ČETVRTO (4) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POREKLO ČOVEKA“ – Samael Aun Weor

Učenja koja sadrži ova brošura u potpunosti su izvodi iz izgovorenih i napisanih dela dr Samaela Aun Weora, savremenog antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti „Ako bi negirali Inteligentne principe Prirode, mehanika bi prestala da postoji; zato što je egzistencija mehanike nemoguća bez mehaničara.”

Samael Aun Weor

 

DA LI JE ČOVEK NASTAO OD MAJMUNA?

 

„Materijalistički naučnici stalno emituju mnogobrojne teorije. Kao primer, citirajmo ono iz Odabiranje (Selekcije) vrsta: Usled razvitka neznačajnog mekušca, iz njega nastaju druge žive vrste posredstvom procesa selekcije, sve dok ne nastane čovek. Mogu li demonstrirati ovu teoriju? Očigledno je da ne! Nećemo osporiti da u svakoj vrsti postoje izvesni selektivni procesi. Ima ptica, na primer, koje se sele u određenim periodima; divimo se ovima kada ih tako sve zajedno vidimo, koliko su čudesne; potom, one se dižu u letu da bi prešle okean i na putu ginu, ali u ovoj borbi najsnažnije prežive. One koje prežive u borbi, prenosiće karakteristike njihovom potomstvu. Na ovaj način dejstvuje zakon selekcije. Postoje životinje koje, zahvaljujući ovoj borbi, postaju sve jače, prenoseći psihološke karakteristike njihovim potomstvima. Prirodna selekcija nikada nije mogla predstaviti novu vrstu na sceni egzistencije. Ali, ipak, mnogo je onih koji su selekciji pridali karakteristike Tvorca.“

 

Samael Aun Weor. Revolucija Dijalektike

Istraživalo se mnogo o poreklu čoveka i u stvarnosti, zaista, ono što su elaborirali materijalistički antropolozi ove propale i crne epohe, to su samo hipoteze. Ako bi upitali gospodu materijalističke antropologije koji je bio datum i način pojavljivanja prvog čoveka, oni ne bi umeli da nam daju pravi odgovor. Od vremena gospodina Darvina pa do Hekla (Haeckel), i potom od Haeckela pa do naših dana, pojavilo se bezbroj hipoteza i teorija o čovekovom poreklu, ali treba da razjasnimo, sa naglaskom, da nijedna od ovih pretpostavki nije istinski dokazana. Sam Haeckel emfatično osigurava da ni Geologija, niti čak druga nauka nazvana Filogenija, nikada neće biti tačne na terenu same oficijelne nauke. Ako sam Haeckel tako tvrdi, šta bi ovome mogli dodati? U realnosti, ovaj problem porekla života i porekla čoveka sigurno ne bi mogao biti poznat sve dotle, dok čovečanstvo ne bude temeljno studiralo gnostičku antropologiju. Šta nam kaţu materijalistički predvodnici? Šta oni tvrde sa tolikom arogancijom? Šta oni pretpostavljaju o životu i ljudskoj psihi? Setimo se jasnije atomske Monere Haeckela u vodenom ambisu. Nikako se ne može slučajno pojaviti složeniji atom, kao što pretpostavlja ovaj gospodin, u osnovi, ignorantan. Iako je hvaljen od mnogih Engleza, učinio je mnogo zla čovečanstvu sa ovom poznatom teorijom. Rekli bismo, parodirajući Jova: neka čovečanstvo zaboravi na njega i ulice da ne nose njegovo ime! Mislite li da bi se atom vodenog ambisa, atomske Monere, mogao slučajno pojaviti? Ako je za konstrukciju atomske bombe potrebna inteligencija naučnika, kakav bi veliki talenat bio potreban za elaboraciju atoma! Ako bismo negirali Inteligentne principe Prirode, mehanika bi prestala da postoji, zato što je egzistencija mehanike nemoguća bez mehaničara. Ako bi neko smatrao da bi bila moguća egzistencija bilo koje mašine bez autora, voleo bih da mi to dokaže, neka stavi hemijske elemente na sto jedne laboratorije da bi se pojavio radio, automobil ili jednostavno, organska ćelija. Verujem da je D. Alfonso Herrera, autor Plazmogonije, uspeo već da fabrikuje veštačku ćeliju; ali će ova uvek biti mrtva, nikada neće imati života. Šta kažu ovi materijalisti? Kažu da su Biće, Duša, Svest ili, jednostavno, Duh, psihički principi, ništa drugo nego molekularna evolucija protoplazme tokom stoleća. Očigledno, molekularne duše fanatičnih materijalista nikada neće izdržati temeljnu analizu. Ćelija-Duša, želatinski Bathybius famoznog Haeckela iz kog se pojavljuje bilo koja organska vrsta, dobar je za Molijera i njegove karikature. Na osnovu svih ovih problema, i onostrano mehaničko evolucionističkim teorijama, ono što se želelo, to je suzbijanje sveštenstva (kler). Oduvek se tražio neki sistem, neka teorija koja će da zadovolji pamet ili srce i koja bi suzbijala Hebrejsku Genezu. Za originaciju života, kod Darvina, Haeckela i drugih nitkova, nalazi se tačno reakcija protiv biblijskog Adama i njegove poznate Eve, izvađene iz rebra. Ali, trebalo bi da budemo iskreni: neka manifestuju nezadovoljstvo protiv svih kleričkih koncepata. Nije dobro da izmislimo, kao jednostavnu reakciju, toliko hipoteza bez ikakve ozbiljne osnove. Šta nam kaže gospodin Darvin o ovom problemu majmuna? Da je moguće da čovek nastaje od njega. Ipak, on ne tvrdi ovo tako naglašeno kao što pretpostavljaju nemački i engleski materijalisti. Gospodin Darvin, realno, u svom sistemu, poriče određene fundamente koji stižu da protivreče i čak i da poništavaju pretpostavljeno ljudsko poreklo od majmuna. Gospodin Darvin kaže da „vrsta koja pozitivno evoluira, ni u kom slučaju ne bi mogla nastati od druge koja negativno evoluira“. Takođe gospodin Darvin tvrdi da „dve slične vrste, ali različite, mogu se odnositi na istog zajedničkog pretka, ali nikada jedna ne nastaje od druge“. U prvom redu, kao što je već dokazao Haksli (Huxley), skelet čoveka potpuno se razlikuje u svojoj konstrukciji od skeleta majmuna. Sigurno da postoje neke sličnosti između antropoida i jadne intelektualne životinje, nazvane čovek, ali nema neke definisane tačnosti u ovom problemu. Skelet antropoida je za penjanje, napravljen je za penjanje tako kao što pokazuje elastičnost i konstrukcija kostura. Naprotiv, ljudski skelet je napravljen da hoda. To su dve različite koštane konstrukcije. Pored toga, elastičnost, kao i ose lobanje antropoida i ljudskog bića potpuno su različite i ovo nas veoma ozbiljno podstiče na razmišljanje. Ali, drugačije, dragi prijatelji, bilo je vrlo dobro rečeno od strane onih materijalistiĉkih antropologa: nikako organizovano biće ne bi moglo nastati od drugog koje ide u suprotnom smeru, protivtezno (antitezno) uređeno. O ovom subjektu treba da damo nekoliko primera: posmatrajmo čoveka i antropoida. Čovek, iako je u ovim vremenima degenerisan, organizovano je biće. Ispitajući život i navike antropoida, videćemo da je drugačije organizovan, suprotno, protivtezno. Znači, organizovano biće ne bi moglo nastati od drugog organizovanog na suprotan način, a ovo upravo vrlo strogo tvrde materijalistiĉke škole.
Koja bi bila starost antropoida?
Koja je epoha u kojoj su se pojavili prvi majmuni?
Nema sumnje, u Miocenu.
Ko bi mogao ovo poreći?
Pojavili se sigurno u trećem delu miocena, pre 15-25 miliona godina. Zbog čega su se pojavili na površini zemlje antropoidi? Da li bi mogli dati tačan odgovor gospoda materijalističke antropologije, blistavi moderni naučnici koji se smatraju da su toliko mudri? Očigledno je da ne. Sada kruže veoma zgodni komentari, moderna nauka svakodnevno izmišlja nove hipoteze. Ustanovljen je veoma zanimljiv lanac, izuzetno smešan, u vezi sa našim mogućim precima. Kao kralj ovog lanca pojavljuje se ajkula iz koje se pojavljuje, po materijalističkim antropolozima, gmizavac. Smešna teorija, nije li tako? Mogla bi biti smišljena od pameti gmizavca, zaista, i nastavlja zatim sa famoznim oposumom, stvorenjem sličnim krokodilu, ali više evoluiranim. I odavde prelaze na sledeću kariku tog velikog lanca čudesa, na neke životinjice, kojima se davao, u tim vremenima, veoma veliki značaj. Odnosim se specialno na lemurida ili lemura, kako ga nazivaju. Dodeljuje im se diskoidalna placenta, problem kojeg su odbili isti zoolozi. Nailazimo na strašne protivrečnosti na ovim zamršenim putanjama nauke materijalističke antropologije. Problem se nastavlja smatrajući da se ova životinjica, koja je mogla postojati pre sto pedeset miliona godina, svojevremeno pretvara u majmuna i, na kraju, u gorilu. U ovom lancu, gorila je najbliži naš predak, predak čoveka. Nekolicina antropologa, tako kao što sam rekao na mojoj poslednjoj konferenciji, ne zaboravljaju da uvlače u ovaj problem jadnog miša, žele da ga uključe u ovaj lanac. Kako? Na koji način? Tražeći sličnosti, da, žele da verujemo da oblik glave i ustiju ajkule stoji iza porekla drugih sisara i među ostalima i brata miša. Sada je miš postao veliki gospodin, jer je, ni manje ni više, nego naš predak, predak Henkelov (Haenckel), možda i Darvinov ili Hakslijev (Huxley). Činjenica da ovaj problem, kao izgled lica itd. koji je sličan drugim, služi kao osnova za određivanja izvesne descendencije, isto toliko je empiričan, u suštini, kao i pretpostavka da je čovek napravljen od blata, onih koji tumače rečenicu doslovno, ne misleći da je ovo samo simbolično. A gde su karike? Kako je moguće da se polazeći od ajkule, tek tako, preko noći ili tokom nekoliko stoleća pojavi gmizavac? Prošlo je miliona godina i ajkula mirno nastavlja i nikada se nije videlo da se od neke vrste ajkule, bilo u Atlantiku, bilo u Pacifiku, pojavljuju novi gmizavci. Pre svega, gmizavci, bar kako ih ja poznajem, ako već nisu stigli da toliko civilizovani hodaju ovuda ulicom, izmišljajući teorije, u realnosti se ne nalaze u morima, već u rekama, u jezerima. Poznajete li možda neku vrstu gmizavaca ili krokodila koji izlazi iz okeanskih talasa? Ceo svet zna da gmizavci žive u slatkim vodama. Video sam to u velikim rekama i ovo sam i ja utvrdio. Posetio sam takođe i okean i nisam video ili nisam čuo nijednog ribara da je ulovio gmizavca. Love ajkule, ali gmizavce, kada? Govorimo o konkretnim, jasnim i definitivnim stvarima. I gde je karika ili karike koje povezuju oposuma (opossum) sa ovom životinjom lemurid, bez placente, ali označenom od Henkela kao stvorenje sa diskoidalnom placentom? I, u nastavku, gde je karika koja povezuje ovu kreaturu sa majmunom? I na kraju, gde bi bile karike između majmuna i gorile? I gde bi bile karike između gorile i čoveka? Koje su to? Vidimo dakle konkretne činjenice, nedostaju karike. Govoreći tako, stvarno je apsurdno.

Govorilo se mnogo o Monere, atomu vodenog ambisa, prvoj kapi soli u silurskom okeanu punom blata na dnu i gde još nije bio nataložen sloj stena. A koje je poreklo Monere? Da li se može pretpostaviti da tako nešto izuzetno kao prva atomska tačka protoplazme, toliko pravilno organizovana, sa svojom toliko kompleksnom konstrukcijom, bude rezultat hazarda, nekog „možda“? Razumem da, negirajući Inteligentne principe Prirode, protoplazma gubi svoj smisao organizovanja. Vreme će proći i materijalistička antropologija biće malo pomalo uništena. Do sada, materijalistički antropolozi nisu bili u stanju da kažu kada i kako se pojavio prvi čovek. Hipoteze, ništa više, a neke su toliko glupe, nemaju nikakvu ozbiljnu osnovu. Materijalistička antropologija dosta se osvrće na problem Australije. Položaj čisto materijalistiĉke antropologije vrlo je nestabilan, onda kada govori da postojeća plemena iz Australije potiču od majmuna. Naučno, ovo pada. Ako se izmere i uporede mozgovi, mozak veoma unapređene gorile dostiže da bude polovina od volumena mozga divljaka iz Australije. Nedostajala bi dakle jedna karika između najevolutivnije gorile i najprimitivnijeg Australijanca. Gde se nalazi ova karika? Neka nam je predstave, neka nam je pokažu, svi smo ovde da bi je videli; tvrdeći tako, da bi tvrdio bez ikakve ozbiljne osnove, to je zastrašujuće smešno. Gospoda materijalistički antropolozi tvrde, na emfatiĉan naĉin, da oni veruju samo u ono što vide, ali ĉinjenice nam dokazuju neistinitost njihovih afirmacija. Oni čvrsto veruju apsurdnim hipotezama koje nikada nisu proverili. Sve ovo da bi nam rekli da mi nastajemo od ajkule, da bi u nastavku stabilisali neki lanac kaprica, jednostavno na osnovi fizionomskih sliĉnosti; ovo demonstrira u suštini krajnju površnost. Ako oni ovo pišu, zaista prekomerno zlostavljaju inteligenciju ĉitalaca. Ali ovo što ja govorim, ustvari je strašno komiĉno i ĉak i apsurdno. Gospoda materijalistiĉki antropolozi žele da nas nateraju da verujemo da se, samo posredstvom prirodne selekcije vrsta i sa godinama, moţe objasniti poreklo svih vrsta. Ne odbacujem prirodnu selekciju, jasno je da ova postoji, ali nema snagu da stvara nove vrste. Realno, ono što postoji to je fiziološka selekcija, selekcija struktura i segregacija onih najspremnijih, to je sve. Dovoditi prirodnu selekciju do položaja da se konvertira u univerzalnu stvaralaĉku moć, ovo je već vrhunac vrhunca. Nijedan istinski mudrac ne bi zamislio takve gluposti. Nije se nikada primetilo da se posredstvom prirodnog odabiranja pojavila neka nova vrsta. Kada, u kojoj epohi? Da, strukture se selekcionišu, ne poriĉemo. Oni jaĉi pobeđuju u borbi za svakidašnji „hleb“, u neprestanoj borbi u svakom trenutku u kom se tuku da bi jeli i da ne bi bili pojedeni. Prirodno, najjaĉi pobeđuje, taj koji prenosi svoje karakteristike svojim potomcima, fiziološke, strukturne karakteristike; tada selekcionisani, najsposobniji, odvajaju se i prenose njihovim potomcima ove sposobnosti. Tako treba razumeti zakon prirodne selekcije. Bilo koja vrsta iz dubokih šuma prirode treba da se bori da bi jela i da ne bi bila pojedena. Očigledno, takva je borba strašna. Kao rezultat, kao što je i prirodno, najjaĉi pobeđuje. Kod najjaĉeg postoje divne strukture, vaţne karakteristike koje se prenose naslednicima, ali ovo ne pokazuje promenu lica, ovo ne znaĉi rađanje nove vrste. Nikada, nijedan materijalistiĉki nauĉnik nije video da se iz jedne vrste pojavljuje druga posredstvom zakona prirodne selekcije, nema dokaza, nikada to nije mogao dotaći. Na ĉemu se on bazira? Lako je lansirati hipotezu i potom da dogmatiĉki tvrdiš da je to istina i samo istina. Ipak, zar nisu gospoda materijalistiĉke antropologije ti koji kažu da veruju samo u ono što vide, da ne prihvataju ništa od onoga što nisu videli? Kakva strašna protivureĉnost, veruju u njihove hipoteze, a nisu ih nikada videli! Oni tvrde da ljudsko biće nastaje od miša. Ovo nisu ustanovili, nikada nisu to direktno percipirali. Oni istiĉu i ideju da je ĉovek nastao od mandrila. Nebrojeno je mnogo teorija ovih nauĉnih mamlaza, apsurdnih afirmacija o onome što nikada nisu videli. Mi, gnostiĉari, ne prihvatamo sujeverja, a ovo su apsurdna sujeverja, mi smo matematički tačni u istraživanju i strogi u izražavanju. Ne volimo takve fanatike, mi hoćemo dela, konkretne i definitivne činjenice. Na ovaj naĉin, istražujući ovaj problem koji se odnosi na naše moguće prethodnike, možemo jasno evidentirati haotično stanje u kom se nalazi materijalistiĉka nauka, fatalnu neurednost njihovih degenerisanih pameti i odsustvo istraživaĉkog kapaciteta. Ovo je strašna realnost ĉinjenica. Ovaj problem, da iz određenih oblika hominida proizilaze drugi, tek tako, zasnovan samo na tako smešnim dokazima kao onaj ugljenika 14 ili kalijuma, argona itd, predstavlja, zaista, sramotu ovog perioda XX stoleća. Mi, gnostički antropolozi, imamo drugaĉije sisteme istraživanja, imamo specijalne discipline koje nam dozvoljavaju da aktivišemo određene latentne fakultete ljudskog mozga, određena ĉula percepcije koja su potpuno nepoznata materijalistiĉkoj antropologiji. Logiĉno je da Priroda ima memoriju, pa će jednoga dana moći biti demonstrirano. Bilo je već pokušaja moderne nauke, uskoro će se svetlosni talasi prošlosti ili zvuĉni talasi prošlosti, jasnije reĉeno, moći razložiti na slike koje će se videti na određenim ekranima. Postoje već nauĉni pokušaji u vezi sa ovim predmetom. Tada će TV-gledaoci iz celog sveta moći videti poreklo ĉoveka, istoriju zemlje i njenih rasa. Kada se bude pojavio ovaj dan, koji nije tako daleko, Antihrist lažne nauke ostaće nag pred svečanom presudom javne svesti, i ovo je surova realnost činjenica. Ovaj problem prirodne selekcije, klime, okolne sredine itd, itd, stvarno fascinira mnoge ljude, i zbog ovoga oni zaboravljaju izvorne tipove iz kojih su se pojavile vrste. Ograničeni ljudi od nauke veruju da bi prirodna selekcija vrsta mogla nastavljati, na apsolutno mehaniĉki naĉin, u odsustvu Inteligentnih usmeravajućih principa. I ovo bi bilo toliko apsurdno kao kada bi pomislio da bi se svaka mašina mogla u svetu pojaviti bez inteligentnog principa, bez pameti nekog arhitekta ili bez inženjera koji bi je oblikovao. Nesumnjivo, ove Inteligentne principe Prirode mogli bi odbaciti samo idioti, oni koji misle da se svaka organska mašina može sluĉajno pojaviti. Oni nikada neće biti odbaĉeni od stvarno mudrih ljudi, mudrih u potpunom smislu reĉi. Što se više u ovo udubljujemo, videćemo sve greške materijalistiĉke antropologije. Potrebno je da duboko reflektujemo o svim ovim stvarima. Ako bi oni, umesto da se postavljaju u napadaĉki položaj protiv svakog sveštenstva, prešli na prethodnu refleksivnu analizu, nikada ne bi upali u avanturu da lansiraju protivnauĉne hipoteze. Mi vrlo dobro znamo da Adam i Eva, koji tako mnogo smetaju gospodi materijalistiĉke antropologije, nisu više od simbola. Oni, gospoda profanski antropolozi, koji žele da odbiju Genezu, bolje bi bilo da razumeju, i da mi svi razumemo da Geneza nije ništa drugo nego Alhemijska rasprava za alhemičare i nikada ne bi trebalo da je doslovce prihvaćamo. Tako da, gospoda materijalističke antropologije čine napore da suzbijaju nešto što ĉak ni ne poznaju. Iz ovog razloga imam smelosti da jednostavno kažem da njihove hipoteze nikada nemaju ozbiljne osnove. Sam gospodin Darvin nikada nije mislio da ide tako daleko sa njegovim doktrinama. Setimo se da je sam on govorio o karakteristikama. Nakon što je jedna vrsta prošla kroz selektivni proces struktura i fiziologije, nepobitno biva karakterisana u konstantnom i definitivnom obliku. Prema tome, ako je famozni antropoid ili majmun trebalo da prođe kroz selektivne procese, na kraju, dobio je svoje ukupne karakteristike i više nikada nije doživeo promene, ovo je očigledno…
ČETIRI RASE I ČETIRI RONDA
„Sunca iz Anahuaka (Anahuac) pozivaju nas na refleksiju, jer su veoma interesantna. Oni su od vatre, vazduha, vode i zemlje. Oni određuju strašne kosmičke katastrofe. * Kaže se da su sinovi Prvog Sunca, Protoplazmatičari, poginuli prožderani od tigrova. Očigledno, Tigrova Mudrosti! * Kaže se da su sinovi Drugog Sunca, Hiperborejci, poginuli progutani od snažnih uragana. Ovo se odnosi na čovečanstvo koje je živelo na potkovici koja se nalazila oko Severnog pola. * Tvrdi se da su sinovi Trećeg Sunca, Lemurijanci, poginuli od vatrenog sunca i velikih zemljotresa. * Sinovi Četvrtog Sunca, Atlantiđani, poginuli su zbog voda. * Sinovi Petog Sunca, Arijanci, ljudi ove epohe, poginuće od vatre i zemljotresa. Tako će biti i uskoro će se ostvariti. * Sinovi Šestog Sunca, Rasa Koradhi (Koradi), na sledećoj zemlji u vremenima koja nastupaju, takođe će poginuti.“
Samael Aun Weor, Gnostička Antropologija
Sada živi na površini Zemlje stanovništvo koje broji skoro šest milijardi osoba; ona koja nastanjuje površinu Zemlje, očigledno je ARIJANSKA RASA. Gusto su nastanjeni sadašnji kontinenti: Evropa, Amerika, Azija, Afrika, Okeanija; to su pet kontinenata na kojima se razvija čovečanstvo. Ako se upitamo odakle se pojavilo ovo ĉoveĉanstvo? Koje je njegovo poreklo? Moţda ćete vi poverovati da ovo ĉoveĉanstvo, koje nastanjuje onih pet kontinenata, ima poreklo upravo na njima. Ne verujem da je svo ovo stanovništvo, onih pet milijardi, koji nastanjuju sadašnji svet, nastalo na ovim kontinentima. Ne verujem, jer se dokazuje da je svet promenio svoju fizionomiju više puta. Pre nego što je imao ovu fizionomiju koju vidite na ovoj mapi (ili na bilo kojoj hemisferi), imao je drugaĉiju fizionomiju. Postoje starije mape; postoje razliĉite mape koje su bile pronađene na raznim mestima Zemlje i na kojima je fizionomija Zemlje drugaĉija: ono što su danas polovi, bio je ekvator i što je ekvator, bili su polovi. Tada sadašnji kontinenti nisu postojali ili su postojali neki delovi ovih kontinenata, a bio je gusto naseljen jedan kontinent smešten u Atlantskom okeanu, odnosim se, jasno je, na ATLANTIDU. Bila je to velika zemlja; zamislite na trenutak, Atlantida se prostirala do Azora, do Nove Škotske i spuštala se do mesta gde je danas Brazilija. Koliko je veliki bio taj kontinent! U Atlantidi se razvila velika rasa, rasa gorostasa: imali su tela do 3 metra visine (zato nam legenda stoleća govori o „Briareu, onaj sa stotinu ruku”(gr. mit.); prava rasa kiklopa. Ova rasa je dostigla da razvije jaku civilizaciju, milion puta jaĉu od naše. Atlantiđani su imali snažnu civilizaciju. Stvorili su atomske rakete i mogli su putovati ne samo na Mesec, već i na Merkur, Veneru, Mars i uopšte prema svim planetama Sunčevog sistema. Živeo sam u Atlantidi i mogu svedočiti o ovim stvarima. U jednom od onih gradova bio je divan kosmodrom; sa tog kosmodroma podizali su se kosmiĉki brodovi, atomske rakete ka ovoj ili onoj planeti Sunĉevog sistema. Prijalo mi je da posećujem neku vrstu Caravansin-a, tako su se zvali restorani u tim vremenima, i odavde sam posmatrao, kroz velike staklene prozore, ceo kosmodrom. Voleo sam gledati kako rakete odlaze ka Mesecu. Na početku to je stvaralo veliko čuđenje i mogli su se čuti povici mnoštva, posle je postalo nešto vrlo obično. U Atlantidi je bila civilizacija koju ljudska bića iz ovih vremena ne mogu ni zamisliti. Kuće Atlantiđana uvek su bile okružene zidovima, bedemima, imale su bašte ispred i unutar njih. Atlantiđanski kontinent bio je orijentisan prema Australiji i najviši delovi prema Septentrionu (Severu), planine su nadmašivale po veličini, visini i broju sve što danas postoji. Lavovi su vukli kola. Danas vi vidite lavove žestoke, strašne, ali u Atlantidi lavovi su služili kao tegleće životinje, vukli su koĉije u kojima su putovali kraljevi i pojedini građani. U toj epohi ove životinje bile su domaće. Psi su bili veći, ogromni, sada su mali; u toj epohi postojali su mastodonti. Služili su građanima za ĉuvanje kuća, bili su žestoki. Postojali su i konji, ali su oni bili gigantski. Postojali su ogromni slonovi; mamuti prethodnici slonova bili su u obilatom broju u šumama i planinama, bili su ogromni. Atlantiđani su nauĉili da suzbijaju gravitaciju po volji. Pomoću malog aparata, tolikog da u šaku stane, mogli su levitirati bilo koje telo, ĉak iako je bilo veoma teško. Atlantiđani, stručnjaci za transplantaciju, nisu samo presađivali organe kao što su srce, bubrezi, pankreas itd, već takođe, naučili su da presađuju mozgove. Transplantacija mozgova bila je već vrhunac u nauci transplantacije; postojali su subjekti koji su mogli nastavljati da žive u različitim telima i neprekidno, transplantirajući njihove mozgove iz jednog organizma u drugi. Nauka Atlantiđana bila je začuđujuća: postoje još uvek tajne pećine u Himalajima gde se čuvaju neki mehanički aparati koji mogu telepatski preneti saznanje onome koji to želi. Nije bilo potrebno da toliko lupaju glavu radi dobijanja saznanja.

U domenu nuklearne fizike stigli su da se koriste na masivan način atomskim osvetljenjem. Svi gradovi su koristili atomsko osvetljenje; bašte su bile osvetljene nuklearnom energijom, njihove kuće atomskom energijom. Atomske sijalice osvetljavale su palate i hramove sa transparentnim zidovima. Dobro znamo da postoje pećine u Aziji gde se još čuvaju atomske lampe koje su pripadale Atlantiđanima. U domenu mehanike, mogu vam sigurno reći da njihovi automobili nisu bili samo amfibije, već su takođe mogli leteti kroz vazduh i bili su na nuklearni pogon (dobijali su energiju ne samo iz uranijuma i radijuma, nego i iz drugih metala i takođe iz vegetalnog zrnevlja, i to po niskoj ceni). Što se tiĉe vazdušne navigacije, imali su snažnije brodove od ovih aktuelnih; prave „leteće brodove“, koji su takođe bili pokretani nuklearnom energijom. Atlantiđani su takođe naučili da koriste solarnu energiju; najgore je bilo to što su razvili magične moći da čine zlo. Pored toga što su bili naučnici, bili su i magovi: postigli su da konstruišu robota i da ga osposobe jednim inteligentnim principom; oni su dobro poznavali elementale vatre, vazduha, vode i zemlje. Za njih, elementali Prirode, oni koji su u dečijim pričama Vile, Salamandre ili Silfi, bili su strašna realnost. Još su posedovali čulo ultravidovitosti. Jasno je da su sa ovim čulom oni mogli savršeno videti ne samo trodimenzionalni Euklidov svet, nego još više, da vide takođe četvrtu, petu, šestu, čak i sedmu koordinatu. Tada su porobljavali neke od ovih elementalnih stvorenja, nevidljive kreature za obična čula, i stavljali ih u njihove robote. Takvi su se roboti, stvarno, pretvorili u inteligentna bića, u bića koja su služila svoje gospodare i koja su mogla ove obaveštavati o postojećim opasnostima i uglavnom o mnogim stvarima praktičnog života. Atlantiđani su imali velike prednosti. Postoji blistavi atlantiđanski Univerzitet. Želim se naravno odnositi na DRUŠTVO AKALDANA, pravi Univerzitet naučnika. Oni su studirali „Zakon večitog Heptaparaparshinocka” (Zakon sedmice), prava divota; naučili su da koncentrišu sunčeve zrake, tj., da izvlače „pozitivno“ iz zrakova solarne prizme. Jedno je da vidiš sedam prizmatičnih boja, a drugo je da ih transformišeš u pozitivnu formu, izvlačeći „pozitivno“. Moderni ljudi od nauke studirali su sedam fundamentalnih boja sunčevog spektra, ali nisu izvadili „pozitivno“ iz onih sedam boja. Atlantiđanski naučnici znali su da izvlače „realno pozitivno“ iz sedam boja solarne prizme; sa ovim „pozitivnim“ iz sedam boja, realizovali su prava ĉudesa. U vezi sa ovim, sećam se slučaja dvojice kineskih naučnika koji su eksperimentisali (takođe u atlantiđanskom stilu) sa sedam boja sunčevog spektra. Izvlačili su „pozitivno“, na primer, iz sedam boja, stavili su opijum ispred jednog obojenog zraka i tada su videli kako se opijum pretvara u druge supstance. Stavili su, na primer, deo bambusa, nakvašenog nekom određenom supstancom plave boje, (pozitivno, a ne negativno sunčevog spektra) i videli su kako se na ovom bambusu fiksira plava boja… Uradili su, na primer, da prodire zvuk (neke note: kao DO, ili MI) u kombinaciji sa nekom određenom bojom i videli su kako nota alterira (kvari) boju, menja je u drugu sasvim različitu boju. Koristili se sa sedam zrakova, u njihovom pozitivnom obliku, da bi uradili čuda na Atlantiđanskom kontinentu; duboko se proučavao „Zakon eternalnog Heptaparaparshinock-a”, „Zakon sedmice“. Atlantiđanski Mudrac koji je koristio kozije mleko pomešano sa korenom bora, na mermernoj ploĉi, video je kako se razlažu mleko i koren, stvarajući sedam različitih slojeva, i ovo ga je podstaklo da izučava „Zakon Eternalnog Heptaparaparshinocka”, Zakona Sedmice. Najmoćniji obred iz Atlantide bio je obred Boga Neptuna. Ovaj Bog guvernirao (vladao) je mudro Atlantidom; stigao je uzeti fizičko telo na Zemlji, živeo je u Atlantidi i napisao svoje precepte (učenja) na kolonama hramova. Sakralni Hram ovog Svetog Boga bio je dostojan divljenju. Posrebreni zidovi ovog hrama divili su svojom lepotom, kupole i krovovi bili su od čistog zlata najboljeg kvaliteta. Fildiš (slonovaĉa), srebro, zlato, mesing sjajili su unutar Neptunovog Hrama, uporedo sa svim kraljevskim dragocenostima iz starih vremena. Gigantska sakralna statua preuzvišenog i sublimnog Boga Neptuna bila je od čistog zlata. Ovaj neizrecivi misteriozni kip namešten na lepoj kočiji koju su teglili egzotični pastuvi i ugledno dvorište sa 100 Nereida (elementali vode), ulivali su u pamet atlantiđanskih devotana duboko poštovanje. Svakako, antička predanja tvrdila su da su Atlantiđani imali metal dragoceniji od zlata i ovo je bio čuveni „Orichalcum”. Kult namenjen Neptunu bio je znamenit, kao i onaj Elementala Vode, Sirena ogromnog mora, Nereida, Genijusa okeana. Bila je to izuzetna Neptunska epoha, Amentinska, vrlo stara, koja je dolazila iz daleke prošlosti. Atlantiđanski gradovi su cvetali sve dok su njihovi stanovnici nastavljali da budu verni religiji svojih roditelja, sve dok su se pridržavali precepata Boga Neptuna, sve dok nisu prekršili zakon i red, ali kada su oskrnavili sakralne stvari, kada su preterali sa seksom, kada su se ogrešili o sedam kapitalnih grehova bili su kažnjeni i potopljeni na dno okeana sa svim njihovim bogatstvom. Sećam se slučaja KETABEL, zvane „ona sa tužnom sudbinom“, jedne među atlantiđanskim kraljicama koja je suvereno vladala u državama na jugu potopljenog kontinenta i nad gradom Zlatnih Dveri. Zlobna lepota KETABEL-ina zarobljavala je svojom nekromantijom, fascinirala je i privlačila je svojim čarima prinčeve i kraljeve, i mnogo je devica i dece bilo žrtvovano, u njeno ime, crnim entitetima iz Unutrašnjih svetova. Sacerdotalna (sveštenička) atlantiđanska medicina pronašla je u ono vreme ono što možemo danas naučno nazvati ljudska Opoterapija, tj, primenjivanje žlezdanih sekrecija, pituitarne, tiroidne, adrenaline itd. kod bogalja i oronulih. Ovi sveštenici lekari nisu koristili samo hemiju ovih endokrinih žlezdi, hormona, sokova, već takođe hiperhemiju ovih žlezdi, vitalne psihičke fluide čakri ili magnetskih centara ljudskog organizma, intimno povezanih sa endokrinim centrima. Takve žrtve, nakon što bi bile skinute sa kamenja žrtvovanja, bile su odnete u neke tajne prostorije, tamo su sveštenici lekari vadili iz leševa dragocene endokrine žlezde, toliko potrebne da bi konzervirali telo fatalne kraljice, koja je svojim čarima i mladalačkom lepotom podnosila teret mnogih stoleća. Najstrašniji od svega toga bio je momenat kada su sacerdoti (sveštenici), nakon vađenja žlezdi u tajnosti, bacali leševe fanatičnom obezumljenom mnoštvu koje je, izgladnelo, ove žderalo; na nesreću, ovi narodi su postali antropofagni (ljudožderi). Tako je otpočela degradacija ili involucija Atlantiđana. Na nesreću, u Kali-Yugi atlantiđanska rasa je strašno degenerisala, ljudi su se posvetili crnoj magiji; izgovarala bi se reč pred neprijateljem, neka mantra i neprijatelj je odjednom padao mrtav. Atlantiđani su mogli fabrikovati mentalnog monstruma i smesta ga kristalizirali uz pomoć volje; potom su ga napajali krvlju. U dekadentnom periodu atlantiđanske rase događale su se užasne stvari; čovečanstvo je degenerisalo u porocima, homoseksualizmu, lezbejstvu, narkomaniji itd. Moći seksa bile su korišćene za zlo, da se čini zlo drugim osobama na rastojanju. Alkohol, isto kao i sada, razvratnost, degeneracija, stigavši do vrhunca, doneli su kraj jednoj imperiji koja je nekada cvetala. U svojim blistavim vremenima bila je veoma lepa, ali kada se već degenerisala, prikazale su se užasne stvari. Atlantiđanski ratovi, u poslednjim godinama, bili su užasni, koristila se nuklearna energija; atomske bombe uništile su skupocene atlantiđanske gradove. Stigao je dan kada se dogodila revolucija ose Zemlje: pomerila su se mora menjajući korita, ono što je bilo na polovima transformiralo se u ekvator, ono što je bilo na ekvatoru našlo se na polovima. Tada su nestali milioni ljudi. Svi oni snažni gradovi Atlantide ostali su potopljeni u okeanu koji nosi njeno ime. Sveštenici iz SAIS-a rekli su Solonu: „Sva nebeska tela koja se kreću po njihovim orbitama trpe perturbacije koje tokom vremena određuju periodično uništavanje zemaljskih stvari putem velike vatre.“ Istorija univerzalnog diluvijuma (potopa), čije se verzije mogu naći u predanjima svih ljudskih rasa, predstavlja jednostavna sećanja na atlantiđansku katastrofu. Sećam se tih momenata mnoštva koje je zauzelo gigantski Neptunov Hram za vreme zemljotresa, vatre i poplava. Obeznađeni ljudi dozivali su velikog sveštenika Ramu, kazivajući: „Ramu, spasi nas!“. Ramu se pojavio pred svima, uzvikujući: „Zar vam nisam već rekao, poginućete sa vašim suprugama, sa vašim robljem, sa vašim sinovima i buduća rasa, ako bude sledila vaš primer, takođe će poginuti“. Predanja pričaju da su poslednje reĉi Ramu-a bile prigušene dimom i cikom. Atlantiđanski kontinent potopio se zbog velikih zemljotresa. Katastrofa koja je doprinela svršetku Atlantide bila je zastrašujuća. Bez ikakve sumnje, rezultat kršenja Zakona uvek je katastrofičan. Jednom završena ona velika katastrofa, počela je nova rasa. Očigledno, iz onih mnoštava koja su ginula, pre nego što se dogodila katastrofa, spasio se jedan narod. Tradicije tvrde da je veliki Majstor po imenu Vaivaswata, (Vajvasvata) biblijski Noje, upozorio ljude o onome što će se dogoditi, ali ovi su mu se ismejavali i uoči velike kataklizme jeli su, igrali su, zabavljali su se, sklapali brakove. Sveci koji rukovode sudbinom čovečanstva, traţili su da Manu Vaivaswata ode sa svojim narodom pre nego što će se potopiti Atlantiđanski kontinent, i ovaj je znao da umakne u pravom momentu na čelu svoga naroda. Trebalo je da oni beže noću i pošto su crni prinčevi, kraljevi i vlasnici robota imali čudesne avione kojima su mogli pobeći u prostor, tada su vođe odabranog naroda Manua Vaivaswate zauzeli i uništili te brodove. Kada su se perverzni stanovnici onih zemalja probudili iz svoga sna, jer se putovanje obavilo noću, primetili su sa velikim užasom da vode plave njihove zemlje. Odmah su potražili svoje vazdušne brodove; razumeli su šta se dogodilo i pokušali su da progone odabrani narod, ali su uspeli da ubiju samo nekoliko njih. Poginuli su oni prinčevi Tamnog Lica (Atlantiđani), voda ih je progutala. Sada na dnu Atlantskog okeana leže sjajni gradovi; na bogatim mestima gde su pre bile sjajne dvorane, ljudska gužva – sada plivaju ribe…
(Ovo što smo ovde predstavili o Atlantidi, izvod je iz brošure „Atlantida, mit ili realnost“. Ako želite da produbite znanje o ovoj rasi vidite ovu brošuru.)
Ali Atlantiđani, sa svom svojom jakom civilizacijom, isto tako, nisu nastali na atlantiđanskom kontinentu. Atlantiđani su nastali iz LEMURIJE. Lemurija je bio kontinent stariji i veći od Atlantide: zauzimao je sav Indijski okean i Maleziju, stizao je do Australije i prema jugu napredovao je skoro sve dotle gde je danas Južna Amerika, pokrivajući skoro ceo Pacifik (Tihi okean). Imamo još ostatke Lemurije, očigledno u Okeaniji, sa velikom Australijom, Uskršnjim ostrvima, gde su izvajani neki monoliti itd. Miocen o kome nam govore materijalistički antropolozi, sigurno ima svoju sopstvenu scenu na ovoj staroj lemurskoj zemlji, ipak, ova je nestala na okeanskom dnu, zbog neprestanih zemljotresa tokom 10.000 godina. Onda kada se Atlantida pojavila iz okeana, Lemuruja je već bila uništena. Očigledno, lemurska civilizacija bila je takođe moćna. Lemurci su bili džinovska rasa, KIKLOPA (normalno, oni su imali visinu od četiri, pet, šest metara). Lemurija je takođe imala moćnu civilizaciju, ogromnu, izuzetnu. U Lemuriji su bili sagrađeni ogromni gradovi, kiklopski, ograđeni kamenim zidinama od vulkanske stene. Mnogi su ljudi stanovali na selu kao i sada. Pogledajmo Lemursku rasu: na početku polovi nisu bili odvojeni, Rasa je bila HERMAFRODITSKA. Tada, svaka Sveta lemurska individua imala je seksualne organe (muške i ženske) potpuno razvijene i razmnožavali su se pomoću sistema „PUPČENJA“: ovaj hermafrodit izbacivao je normalno iz svog jajnika, posredstvom „menstruacije“, u određenom momentu, jedan ovulum ili savršeno razvijeno jaje, možda veličine ptičijeg jajeta, sa kompletno krečnjačkom ljušturom. Ovo jaje smešteno u specijalnom ambijentu stvaralo je unutra novo stvorenje. I na kraju, kada je ovo stvorenje izlazilo iz ljušture (stvorenje je, normalno, imalo mogućnost da se odmah kreće) hranilo se na nedrima OCA-MAJKE…
Tako su se razmnožavali Lemurci. Nije postojao seksualni akt, jer je svaka individua bila kompletna u sebi samoj. Njihovo razmnožavanje vršilo se pomoću sistema „PUPČENJA“, zato što su bili hermafroditi. Dokazi, demonstracije? Imate ih sami vi, dragi moji prijatelji, u vašem sopstvenom organizmu. Dobro znamo, da su male bradavice grudi muškaraca zakržljale mlečne žlezde. Dobro znamo da je ženski klitoris zakržljani falus ispunjen nervnim ligamentima. Želite druge dokaze? Bilo bi apsurdno da tražimo još dokaza ako ih nosimo u ljudskom organizmu. Dogodile su se vremenom izvanredne stvari. Nikako ne bi mogli negirati činjenicu da se ljudska rasa podelila na suprotne polove, pre nestanka Lemurijskog kontinenta. Upravo hebrejska pisma kažu da, na početku, ovaj je Adam, muškarac-žena živeo sam u Zemaljskom Raju.

“I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se miču po zemlji.” (Postanak 1:27,28)
Ovaj Adam muškarac-žena hebrejske mitologije jeste, dakle, samo simbol: odnosi se na staro čovečanstvo. Pre nego što se staro čovečanstvo podelilo na suprotne polove, postojao je „ADAM-SOLUS“; vremenom, mnogo kasnije, „Eva je bila izvađena iz Adamovog rebra“ (to je simbol koji prikazuje podelu na suprotne polove). Ali ne mislimo na antropomorfnu Evu, mislimo na ETERNALNO ŽENSKO… Zbog toga, kada je došla postlemurska epoha, počevši sa trećom ili četvrtom podrasom, jasno se videlo da su se neka deca rađala sa više razvijenim muškim organom od ženskog, ili obrnuto, i ovaj se proces naglašavao svakoga puta sve više, sve dok su se, na kraju, rađala samo jednopolna deca (muško ili žensko). Ali ovaj proces podele na suprotne polove realizovao se tokom miliona godina, nije se to dogodilo preko noći. Zbog toga se kaže, ponavljam, da „Eva je bila izvađena iz Adamovog rebra“… Tako možemo podeliti Lemursku rasu na dve etape: prvo vreme, egzistencija hermafrodita; drugo vreme, podela rase na dva pola. Kada se stiglo do totalne podele na suprotne polove, onda je bila potrebna kooperacija radi stvaranja. „Menstruacije“ su nastavljale da postoje kod ženskog elementa, ali se ovaj ovulum rađao još neoplođen. Potrebna je bila kooperacija sa muškim polom da bi se ovulum mogao oploditi i da se tako može razmnožavati vrsta.

STVARALAČKI ELOHIM(I) sakupljali su ljude radi reprodukcije u pojedinim periodima godine. Bilo je divno, kako su ove rase, ova plemena, putovala iz jednog mesta u drugo da bi prisustvovala, u određenim vremenima, u Hramovima gde je trebalo da se razmnožavaju. Nikada se nije realizovao seksualni čin van Hrama. Ova se sveta tajna (sakrament) obavljala samo u Hramu, bio je to SAKRAMENT HRAMA i parovi seksualno su se spajali da bi stvarali, pod rukovodstvom „Kummara“, u kamenom dvorištu Hrama. Muškarci i žene, spajali su se u kamenom popločanim dvorištima Hramova, bez da ikada stižu do toga što se u Organskoj Fiziologiji poznaje pod nazivom „spazam“ ili „orgazam“. Odnosno, nije postojala ejakulacija Ens-Seminis-a, zato što su znali (kao što je mnogo kasnije kazao Paracelzijus) da se u Ens-Seminisu nalazi Ens-Virtutis (Vrline) Vatre… Jedan zreo spermatozoid ispada iz endokrinih žlezda da bi realizovao jednu fekundaciju (oplođenje). Tako su se razmnožavala realna ljudska bića, istinski ljudi, pre njihovog degenerisanja. Kako mi to znamo? Predanjem: tokom vekova nasleđujemo ovo gnostičko saznanje. Kao, zašto se nije objavilo? Na putu smo da objavimo. Zašto to ne prihvata aktuelno čovečanstvo? Skoro je normalno, zato što je ovaj sistem razmnožavanja bio korišćen samo od strane istinskih bića koja su postojala na licu Zemlje… Više od toga, u toj epohi čovečanstvo je posedovalo duhovne fakultete (sposobnosti): moglo je savršeno percipirati sva čuda Prirode i Kosmosa. Njegov kapacitet vizije omogućavao mu je da vidi polovinu od „HOLTAMPANAS-a”, tj. polovinu od tonova univerzalnih boja (dobro znamo da se „Holtampanas“ sastoji iz pet i po miliona tonova boja). Kada bi čovek podigao pogled da gleda zvezde, video bi svet okružen veoma specijalnom aureolom i video bi, takođe, druga planetarna čovečanstva sa kojima se telepatski komuniciralo. Čujnost je bila prodorna, mogli su kaptirati simfonije Univerzuma; čulo mirisa je bilo veoma izoštreno, da lako premašuje ono isto kod današnjih pasa. Nisu bila zakržljala čula percepcije… Bilo je to čovečanstvo koje je moglo koristiti, u svom alfabetu, 300 artikulisanih suglasnika i 51 samoglasnik. Prema tome, moć Verbuma, Reči, nije bio degenerisan; govorio se UNIVERZALNI JEZIK koji je imao moći nad vatrom, nad vazduhom, nad vodama i nad zemljom. Bilo je to više (superiorno) čovečanstvo, milionima puta više od našeg; ono je konstruisalo brodove koji su putovali kroz beskonačni prostor, predivne brodove…

Svako ljudsko biće iz Lemurije moglo je da živi 12 do 15 stoleća. Bila je to jaka rasa, energična, mogli su uzeti kamen i baciti ga sa velikom snagom; kamen za koga bi bila potrebna snažna dizalica da bi ga pokrenula, a možda nijedna dizalica to ne bi uspela. Lemurska rasa je bila savršena, u najkompletnijem smislu reči. Kada materijalistički antropolozi kažu: „Stigli smo do maksimalne savršenosti u ovim vremenima“, ustvari lažu. Vidi se da ništa ne znaju o antropologiji, da nisu temeljno istraživali staro kamenje, stare rukopise, stare piramide, niše, grobnice itd. koje svugde postoje. Postoji kamenje, kao ono koje je bilo pronađeno u nekim mestima u Peruu, koje dokazuje da su postojale civilizacije milionima puta snaţnije od naše i ovo u mezozoičkoj epohi! Da li bi ovo prihvatila Materijalistička antropologija? Nikada! Neće oni dati ruku da im se rasuče, „tek tako“. Ali činjenice su činjenice i pred činjenicama treba da se klanjamo, ma kolika bila cena… Ipak, posle ove epohe savršenstva, pojavila se nezaobilazno dekadencija ili involucija rase. Tvrdim da, tako kao što postoji evolucija i involucija kod biljaka, kao što postoji evolucija i involucija kod životinja ili kod ljudi itd, treba isto tako da postoji evolucija i involucija kod civilizacija… Nažalost, na kraju poslednje podrase, na kraju tercijarne epohe, u vreme Miocena, pravi ljudi (u potpunom smislu te reči) su degenerisali. Ponavljam, pre degeneracije, reprodkcija je bila smatrana sakralnom i seksualni čin nikada se ne bi realizovao van Hrama. Ipak, u njihovoj degeneraciji ova prava ljudska bića stigla su do toga da se mešaju sa zverima (naravno, užasno). Tako nam govore prastari kodeksi. Postoje predanja u Tibetu, u Kini, u Indiji; ima kamena, ima monolita, ima kodeksa koji nam to tvrde, a mi, kao studenti antropologije, ne možemo negirati… Iz ovog ukrštavanja pravih Ljudi sa zverima Prirode rezultirali su ogromni majmuni koji su imali plava ili crvena lica, koji su išli na nogama i rukama ili koji su se dizali kao bipedi i imali kapacitet da govore. Dalje, ovi su se primerci mešali sa drugim pothumanim zverima i iz svega toga proizašli su majmuni koje znamo, i takođe, polazeći od nekih evolucija, nekoliko tipova humanoida… Nikada se Haeckel nije protivio, ni na koji način, konceptu po kom majmuni imaju poreklo u Lemuriji, on je uvek prihvaćao realnost ovog kontinenta. Ako opažamo najprimitivnija plemena koja sada postoje u svetu, ona iz Australije, koje bi bilo poreklo ovih plemena? Trebalo bi da znamo koje je poreklo Australije. Zaista, Australija je komad Lemurije, koji se nalazi u Pacifiku, veoma stara zemlja. Trebalo bi da opažamo ova plemena da bi shvatili, očigledno, da je reč o mešavini starih stanovnika Lemurije sa pojedinim zverima prirode. Na primer, postoje mesta u Australiji gde je dlaka sa tela osoba toliko gusta da pre liči na krzno životinja. Ovo omogućava, naravno, prividnu osnovu da bi gospoda materijalisti rekli: „Da, evo ovde su sinovi antropoda… Dokazana je naša teorija.!“. Oni, materijalistiĉki antropolozi strašno su površni, realno, nisu zreli za razumevanje, reč je o pametima u stadijumu oronulosti, degeneracije i ova stvar je stvarno lamentabilna (žalosna)… Ali nije bilo samo na svršetku Lemurije da se degenerisano čovečanstvo pomešalo sa zverima Prirode da bi doprineli pojavljivanju raznih vrsta majmuna; propadanje Atlantide je takođe poslužilo upravo kao pozornica ovome. Posle velikog potapanja koje je uspostavilo kraj ovom kontinentu, mnogo je žena bilo izolovano u dubokim šumama. Nekolicina njih seksualno su degenerisale i postale su lezbejke, druge su rešile da se mešaju sa zverima Prirode (sa zverima muškog pola), i odavde je rezultirao veliki broj majmuna, urangutana, gorila itd. Prema tome, ne stoje majmuni iza čovekovog porekla, već obrnuto: bila je degeneracija pojedinih ljudskih grupa Lemuraca i Atlantiđana, koji su se pomešali sa nekim potljudskim zverima i tako omogućili da se pojave vrste majmuna. Treba da razumemo jednom za svagda, da tamo gde postoji evolucija, postoji i njena sestra bliznakinja, involucija i ovo je sve… Ali da nastavimo… Tako da Lemurci, u svojoj blistavosti, formirali su jaku rasu, veoma snažnu. Ipak, originacija lemurske rase nije bila u Pacifiku ili Indijskom okeanu, kao što se veruje.

Preci Lemuraca boravili su na Hiperborejskom kontinentu, koji je bio oko severnog pola, kao potkovica. Ostatke ovog starog kontinenta na kom se razvila HIPERBOREJSKA RASA nalazimo od Engleske do Irske; ovoj zemlji pripadala je i Aljaska, jer je cela oblast stvarala potkovicu oko severne polarne kalote. Na Hiperborejskom kontinentu postojala je moćna rasa ANDROGINA (ne hermafrodita, nego androgina). Oni su mogli da izdužuju svoje telo po volji, dok ne bi dostigli ogromne veličine, ili da se smanje do veličine matematičke tačke. To nije bila rasa koja bi se mogla na normalan način smestiti na površini zemlje, kao Lemurci; ne, Hiperborejci su bili drugačiji; u onim vremenima lebdeli su u atmosferi. I pored toga, stvorili su svoju civilizaciju. Tada su carstva bila mnogo pomešana: mineralno, vegetalno, žvotinjsko i ljudsko. Postojali su minerali-biljke i biljke-minerali, životinje-biljke i biljke-životinje. Hiperborejci su se razmnožavali kao i korali, odnosno pomoću „SPORA“. Ovaj sistem je veoma sličan pupanju kod biljaka; svaki vegetalni pupoljak, odvajajući se od prvobitnog stabla, može se pretvoriti u drugu biljku. Isto tako, od tela ovih Hiperborejaca odvajale su se jajaste (ovoidne) spore. Ove spore transformisale su se u nove nezavisne organizme koji su se hranili od OCA-MAJKE. Mnogi su verovali da Hiperborejci nikada nisu poznavali rat, ali, realno, postojala je rasa Hiperborejaca koja je ratovala. Bila je to rasa visokih i tankih ljudi koji su se branili velikim štitovima i rukovali su kopljima, koristili su nepoznato oružje i tukli se sa drugim plemenima. Hiperborejci su ţiveli u veoma drugaĉijoj istorijskoj epohi sveta. Posedovali su potpuno razvijenu DUHOVNU VIZIJU, odnosno, imali su proeminentnu (istaknutu) pinealnu ţlezdu koja im je omogućavala da vide „ULTRA“ svih stvari. Dobro je da se zna da je biljka fizičko telo „ELEMENTALA“; svaka biljka ima dušu i duša biljke je vegetalni „Elemental“. Kada su Hiperborejci posmatrali šumu, nisu je videli kao što je mi danas vidimo (kao ansambl stabala ili nešto slično), jer je za njih šuma bila šuma gorostasa sa ogromnim rukama, kao one „BRIAREU-ove” (onaj koji je imao stotine ruku i koji se pokretao od desna prema levo). Ova šuma nije bila nešto mirno, već su se mogli čuti ovde, onde, svugde, glasovi kolosa, odnosno „elementala“ ogromnih stabala. To je bio drugi način da se vide stvari, ne kao što ih mi sada vidimo ovim bednim vidom kojeg imamo i koji vidi samo fizičke stvari, već je to bio drugi vid: bio je to vid koji nam je dozvoljavao da vidimo više dimenzije Prirode i Kosmosa; bio je to drugačiji vid (prodoran, sveznajući); videli smo Zemlju takvu kao što jeste, a ne prividnu, ne kao što je mi sada vidimo. Posedovali su mudrost i znanja superiornija od onih koje mi danas imamo. Sve što mi sada znamo, služi samo da malo strukturišemo intelekt, i ovo je sve. Hiperborejci su bili mudriji i njima su vladali SUPRA-LJUDI svih vremena i svih doba. Imali su kraljevine i civilizacije, ali njihovo poreklo nikako se nije nalazilo na Hiperborejskom kontinentu. Oni su znali da njihovi preci potiču iz dalekih vremena. Realno, preci Hiperborejaca bili su ljudi iz POLARNE RASE ili PROTOPLAZMATIČKE. Ova ljudska rasa živela je na Severnoj polarnoj kaloti, na Tajnom ostrvu, ili „SVETOM OSTRVU“; ovo je ostrvo prvo koje je postojalo i biće poslednje koje će postojati. Bila je to „NORDIJSKA ZEMLJA“, „KRISTALNA ZEMLJA“ (kako su je nazivali preci iz Anahuaka), udaljena „THULE“ (o kojoj Majstor Krumm Heller priča sublimne stvari), kontinent koji je danas prekriven ledom severnog pola. Ovaj je kontinent zauzimao, u onoj epohi, ekvatorijalnu zonu sveta, zbog toga što je položaj, zbog revolucija osa zemlje, bio drugačiji; ekvator je bio na polovima, a polovi na ekvatoru. Polarna rasa razvijala se u sasvim drugačijoj atmosferi prema ovoj sadašnjoj. U toj epohi koja je postojala pre više od tri stotine miliona godina, Zemlja je bila zapravo polueterička, polufizička. Izgledala je kao krivi okean, plava, kao nebo u noći. U onim vremenima, ljudska bića imala su tela potpuno protoplazmatična, čak je i Zemlja još uvek bila protoplazma. To nije ona Haeckelova protoplazma ili slano more i hiljade gluposti koje nemaju nikakvu potvrdu, ne. Protoplazmatična Rasa je drugačija. Ova je rasa lebdela u atmosferi. Još nije pala na vlažno tlo. Tela ljudi bila su maleabilna (izvlačiva), elastična. Mogli su očuvati ogroman oblik od deset ili dvadeset metara visine ili da ga, svojom voljom, smanje do stasa Pigmeja ili da zauzmu veličinu tela današnjeg aktuelnog čoveka. Ipak, bile su srećne osobe ove rase, percipirale su svet i stvari integralno, kompletno. Nisu videli samo fizičku realnost, već, više od toga, mogli su videti Dušu i Duh svih bića i svih stvari. U njihovoj imaginaciji ogledavalo se zvezdano nebo… Sva Zemlja imala je veoma lepu boju, intenzivno plavu; planine su bile, kao kristal, transparentne. Iako ovo izgleda neverovatno, Polarna Rasa imala je vrlo lepu crnu boju. Ali je za današnje ljude malo teže da razumeju da, uprkos činjenici da je bila obojena rasa, na obrazima ovih ljudi i uopšte na njihovom licu sjajile su posebne boje, posebne nijanse, slične bojama vatre. Sistem za razmnožavanje bio je sasvim različit od ovog aktuelnog; ljudska bića razmnožavala su se pomoću metoda seksualnog ĉina FIZIPAR, što je neki veoma sličan oblik deobi organskih ćelija. Znamo već da se ćelija deli na dve i da se dve dele na ĉetiri i one četiri na osam itd. Ovo se naziva mitoza ili ćelijska deoba. Na isti način, protoplazmatični organizam Otac-Majka, u potpunosti ANDROGIN, koji nije bio ni muški, ni ženski, već je imao istovremeno oba polariteta, u pojedinim momentima delio se na dva. Od Oca-Majke odvajao se, recimo tako, sin i ovo je bio duboko religijski događaj. Postoji još ovaj proces razmnožavanja, putem deobe, u našoj krvi. Zbog čega postoji? Zato što je postojao kod Polarnih ljudi i mi čuvamo u nama ovu reminiscenciju. Onda kada se rađala nova kreatura, svetkovalo se ovo kao veliki događaj. Hijerofanti bi se okupljali u Hramovima da bi radili na elementima Prirode. Ovi Božanski Androgini mogli su veoma brzo zauzeti kako ženski aspekat da bi se pojavili kao veoma lepa žena, tako da u njima utope ženski aspekat da bi procvetao muški. Iako izgleda neverovatno, ova prva rasa stigla je do veoma velikog stepena civilizacije. Uz pomoć plastičnog i eteričkog materijala ove primitivne zemlje, konstruisali su kuće, palate, gradove i grandiozne hramove. Naravno, glupani sadašnjeg materijalizma smejaće se našim tvrdnjama, jer se nikada nisu našli ostaci takve civilizacije. Nemoguće je naći ostatke jedne takve stare civilizacije, zato što je u toj epohi zemlja bila eterična, bila je stvorena iz Protomaterije. Samo u Memoriji Prirode, u Akaškim Registrima, možemo naći svu živu istoriju Prve rase. Ako razvijete svoju EPIFIZU i HIPOFIZU, sa ovim parom malih žlezdi, pravilno koncentrisani, moći ćete proveriti, sami sobom, ono što vam sada govorim. Fosilni ostaci ljudskih bića pronađeni u podzemnim kavernama Zemlje nemaju ničega zajedniĉkog sa Protoplazmatičnom rasom. Ovo su ostaci degenerisanih descendentnih plemena iz potopljene Atlantide. Predanja kažu da Eskimi iz Grenlanda i Aljaske dolaze iz daleke Thule. Kaže se da su se Eskimi pomešali sa Tunguses i Dené, okupatorima iz Polinezije. Ipak, ovo nije sigurno. Ustvari, Eskimi sa severa, i oni su ostaci atlantiđanskog degenerisanja, zbog toga čuvaju nekoliko veoma interesantnih tradicija. Religija, Nauka i Filozofija bile su potpuno ujedinjene u kulturi Polarne rase. Stanovnici daleke Thule bili su Bodisatve (Boddhisattva Majstora iz drugih Mahamvantara). Oni su govorili ZLATNIM VERBUMOM, koji je „tekao kao reka kroz gustu šumu Sunca“. Univerzalan i kosmički jezik čije su kombinacije zvukova proizvodile kosmičke fenomene svakojake vrste. Na ovom jeziku, Očevi Bogova učili su ih, pevajući, kosmičke zakone Prirode. Kosmički obredi ovih epoha bili su vrlo interesantni. Svetla Hrama nisu bila fiksna. Vrlo brzo je neki V.M. zauzimao tron i isto tako, vrlo brzo ga je posle toga napuštao. Ponekad je P.V. zauzimao tron i potom ga je napuštao zamenivši ga sa onim koji je pripadao S.V. Visoki Vladari levitirali su kako bi međusobno razmenjivali prestole. Na odelima su bile kombinovane bele i crne boje da bi predstavili borbu između Duha i Materije. Savršena je bila konstrukcija hrama. Simboli i oruđa za radnje koristila su se u obrnutom položaju da bi predstavili Dramu koja se projektuje niz stoleća: Silaženje Duha prema materiji. Tako možemo sa čuđenjem da posmatramo okrenuta žezla, pehare itd, sve obrnute. Tada je život bio usmeren prema materiji i trebalo mu se pridati simbolično izražavanje. Veličanstvene su bile Sakralne ceremonije. One su omogućavale da se shvate Velike Misterije i isto tako ovo supremno silaženje Duha ka materiji. Bio je to grandiozan događaj koji se čekao tokom vekova. Čekao se sa tolikim nestrpljenjem isto kao što se danas čeka vraćanje čoveka Višim Svetovima. U tim vremenima na Zemlji je živeo Anđeo Uriel koji je imao fizičko ljudsko telo. Onda, Uriel, veliki Majstor došao je sa Venere, učio ih je Umetnost i Nauku. Uriel je ostavio napisanu knjigu o RUNAMA, knjigu koju su izučavali ljudi POLARNE epohe. Iz ovog razloga lako je razumeti da su Rune bile spisi Prve Rase. U toj epohi, Rituali Polarnog Hrama bili su u potpunosti runski. Ovo je Božansko pismo. Podsetimo se, Svastika je Runa. Judejska slova nisu drugo već modifikacija Runa. Ali odakle je nastala Polarna Rasa? Koje je njeno poreklo? Oni su vrlo dobro znali da se klice porekla velike Prirode uvek razvijaju u psihološkom prostoru i u višim dimenzijama. Razmišljajmo o prethodnom obliku ljudskog stadijuma, o našim legitimnim precima. Nesumnjivo, naći ćemo se u životinjskom životu Prirode, sa lokacijom u četvrtoj koordinati; ovo je šokantna činjenica za materijaliste. I pored ovog, upravo materijalisti su bili ti koji su ismejavali Pastera (Pasteur) i njegove teorije, ti koji su mu se rugali kada je ovaj dezinficirao svoje hirurške instrumente. Nikada nisu verovali o mikroorganizmima, jer ih nisu videli, ali ih danas prihvataju. – Postoji li životinjski život u četvrtoj koordinati? Jasno je da postoji. – Postoji li biljni život u petoj koordinati? Da, postoji. – Postoji li mineralni život u šestoj koordinati? Da, postoji, ali podvlačim da mineralni život iz šeste koordinate ili vegetalni život iz pete koordinate ili životinjski život iz četvrte koordinate, u nikakvom obliku ne liči na mineralan, vegetalan i životinjski život iz našeg čisto fizičkog sveta. Ne možemo negirati da se, kasnije, ovaj mineralni, vegetalni i životinjski svet kondenzovao ovde, u ovom globusu od trodimenzionalne materije. Ali, ovo se dogodilo tokom više miliona godina. Kako bismo mogli definisati u nekakvom obliku procese evolucije od minerala do čoveka? Ne bi to bilo moguće ako bismo izbacili iz Prirode onaj problem kog je Lajbnic (Leibniz) predstavio. Odnosim se na MONADE, Inteligentne Principe Prirode, Realno Biće ili „Univerzalan Duh Života“. Monade (ili njihova dupliranja), koje su prošle kroz mineralno carstvo u šestoj dimenziji iste su kao one koje su prošle kroz vegetalno carstvo u petoj dimenziji i kroz životinjsko carstvo u četvrtoj. I, precizno, na kraju četvrte pojavila su se stvorenja slična antropoidu, ne gorila, ne šimpanza, ništa od takve vrste. Za trodimenzionalni Euklidov svet, blizu epohi aktivnosti, ovakav oblik pretrpeo je nekoliko promena, neke metamorfoze, iste koje je pretrpela i planeta Zemlja, i kristalizovao se na kraju u humanoj figuri na severnoj polarnoj kaloti, koja je nekada bila ekvatorijalna. Treba da imamo u vidu da se morfologija ljudskih kreatura i Prirode menja tokom prolaska vekova. Nesumnjivo, ljudska morfologija pojavila se u skladu sa protoplazmatičnom starošću naše Zemlje kako bi stvarno došla u egzistenciju i, prolazeći kroz hiperborejski, lemurski i atlantiđanski period, morfologija se pomalo alterirala sve do naših dana. Kreature koje su nam prethodile, stara ljudska rasa, kao što svedoče stare tradicije Meksika i drugih naroda sveta, bile su ogromne, smanjivale su stas dok nisu postale takve kao što su danas. Na sreću, znamo da u ovom siromašnom svetu, toliko nesrećnom, mi smo tačno peta generacija. Jasno je da će buduća Rasa, šesta, biti još manjeg stasa i očigledno proizilazi da će u sedmoj generaciji biti „Liliputanci“. U Belom Univerzalnom Bratstvu, buduća rasa naziva se RASA KORADHI. Dakle, isto kao što je ova ARIJANSKA RASA, BUDUĆA Rasa je KORADHI.

ANTROPOGENEZA nas uči da svaki svet beskonačnog prostora, pre ili kasnije, postaje scena za sedam ljudskih rasa. Posle sedme i poslednje od ovih rasa, naša planeta Zemlja pretvoriće se u novi Mesec, u hladnu planetu, kadaveroznu, bez ikakvog života. Ipak, jasno je da pre nego što će Zemlja proći kroz ovaj proces, ljudska vrsta će se povratiti na svoj germinativni stadijum. Posle smrti fizičkog sveta, ljudske klice će nastaviti u višim dimenzijama prirode sve dok se ponovo ne vrate na elementarni stadijum, atomski, izvorni. Stoji zapisano vatrenim slovima u Velikoj knjizi Života da na kraju VELIKOG KOSMIČKOG DANA (Mahamvantare) svaka vitalna klica treba da duboko spava u HAOSU tokom sedam eternalnosti. Muzika, Verbum, Logos mogu probuditi vitalne klice u zorama svake MAHAMVANTARE samo radi novog ciklusu manifestacije. Treba da vam kažem u ime istine da sam ja, kao Inicijat ili Bodisatva, trebao raditi u prošlim Mahamvantarama i poznavao sam prastaru Zemlju-Mesec. Ovaj satelit je tada bio svet kao i naš: imao je bogat mineralni, biljni, životinjski i ljudski život; burna mora i vulkane u erupciji, planine pune života itd. Svi sateliti našeg Sunčevog sistema bili su deo prošlog Sunčevog sistema, a koji su u ezoterizmu bili nazvani „LUNARNI LANAC“. Mesec (Luna) je imao sedam velikih Rasa; na kraju Mahamvantare život se ponovo vratio višim dimenzijama Prirode i Kosmosa i bila je napuštena biološka kora, mora su se malo pomalo praznila i vulkani su ugasili vatre. Uginula je fizička materija Meseca. Danas je leš, kao što su dokazali astronomi koji su zakoračili na mesečevo tlo. Ali život u samom sebi, živa supstanca materije, nije uginula, ona je bila preneta u nešto što bi mogli nazvati „ILIASTER“… Ovo seme ili Iliaster mudraca nastavio je svoj proces u četvrtoj koordinati, u četvrtoj vertikali, zajedno sa semenima svega što postoji. Kasnije, ova materijalna supstanca je nastavila u petoj koordinati i potom u šestoj, kasnije u sedmoj. I kada je stigla u sedmu, utopila se u nedru APSOLUTNOG APSTRAKTNOG PROSTORA. Bilo je to seme koje se nije moglo izgubiti, i sada je položeno u duboki prostor; u ovom semenu život nastavlja da latentno postoji. Šta nam govore Nahua o OMEYOCAN-u? Da je Omejokan „Drugo Mesto“, Kosmiĉki Pupak Univerzuma“ gde ima samo vetra i mraka. Iliaster, Primordijalna Haotična Zemlja, ova „Klica Svetova“, položena u duboki prostor, to je Omejokan Nahua. Kada se Zemlja nalazi u germinativnom stadijumu, kada bilo koji svet, u stadijumu klice položene u nedro dubokog prostora, spava čekajući čas jedne nove kosmičke manifestacije, tada je Kosmička Noć, Velika Pralaja (Pralaya). U ovom Omejokanu, u ovom Haosu ili Dubokom Prostoru, svako seme spava u vremenu od sedam eternalnosti. Posle ovog perioda neaktivnosti, Električni Impuls, Električni Uragan čini da zatrepere svi atomi u obliku vrtloga u unutrašnjosti Omejokana, u Pupku Univerzuma, u Kosmičkoj Matrici. Zbog toga se kaže da u Omejokanu postoji Vetar i Tama; evo ovde Ehekatla (Ehecatl), Boga Vetrova, Uragana, Kosmičkog Kretanja (Pokreta). Dakle, u ovom prvobitnom Haosu latentno se nalazi život, nalazi se seme jedne virginalne zemlje, vrlo čiste, neizrecive, koju nikada ne bi prihvatila materijalistička antropologija, tamo se nalaze sve mogućnosti, sve dok Univerzalna Vatra ne bude oplodila ovaj Haos. Iz ovog Haosa ili Pupka Univerzuma proizvela su se uzastopna dupliranja kroz niz dimenzija i čist germinativan čovek prešao je u protoplazmu. I život, evoluirajući i involuirajući kroz niz dimenzija, stigao je da se na kraju kristalizira na protoplazmatičnoj zemlji.
Evo, ovde su RONDOVI ili periodi manifestacija supstance u razliitim dimenzijama Prostora. Postojala je prva manifestacija u svetu Pameti, u svetu Kosmičke Pameti ili Univerzalne Inteligencije (Prvi Rond), druga manifestacija svega što jeste, što je bilo i biće, u Astralnom svetu (Drugi Rond), i tada, kao rezultat, pojavila se treća manifestacija u Eteričkom svetu ili Vitalnom (Treći Rond). Na ovaj način, razvijao se život, evoluirao i involuirao je u ovim izvanrednim dimenzijama pre nego što će se pojaviti u ovom fizičkom svetu (Četvrti Rond). Život je prvo postojao u mineralnom stanju, ali u takvoj klasi minerala koju danas ne bi prihvatili materijalistički antropolozi i geolozi; razvijao se mnogo kasnije u biljnom stanju, i posle u životinjskom stanju. Ali ova stanja: mineralno, vegetalno i životinjsko, sada nisu poznata. Ona predstavljaju neku vrstu arhetipova sadašnjem mineralnom, vegetalnom i životinjskom carstvu… Ukupno postoji sedam Rondova. Sada, mi se nalazimo, znači, u četvrtom Rondu koji je Fizički. Posle, život će se ponovo razvijati u Eteričkom svetu (peti Rond); kasnije, život nastavlja u Astralnom svetu (šesti Rond), i kasnije u Mentalnom svetu (sedmi Rond). Potom će se život još jednom vratiti u Iliaster, prema klici iz koji je izašao, ka svom autentičnom semenu. Na kraju krajeva doći će do raspadanja ove planete i svih planeta Sunčevog sistema; Iliaster će se utopiti u nedro Sakralnog Apsolutnog Sunca i pojaviti će se Kosmiĉka Noć, tj. Velika Pralaja (Pralaya)…

PITANJA I ODGOVORI
P.: –Neki autori govore o „Haosu“ i o „Kosmosu“. Postoji li razlika između ovih?
O.: –Iz Haosa izlazi Kosmos. Nema sumnje, posredstvom zakona broja Tri, odnosno, SVETOG TRIAMAZIKAMNO, mogu se realizovati kreacije novih jedinica. Onda kada se ove tri sile (pozitivna, negativna i neutralna) nalaze u istoj datoj tački, realizuje se kreacija. Stvaranje bilo koje kosmičke jedinice ne bi bilo moguće bez pridruživanja ovih triju sila koje, u njima samima, formiraju Sveti Triamazikamno. Ove tri sile jesu: SVETA AFIRMACIJA, SVETA NEGACIJA, SVETA KONCILIJACIJA. Ali, stvarati jeste jedno i organizovati je drugo. Može se stvarati, ali ako nema organizovanja, čemu bi služila kreacija? Zato da bi se neki Kosmos (koji u zagradi rečeno znači „red svetova“) pojavio da postoji, potreban je drugi Zakon. Želim se odnositi, naglašeno, na ZAKON ETERNALNOG HEPTAPARAPARSHINOCK-a, odnosno na ZAKON SEDMICE. Posredstvom Zakona Svetog Triamazikamno se stvara, ali posredstvom Zakona Sedmice vrši se organizacija onoga što se stvorilo. Prema tome, naš Sunčev sistem postoji zahvaljujući dvama zakonima: prvi, onaj Sveti Triamazikamno; drugi, Eternalni (večni) Heptaparaparshinock. Zahvaljujući ovim dvama Zakonima postoji sada naš Sunčev sistem i naša planeta Zemlja. Iz Haosa se, znači, pojavio Kosmos; iz Haosa izlaze svi Kosmosi. Zatim iz Tame izlazi Svetlost…
P.: – Odakle nastaje judejska rasa?
O.: –To je mešavina Hiperborejaca sa nekom atlantiđanskom podrasom i tamo su se pojavili originalni Semiti. Hiperborejci su se pomešali sa četvrtom podrasom Atlantiđana i odande proizilaze Atlantiđanski Semiti. Od atlantiđanskih Semita proizilaze aktuelni Semiti.
Sigurno je da se u Palestini ne nalaze čisti Semiti, treba da vodimo računa da su već mnogo pomešani sa Nemcima. Možda ste slučajno čuli da se priča o „Krađi Krvi“? Kada su Jevreji iz Palestine, iz Izraela shvatili da se njihova rasa nalazi na putu degeneracije jer se nisu ukrštavali, odabrali su izvestan broj žena koje su otputovale u Nemačku. Tamo su se one pomešale sa muškarcima i jednom zatrudnele, vratile su se u Palestinu. (Tačno određen broj, vrlo dobro sračunat, da bi dodali semitskoj krvi određenu količinu nemačke krvi). Na ovaj naĉin, ona nije potpuno čista. U Arabiji u Pustinji Sahara, tamo je kompletno čista. Tamo pod zemljom, postoji podzemni grad čistih Semita, izvornih, bez ikakve mešavine, koji imaju posebne običaje: oblače se isto kao i Arapi, ponašaju se kao Arapi. Arapi veruju da su ovi takođe Arapi, ali nisu; to su Jevreji, ali žive u pustinji kao Arapi, oblačeći se na isti način i čuvaju sve jevrejske običaje; nikada se nisu mešali.

9 comments on “ČETVRTO (4) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POREKLO ČOVEKA“ – Samael Aun Weor

  1. Povratni ping: TREĆE (3) PREDAVANJE „GNOSTIČKA KABALA“ – Samael Aun Weor | Blog Vesne Mihajlović

  2. Povratni ping: ŠESTO PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – DIDAKTIKA DISOLUCIJE EGO-A | Blog Vesne Mihajlović

  3. Povratni ping: ŠESTO (6) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „TRANSFORMACIJA ENERGIJA“ – Samael Aun Weor | Blog Vesne Mihajlović

  4. Povratni ping: DRUGO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „POTREBA I POHLEPA“ – Samael Aun Weor | Blog Vesne Mihajlović

  5. Povratni ping: OSMO PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „TRANSCENDENTALNA SEKSOLOGIJA“ – Samael Aun Weor | Blog Vesne Mihajlović

  6. Povratni ping: DESETO (10) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POREKLO EGA“ – EGO-a – Samael Aun Weor | Blog Vesne Mihajlović

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s