, možda će mnogi sada razumeti razlog zbog kog smo ponekad u snu videli osobe koje su već mrtve i čak smo sa njima pričali, kao kad bi bile žive, sa zapanjujućom prirodnošću. Ovaj Astral je „Četvrta dimenzija“ moderne nauke (vidi lekciju sa istim naslovom), gde vreme prestaje da se ponaša po kriterijumima koje sada imamo; prošlost i budućnost zbratime se u večitoj sadašnjosti, a juče i sutra se mogu ostvariti baš danas… Ovo je razlog zbog kog je znameniti Platon tvrdio da se u snovima mogu videti scene sopstvene budućnosti… Snovi, stvarno, mogu stići da budu, u zavisnosti od našeg načina razmišljanja, osećaja i delovanja, izvanredan mehanizam koji nas može približiti finalnom rešenju ove tajne koja obavija naš život. Obzirom na ono što smo rekli, treba da započnemo da pregledamo naš stari oblik razmišljanja u vezi sa ovom značajnom temom. Ako stvarno želimo da menjamo okolnosti našeg života, nemoguće je nastaviti sa zastarelim i pogrešnim načinom razmišljanja. Gnoza je novo vino i novom vinu potrebna su nova burad…

ISTORIJSKA VAŽNOST SNOVA
„U unutrašnjim svetovima mnogo se govori sa kabalističkim terminima. Treba da znamo da iznalazimo ukupan zbir kabalističkih brojeva. Ako upitamo nekog Majstora „Koliko ću godina živeti?“, Majstor će odgovoriti brojevima, ciframa. Svrha izučavanja Kabale jeste da se osposobimo za unutrašnje svetove. Na primer, neki inicijat će tražiti, u određenoj prilici, Ultravid (Vidovitost) i unutar će mu se odgovoriti sa „8“ dana. Onaj ko ne poznaje, vratiće se u fizičko telo i verovaće da će za 8 dana postati vidovnjak. U stvarnosti 8 je Jovov broj, koji nam pokazuje da imamo strpljenja. Onaj ko ne zna, biće konfuzan u unutrašnjim svetovima. Kabala je fundamentalna za razumevanje jezika ovog sveta. Jasno je da izučavanje Kabale treba da bude propraćeno našim radom sa svojim Ja. Treba da budemo svesni sa ovim studijama zato što, ako ove ostaju samo u intelektu, kada osoba umre, ove se studije gube. Ali ako postajemo svesni ovih studija, one će se manifestovati već u detinjstvu.“ – Samael Aun Weor, Tarot i Kabala

Nije čudno što, pored svega što sam vam rekao, kada prelistamo stranice istorije, nailazimo u različitim načinima manifestacije ljudske kulture vrlo dubok koncept u vezi sa snovima, vrlo kompletan, i zbog ovoga, vrlo transcendentalan. Istina je da mnogi ljudi ne poznaju osnovne principe ovog problema. Navešćemo razne poznate osobe, sa jedinim ciljem da ilustrujemo i da pružimo verno svedočanstvo našim tvrdnjama. Počnimo sa Budom (Buddha). Tradicija tvrdi da se ovaj svetac rodio kada je njegova voljena majka, Kraljica Maja (Maya), usnila belog slona koji se spuštao sa Nebesa. Buda je sam, kada je bio mlad, takođe otkrio svoju vokaciju posredstvom snova. Biblija daje brojna onirička poglavlja. Među njima, Josifov lik, ponizni čovek koga će sudbina nagraditi na neobičan način, dajući mu moć da tumači snove. „A posle dve godine dana usni Faraon, a on stoji na jednoj reci. I gle, iz reke izađe sedam krava lepih i debelih, i stadoše pasti po obali. I gle, iza njih izađe iz reke sedam drugih krava, ružnih i mršavih, i stadoše pored onih krava na obali. I ove krave ružne i mršave pojedoše onih sedam krava lepih i debelih. U tom se probudi Faraon. Pa opet zaspavši usni drugi, a to sedam klasova, jedrih i lepih izraste iz jednog stabla; a iza njih isklija sedam klasova malih i šturih; pa ovi klasovi mali pojedoše onih sedam velikih i jedrih. U tom se probudi Faraon i vide da je san. I kad bi ujutru, on se zabrinu u duhu, i poslavši sazva sve gatare egipatske i sve mudrace, i pripovedi im šta je snio; ali niko ne može kazati Faraonu šta znači. Tada progovori starešina nad peharnicima Faraonu i reče: „Danas se opomenuh greha svog. Kad se Faraon rasrdi na sluge svoje i baci ih u tamnicu u kući zapovednika stražarskog mene i starešinu nad hlebarima, Usnismo jednu noć ja i on, svaki za sebe po značenju sna svog usnismo. A onde beše s nama momče Jevrejče, sluga zapovednika stražarskog, i mi mu pripovedismo sne, a on nam kaza šta čiji san znači. I zbi se kako nam kaza: mene povrati Faraon u službu, a onog obesi“. Tada Faraon posla po Josifa, i brže ga izvedoše iz tamnice, a on se obrija i preobuče se, te izađe pred Faraona. A Faraon reče Josifu: „Usnih san, pa mi niko ne ume da kaže šta znači; a za tebe čujem da umeš kazivati sne.“
A Josif odgovori Faraonu i reče: „To nije u mojoj vlasti, Bog će javiti dobro Faraonu.“ I reče Faraon Josifu: „Usnih, a ja stojim kraj reke na obali. I gle, iz reke izađe sedam krava debelih i lepih, te stadoše pasti po obali. I gle, iza njih izađe sedam drugih krava rđavih, i vrlo ružnih i mršavih, kakvih nisam video u celoj zemlji egipatskoj. I ove krave mršave i ružne pojedoše onih sedam debelih, I kad im biše u trbuhu, ne poznavaše se da su im u trbuhu, nego opet behu onako ružne kao pre. U tom se probudih.
Pa opet usnih, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih; a iza njih isklija sedam malih, tankih i šturih. I ovi tanki klasovi proždreše onih sedam lepih. I ovo pripovedah gatarima, ali mi ni jedan ne zna kazati šta znači.“ A Josif reče Faraonu: „Oba su sna Faraonova jednaka; Bog javlja Faraonu šta je naumio. Sedam lepih krava jesu sedam godina, i sedam lepih klasova jesu sedam godina; oba su sna jednaka. A sedam krava mršavih i ružnih, što izađose iza onih, jesu sedam godina; i sedam klasova sitnih i šturih biće sedam godina gladnih. To je što rekoh Faraonu: Bog kaže Faraonu šta je naumio. Evo doći će sedam godina vrlo rodnih svoj zemlji egipatskoj. A iza njih nastaće sedam gladnih godina, gde će se zaboraviti sve obilje u zemlji Egipat, jer će glad satrti zemlju. Te se neće znati to obilje u zemlji od gladi potonje, jer će biti vrlo velika. A što je dva puta uzastopce Faraon snio, to je zato što je zacelo Bog tako naumio, i na skoro će to učiniti Bog. Nego sada neka potraži Faraon čoveka mudrog i razumnog, pa neka ga postavi nad zemljom egipatskom. I neka gleda Faraon da postavi starešine po zemlji, i pokupi petinu po zemlji egipatskoj za sedam rodnih godina; neka skupljaju od svakog žita za rodnih godina koje idu, i neka snesu pod ruku Faraonovu svakog žita u sve gradove, i neka čuvaju. Da se nađe hrane zemlji za sedam godina gladnih, kad nastanu, da ne propadne zemlja od gladi.“
I ovo se učini dobro Faraonu i svim slugama njegovim. I reče Faraon slugama svojim: „Možemo li naći čoveka kakav je ovaj, u kome bi duh bio Božji?“ Pa reče Faraon Josifu: „Kad je tebi javio Bog sve ovo, nema nikoga tako mudrog i razumnog kao što si ti. Ti ćeš biti nad domom mojim, i sav će ti narod moj usta ljubiti; samo ću ovim prestolom biti veći od tebe.“ I još reče Faraon Josifu: „Evo, postavljam te nad svom zemljom egipatskom. I skide Faraon prsten s ruke svoje i metnu ga Josifu na ruku, i obuče ga u haljine od tankog platna, i obesi mu zlatnu vezicu o vrat, i posadi ga na kola koja behu druga za njegovim, i zapovedi da pred njim viču: Klanjajte se!“…“ (Gen.41) Nastavljajući ovu mističko-naučnu temu, imenovaćemo ovde, takođe, Danila. Ovaj vrlo značajan čovek spasao je jerarha od sigurne smrti, objasnivši svom jerarhu ne samo značenje sna, već mu je ispričao i ono što je sanjao. „A car progovori i reče Danilu, koji se zvaše Valtasar: „Možeš li mi kazati san koji sam snio i šta znači?“ Odgovori Danilo caru i reče: „Tajnu koju car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni vrači ni gatari. Nego ima Bog na nebu koji otkriva tajne i javlja caru Navuhodonosoru šta će biti do kraja. San tvoj i šta ti je videla glava na postelji tvojoj ovo je: Tebi, care, dođoše misli na postelji šta će biti posle, i Onaj koji objavljuje tajne pokazaće ti šta će biti. A meni se ova tajna nije objavila mudrošću koja bi u mene bila mimo sve žive, nego zato da se javi caru šta san znači i da doznaš misli srca svog. Ti, care, vide, a to lik velik; velik beše lik i svetlost mu silna, i stajaše prema tebi, i strašan beše na očima. Glava tom liku beše od čistog zlata, prsi i mišice od srebra, trbuh i bedra od bronze, noge mu od gvožđa, a stopala koje od gvožđa koje od zemlje. Ti gledaše dokle se odvali kamen bez ruku, i udari lik u stopala bronzana i zemljana, i satre ih. Tada se satre i gvožđe i zemlja i bronza i srebro i zlato, i posta kao pleva na gumnu u leto, te odnese vetar, i ne nađe mu se mesto; a kamen, koji udari lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju. To je san; a sada ćemo kazati caru šta znači. Ti si, care, car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade carstvo, silu i krepost i slavu, I gde god žive sinovi ljudski, zveri poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke, i postavio te gospodarem nad svim tim. Ti si ona glava zlatna. A nakon tebe nastaće drugo carstvo, manje od tvog; a potom treće carstvo, bronzano, koje će vladati po svoj zemlji. A četvrto će carstvo biti tvrdo kao gvožđe, jer gvožđe satire i troši sve, i kao gvožđe što sve lomi, tako će satrti i polomiti. A što si video stopala i prste koje od kala lončarskog koje od gvožđa, biće carstvo razdeljeno, ali će biti u njemu tvrđe od gvožđa, jer si video gvožđe pomešano s kalom lončarskim. I što prsti na nogama behu koje od gvožđa koje od kala, carstvo će biti nešto jako, a nešto trošno. A što si video gvožđe pomešano sa kalom lončarskim, to će se oni pomešati sa semenom čovečijim, ali neće prionuti jedan za drugog kao što se gvožđe ne može smešati s kalom. A u vreme tih careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se do veka neće rasuti, i to se carstvo neće ostaviti drugom narodu; ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati do veka. Kako si video gde se od gore odvali kamen bez ruku i satre gvožđe, bronzu, kao, srebro i zlato. Bog veliki javi caru šta će biti posle; san je istinit, i tumačenje mu verno“. Tada car Navuhodonosor pade na lice svoje, i pokloni se Danilu, i zapovedi da mu prinesu prinos i tad Car progovori Danilu i reče: „Doista, vaš je Bog nad bogovima i Gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne, kad si mogao otkriti ovu tajnu“. Tada car uzvisi Danila, i dade mu mnoge velike darove i učini ga gospodarem svoj zemlji vavilonskoj i poglavarem nad svim mudracima vavilonskim.“ (Danilo 2)

Treba da tvrdimo, takođe, da sve religije u svojim momentima slave nikada nisu zaboravile da Božanstvo kojega čovek nosi u svojoj unutrašnjosti, može mu veoma tačno orijentisati život. Ali niko neće danas biti iznenađen da je Talmud, sveta knjiga Jevreja, isti kao i hrišćanska Biblija, pun pasusa, oniričnih primedbi. Dovoljno je da svečano tvrdimo da neshvaćen (koje se nije razumeo) san je kao i neotvorena knjiga. Tako da kod starih naroda, kao što su Vavilonci, Asirci, kada je neki čovek trebalo da donese važnu odluku, konsultovao bi tumača snova. Za Egipćane, tumačenje snova bilo je vrlo božanska umetnost, religiozna i naučna. Budimo tačni, uvek ćemo naći u Britanskom muzeju neki poseban papirus o snovima, star 4000 godina. Treba se setiti plemenitih građana antičke Grčke. Poznato je da onda, kada je neka osoba patila od određene fizičke ili duhovne bolesti, bila je poslata u jedan od Inkubatornih hramova, kao što je famozan Epidavrov hram, pod Epidavrovim rukovodstvom, gde je držala post ili prinosila žrtve i slušala instrukcije sveštenika pre nego što bi zaspala, čekajući da joj se u snu prikaže rešenje. Artemidor iz Efesa, najčuveniji tumač snova iz epohe Marka Aureliusa, posvetio je svoj život studijama ove teme i knjiga snova grčkog mudraca Eskulapa, tako kako ih priznaju i adepti Boga materije i koriste ih pod ovim ili onim oblikom, hiljadama godina, čak i racionalisti, kojima nedostaje ideja da san može da ima neko značenje. Istorija nam priča, na primer, da su Grčki Bogovi koji su imali naklonosti da učestvuju u svakodnevnom životu smrtnika, slali poruke u snovima, koje su trebale biti otkrivene posredstvom analiza simbola sadržanim u ovim oniričnim porukama. Homer, veliki pesnik Antičke Grčke, u Ilijadi priča, kako je Zevs poslao poruku kralju Agamemnonu koja je bila pogrešno interpretirana od tumača snova, koji je video da u ovom snu, kralj prima otkrovenje da sledi da on bude osvajač Troje… Istoričar Herodot nam priča da, Kresus (Cresus), kralj Lidije, primio je poruku u svojim snovima, u kojoj se kaže da će njegov omiljeni sin, po imenu Atis, biti proboden kopljem. Herodot kaže da, Kresus, preokupiran budućnošću svoga sina koji je bio smatran kao jedan od najhrabrijih i najinteligentnijih ratnika iz svoje epohe, naredio je da se povuče iz vojničkog života i da živi pod apsolutnom restrikcijom. U blizini mladog princa nije bilo nikakvog oružija, niti kakvog oštrog predmeta. Atis, kako beše ratnik, osećao se frustriranim i bespomoćnim, jer je njegov život postao monoton i anoniman. Jednoga dana, umoren svojim zarobljeništvom u zlatnom kavezu palate svog voljenog oca, Kresus, traži ovome dozvolu da učestvuje u lovu. Istoričar priča da, zalaganje mladog Atisa je bilo toliko veliko, pa mu je kralj Lidije dozvolio, ali pod jednim uslovom: da ide u lov zajedno sa svojim vernim slugom, Adrastusom i pod štitom najiskusnijih vojnika regata. Ovi su vojnici bili verni Adrastusu. Herodot potvrđuje, kazavši da se dogodila fatalna nesreća; divlje svinje su iznenadno napale Atisa i Adrastusa. Vojnici su potezali koplja prema jednoj životinji koja ih je napala. Nažalost, koplje je pogodilo i smrtno ranilo mladog Atisa. Tako se ispunio san kralja Kresusa. Iako ove činjenice nisu bile prikazane u istoriji, ne treba da ih napustimo jer one sadrže mnogo događaja koji jasno ilustruju ono što tvrdimo. Kao što nam ne pripada da se kitimo tuđim perjem, ostavimo dr Samaela Aun Weora da nam ispriča priču direktno; ovaj čovek kome je svest dozvolila da se avanturiše u istoriju, u ovaj mračni prag, konfuzan i pun hipoteza za modernog čoveka. „Povratak pokvarenostima Rima i susret sa Brutom, zabeležen nožem božijom rukom, biti ponovo suočen sa ovim poreklom, da uživaš ovom otrovanom pohlepom, nije nikako prijatno, ali je neophodno da budu izvađena, iz ponora vekova, neka bolna sećanja.
Prožet užasom, bez ikakve sujete, u stanju „alertne novine“, ja energično čuvam živo sećanje moje rimske inkarnacije poznate pod imenom Julijus Cezar (Iulius Caesar). Trebalo je da se tada žrtvujem za čovečanstvo, uspostavivši scenu za četvrtu podrasu ove pete velike Rase (objašnjenje: Svaka rasa je koren za sedam podrasa), koja je naša. Skloni Bože i Sveta Marijo! Ako sam ikada napravio vrlo tešku grešku u tom antičkom periodu, onda je to bilo kada sam se učlanio u Orden podvezice; ipak, nesumnjivo, bogovi su odlučili da mi oproste… Dignuti se do oblaka uz pomoć tvojih prijateljstava, stvarno nije lako i pored svega ovoga, očigledno je da sam tamo stigao, iznenadivši rimsku aristokratiju. Sve ovo pričam bez ikakvog ponosa, jer dobro znam da je samo Ego taj kom se sviđa da se penje na vrh lestvice, da se istakne itd. Izvršavam zadatak da pričam, to je sve. Kada sam otišao prema Galiji zamolio sam moju lepu suprugu, Kalpurniju, da na povratku, ona pošalje k meni u susret naša dva sina. Brut je umirao od zavisti setivši se mog pobedničkog ulaska u večni grad; ipak je izgledalo da namerno zaboravlja moje užasne patnje na bojnom polju. Pravo da upravljam ovom imperijom, naravno da mi nije bilo poklonjeno; Bogovi dobro znaju, sve što sam propatio. Mogao sam svakako da se sačuvam od podmukle zavere da sam znao slušati starog astrologa koji me je posetio. Na nesreću, Demon Ljubomore mučio mi je srce; ovaj starac je bio dobar Kalpurnijin prijatelj i meni se ovo nije sviđalo… Izjutra tragičnog dana, pre nego da se dignem iz bračne postelje, lovorom krunisanom glavom, ispriča mi Kalpurnija njen san; videla je u noćnoj viziji zvezdu koja pada sa neba na zemlju i opominjala me ona, moleći me uporno, da ne idem u Senat… Moljakanja moje supruge bila su beskorisna; „Ićiću danas u Senat“, odgovorih ja na imperativan način.
−Seti se da nas je danas prijateljska porodica pozvala na ručak u predgrađe Rima; prihvatio si poziv, reče Kalpurnija.
−Ne mogu ići na ovaj ručak, zamerao sam ja.
−Zar ćeš ostaviti ovu porodicu da nas čeka?
−Treba da idem u Senat…
Nakon nekoliko sati, u pratnji jednog aurige (kočijaša), išao sam borbenom zapregom prema Kapitolu Rimskog Orla. Brzo sam se našao usred strašnih ovacija uzbuđenog mnoštva.
„Ave Cezar!“ pozdravljali su me oni.
Nekoliko istaknutih osoba grada opkružilo me je u holu Kapitola; odgovarao sam na pitanja, razjasnio sam nekoliko problema itd.
Odjednom, na iznenađujući način, pojavio se preda mnom stari astrolog koji mi je ranije skrenuo pažnju o treptajima Marsa i o strašnim opasnostima koje je ovaj nagoveštavao; krišom mi je uručio komad pergamenta gde su se nalazila zabeležena imena zaverenika.
Jadni starac, pokušavao je da me spase, ali je sve bilo uzalud, nisam ovo smatrao kao slučaj; više od toga, bio sam veoma zauzet da obratim pažnju mnogim uglednim Rimljanima. Potom, smatrajući se nepobedivim, sa ovakvim cezarskim stavom koji me je karakterisao, napredovao sam u pravcu Senata između olimpijskih kolona Kapitola. Ali, nesreća moja! Vrebali me zaverenici, iza ovih herojskih kolona; sečivo noža raspori mi leđa. Kaljen u tolikim borbama, instinktivno sam pokušao da izvadim mač, ali osetih nesvesticu; video sam Bruta i uzviknuo: „Zar i ti, sine moj?“ Zatim, strašna mi Parka (simbol smrti) uzme dušu…“ Vrativši se iz starog Rima Cezara do pera savremenih pisaca, možemo videti, dragi čitaoče, da je radost duše Superiorna katedrala za našu Svest. Niko ne može poreći da su veliki osvajači konkvistadori poklanjali veliku pažnju onome što su sanjali. Aleksandar Veliki, uprkos činjenici da je bio naučno vaspitan od Aristotela, u stvari on je tumačio poruke koje je dobijao u snovima: kada je bio rešen da napusti grad Tir, insistirao je da ga zauzme zahvaljujući jednom snu. Legenda priča, takođe, da je Hanibal bio upozoren o nekoj svojoj pobedi posredstvom nekog sna. Isto tako, kralj Ričard III, kao što istoričari pričaju, bio je napadan „groznim slikama“ pre poraza i pre njegove smrti na Bosworth-skom Polju. Kaže se, takođe, da je Napoleon sanjao, dan pre bitke kod Vaterloa, crnu mačku kako trči tamo amo i poraz njegovih trupa. Ubistvo austrougarskog nadvojvode Franca Ferdinanda, činjenica koja je bila povod da otpočne Prvi svetski rat, bilo je takođe najavljeno u snu. Episkop Jozef Lanji, nadbiskupov tutor, sanjao je smrt ovoga za vreme dok je putovao kolima za Sarajevo. Kritičari kažu da je episkop, uzbuđen, zabeležio san u detaljima i da je pokušao da opomene biskupa, ali nije imao vremena; nakon pet dana stigao je telegram koji je obavestio o ubistvu, onako kako je on sanjao. Kaže se, takođe, kada je Adolf Hitler bio kaplar u bavarskoj vojsci, usnio je san u kom je bio zatrpan zemljom i gvožđem. On je sam pričao da je posle napustio mesto gde je spavao i otpuzio je na drugo mesto. Odmah se začula eksplozija nedaleko od njega. Kada se vratio na mesto koje je bio napustio, uvideo je veliki krater. Ljudi koji su do njega spavali, potpuno su bili zatrpani zemljom.
Sam je Abraham Linkoln, onaj o kom su mnogi čuli puno koincidencija sa predsednikom Sjedinjenih Država, J.F. Kenedijem, video je sopstvenu smrt nekoliko dana pre nego što ga je ubio John Wilkes Booth. Po rečima njegove supruge, kada je šetao hodnicima Bele Kuće, čuo je nekoga da plače. Kada je ušao u jednu sobu, video je leš koji je bio u sanduku i koga je čuvala vojnička straža. Kad je upitao jednog od prisutnih vojnika, ko je osoba iz kovčega, odgovor je bio: „Predsednik je bio ubijen.“
I ako naši čitaoci imaju malo strpljenja, pričaćemo kako je, čak i moderna nauka bila vođena sudbinom posredstvom snova. Friedrich August Kekulé, znameniti nemački hemičar, o kom su mladi koji vole ovaj predmet sigurno čuli, dostigao je vrhunac svog napora ne razumevši strukturu molekula benzena. Jedne je noći sanjao da je molekul ovog jedinjenja plesao, uzimajući oblik zmije koja grize sebi svoj rep. On priča da je odjednom otkrio osobinu benzena koja je nedostajala, tj. njegovu strukturu u obliku prstena.

Dimitrij Ivanovič Mendeljejev sanjao je 1869. da se pojedini hemijski elementi organizuju, igrajući, dok ne bi zauzeli određen oblik. Naučnik priča da su ovi hemijski elementi bili u rastućem redosledu, u skladu sa njihovom atomskom masom. Ovaj je red poznat kao Periodična tabela elemenata. Američki asiriolog Hermann Volrath Hilprecht imao je sličnu revelaciju dok je spavao. Jednog dana, nesposoban da identifikuje dva antička agata (poludragi kamen) sa čudnom inskripcijom, sanjao je da priča sa nekim naučnikom iz Vavilona koji mu je dao odgovor, rekavši mu: „ona dva agata su delovi jedne te iste inskripcije“. Zahvaljujući ovome, on je mogao da ih spoji i da otkrije inskripciju. Elias Howe, taj koji je mnogo vremena poklonio modi, potrošio je mnogo vremena radi izuma šivaće mašine, ne uspevajući. Kako on sam priča, neke noći sanjao je da ga divljaci napadaju govoreći mu: „Ili ćeš izumeti šivaću mašinu ili ćeš umreti“; divljaci su imali koplja sa rupom na vrhu. Ovo je bilo rešenje koje je tražio, igle sa rupicom pri vrhu. Albert Szent-György, znameniti mađarski biohemičar, koji je pronašao C vitamin i za to dobio Nobelovu nagradu za medicinu, priča o svom određenom običaju: „Moj se rad nije završavao kada sam se dizao sa stolice. Nastavljao sam sa problemima dana i kada sam spavao, moj je mozak nastavljao da misli, jer sam se ja budio sa rešenjima onih problema koji su me zanimali tako mnogo“. Ako našeg čitaoca začuđuju ove priče, neka čuje i druge koje će mu pokazati potpun značaj koji ima svet snova u svetu umetnosti. Veliki engleski pesnik, Samuel Tayler Coleridge, nekog je dana zaspao, a poslednje reči koje je video pre nego što bi zaspao, bile su: „Khan Kubla je naredio konstrukciju palate na ovom mestu“. Posle tri sata on se probudi sa određenim stihovima u glavi. On je pisao kako su ove pesničke slike stizale k njemu „bez imalo napora“. Brzo, on je napisao veličanstvene stihove sa kojima otpočinje „Kubla Khan“. Pisac Robert Louis Stevenson, kome dugujemo za knjigu „Ostrvo s blagom“, dopuštao je mnogo u svojim delima saradnju između dva mentala, budnog i uspavanog. Poznati pisac nas je uveravao da je bio sposoban da sanja priče, kada mu je bilo hitno potrebno da ih proda. On je čak mogao da nastavi priču tamo gde je prekinuo prethodne noći. Priča „Čudnovati slučaj doktora Jekylla i gospodina Hydea“, rezultat je jednog sna. Kako ovaj kasnije kaže, bilo je potrebno mnogo vremena u potrazi za ovim delom „sa ovom snažnom senzacijom duplog čovečijeg personaliteta- kada bi se ovaj nalazio u finansijskim teškoćama“. On živi u fantastičnim svetovima sna, sve ove scene, zatim ih piše, čak i scenu kada Hide guta puder i metamorfizira se u osobu koju oličava. I nastavljajući ovaj spisak priča, setićemo se sada italijanskog kompozitora iz XVIII veka, Đuzepea Tartinia, koji je sanjao da nakon što je potpisao pakt sa đavolom, poverio je violinu njegovim rukama. „Moje je iznenađenje bilo toliko veliko slušajući kako svira sa velikom sposobnošću, jednu sonatu krajnje lepote, koja je bila onostrana mojoj moći imaginacije“. On je kazivao „pokušavao sam se naprezati da se setim zvukova koje sam čuo. Ali je bilo nemoguće. „Đavolova sonata“ (ili Đavolov triler) najlepša je stvar koju sam napisao; iako je ovo inferiornije od onoga što sam u snu čuo!“ Na kraju, reći ćemo našim čitaocima da sam želeo da ispričam sve ove priče da bi pokazao značaj snova za čovekovu sudbinu. Dozvolite nam da sad zaključimo, podsetivši se reči Havelock Ellis-a, koji tvrdi:
„Snovi su stvarni toliko koliko traju.
Možemo li reći više o životu?“

SAMO-SPOZNAJA POSREDSTVOM SNOVA
„Za vreme sna Ego izlazi iz fizičkog tela. Ovaj izlazak Ego-a je potreban da bi vitalno telo moglo revitalizirati fizičko telo. Stvar za koju možemo biti sigurni je da Ego obavlja svoje snove u unutrašnjim svetovima. U unutrašnjim svetovima Ego je zauzet istim stvarima koje ga drže fasciniranog u fizičkom. Prema tome, vidimo stolara kako radi u svojoj radionici, policajca kako vozi ulicom, frizerku u svom salonu, mehaničara u svojoj garaži, pijanicu u svojoj kafani ili pivari i prostitutku u javnoj kući, koja se prepušta bludu itd. Svi ovi ljudi žive u unutrašnjim svetovima kao kad bi bili u fizičkom svetu. Nijednom se živom biću ne događa da se zapita, u toku sna, da li je u fizičkom svetu ili u astralu. Oni koji su sebi postavili takvo pitanje u toku svoga sna, probudili su se u unutrašnjem svetu. Tada, sa čuđenjem, mogli su izučavati sva čudesa Viših svetova. Samo stvaranjem navike da sebi postavljamo ovo pitanje, tren za trenom, u toku stanja koje nazivamo stanje jave, moći ćemo uspeti da postavimo sebi isto pitanje i u višim svetovima u toku časova u kojima smo se prepustili snu. Jasno je da u toku sna ponavljamo ono što smo radili u toku dana. Ako smo u toku dana stvorili naviku da postavljamo ovo pitanje, onda, za vreme noćnog sna, van tela, ponavljaćemo isto pitanje. Rezultat će biti buđenje svesti.“
Samael Aun Weor, Savršeni brak Čak iako plemena Senoi koja žive u šumama Malezije, žive zajedno sa ratničkim plemenima, oni koji proučavaju materiju o ubistvima, dopuštaju da plemena Senoi, okružena od strane divljih plemena, nikad nisu poznavala nasilno ubistvo ili bilo koji nasilni sukob u toku dvadesetak ili tridesetak godina. Kod ovih miroljubivih ljudi, sa mirnim ponašanjem, međuljudske veze dostigle su takav stepen kooperacije, da je narod koji je pored njih živeo tumačio ovo kao proizvod specijalne magije. Senojci se smeju ovakvom verovanju, ali ne čine ništa da bi pokazali da nije tako, jer im je ovo verovanje od koristi da bi mir nastavljao da se održava kako spolja, tako i u okviru plemena. U realnosti, Senojci poseduju duboku spoznaju snova. Oni znaju da snovi imaju odlučujuću vrednost. Snovi nam diktiraju momenat i tačan način za svaki važan događaj u životu. Zbog toga, njihovo tumačenje predstavlja glavno zanimanje ovog plemena. Po nekim naučnim studijama, rezultat je društvo u kome nema boli, nasilja i agresije.
Od najmlađih godina, pokazuje se deci kako da tumače snove i informisani su o metodama za njihovo kontrolisanje. Zbog ovog, mnoge osobe tvrde da Senojci imaju veliku psihološku i društvenu stabilnost. Važno je takođe, za nas zapadnjake da počnemo da shvatamo važnost koju mogu imati snovi, kako bismo poboljšali društvene odnose sa našim bližnjima i sa nama samima. Treba da počnemo postepeno sa oblicima discipline i da ne zaboravljamo događaje koje smo doživeli unutar našeg tela u toku sna (vidi brošuru naslovljenu „Onirična disciplina“). Ovim ne želimo reći da svi snovi mogu biti transcendentalni za naš život, jer smo videli da su mnogi snovi bili proizvedeni od sveta želja koji se krije u podsvesti ljudskog bića, kako tvrdi Frojd (Freud). Ne treba da zaboravimo da racionalni sisar koji nastanjuje danas pet kontinenata ima 97% egoičkog materijala, tj. drugim rečima, svetlost i razmotrenost koje daje svest, slobodna je samo 3%, ostalo je strašno uslovljeno posredstvom nevidljivih elemenata koje unatar sebe nosimo, kao što su bes, pohlepa, blud, ljubomora, gurmanizam (proždrljivost) itd, itd. Snovi koji su u vezi sa frojdovskom podsvešću, na primer, to su oni koji su u vezi sa motornim centrom. Ovi su snovi, znači, refluksija (ponovni tok) nekih stvari koje smo u toku dana videli. To su jednostavne senzacije, najobičnija astralna ponavljanja onoga što mi dnevno vidimo. Na isti način, pojedini emocionalni događaji, kao što je strah (on je faktor koji čini zlo čovečanstvu), odvijaju se u ovim haotičnim snovima u vezi sa instinktivnim i motornim centrom. Postoje, dakle, intelektualni, emocionalni, motorni, instinktivni i seksualni snovi. To su snovi koji su u vezi sa pet inferiornih centara ljudske mašine. Uprkos ovoj činjenici, treba reći da svi snovi, čak i oni koje je teško razumeti, imaju određeno značenje, ne samo da oni pokazuju vezu sa nekim centrom, već, takođe, oni pokazuju psihološko stanje tog centra. Čak nam i istorija pokazuje, tokom vekova, da su veliki tirani bili napadani ružnim snovima. Narodnim jezikom rečeno, osobe dobre i ponizne „imaju san onih ispravnih“. Kaže se da je supruga Pilata Pontifa imala strašne snove u noći pre donošenja smrtne presude za Isusa Hrista, od strane rimskog tužioca (Matej: 27-19). Postoji narodna poslovica koja kaže: „Dobra (čista) savest je kao mekan jastuk“. Stvarno, sve osobe koje žele da upoznaju psihološko razmišljanje, treba da se pretvore u špijune sopstvenih snova. Koji je mentalni funkcionlizam za vreme sna? Koje su emocije koje nas napadaju? Koje su aktivnosti kada smo u spoljašnjosti fizičkog tela? Koje instinktivne senzacije vladaju nama?
Prvo ćemo gledati na seksualno stanje koje imamo u toku sna. Odnosno, sa pravom je Platon rekao: „Čovek se poznaje po svojim snovima“. Mnogo je penitenata (pokajnika) koji se smatraju ponosnim jer su seksualno neporočni, bili su kušani u unutrašnjim svetovima, pali su na probu seksualnog centra i rezultat je bio: noćne polucije. Veliki nemački filozof Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche) je rekao: „Želite biti odgovorni za sve stvari osim za snove. Kakva mizerna debilnost. Kakvo odsustvo hrabrosti i logike. Snovi vam takođe pripadaju“. Jasno je da kod pravog adepta, pet psihičkih centara, tj. intelektualni, emocionalni, motorni, instinktivni i seksualni, rade u potpunoj harmoniji sa beskonačnošću. Problem pogrešnog funkcionisanja centara jeste tema koja iziskuje izučavanje u toku celog života, posredstvom akcije sopstvenog opažanja i rigoroznog ispitivanja snova. Moguće je da ćemo jednog datog momenta stići da razumemo centre i njihov pravilan ili pogrešan rad. Radi ovoga potrebno nam je mnogo strpljenja…
Celokupan život razvija se i kontrolisan je u zavisnosti od centara. Misli, osećanja, ideje, nade, strah, ljubav, bes, akcije, senzacije, naše frustracije itd, nalaze se u centrima. Otkrivanje ovih nehumanih elemenata u bilo kom od pet centara, mora biti motiv više nego dovoljan za ezoterički rad. Svaki psihološki defekt treba da se razume posredstvom tehnike meditacije, pre nego što će se eliminisati.
Ekstirpacija, izbacivanje svakog nepoželjnog elementa, moguće je samo invokacijom pomoći od „TONANTZIN“ (Božanska Majka Kundalini), koja je varijanta našeg sopstvenog Bića, partikularan FOHAT (božanska vatra) svakoga od nas.
Na ovakav način treba da umiremo momenat za momentom; samo smrću se rađa novo…

VRSTE SNOVA
„Dok fizičko telo spava, Ego živi u unutrašnjim svetovima i kreće se na raznim mestima. U unutrašnjim svetovima često smo kušani. Dobijamo Inicijacije u unutrašnjim hramovima. Potrebno je dakle da pamtimo šta radimo van tela. Uz pomoć instrukcija datih u ovoj knjizi, svako će ljudsko biće moći da probudi svoju svest i da se seti svojih unutrašnjih iskustava. Bolno je da znamo da ima mnogo Inicijata koji rade u Velikim Hramovima Bele Lože, dok njihovo fizičko telo spava, ali koji se ničega ne sećaju, jer je njihova memorija zakržljala.“ – Samael Aun Weor, Savršeni brak

* Sa svim onim što smo ranije rekli, čitalac će moći jasno videti da postoji više vrsta snova. Realno, sa jedne strane se nalaze ovi mehanički snovi, ova vrsta žive veze, koja postoji u relaciji sa pet centara ljudske mašine. Ovi snovi su osnovni element za sve neofite (novajlije na putu) koji žele da pređu put savršene samo-spoznaje. Ako neka osoba živi pod stresom raznih aktivnosti, puna briga, itd, normalno je da vrsta snova bude u vezi sa onim što doživljava. Zamislimo na trenutak, miroljubivu osobu iz grada, koja teško radi, na primer ceo dan piše na pisaćoj mašini, radi sa dosijeima, popunjava formulare, i tako dalje, dok se ne umori, potpuno identificirana sa onim što je uradila, u vremenu permanentnog stanja napetosti i briga jer se ono što radi nagomilalo. Onda nije čudno da u toku noći, dok se telo nalazi u krevetu, počinje da sanja svoj rad, sa papirima i dosijeima koji treba da budu predstavljeni. Moguće je da onda kada se nalazi u svojoj podsvesti, vidi fantastične stvari; na primer, da pisaća mašina ima oči i da počinje da je prati po hodniku, a onda ta osoba, veoma uplašena da počne da ciči i viče… i trgne se, budeći se u znoju. Naravno da nisu svi snovi u vezi sa pet inferiornih centara naše organske mašine. Studenti ne treba da zaborave da imamo još: intelektualni superiorni centar i emocionalni superiorni centar. Snovi u relaciji sa ovim superiornim centrima stvarno su veoma interesantni i uvek su karakterisani od, što bi mogli nazvati, dramatične formule… Ako razmatramo uticaj Radijusa Kreacije, koji se spušta do superiornih i inferiornih centara ljudske mašine, treba da dopustimo da se svetlosne vibracije spuštaju do nas, pokušavajući da nam dostave informacije o stanju u kom se nalazimo itd. … Vrlo je korisno da primamo energiju i da ulazimo u kontakt sa adeptima astečkim, majanskim, toltečkim, egipatskim, grčkim itd. … Takođe, sjajno je da možemo ući u vezu sa raznim najvišim delovima našeg Bića (Božanstvo koje mi imamo u svojoj unutrašnjosti). Realno, različite manifestacije ove „Savršene mnogostruke jedinice“, poznate kao Bog Bogova, koje su u stvarnosti samo-svesna bića koja mi ne možemo razumeti, kao što su adepti i inicijati svih solarnih kultova koji su postojali na ovoj planeti itd, mogu, sa lakoćom, da učine da primamo poruke, dajući nam rešenja za probleme koje mi imamo i da na ovaj način, pozitivno utiču na stanje našeg sopstvenog života. Kada su superiorni centri potpuno razvijeni, dobijaćemo lako ovu vrstu superiornih poruka koje treba da razumemo, prihvatimo na svestan način. Dobro izabrane osobe koje u svom životu imaju momente u kojima se sećaju sebe samih, ili koje vide neku stvar ili neku običnu osobu na potpuno nov način, neće biti iznenađene ako im kažemo, u ovom poglavlju, da ovi momenti imaju isti unutrašnji kvalitet i isti unutrašnji ukus kao i snovi koji su u vezi sa dva superiorna centra: emocionalnim i mentalnim. Značenje ovih transcendentalnih snova i ostvarivanje Radijusa kreacije pripadaju istom redu i posebno, lateralnoj (bočnoj) oktavi Sunca. Kada počinjemo da shvatamo duboko značenje ovih specijalnih snova, to nam pokazuje da se pojedine sile bore da bi nas probudile. Ako naš voljeni čitalac razume ovaj problem, sada će lako razumeti da, rigoroznim izučavanjem ovih superiornih snova, možemo naći poznate proročke snove i simbolične snove. Šta podrazumevamo pod proročkim snovima? Oslikaćemo to jednim primerom: zamislimo da, za momenat, neka osoba vidi sebe u toku sna sa svojom porodicom kako ide na planinu pokrivenu snegom. Malo kasnije videće u svojoj viziji snežnu lavinu koja zatrpava puno skijaša koji su se tamo nalazili… Verovatno, kada se bude probudila, neće naći nikakvo objašnjenje, kao što ni Firer nije našao u svom snu, u primeru kojeg ćemo videti u nastavku. Postoji verovatnoća da ova osoba, posle izvesnog vremena, bude u nekom planinskom centru. Reći će: „Ali ja sam ovo već sanjao; i dogodiće se snežna lavina i umreće mnogo osoba…“ i setivši se ovoga, dogodi se i tragedija. Druga vrsta snova, koji su u relaciji sa superiornim centrima jesu simbolični snovi. Treba da znamo da jezik kojeg koristimo da bismo jedni sa drugima komunicirali, odnosno ova raznovrsnost jezika koja karakteriše narode, nije jedini jezik koji postoji.
Svi oni koji izbace iz samih sebe ansambl psiholoških agregata i imaju potpuno treznu svest, imaju pristup superiornom jeziku, magičnom jeziku, moćnom, ovom jeziku o kom priča staro čovečanstvo pre nego što je ovo degenerisalo u porocima i perverziji, ovaj jezik koji teče kao zlatna i životna reka, pod sunčevim zracima. Tačno je da ove Sunčeve inteligencije, da bi nas vodile, koriste treću vrstu jezika, simbolički jezik, koji je sličan onome kojeg ljudi koriste za usmeravanje saobraćaja, na primer. To je univerzalan jezik, koga može shvatiti orijentalac, ali i okcidentalac, to je atemporalan jezik koji se ne menja u toku vremena.

Artemidor iz Efesa, najveći tumač snova iz vremena Marka Aureliusa, dokazuje nam da uglavnom, od pre 2000 godina čovek poznaje iste simbole koje poznaje i sad. Astrolozi govore iste stvari u vezi sa aktuelnim primitivnim plemenima, čak iako ova plemena nisu imala nikakav kontakt sa našom civilizacijom… Simboličan jezik je brz, tačan, konkretan i zato poslovica kaže: „Jedna slika vredi više od hiljadu reči…“
Ova vrsta jezika je ista sa snovima egipatskog Faraona, koje je Josif tumačio. Isti je jezik Isusovih parabola… Oni koji tumače sve doslovce, razmišljaju kao sejač iz hrišćanskih jevanđelja, seju seme u lošem zemljištu itd. Ove osobe ne razumeju smisao ove parabole, jer ovo pripada simboličnom jeziku višeg emocionalnog centra. Neko ti pokaže jedan broj u snu? Vidiš da ti je ispao jedan zub? Neko drvo oživi i progovori? Penješ se na planinu i nalaziš drago kamenje? U toku si spremanja kofera? Čekaš da dođe voz i kada stigne, penješ se? … To su simboli koji žele da transcenduju intelektualne interpretacije, to su poruke koje dolaze upravo iz Svesti ljudskog Bića. Treba da se pripremimo da bismo razumeli ovaj jezik. Samo intuicija, svest, omogućava nam otkrivanje simbolovog okultnog smisla. Mnogo je onih iskrenih osoba koje veruju da ne sanjaju. Istinski motiv je što zaboravljaju sne. Ima među nama onih koji smo sigurani da nismo ništa sanjali u toku noći i najednom, u toku dana setimo se nekog sna?
Sigurno, da određenim psihoanalitičkim tretmanom, sa određenim strpljenjem, onaj ko veruje da ne može da ima snove, počeće da priča svoja onirična iskustva. Nesvesno stanje u kom se nalazimo, puno egoističkih naboja, ne dozvoljava nam da postanemo svesni i da izvestimo u ovom fizičkom svetu ono što doživljavamo u astralnom telu.
Potrebno je, dakle, da hitno razumemo nužnost da budimo našu Svest. Ovo pismo koje dobijamo u snovima, vrlo je važno da ga otvorimo i, kako Talmud kaže, ne treba da ga zaboravimo, ne treba da ga ostavimo po strani.

BELESKA – DEVETO (9) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „ONIRIČKA DISCIPLINA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/9-deo-teksta-iz-a-faze-deveto-9-predavanje-oniri%C4%8Dka-disciplina-samael-aun-weor/10152588740439823

 

BELESKA -DESETO (10) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „BUDJENJE SVESTI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-10-deo-iz-a-faze-deseto-10-predavanje-budjenje-svesti-samael-aun-weor/10152617112549823

 

BELESKA – JEDANAESTO (11) PREDAVANJE IZ ‘A’ FAZE – „TRANSFORMACIJA IMPRESIJA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-11-jedanaesto-predavanje-iz-a-faze-transformacija-impresija-samael-aun-w/10152662180814823

 

BELESKA – DVANAESTO (12) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „ZAKON UZROKA I POSLEDICE“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/12-deo-teksta-iz-a-faze-dvanaesto-12-predavanje-zakon-uzroka-i-posledice-samael-/10152432745874823

 

BELESKA – TRINAESTO (13) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – ENIGME SMRTI – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-13-trinaesto-predavanje-iz-a-faze-enigme-smrti-samael-aun-weor/10152677590274823?pnref=story-

 

BELESKA – CETRNAESTO (14) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE „POVRATAK, REINKARNACIJA I REKURENCIJA“
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-14-cetrnaesto-predavanje-iz-a-faze-povratak-reinkarnacija-i-rekurencija/10152702884229823?pnref=story

 

BELESKA – PETNAESTO (15) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „TRANSMIGRACIJA DUŠA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-petnaesto-15-predavanje-transmigracija-du%C5%A1a-samael-aun-weor/10152838392059823?pnref=story

 

BELESKA – SESNAESTO (16) PREDAVANJE
IZ „A“ FAZE – „UNIVERZUM PAMETI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-16-deo-teksta-iz-a-faze-sesnaesto-16-predavanje-univerzum-pameti-samael-/10152885465279823

 

 

BELESKA – SEDAMNAESTO (17) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „MOGUĆNOSTI UNUTRAŠNJE PAMETI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleška-17-sedamnaesto-predavanje-iz-faze-a-mogućnosti-unutrašnje-pameti-samael-/10152937277204823?pnref=story

 

BELESKA – OSAMNAESTO (18) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „ATLANTIDA MIT ILI REALNOST“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-18-osamnaesto-predavanje-iz-a-faze-atlantida-mit-ili-realnost-samael-aun/10152976444279823?pnref=story

 

BELESKA – DEVETNAESTI (19)DEO – IZ ‘A’ FAZE- „POSLEDICE ERE VODOLIJE“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-19-deo-faza-a-posledice-ere-vodolije-samael-aun-weor/10153061371734823?pnref=story

 

BELESKA – DVADESETI (20) DEO IZ „A“ FAZE – „FENOMEN NLO“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-20-dvadeseti-deo-iz-b-faze-fenomen-nlo-samael-aun-weor/10153080820634823?pnref=story

************************************

 

„B“ FAZA
BELESKA – PRVO (1) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „GNOSTIČKA MUDROST“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic-novi-profil/beleska-1-prvo-predavanje-iz-b-faze-gnostička-mudrost-samael-aun-weor/144354949230870?pnref=story

 

BELESKA – DRUGO (2) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POTREBA I POHLEPA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=191051134561251&set=a.109309836068715.1073741828.100009690966767&type=3&theate

 

BELESKA – TRECE (3) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „GNOSTIČKA KABALA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-3-trece-predavanje-iz-b-faze-gnosti%C4%8Dka-kabala-samael-aun-weor/198788787120819

 

BLOG – ČETVRTO (4) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POREKLO ČOVEKA“ – Samael Aun Weor
https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2016/01/12/poreklo-coveka/

 

BELEŠKA – PETO (5) PREDAVANJE IZ “B” FAZE – “KAKO DA NAUČIMO DA SLUŠAMO” – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/peto-5predavanje-iz-b-faze-kako-da-nau%C4%8Dimo-da-slu%C5%A1amo-samael-aun-weor/276989855967378

 

BLOG – ŠESTO (6) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – DIDAKTIKA DISOLUCIJE EGO-A – Samael Aun Weor
https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2016/05/27/sesto-predavanje-iz-b-faze-didaktika-disolucije-ego-a/?preview_id=15184&preview_nonce=03593ed769&post_format=standard&preview=true

 

BLOG – SEDMO (7) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „TRANSFORMACIJA ENERGIJA“ – Samael Aun Weor
https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2016/06/14/sesto-6-predavanje-iz-b-faze-transformacija-energija-samael-aun-weor/

 

 

BELESKA – PREDAVANJE  IZ „B“ FAZE – „POREKLO EGA – EGO-a“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-deo-predavanja-iz-b-faze-poreklo-ega-ego-a-samael-aun-weor/10153079558964823?pnref=story

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s