MOLI SE BOGU DRŽI SE NOVCA – PRVI I DRUGI DEO – Pise Ivona Zivkovic

Vera u boga kao u najvećeg moćnika koji je stvorio Svet i oblikovao ga ovakvim kakav danas poznajemo toliko je stara i ukorenjena u našoj svesti da se većina ljudi nikada nije zapitala zašto je Svemoćni Stvoritelj podelio ljude na mali broj enormno bogatih, koji imaju ogromnu moć i bogatsvo, i veliku siromašnu većinu koja mora da radi od danas do sutra kako bi sebe održala u kakvom takvom životu. Imajte na umu da samo mali procenat ljudi koji danas živi na ovoj planeti ima stalni i neposredan  pristup čistoj vodi, ima krov nad glavom (sklonište) i može da se koliko toliko školuje, te ima pristup telekomunikacijama i ima višak hrane i materijalnih dobara. Životni standard u gradovima u Evropi bitno se razlikuje od života u brojnim selima Indije, Južne Amerike, Kine, Afrike, ali i Srbije, gde ljudi , iako od istog Boga stvoreni kao ljudi, žive poput životinja boreći se svakoga dana za goli opstanak.


Ako je bog pravičan, kako nas uče sve crkve, i ako je stvorio Čoveka po sopstvenom liku da vlada na Zemlji, zašto ga nije učinio svuda istim i zašto svi nisu u mogućnosti da vladaju, makar sopstvenim životom?

Zanimljiva je i činjenica da ljudi svih religija pojam „Boga“ vezuju za Moćnog Stvoritelja, pri čemu se samo razlikuju interpretacije raznih crkava o tome kako ON deluje i kako se prema NJEMU valjano treba odnositi. A tu interpretaciju u svim  crkvama daju sveštenici. Tako su oni posebna klasa koja se nalazi kao posrednik između ljudi i Boga (ili bogova) i prisutni su u svim crkvama.

U nemogućnosti naše neposredne komunikacije sa Velikim Stvoriteljem (jer valjda nismo tome dorasli) tu su oni da nam svojom „učenošću“ i „mudrošću“ u tome pomognu i da govore u naše ili u božje ime.

Ali, i pored njihove velike i svesrdne „pomoći“ beda i nesreća sa kojom ogroman broj ljudi na planeti konstantno živi je i dalje dominantna. I pored ogromnih tehnoloških dostignuća i ogromnog znanja i fantastične mreže komunikacija i ogromnog rada koju milijarde ljudi na planeti svakodnevno ulažu – blagodet i rajski život su rezervisani samo za ekstremno mali broj ljudi tj. vrhovnu elitu.

Gde mi obični ljudi, koji činimo većinu, grešimo?

Da li se nedovoljno molimo bogu ili od boga tražimo nešto što nam on ne može pružiti? Mnogi ljudi traže sreću, ali šta je sreća do samo lični osećaj da vam nešto godi?  Ono što nekoga čini srećnim, drugome donosi nesreću, reći će vam ovi duhovni posrednici. Ako od boga tražite da vam podari više novca, isti ti duhovni medijatori  će vam objasniti da materijalne stvari boga ne dotiču, jer bog novac nije izmislio, već ljudi. Da, reći ćete, ali ovaj svet  nekim čudom ipak funkcioniše tako da ljudi bez novca ne mogu da žive.  Čak hiljadama godina ljudska zajednica ipak počiva na jednom merilu vredenosti – a to je materijalno bogatstvo. Neko ga ima u izobilju, a neko nema uopšte. A novcem se mogu priuštiti upravo ta materijalna bogatstva.

OBOŽAVANJE NOVCA KAO RELIGIJA

Naravno, ova filozofija o bogu i novcu bi mogla da bude beskonačna jer su vešti duhovnici razradili čitav sistem učenja kojim će vas ubediti da novac ljude ne čini srećnim, te da je spokojan i miran život u zdravlju i veselju ipak najvažnija stvar u životu.

Nekada su zato sveštenici morali pred narodom da idu u pohabanoj odeći lišeni svakog materijalnog bogatstva, pa je tako izmišljen asketski monaški red sveštenika. Monasi su bili slika i prilika „srećnih ljudi“ samo zato što su bili „u kontaktu“ sa bogom. I tako je narod u njih imao poverenje. A Nekome je upravo to i bilo važno – vera u crkvu i vera u boga. Ali, mi ćemo ovde upravo povezati ova dva pojma, oba veoma apstraktna- boga i novac.

Na žalost o povezanosti ova dva pojma u školi nas nikada ne uče. A oni se savršeno vekovima dopunjuju i funkcionišu upravo za dobrobit elite.

Ako ste dobri i poslušni bog (ili kralj kao bog an zemlji) će vas nagraditi, a ako niste sledi vam paklena kazna. U stvarnosti to funkcioniše ovako: kada imate materijalna dobra možete sebi priuštiti raj na zemlji, a kada ga nemate vi živite u paklu. Neko teško radi čitavog života da bi zaradio crkavicu, a nekome novac kao da pada sa neba. Kao božija nagrada. Dakle, šta uraditi da vam bogatstvo pada sa neba? Poenta je upravo tu što se NEKO setio da bogatsvo ubire baš tako – sa neba iz vazduha, a da pri tom od sebe napravi boga stvoritelja čitave ljudske zajednice i najvećeg bogataša na zemlji. I to svoje saznanje je naravno sačuvao kao tajnu i posvetio bi ovu tajnu samo odabranim svojim naslednicima i zakletoj braći po krvi i po sablji i što je najvažniji po gramzivosti i lopovluku.

Da formulišemo jasno: svet u kome mi danas živimo je svet u kome vlada novac (i kao kult i kao sušta potreba) i taj svet su stvorili po svom interesu u svom gramzivom duhu ti dosteljivi „bogovi na zemlji“, a  koji zapravo potiču od najvećih prevaranata, iluzionista, kriminalaca, mafijaša, šićardžija, manipulanata i lopova koji su ovom planetom ikada hodali. Oni su stvorili „božje zakone“ koji danas vladaju na zemlji (paklenom dužničkom ropstvu za većinu ljudi) i oni upravljaju i održavaju ovaj svet sa malo bogataša i mnogo zadužene sirotinje.

I taj svet je počeo da se stvara još u drevnom Sumeru kada se  kako nas uči istorija“ pojavljuje prva organizovana društvena zajednica koja je imala razvijenu trgovinu, državnu upravu i višak hrane i druge robe. Ali, ova zajednica je imala još nešto – manipulatore sa novcem i korupciju.

Kolika je moć prodavaca novca tj. bankara (kako se danas zovu) i kako oni već hiljadama godina terorišu sve živo na ovoj planeti tema je knjige „Vavilonski jad“ (Babylonian woe) kanadskog vojnika, kapetana Dejvida Estla (1916-2008). On je knjigu napisao tragajući za tim ko je izopačio sve društvene vrednosti danas.

Podsetimo da ljudi koji rade najmanje ili ne rade uopšte su najbogatiji, da su neproizvodne tj. uslužne aktivnosti kao gluma, sport, pilotiranje, pevanje i sl. enormno plaćeni, dok se istinski proizvodnji poslovi kao rudarski, građevinski, zemljoradnički plaćaju najmanje. Moderna sociologija tako pravi razliku između proizvodnog i nepoizvodnog rada, kao i društveno korisnog i nekorisnog. Ali život bez stvarnog privređivanja je nemoguć. Na žalost, kod novčanog vrednovanja rada – sve je okrenuto naopačke: ogroman broj ljudi i dalje radi robovski za bedne nadnice, dok njihovi poslodavci – kapitalisti ubiru ogromno bogatsvo. I tu se ništa nije promenilo čak hiljadama godina.

Promenila se samo naša iluzija – što danas mislimo da smo slobodni ljudi, da na „demokratskim“ izborima o nečemu odlučujemo  i nismo više robovi bez prava glasa. A onda smo razočarani kada shvatimo da vlada uopšte ne radi ono što nam je obećala, već služi istim kapitalistima koje je svojim predizbormim parolama kritikovala. I onda stižu sledeći kritičari vlasti, i mi glasamo za njih i oni nas opet varaju i tako u krug… I tako je u svim današnjim demokratskim društvima… Ko tu u stvari odlučuje, ko zaista ima moć?

Estl to upravo i zaključuje: pravu moć nad našim životima ima jedna mala nedodirljiva i tajna klasa zaverenika koji već hiljadama godina tako funkcioniše i oni su potpunom mraku naše svesti, dok im je moć zaista božanska.

Oni kontrolišu svo naše znanje, sve naše škole, naš um, sve medije i jednostavno kontrolišu čitav socijalni  krvotok – a to su razgranati finansijski poslovi čitavog sveta. Globalizam, a pre toga liberalizam je njihova izmišljotina za pokoravanje svih ljudi na svetu i kontrolu apsolutno svega od čega naš život zavisi, a to su najzad hrana i voda i naše zdravlje.

ISTORIJA NE BELEŽI TOKOVE NOVCA

Estl se tako zapitao, proučavajući istorijske udžbenike o drevnim civilizacijama, zašto se u njima veoma malo ili gotovo nikako ne pominje način kako je funkcionisala robno-novčana razmena drevnih civilizacija: Sumera, Asirije, Vavilona, Egipta, i kasnije Grčke i Rima. Oni malobrojni istraživači koji su se bavili samo istorijom novca i bankarstva i te kako su otkrili, u oskudnim spisima, da su plemeniti metali bili korišćeni kao novac u robnoj razmeni hiljadama godina pre Nove ere, ali najpopularniji istrorijski udžbenici su ovo jednostavno izostavljali kao nebitno.

U popularnoj knjizi na engleskom “Asirija” od Džastroua, Estl primećuje da uopšte ne postoje reference o novcu.

U Brestedovoj “History of Egypt”,  u knjizi od 600 stranivca novac je pomenut samo na dve strane. O iskopavanjima u Mesoptamiji takođe ima malo podataka o tome kako je korišćen novac u gradovima-državama.

Značajnije im je bilo da napišu kako su građene kuće, iz čega se jelo, šta se jelo, kako se oblačilo, kako su ljudi sahranjivani, ali trgovina i finansije su gnorisane. Tako učimo istoriju i u školama: znamo za sve moguće ratove,  godine njihovog izbijanja i završetka, ali tokovi novca su nepoznati: ko ga je kovao i izdavao, ko je držao rudnike srebra, zlata i drugih plemenitih metala, ko ga je prenosio i distribuirao, ko ga je čuvao, ko pljačkao, ko je određivao njegovu vrednost i razmeru legure u novcu… Ako s e danas sve vrti oko prodaje novca sa interesom, da li je i tada bilo toga?

“Ko god kontroliše količinu novca u nekoj zemlji on je apsolutni gazda čitave industrije i trgovine. I kada shvatimo da je čitav sistem veoma lako kontrolisan, na ovaj ili onaj način, od strane nekoliko veoma moćnih ljudi sa vrha,  neće niko morati da vam kaža odakle potiču periodi inflacije i depresija”, reči su američkog predsednika Džejmsa Garfilda, koji je nekoliko nedelja nakon što je ovo javno izrekao ubijen – 12. jula 1818. Tačno pre dvesta godina. I ništa  se od tada nije promenilo.

Dejvid Estl u pomenutoj knjizi upravo to i tvrdi: oni koji su jednom dobili moć da određuju količinu i vrednost novca u opticaju, još u vreme drevnog Sumera, nastavili su to da rade do danas. Misli se na istu klasu ljudi. I to je tajna veština koja se hiljadama godina prenosi sa generacije na generaciju Prosvetljenih (Iluminata) sve do danas. I strah od boga, i velelepni hramovi, i crkve i sveštenici i tajna društva, i religiozni obredi… sve je u funkciji prenošenja ove Svete Tajne Vladanje na zemlji pomoću korupcije i kontrolom novca.

„Dozvolite mi da izdajem i kontrolišem novac u jednoj državi i neće mi biti važno  ko donosi zakone“, poznata je rečenica bankara Majera Amšela Rotšilda iz 1838.

NOVAC JE SAMO SIMBOL
Ali, podsetimo još jednom šta je tačno novac. Novac je izmišljen kao pomoćno sredstvo u trampi. Pošto je nošenje velike količine robe u razmeni  vremenom postajalo veoma nepraktično, neko se dostio da izmisli simboličnu zamenu za vrednost – parče metala na primer, koje bi se kasnije moglo ponovo zameniti za robu.  Zbog svoje postojanosti zlato je dobilo prednost, ali su u početku u drugi plemeniti metali imali svoju simboličnu vrednost u zavisnosti koji je metal bilo moguće koristiti. U svakom slučaju izmišljanje ove simbolične zamene za vrednost u trgovini uvelo je jednu novu vrednost u ljudsku civilizaciju, a to su plemeni metali.


Da li je na ovim kamenim pločama iz drevnog Sumera zapisan možda nečiji dug?

U vreme drevnog Sumera se tako jedan broj ljudi počeo da bavi obrađivanjem plemenitih metala, a njihovo ubacivanje u trgovinu su uglavnom za račun kraljeva obavljali goniči robova i trgovci robljem, koji su bili naoružani i putovali su sa karavanima distribuirajući robove potrebne za rad. I sasvim je logično da je neko još tada došao na ideju da novac prikuplja, da ga ubacuje u trgovinu i beleži dug kada nema robu za zamenu, ali i da menja sastav legure i njegovu težinu ili da novac drugima pozajmljuje. Prevare sa ovim simbolom za vrednost su mnogobrojne.

„Od ruševina Lagaša, grada-države u drevnom Sumeru 2400-te godine pre Nove ere, gde su arheolozi iskopali posed bankara koji je bio mnogo veći od kraljevog pa nadalje kroz poznate imperije – Egipta, Asirije i drevne Grčke, svaki je okončao u plamenu zbog mahinacija uvek tajnih međunarodnih finansijera…”, zapisao je Estl.

Grad Lagaš kako je možda nekada izgledao sa raskošnim građevinama.

Ovi manipulatori sa vrednošću novca postali su još tada moćni i vešti prevaranti da su kraljevi počeli da zavise od njih. Tako Estl otkriva da mnoge istorijske legende o drevnim kraljevima odudaraju od stvarnosti: “Oni su uglavnom bili glasnogovornici i vojne sablje polutajnih i tajnih društava koja su kontrolisala materiju novca“.

Instrument ovih tajnih društava su postali svi plemeniti metali čije snabdevanje su kontrolisali kao putujući goniči robova i robovlasnici jer su preko robova kontrolisali i sve rudnike u koje su gonili na rad svoje robove.

Samo rudarstvo tada nije bilo tako profitabilno, kao trgovina radnom snagom koja je bila tražena čak i kada su se već uveliko topili metali. Da podsetimo da je ljudska radna snaga i danas nezamenjiva.

Ono što se danas naziva stranim investicijama je u stvari zamena novca (simbola za vrednost) za radnu snagu (pravu vrednost) uz jednu perfidnu prevaru – a to je da pored toga što ste ustupili radnu snagu (na primer Fijatu da sklapa automobile u Kragujevcu) morate da vratite i investiciju, tj. neku vrednost adekvatnu vrednosti kredita. Ovakve strane investicije su i danas čista bankarska prevara i pljačka i da bi one mogle da se obavljaju potrebno je kao „demokratsku“ vlast u nekoj zemlji dovesti lakoverne, koruptivne i neuke budale (ovo je suviše blaga reč za to na kakve sve bankarske trikove nasedaju ovi ljudi). Efekat je da je na primer danas Srbija totalno opljačkana i to čistom prevarom jednog međunarodnog privatnog bankarskog kartela koji se zove Evropska banka za obnovu i razvoj.

Čitava ideja stvaranja instutucije koja će samostalno određivati vrednost plemenitih metala po težini i koji će biti odrednica plaćanja u razmeni dobara, u domaćoj i međunarodnoj razmeni dobara, odrađena je jednom fantastičnom zavareničkom igrom, jer su kreatori ove ideje očigledno odmah shvatili kako se ovom institucijom može manipulisati. Kao kad bi ste pronašli alhemijsku formulu za zlato. Tako je božanska moć praktično data onom ko bi dobio isključivu mogućnost da emituje novac , daje mu vrednost, distribuira ga (kome hoće i koliko hoće) i praktično kontroliše čitav robnonovčani biznis. A da pri tom ništa ne proizvodi, već se samo ugrađuje u tuđi rad i tuđu razmenu. I to je suština današnjeg bankarstva, najveće organizovane i ozakonjene pljačke koja se sistematski odvija već hiljadama godina.

Izdvojili su se tako još u drevnim civilizacijama čuvari novca i trgovci posebne vrste nazvani – menjači novca. Oni su vršili zamenu novca u međunarodnoj trgovini usklađijući težinu i sastav legure po zvanično usvojenom i proklamovanom  standardu, a zapravo su težili da to krišom menjaju.

Tako se još u Sumeru bogatim čovekom smatrao onaj ko je imao kod sebe veliku količinu tih srebrnih jedinica (novčića) koje su korišćene u trgovini, ali i onaj ko je mogao da kontroliše prikupljanje i skladištenje svih plemenitih metala.

HRAMOVI KAO KNJIGOVODSTVENI CENTRI
“Na žalost obični ljudi nikada nisu postavili pitanje o razlogu postojanja velelepnih hramova osim kao mesta gde je volja bogova sprovođena preko njegovih sluga – sveštenika“, piše Estl. A da su direktno povezali novac i božiju volju videli bi da je  “linija komunikacije od boga ka ljudima išla preko sveštenika i kraljeva (božijih sinova kako su sebe nazivali) upravo zato što je morala da bude presečena i krišom zamenjena njihovim sopstvenim isprepletanim ciljevima i interesima…”

„Sankcije od boga na nebu kao odlučujuća sila iza onoga što je označavano kao pravična razmena dobara, bilo je zamenjeno  voljom onih klasa koje su vremenom počele da kontroliu ‚’božije darove’ tako što su distribuirali novac i određivali trgovačke puteve i razvoj ili propast drevnih civilizacija…“

Tako su njihovi glavni dileri postali goniči robova, naoružani čuvari karavana, a zapravo kriminalci i društveni marginalci. Ko god nije imao znanje i veštinu da nešto proizvede, priklanjao se templarima (čuvarima hramova) nudeći svoje kriminalne i prevarantske usluge.

„Tako je religija sa svojim obredima u stvari oduvek bila  instrument ‘pročišćenja’ za međunarodne trgovce koji su se bavili  pored  prodaje robova i kreacijom novca. A zapravo su bili kriminalci“, primećuje Estl.

Isklesane recke na pločama ili zidovima hrama govorile su možda o veličini duga i kreditonoj zaduženosti kao i o prispeću kamate sa određenim datumom. I svaki put kada bi krenuo neki karavan natovaren  zlatom počinjalo je da teče bankarsko odbrojavanje duga. Onaj ko bi pljačkom doneo zlato u hram kod templara, bio bi nagrađen procentom i postajao bi deo velikog kriminalnog bratstva koje je ovo blago čuvalo.

Umetnička vizija drevnih hramova iz Ura. Desno kraljevska porodica prati narod koji hrli u hram da se pomoli bogu Meseca i za to možda dobije neki „božji dar“ u zlatu ili srebru.

GONIČI ROBOVA, KRIMINALCI I ČUVARI HRAMA POSTAJU BROKERI ZLATA

Neka “braća” su tako bila vešti kriminalci i nasilnici, a neka vešte račundžije i politički savetnici kraljeva koji su samo uz njihovu pomoć mogli da prikupljaju zlato i druge dragocenosti i da narod koriste kao robove isisavajući im radnu energiju i darujući ih novčićima. Tako su karavandžije i kriminalci dobilli ulogu brokera zlata i drugih plemenitih metala koji je bio korišćen u razmeni dobara i vremenom su počeli da određuju količinu zlata srebra ili bakra u novčanim legurama. I to je začetak bankarstva. Kraljevi (sinovi božiji na zemlji) koji su ovim kriminalcima (čuvarima hrama ili templarima) dozvilili da rade akaunting odnosno da određuju količinu i težinu zlata i srebra u novcu brzo su postali njihove sluge.

I to se upravo i dogodilo još u drevnom Sumeru i Akadu kada su ovi templari zbog mogućnosti da pristupe u hram postali privilegovana klasa. Oni se na isklesanim slikama u hramu prikazuju kao ljudi divovske veličine, u odnosu na običan narod.  Propadanjem Sumera oni su svoje tajno znanje o tome kako se perfidno novcem može manipulisati verovatno prenosili preko tajnih rituala prosvetljenima i biznis je prenet dalje u Vavilon, pa u Egipat i dalje…. I taj biznis iluminiranih traje i dalje preko današnjih templara, malteških vitezova, masona i drugih tajnih društava.

Sumerski „bog“ kao čuvar hrama?

Ovi stručnjaci za akaunting (računovodstvo) se tako u spisima iz antičke Grčke gotovo uvek nazivaju strancima, pa ostaje nejasno odakle su oni u stvari stizali. Veruje se da je škola novčanog marifetluka najviše razrađena u Vavilonu koji je na kraju i bankrotirao.

Mada su pošasti i nesrećne političke odluke prouzrokovale razaranje antičke Grčke (koja je takođe bankrotirala) , Estl ubedljivo opisuje ovaj proces u kome su bankari zgrabili pod svoje svaki grčki grad-državu osim Sparte, unoseći u nju ogromnu količinu srebrnih novčića koji nije bio vezan za razmenu dobara. I tako su uništili privredu.

Njihova velika tajna da iz ničega (iz vazduha) stvaraju “vrednost” koju onda menjaju za stvarne vrednosti koje proizvodi ljudski rad, ostala je praksa koja je danas veoma legalizovana i veoma rasprostranjena, a to je današnje bankarstvo.

2. DEO – MOLI SE BOGU DRŽI SE NOVCA
http://www.ivonazivkovic.net/MOLI-SE-BOGU/MOLI-SE-BOGU-DRUGI-DEO.html

4 comments on “MOLI SE BOGU DRŽI SE NOVCA – PRVI I DRUGI DEO – Pise Ivona Zivkovic

  1. Postoji i teže pitanje: „Zašto stradavaju i umiru potpuno nevina deca“.
    Ovo sa bogatima i siromašnima je više stvar osećaja – ako bogatima nikada nije dosta onda i nisu bogati, jednako kao što, ako siromašnima jeste onda su bogatiji od onih koji imaju novca. Ali, šta je sa decom…

  2. Ne smemo zaboraviti da je ovo sadasnje vreme, vreme kalijuge i da je sve na ispitu, da se sve treba pretumbati, unistiti i procistiti na svim nivoima, da bi novi svet nikao kao Fenix iz pepela…Mnoge civilizacije su postojale i pre nas, pa su nestale, zar mislite da smo mi nesto bolji od njih..? A sto se vaseg pitanja tice, ne zaboravite da postoji zakon uzroka i posledice, koji radi besprekorno, i bez naseg znanja ili verovanja u njega i radi precizno, ni po babi ni po stricevima, tako ni mala deca nisu izuzeta iz pravila tog zakona, jer su u nekim prethodnim egzistencijama zaradili da im sada bude tako kako jeste, uzvraceno, pa cak i da budu ubijena. Jeste tesko to shvatiti, ali druge nema, jer, nekad su i oni kao odrasli ljudi u nekim prethodnim egzistencijama mucili i ubijali druge, a sad su dosli oni na red. I sve sto se desava nije slucajno, jer slucajnosti ne postoje. Od mnogih su istine sakrivene, pa i mnogi kosmicki zakoni, koji deluju i bez naseg znanja ili verovanja.. Da, sakrili su nam ih, mnoge, kao sto je zakon o Inkarnaciji, Povratku i Rekurenciji, zakon Klatna i mnogi drugi zakoni, jer se vise veruje zakonima koje je napravio neosvescen covek, nego kosmicka univerzalna inteligencija. Kada ljudi na planeti shvate samo zakon uzroka i posledice, zakon ponovnog vracanja (sve ono sto ucinis drugome, vratice ti se kad tad, ako ne u ovom zivotu(egzistenciji), onda u nekom sledecem, sigurni budite u to. Tada bi svet postao raj, jer bi ljudima bilo jasno sta i kako funkcionise, zasto nam se sta desava…Jer, tada ne bi drugom cinili ono sto ce i sami morati iskusiti. Pritisnite one koji sa vama manipulisu, neka vam kazu istinu o svemu, nemojte da vas lazu i sve sto ne valja u njihovom funkcionisanju pripisuju bozijim tajnama…I, nema nevinih, jer da smo nevini, ne bi ni dolazili na planetu Zemlju…

  3. Sve super!!!

    Teme izvrsne!!!

    No crna podloga za Citanje !!!! Mucim se I odustanem od daljnjeg citanja.

    Å to je za oci podrazavajuce??? I ako netko ima dioptriju???

    Uz svu dobru volju I prekrasne teme ne mogu dugo citati I molim te razmisli da promjenis pozadinu..

    Hvala na razumjevanju

    Pozdravi

    Neda

  4. Draga Nedo, rado bih to uradila ali jos nisam otkrila kako i na koji nacin to da promenim. Vec su se neki ljudi zalili, pokusacu uraditi nesto, ako uspem…Pozdrav i hvala..

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s