ŠESTO PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – DIDAKTIKA DISOLUCIJE EGO-A


Svi ovi tekstovi su jako dugački, i znam da mnogi ljudi ne vole čitati dugačke tekstove, zbog toga sam ubacila sličice, jer će vam biti lakše i jednostavnije čitati po delovima…Ali je svakako dobro pročitati, verovali ili ne…🙂

DIDAKTIKA – DISOLUCIJE EGO-A

Učenja koja sadrži ova brošura u potpunosti su izvodi iz izgovorenih
i napisanih dela dr Samaela Aun Weora, savremenog
antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije
najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti.

„Onda kada smatraš sav svoj život kao dan u kom upravo živiš,
kada ne ostavljaš za « Sutra» ono što treba da uradiš upravo «Danas»,
realno ćeš stići da spoznaš šta znači «raditi na samom sebi»“
Samael Aun Weor

MRAČNI EGO
„Opstinantan (trvrdoglav, svojeglav), Ego krade svetlost Pistis Sofiji (Duši).
Sve vreme dok postoje mnogostruki nepoželjni elementi koji personifikuju naše psihološke defekte, u našoj unutrašnjosti, očigledno je da će postojati bol. Nije moguće da postoji Sreća u svakome od nas, sve dok elementi nesreće postoje u našoj unutrašnjosti. Esencija, utamničena(zarobljena) u svim tim subjektivnim elementima nesreće, odvija se u skladu sa svojim utamničenjem. Subjektivni elementi percepcije jesu, precizno, sva ova raznovrsnost psihičkih nehumanih elemenata (defekata) koje nosimo u našoj unutrašnjosti. Kada budu jednom uništeni subjektivni elementi percepcija, koji su živa personifikacija naših grešaka, tada će integralna, jednokupna, potpuna, prosvetljena (iluminirana) percepcija Realnosti stići da bude čudotvorna.“ – Samael Aun Weor, Pistis Sophia Otkrivena

Smatrajući se „Jednim“, naravno da je to glupa šala; na nesreću, ova uzaludna iluzija postoji unutar svakoga od nas. Fantazija je realna sila koja deluje na univerzalan način na čovečanstvo i koja drži intelektualnog humanoida(nas) u stanju sna, čineći ga da veruje da je već čovek, da poseduje istinsku Individualnost, volju, probuđenu svest, partikularnu(ličnu) pamet, itd, itd. Kada zamišljamo da smo jedan, nećemo moći da se pomaknemo sa mesta na kom se nalazimo u nama samima, koračaćemo u mestu i na kraju ćemo se degenerisati, involuirati… Svako od nas nalazi se u jednoj određenoj psihološkoj etapi i moći ćemo iz ove da izađemo, samo ako direktno otkrijemo sve one Psihološke agregate, defekte ili Ja-ove koji žive u našoj unutrašnjosti.
Svaki Psihološki agregat jedna je osoba u našoj unutrašnjosti. Nema ni najmanje sumnje da ovi Agregati poseduju tri mozga: Intelektualni, Emocionalni, Motrički i Instinktivno-Seksualni; odnosno, svako Ja ili Psihički agregat kompletna je osoba. Svako Ja, svaki Agregat ima svoje sopstvene kriterijume, individualne; ima svoje ide-je, svoje koncepte i svoje želje; realizuje određene radnje itd; svaki defekt, Agregat raspolaže sa određenom autonomijom. Ako stvari posmatramo iz ovog ugla, duboko ih studiramo, stići ćemo do logičkog i nezaobilaznog zaključka da u našoj unutrašnjosti živi mnogo osoba. Najgore je to što se ove osobe međusobno prepiru, bore se za nadmoćnost; svaka hoće da bude gazda, gospodar. Kojoj bi stvari bila slična naša UNUTRAŠNJA KUĆA? Ja bih rekao da je slična užasnom boravištu sa mnogo slugu, gde se svaki među ovima smatra „gospodarom“. Jasno je da, gledano pod svetlošću ove logike, se dokazuje da je takva kuća zastrašujuća i neuobičajena. Zanimljivi su u ovom slučaju, na precizan način, koncepti koje stvara svaki pojedinačno od ovih „gospodara kuće“. Jedan kaže: „Ješću, gladan sam!“ Potom u konflikt upada drugi i kaže: „Dođavola sa jelom, čitaću novine!“ Nešto kasnije, pojavljuje se sledeći i neopozivo kaže: „Kakvo jelo, kakvo čitanje, idem kod onog mog prijatelja.“ Jednom rečene sve ove nesaglasne reči, ljudski personalitet (pokrenut ovim intimnim uzročnikom) napušta svoju kuću da bi negde otputovao, na one Božije ulice…

Ako bismo se mi mogli videti u celini, takvi kakvi smo, u nekom ogledalu, mogu vam garantovati da bismo čisto poludeli. Svi smo prepuni užasnih kontradikcija i ovo je štetno jer mi stvarno nemamo realnu egzistenciju.
Zaista, svaki pojedini od ovih mnogostrukih Psiholoških agregata koji se u nama pojavljuju, ima određene nagodbe (kompromise). Mogli bismo reći, bez ikakvog preuveličavanja da lopov (na primer) nosi u sebi lopovsko gnezdo, svako od ovih sa posebnim nagodbama, u danima, satima i na posebnim mestima; da razvratni fornikator (onaj koji baca ejakulacionu tecnost, koju fornicira, izbacuje, prosipa), nosi u svojoj unutrašnjosti (vrhunac vrhunca) rendezvous kuću; da ubica, očigledno, nosi u svojoj psihi gnezdo ubica (naravno da svako od ovih, u svojoj dubini, ima svoje kompromise); trgovac, u svojoj unutrašnjosti, nosi trgovačku pijacu i tako dalje. Stvarno, zatvoreni smo unutar mehanike ZAKONA REKURENCIJE i ovo je veoma žalosno. Čovek je ono što je i njegov život; ako čovek ne radi na svom sopstvenom životu, gubi vreme na mizeran način. Kako bi se mogli osloboditi od Zakona Rekurencije? Radeći na samom svom životu. Neosporivo, naš lični život sastoji se od komedija, drama i tragedija. Komedija je za komičare, drame su za normalne osobe, a tragedije za perverzne. U nekadašnjim Misterijama nije bio prihvaćen nijedan tragičar. Znalo se da je ovaj kažnjen od Bogova, i evidentno je da ga je stražar odbijao vrhom mača.
Imamo li potrebe da disolviramo (otopimo) „Ja-ove“? Ova je stvar logična! Ovi su „akteri“ u komedijama, dramama i tragedijama. Da li bi mogla postojati komedija bez komičara? Da li bi mogla postojati drama bez glumaca? Mislite li vi da bi se mogla odvijati neka scena u svetu, tragedija bez tragičara, bez aktera? Očigledno da ne, je li istina? Onda, ako želimo da promenimo naš sopstveni život, šta bi trebalo da uradimo? Nema drugog leka osim da disolviramo(otopimo) „aktere“ komedija, drama i tragedija. I ko su ovi „glumci“, gde žive i zašto? Reći ću vam da ovi „glumci“ zaista pripadaju vremenu: dakako, realno, svaki od ovih „glumaca“ dolazi iz antičkih epoha. Ako kažemo da „Ja jeste knjiga sa više tomova“, tvrdimo veliku istinu; ako tvrdimo da „Ego dolazi iz mnogih prošlih dana“, to je istina. Onda je Ego vreme, JA-OVI personifikuju vreme: to su naše sopstvene mane, naše sopstvene greške sadržane u ČASOVNIKU VREMENA; oni su prah vekova koji je sadržan u dubini naše psihe. Onda kada poznaješ tačnu didaktiku za otapanje „nepoželjnih elemenata“ koje unutar nas nosimo, osvajaš neuobičajena napredovanja. Postaje neophodno, hitno i neodložno da se tačno upoznaš sa didaktikom. Samo tako ćemo stići do dezintegracije onih „nepoželjnih elemenata“ koje u našoj unutrašnjosti nosimo.

OTKRIVANJE I OPAŽANJE SAMOGA SEBE

„Najbolja didaktika za otapanje Ego-a nalazi se u svakodnevnom intenzivnom životu. Zajednički život je divno ogledalo gde se „JA“ može posmatrati u svojoj celokupnosti. U našem odnosu sa drugima, naše greške iz dubina podsvesti spontano procvetaju, izlaze na površinu, zato što nas podsvest izdaje i ako nam je percepcija u budnosti, onda ih vidimo onakve kakve su one same po sebi. Najveća radost za gnostičara je kada proslavlja otkrivanje nekih od svojih grešaka. Pronađena greška, mrtva greška; Kada otkrijemo neku grešku, treba da je vidimo na sceni kao u bioskopu, ali da joj ne sudimo, niti presuđujemo.“ – Samael Aun Weor. Revolucija Dijalektike

Opažanje, Suđenje i Pogubljenje (Egzekucija) to su tri osnovna faktora disolucije(otapanja, eliminacije) Ego-a i njegovih pomagača.
1. Prvo: OPAŽA SE.
2. Drugo: SUDI SE, i
3. Treće -POGUBI SE.

Špijuni za vreme rata, prvo su bili opažani, potom im se sudilo i na kraju su streljani. U međuodnosima postoje samootkrivanje i samootkrovenje. Onaj ko odustaje od zajedničkog života sa svojim bližnjima, isto tako odustaje i od samootkrivanja. Bilo koji incident u životu, ma koliko izgledao beznačajan, nesumnjivo, ima kao uzročnika, u nama, nekog intimnog glumca, Psi-hičkog agregata, nekog defekta, nekog „Ja”. Samootkrivanje je moguće onda kada se nalazimo u stanju alertne percepcije, alertne novine. Otkriveno „Ja” u flagranti delicto (uhvaćeno na delu), treba biti pažljivo opažano u našem mozgu, srcu i seksu.
Neko bilo koje razvratno „Ja” moglo bi se manifestovati u srcu kao ljubav, u mozgu kao ideal, ali ako obratimo pažnju prema seksualnom centru, osetićemo određenu bolešljivu dobro poznatu razdražljivost. Potrebno je da opažamo Ja koje smo u nekom određenom momentu uhvatili; hitno je da ga opazimo u svakom od ovih triju cen-tara našeg organizma. U odnosima sa drugim osobama, ako smo u stanju pripravnosti i oprezni kao stražar za vreme rata, mi ćemo se samootkrivati. Setite se momenta kada vam je bila ranjena sujeta? Ponos? Šta vas je najviše nerviralo u toku dana? Zbog čega ste osetili ovo nerviranje? Koji je bio tajni uzrok ovome? Ispitujte ovo, opažajte glavu, srce i seks…

Praktičan život jeste divna škola; u međuodnosima možemo otkriti one Ja-ove koje nosimo u našoj unutrašnjosti. Svaka neprijatnost, svaki incident može nas voditi, posredstvom intimnog(ličnog) samoopažanja, prema otkrivanju novog Ja, bilo da je reč o samoljublju, zavisti, ljubomori, besu, pohlepi, sumnjičavosti, vređanju, bludu… Potrebno je da spoznamo nas same pre nego što ćemo spoznati druge. Hitno je da naučimo da vidimo i tačku gledišta drugoga. Ako se postavimo umesto drugih, otkrivamo da psihološke defekte koje vidimo kod drugih, imamo i mi u izobilju unutar nas. Neophodno je voleti bližnjeg, ali neko ne bi mogao voleti druge ako pre toga nije naučio da se stavi u situaciju druge osobe, u ezoteričkom radu. Okrutnost će nastavljati da postoji na licu Zemlje sve dok ne budemo naučili da se postavljamo umesto drugih. Ali ako neko nema hrabrosti da vidi samoga sebe, kako će moći da nauči da se postavi umesto drugih? Zbog čega treba da vidimo isključivo lošu stranu drugih osoba? Mehanička antipatija prema osobi koju prvi put upoznajemo, pokazuje da ne umemo da budemo umesto bližnjeg, da ne volimo svog bližnjeg, da imamo vrlo uspavanu svest. Da li nam je antipatična neka osoba? Iz kog razloga? Moguće je da pije? Opažajmo se…Da li smo sigurni u svoju vrlinu? Da li smo sigurni u činjenicu da ne nosimo u svojoj unutrašnjosti „Ja” pijanca? Bilo bi bolje, onda kada vidimo pijanicu kako izigrava ludu, da kažemo: „To sam ja, kako izigravam ludu…” Vi ste čestita i vrlinska žena, i zbog toga neka određena žena ostavlja na vas loš utisak; osećate antipatiju prema njoj. Zbog čega? Osećate li se tako sigurno samom sobom? Verujete li da u vašoj unutrašnjosti nemate razvratno „Ja”? Računate li da je ona diskreditovana žena, zbog skandala i svojih lasciviteta, perverzna? Da li ste sigurni da u vašoj unutrašnjosti ne postoji lascivitet i perverznost koje vidite kod te žene? Bilo bi bolje da se samoopažate na intiman način i da u dubokoj meditaciji zauzmete mesto one žene koju omalovažavate.
Intimno samoopažanje samoga sebe praktično je sredstvo za osvajanje korenite transformacije. Na žalostan način, osećaj intimnog samoopažanja nalazi se u atrofičnom stanju u svakom ljudskom biću; radeći ozbiljno, samoopažajući se momenat za momentom, ovaj će se osećaj razvijati na progresivan način. Srazmerno sa razvitkom osećaja samoopažanja, posredstvom stalnog korišćenja ovoga, postaćemo sve više sposobni da percipiramo, na direktan način, one Ja-ove o kojima nikada nismo imali neki dokaz za njihovu egzistenciju. Pred osećajem intimnog samoopažanja svako od ovih Ja-ova, koji žive u našoj unutrašnjosti, zauzima ovaj ili onaj lik, u tajnosti, sličan defektu kojeg ovaj personifikuje. Nesumnjivo, slika svakog od ovih Ja-ova ima određeni jedinstveni psihološki „šmek“, posredstvom koga shvatamo, hvatamo, instinktivno percipiramo njegovu intimnu prirodu i manu koja ga karakteriše. Na početku, ezoteričar ne zna odakle da počne, oseća potrebu da radi na sebi samom, ali je kompletno dezorijentisan.
Iskorišćavajući kritične momente, neprijatne situacije, najnepovoljnije trenutke, ako smo u stanju pripravnosti, otkrićemo naše markantne defekte, Ja-ove koje treba hitno dezintegrisati. Ponekad se može početi sa besom ili svojeljubljem, ili sa nesrećnim trenutkom bluda itd, itd.
Potrebno je da se upoznamo, pogotovo sa svim našim svakidašnjim psihološkim stanjima, ako stvarno želimo definitivnu promenu.
Pre spavanja, dobro je da ispitamo naša dela koja su se dogodila u toku dana, neprijatne situacije, aristofansko glasno cerekanje i suptilni sokratski osmeh. Moguće je da smo nekoga ranili našim gromkim smehom, moguće je da je neko oboleo zbog jednog našeg osmeha ili neumesnog pogleda. Podsetimo se da u čistom Ezoterizmu dobro je ono što se nalazi na svom mestu, rđavo je ono što se ne nalazi na svom mestu.
Voda je na svom mestu dobra, ali ako nam ova poplavi kuću, neće više biti na svom mestu, proizvela bi štete, bila bi loša i štetna. Vatra u kuhinji i na svom mestu, pored činjenice da je korisna, isto tako je i dobra; ako nije na svom mestu, ako bi palila nameštaj iz salona, bila bi loša i štetna. Bilo koja vrlina, ma koliko sveta bila, na svom mestu je dobra, a ako nije na svom mestu, loša je i štetna. Vrlinama možemo naneti zlo drugima. Neophodno je da postavimo vrline na svoje odgovarajuće mesto. Šta bi rekli o nekom svešteniku koji bi pridikovao o Božijoj reči unutar nekog bordela? Šta bi rekli o nekom blagom i tolerantnom čoveku koji bi blagoslovio bandu napadača koji bi pokušavali da mu siluju ženu i kćeri? Šta bi rekli o onoj vrsti krajnje tolerancije? Šta bi pomislili o dobročinskom stavu nekog muškarca koji, umesto da nahrani porodicu, deli novac poročnim prosjacima? Kakvo mišljenje imate o uslužnom muškarcu koji bi u određenom momentu, pozajmio nož nekom ubici?
Seti se, dragi čitaoče, da među kadencama pesme, skriva se takođe i delikt. Postoji mnogo vrlina u onima koji su zli i postoji mnogo zala u onima vrlinskim. Čak iako izgleda neverovatno, upravo unutar molitvenog mirisa, krije se isto tako i delikt. Delikt se prerušava u sveca, koristi najbolje vrline, predstavlja se kao martir i čak i služi u svetim hramovima. Srazmerno sa razvitkom intimnog samoopažanja u nama, posred-stvom njegovog neprekidnog korišćenja, moći ćemo primetiti sve one Ja-ove koji služe upravo kao osnovni fundament našem individual-nom temperamentu, bilo da je ovaj zadnji sangviničan ili melanholičan, flegmatičan ili koleričan. Čak iako ne veruješ, dragi čitaoče, u pozadini temperamenta kog posedujemo, kriju se, u najvećim dubinama naše psihe, najodvratnija đavolska stvorenja. Videti ove kreature, opažati ove monstruoznosti pakla unutar kojih se nalazi ubuteljena(flaširana, zarobljena) sama naša svest, postaje moguće uporedo sa početkom razvijanja, u stalnom progresu, osećaja intimnog samoopa-žanja.

Sve dok čovek ne otopi ona stvorenja pakla, one greške iz samo-ga sebe, nesumnjivo u najvećoj dubini, u najdubljem delu, nastaviće da bude nešto što ne treba da postoji, anomalija, odvratnost. Najgore od svega ovoga je što nitkov ne shvata svoju sopstvenu niskost, smatra se lepim, pravičnim, nekom dobrom osobom, i čak se žali na nerazumevanje ostalih, kaže da ga ne shvataju, žali se tvrdeći da su mu dužni, da su ga nagradili novčićem nezahvalnosti itd, itd. Osećaj intimnog samoopažanja dozvoljava nam da proverimo, posredstvom nas samih i na direktan način, tajnu radnju putem koje ćemo, u određenom vremenu, otopiti neko Ja (neki psihološki defekt), otkriveno verovatno u teškim uslovima i kada najmanje očekujemo. Da li ste pomislili, bar jednom u životu, na ono što vam se najviše sviđa ili najmanje sviđa? Da li ste razmišljali o tajnim uzrocima akci-je? Zbog čega želite da imate lepu kuću? Zašto želite da imate posle-dnji model kola? Zašto želite da stalno pratite poslednju modu? Zašto ste pohlepni da ne biste bili pohlepni? Šta vas je najviše naljutilo u nekom datom momentu? Šta je to što vam je juče najviše prijalo? Zbog čega ste se osećali superiorniji prema ovom ili prema onom, u datom momentu? Koliko je bilo sati kada si se osećao superiornijim od nekoga? Zbog čega si se šepurio pričajući o tvojim podvizima? Niste li mogli ćutati kada su nekoga poznatog ogovarali? Da li ste prihvatili čašu likera iz učtivosti? Prihvatio si se da pušiš, ne poznava-jući ovaj porok, možda zbog muškarčenja? Da li ste sigurni da ste bili iskreni u onom razgovoru? I kada si opravdavao samoga sebe, kada si se hvalisao, i kada si pričao o tvojim podvizima i izveštavao ponavlja-jući šta si pred drugima govorio, da li si ti shvatio da si bio sujetan? Osećaj intimnog samoopažanja, pored činjenice da ti dozvoljava da jasno vidiš Ja koje otapaš, dozvoliće ti isto tako da vidiš patetične i definitivne rezultate tvog unutrašnjeg rada. Na početku, ova paklena stvorenja, ove psihičke aberacije koje nas nažalost karakterišu, ružnije su i monstruoznije od najgroznijih zveri što postoje na dnu mora ili u najdubljim šumama na zemlji; sra-zmerno sa napredovanjem u vašem radu, moći ćete primetiti, posreds-tvom osećaja unutrašnjeg samoopažanja, vidljivu činjenicu da ove podlosti gube od volumena, smanjuju se. Dokazuje se da je interesantno znati da te zveri, srazmerno sa gubljenjem veličine, srazmerno sa gubitkom volumena i umanjiva-njem, zarađuju na lepoti, poprimaju malo pomalo dečiji lik; na kraju se dezintegrišu, pretvaraju se u kosmički prah, tada se potopljena Esencija oslobađa, emancipira se, budi se. Prema tome, različite „nepoželjne elemente“ otkrivaš na terenu praktičnog života. Sve što treba da uradiš, to je da budeš u stanju prip-ravnosti i oprezan kao stražar za vreme rata. Najgore okolnosti života, najkritičnije situacije, najteži događaji, dokazuju se uvek sjajnim radi intimnog samootkrivanja.
U tim neočekivanim momentima, kritičnim, najtajniji „Ja-ovi“ uvek se pojavljuju na površini i onda kada ih ne očekujemo; ako smo u pripravnosti, neosporno ih otkrivamo. Najmirniji periodi u životu su, sa sigurnošću, najmanje povoljni za rad na sebi samom. Postoje vrlo komplikovani momenti u životu u kojima neko ima izraženu tendenciju da se lako poistovećuje sa događajima i da potpu-no zaboravi na samoga sebe; u tim momentima osoba čini gluposti koje nikuda ne vode; ali ako ostaje u pripravnosti, ako upravo u tim momentima ne gubi glavu, ako bi se setila nje same, sa čuđenjem bi otkrila pojedine Ja-ove o čijoj mogućoj egzistenciji ni najmanje nije slutila. Rodio se nekada u Atlantidi neki Inicijat. Ovaj čovek odrastao je u divnoj porodici gde su vladali harmonija, mir, mudrost, bogatstvo, savršenstvo, ljubav. Došao je momenat kada je taj čovek posredstvom različitih tehnika i disciplina pameti uspeo da se samorazotkrije. Tada, sa užasom, shvatio je da je nosio u svojoj unutrašnjosti „nepoželjne elemente“; razumeo je da mu je bila potrebna specijalna „gimnazija“, psihološka gimnazija i bilo je jasno da u tom ansamblu savršenosti nije postojala takva „gimnazija“. Nije mu preostalo ništa drugo da uradi, nego da napusti kuću, kuću svojih roditelja i da se smesti u predgrađu nekog atlantiđanskog grada; stvorio je, sam sebi, „psihološku gimnaziju“, gimnaziju koja mu je omogućila da otkrije svoje sopstvene mane. Naravno, dezintegrisao je svoje Psihološke agregate i oslobodio se. Prema tome, neophodna je „Psihološka gimnazija“; na svu sreću, imamo je i to je sam život…

Put porodičnog doma sa svojim bezbrojnim detaljima, mnogo puta bolnim, najbolja je učionica „gimnazije“. Plodan i stvaralački rad pomoću kojeg zarađujemo naš svakidašnji hleb, to je druga divna uči-onica. Nikako nismo nikada pokušavali da tvrdimo da su drame, kome-dije i tragedije praktičnog života nešto uvek lepo i savršeno, takva tvrdnja bila bi preuveličavanje.Ipak, bilo koliko da su apsurdne razne situacije egzistencije, dokazuje se da su divne kao psihološka gimnazija.
Mnogi pretendenti višeg života očajnički žele da beže iz mesta gde rade, da više ne lutaju ulicama svog mesta, da se povuku u šume sa ciljem da traže finalno oslobođenje… Ovi jadni ljudi liče na nerazumnu decu koja beže od škole, koja ne sede na časovima, koja traže da beže…
Zaista, poštovana moja braćo, najgore nevolje pružaju nam naj-bolje povoljnosti. Konstantno mi stižu pisma od braće iz Gnostičkog internacionalnog pokreta. Neki se žale na njihovu porodicu, na njiho-vog oca, na njihovu majku, na njihovu braću itd. … I traže, naravno, melem za utehu njihovom bolnom srcu. Do sada, među tolikim pis-mima nisam video bar jedno od nekoga, ko bi bio zahvalan zbog ova-kve nesrećne situacije. Svi protestuju, i ovo je tužna stvar. Neće „psihološku gimnaziju“, više vole da od nje beže, a meni, kao Instruktoru, može mi pričiniti samo bol. Kažem: „Jadni ljudi, ne umeju da iskoriste «psihološku gimnaziju», hoće raj, neće da razumeju potrebu za neprijatnost, neće da izvuku korist iz najgorih prilika! Istina je da ne žele samospozna-ju!…“Kada želiš da se samospoznaš, očigledno je da imaš potrebe za „jakim kontrastima“. U ovim „gimnazijama bola“, mane koje imaš skrivene, neizbežno se manifestuju. Otkrivena mana u takvim teškim situacijama treba da bude duboko obrađena na svim nivoima pameti. Kada si, zaista, razumeo tu i tu grešku psihološke vrste, spreman si, sigurno, za dezintegraciju. Svaka nepovoljna situacija pruža nam vredne oportunitete. Na nesreću, ljudi žele da beže iz neprijatnih situacija; protestuju, umesto da se zahvale za ovakve podobnosti, za tako divne prilike. Ona „psi-hološka gimnazija“ grubih momenata veoma je teška, nemoguća ili kvazi-nemoguća, ali za koliko je „gimnazija“ teža za toliko je bolje radi samootkrivanja. U praktičnom životu nalazi se mesto gde se možemo samootkriti. Dakle, ne bežite, ne pokušavajte bežati iz realnog života. Treba da budete praktičniji, ako zaista želite da dezintegrišete Ego…

SUĐENJE ILI RAZUMEVANJE DEFEKATA

„U životu jedina važna stvar jeste radikalna promena, sveukupna i definitivna; ostalo, iskreno, nema ni najmanje važnosti.
Dokazuje se da je meditacija fundamentalna ako iskreno želimo takvu promenu. Nikako ne želimo netranscendentnu meditaciju, površnu i nekori-snu. Potrebno je da postanemo ozbiljni i da ostavimo po strani tolike gluposti koje su svugde u jeftinom pseudo-ezoterizmu i pseudo-okultizmu. Potrebno je da budemo ozbiljni, treba da znamo da se menjamo, ako stvarno ne želimo da propadamo u ezoteričkom radu.
Onaj ko ne zna da meditira, onaj ko je površan, ignorantan, nikada neće otopiti Ego; biće uvek nesposobno deblo na besnom moru života.
Jedan otkriven defekt na terenu praktičnog života treba da se duboko razume posredstvom tehnike meditacije. Didaktički materijal za meditaciju nalazi se tačno u raznim događajima ili u dnevnim okolnostima praktičnog života, ovo je nepobitno. Svaka neprijatna okolnost treba biti rekonstruisana pomoću sve-sne imaginacije, posredstvom tehnike meditacije. Rekonstrukcija svake scene omogućava nam da proverimo, preko nas samih, u direktnom obliku, intervenciju većeg broja Ja-ova, učes-nika u njoj. Označena tendencija da krivimo druge biće prepona, prepreka za razumevanje naših sopstvenih grešaka.“
– Samael Aun Weor, Velika pobuna

Kada je reč o razumevanju svakog psihološkog defekta treba da budemo iskreni sa nama samima… Na nesreću, Pilat, demon pameti, uvek pere svoje ruke, nikada nije kriv, nikada ne priznaje svoje greške… Treba da priznamo naše sopstvene greške bez izbegavanja ijedne vrste, bez opravdavanja i bez oslobađanja od krivice…
Neophodno je da se samo istražujemo da bi se duboko samospo-znali i da pođemo od apsolutne nule. Unutrašnji Farisej biće prepreka za razumevanje. Apsurdno je smatrati se vrlinskim…
Jednom sam postavio mome Guruu sledeće pitanje: Postoji li kakva razlika između tvoje Božanske Monade i moje? Majstor mi je odgovorio: „Nijedna, zato što si ti, ja i svako od nas ništa više od zlog puža u nedru Očevom“…
Suditi drugima i kvalifikovati ih kao crne magove dokazuje se neodgovornim zato što je svako ljudsko stvorenje, sve dok nije otopi-lo svoje mnogostruko Ja, manje ili više crno…
Samoistraživati se na intiman način sa sigurnošću je nešto veoma ozbiljno; Ego je, stvarno, knjiga sa više tomova…
Umesto da se klanjamo gnusnom demonu Algolu1 bolje je da pijemo vino meditacije, iz pehara savršene koncentracije…
Puna paž-nja, prirodna i spontana, prema onome što nas interesuje, bez ičega veštačkog, to je stvarno savršena koncentracija…
Svaka greška je sa više lica i fatalno se razvija u onih četrdeset i devet departmana podsvesti…
Otkrivena psihološka mana, treba da se potpuno razume u raznim skrivalištima pameti. Nije moguće duboko razumevanje bez praktike meditacije. Svaki intimni defekt dokazuje se da je sa mnogo lica i sa različi-tim vezama i korenima koje treba da razborito ispitujemo.
Samootkrovenje je moguće onda kada postoji kompletno razu-mevanje defekta kojeg iskreno želimo da izbacimo…
Nova samo-opredeljenja pojavljuju se u Svesti onda kada je razumevanje jednokupno…
Superlativna analiza korisna je onda kada se kombinuje sa dubo-kom meditacijom, tada iskaču plamenovi razumevanja…
U svaku scenu strasne ljubomore ulaze u igru Ja-ovi razvrata, besa, svojeljublja, ljubomore itd, itd, koji će potom morati da budu analitički razmatrani, svaki ponaosob, da bi ih integralno razumeli – sa evidentnim ciljem da ih totalno dezintegrišemo. Dokazuje se da je razumevanje veoma elastično, zbog toga je pot-rebno da izvidimo svaki put sve dublje; ono što smo danas razumeli na neki način, sutra ćemo razumeti bolje.

1 Algol- arapski naziv za alkohol
Studirati ili razumeti neki defekt ima za cilj da njega budemo potpuno svesni. Napredujući na terenu razumevanja sa čvrstim ciljem da izbacimo Ego, samo Ja, trebaće da prođemo kroz velike emocionalne krize.
„Ako voda ne vrije na sto stepeni, neće se dezintegrisati ono što treba da se dezintegriše i neće se kristalizovati ono što treba da se kri-stalizuje.“ Dezintegracija bilo kog Psihološkog agregata moguća je samo na osnovu svesnog rada i dobrovoljne patnje. Uvek, kada se u našoj unutrašnjosti dezintegriše neki nepoželjni psihički elemenat, kristalizovaće se u našem personalitetu izvesna svetlosna snaga. Tako će se u nama kristalizovati Duša. Šta se podrazumeva pod Dušom? Duša je sav taj ansambl Sila, Snaga, Atributa, Kvaliteta, Vrlina, Esencija, Tela itd, koji se nalaze unutar Bića. Jevanđelja govore: „Strpljenjem ćete zadobiti Duše“. Sada, mi ne posedujemo naše Duše; naprotiv, Duša poseduje nas. Preteški smo tovar za ono što se zove Duša, to je stvarno prevelik paket. Žarka je želja da stignemo da zadobijemo Duše; izvanredno je da budemo gospodari naših sopstvenih Duša. Više od toga, samo fizičko telo treba da stigne da se pretvori u Dušu. Onaj ko poseduje svoju Dušu, raspolaže izvanrednim moćima. Oni koji su stigli da kristalizuju Dušu, pretvorili su se, iz ovog razloga, u sasvim drugačija stvorenja. I ova je stvar zabeležena, kao svedočanstvo, u Svetim knjigama svih religija sveta. Ali ponavljam: „Ako voda ne vrije na sto stepeni, neće se dezintegrisati ono što treba da se dezintegriše i neće se kristalizovati ono što treba da se kristalizuje“.
Ovo nije samo čisto intelektualna stvar, ne! Nije reč o jednostavnoj demagogiji, niti o nesupstancijalnom ćas-kanju, o nekom nejasnom razgovoru, ne! Očigledno, ako ne doživimo velike emocionalne krize, nećemo moći da kristalizujemo Dušu. Radi disolucije bilo kog Psihološkog agregata potrebno je da prođemo, neizbežno, kroz veoma velike emo-cionalne krize. Kada sam osetio, precizno, Ja samoljublja koji je bio veoma skri-ven u najdubljim šavovima moje psihe, osetio sam veliki bol, trebalo je da prođem kroz velike emocionalne krize. Mnogo sam patio, da, mnogo, istinski sam se kajao; tada sam uspeo, Devi–Kundalini Shakti (Šakti) pretvorila je u prah takav jedan „nepoželjan elemenat“.
Kada sam osećao da postoji, tamo negde, veoma perverzni demon koji je osećao bes i koji je dolazio iz veoma starih vremena, neizreci-vo sam patio, prolazio sam kroz strašne emocionalne krize, osećao sam stid pred sobom samim, ali sam uspeo da Devi-Kundalini Šakti pulverizira takav gnusan „psihički elemenat“…
Prema tome, ako ne prođemo kroz zastrašujuće emocionalne kri-ze, neće se dezintegrisati oni Ja-ovi. Poznavao sam ljude sposobne da dožive takve krize. Pojavljuje mi se u memoriji slučaj jedne posebne gnostičke sestre iz Patrijarhal-nog sedišta u Meksiku koja je prolazila kroz zastrašujuće potrese, strašne moralne krize, onda kada se podsetila na njene teške greške iz njenih prošlih egzistencija. Takvi ljudi, sa ovako jakim kapacitetom kajanja, takve osobe, toliko sposobne da prolaze kroz tako teške emo-cionalne krize, očigledno mogu kristalizovati Dušu; i ono što nas inte-resuje to je, tačno, ova stvar: kristalizacija u nama samima svih ani-mičkih principa, ovde i sada…

EGZEKUCIJA ILI ISTERIVANJE EGOA
„Ako odstranimo BOŽANSKU MAJKU KUNDALINI, rad će se dokazati nekompletan i tada je nemoguće da izbacimo defekte.
Ja, iskreno, pretvorio sam se u svog sopstvenog neprijatelja i odlučio sam da uravnotežim razumevanje i eliminaciju. Svaki shvaće-ni defekt bio je izbačen snagom BOŽANSKE MAJKE KUNDALINI.
Na kraju, nekog određenog dana, preispitao sam moj rad u Tar-taru, u Avernusu, u potopljenom mineralnom carstvu, u onim Infra-dimenzionalnim oblastima ili Potopljenim paralelnim univerzumima.
I ploveći tako na vodama Acherona, smešten u Karonovoj (Caron) barci, stigao sam do druge obale da bi preispitao svoj rad i tada sam video hiljade JA-OVA – ĐAVOLA, moje Agregate, moje sopstvene delove, živeći u tim oblastima. Hteo sam nešto oživeti, jednu efigiju, 2 simbol mog sopstvenog grešnog ADAMA, koja je kao leš plovila na blatnjavim vodama reke. Onda, moja Mati Božanska, odevena u crno kao ikona ožalošćene Device, rekla mi je glasom punim beskonačne ljubavi: «Ovo je već mrtvo, nemam ništa više da ti izvadim.» Sigurno je moja Majka iz mene izvukla sve one legije JA-OVA – ĐAVOLA, sav taj ansambl mračnih entiteta koji oličavaju naše mane i koji stvaraju EGO. Tako sam uspeo da otopim MNOGOSTRUKO JA, tako sam uspeo da na prah svedem sve agregate koji stvaraju SAMO JA.“
Samael Aun Weor, Ezoterička rasprava Runske Magije

Nije moguće da uklonimo bilo koje „Ja“, a da ga prethodno ne opažamo i ne osuđujemo.
Nesumnjivo da pamet ne može fundamentalno razgraditi nijedan psihološki defekt; očigledno, razumevanje može sebi dozvoliti luksuz da označi manu sa nekim određenim imenom, da je opravda, da je prosledi od jednog do drugog nivoa itd, ali samo razumevanje neće moći da svede neku psihološku manu, da je anihilira (poništi), dezin-tegriše.
Hitno nam je potrebna jedna plamena moć, superiornija od pame-ti, moć koja ima u samoj sebi sposobnost da svede bilo koji psihološki defekt na najobičniji kosmički pepeo.


2 Efigija- Mentalna reprezentacija
Na svu sreću postoji u nama ta serpentinska (zmijska) moć, ta blistava vatra koju su stari srednjovekovni alhemičari prekrstili tajnim imenom Stella Maris, Devica Mora, Azoth Hermesove Nauke, Tonan-tzin astečkog Meksika, onaj izvod našeg intimnog sopstvenog bića – Majka Bog iz naše unutrašnjosti – uvek simbolisana Sakralnom Zmi-jom Velikih Misterija.
Svi nekadašnji narodi obožavali su „Boga Majku” u najdubljem delu našeg Bića. Ženski princip Večitoga jeste ISIS, MARIJA, TONANTZIN, CIBELE, RHEA, ADONIA, INSOBERTA itd, itd. Svako od nas ima svoju ličnu, individualnu Majku Božansku; ona je u samoj sebi jedan deo našeg sopstvenog Bića, ali izvedena. Ako u svetu isključivo fizičkom imamo oca i majku, u najdubljem delu našeg Bića, isto tako, imamo našeg Oca koji se nalazi u tajnosti i našu Božansku Majku KUNDALINI. Postoji toliko Očeva na Nebu koliko i ljudi na zemlji. Bog Majka, u našoj sopstvenoj intimnosti, ženski je aspekat Oca našeg koji se nalazi u tajnosti. Bog Majka, Tonantzin, Stella Maris kao električna moć nepoznata celom čovečanstvu, a koja se nalazi latentno u dubini naše psihe, jedina je koja ima istinsku snagu da dezintegriše greške, defekte koje nosimo u našoj psihološkoj unutrašnjosti. Stella Maris, čak iako izgleda neverovatno, astralni je potpis (obeležje, signatura) ljudske seksualne potencije. Stella Maris je ona Filozofska vatra koja se nalazi latentno u svoj organskoj i neorganskoj materiji. Psihološki impulsi mogu proizvesti intenzivniju akciju takve jed-ne Vatre i tada će dekapitacija biti moguća. Neki Ja-ovi su obično dekapitirani (odrubljene glave) na početku psihološkog rada, drugi na sredini i poslednji na kraju radnje. Stela Maris, kao igniska (vatrena) seksualna potencija, potpuno je svesna svoje radnje koja se treba obaviti i realizovaće dekapitaciju u najpo-godnijem momentu, u prigodnom trenutku. Dekapitacija Jovana Krstitelja, nešto je što nas poziva na razmiš-ljanje, nemoguća bi bila bilo kakva radikalna promena, ako prvo ne pređemo preko dekapitacije. Mi treba da dozivamo Stelu Maris (Devicu Mora), Boga Majku u našoj intimnosti, ako zaista želimo da dezintegrišemo Ja-ove; onaj ko ne voli svoju Majku, nezahvalan sin, propašće u radu sa samim sobom. U psihološkom radu molitva je fundamentalna radi otapanja. Moliti se znači razgovarati sa Bogom.
Ni u kom slučaju nije potrebna neka specifična formula da bi se molili našoj unutrašnjoj Božanskoj Majci. Treba da budemo veoma prirodni i jednostavni kada se Njoj obraćamo. Dete koje se obraća svojoj majci, nikad ne koristi specijalne formule, kaže ono što mu iz srca izlazi i to je sve. Nakon što smo opazili i razumeli svako Ja kao defekt, treba da se udubimo u duboku meditaciju, preklinjući, moleći, tražeći našoj lič-noj, individualnoj Božanskoj Majci da dezintegriše Ja, prethodno shvaćenog.
Ovo je precizna tehnika koja je potrebna za eliminaciju nepoželj-nih elemenata, koje nosimo u našoj unutrašnjosti. Ako se postupa tako, možeš biti siguran da će psihološko Ja gubiti volumen i polako će se pulverizirati. Nijedno „Ja” neće se disolvirati odjednom; naša Božanska Majka treba da radi i čak i da vrlo mnogo pati pre nego što će uspeti da uništi bilo koje „Ja”. Osećaj intimnog samoopažanja, srazmerno sa svojim razvija-njem, dozvoliće vam da proverite postepeno napredovanje u vašem radu u vezi sa podlošću koju nameravate da dezintegrišete.
Postanite introvertni, usmerite molitvu prema unutrašnjosti, traži-te unutar vas vašu Božansku Majku i pomoću iskrenih molbi možete joj govoriti. Molite je da vam dezintegriše ono „Ja” kojeg ste pretho-dno opazili i osudili. Naša Božanska Majka živi u našoj intimnosti, onostrano telu, afektima i pameti. Ona je sama po sebi igniska snaga, superiornija od pameti. Naša lična Kosmička Majka, individualna, poseduje Mudrost, Ljubav i Snagu. U njoj postoji apsolutna savršenost. Dobre namere i njihova konstantna ponavljanja, ne služe ničemu, ne vode nikuda.
Ničemu ne bi služilo da ponavljamo: „Neću više biti razvratan”; Ja-ovi lasciviteta svakako će nastavljati da postoje u samoj dubini naše psihe. Ničemu neće služiti da svakodnevno ponavljamo: „Neću više biti ljut”; Ja-ovi ljutnje će i dalje postojati u samoj dubini naše psihe. Ničemu neće služiti da svakodnevno govorimo: „Neću više da budem pohlepan”; Ja-ovi pohlepe će nastaviti postojanje u raznim dubinama naše psihe. Ničemu neće služiti da se povučemo iz sveta i da se zatvorimo u neki manastir ili da živimo u pećini; Ja-ovi iz naše unutrašnjosti i dalje će postojati. Neki anahoreti (isposnici, pustinjaci) koji žive u pećinama, na osnovu rigoroznih disciplina stigli su do ekstaze svetaca i bili su nošeni na nebesa, gde su čuli i videli stvari koje ljudskim bićima nije dato da razumeju; ipak, Ja-ovi su nastavili da postoje u njihovoj unut-rašnjosti.
Nepobitno, Esencija može uteći iz „Ja”, nakon rigoroznih disci-plina, i da se raduje ekstazi, ali posle trenutka sreće, ponovo se vraća u unutrašnjost „Samoga Ja”. Oni koji su se navikli na ekstazu, a da nisu otopili „Ego”, veruju da su već dotakli oslobođenje, samozavaravaju se verujući da su Maj-stori i upravo upadaju u potopljenu Involuciju.
Nikad se nismo izjasnili protiv mističke opojnosti, protiv ekstaze i sreće Duše, kada nije prisutan EGO. Želimo samo naglasiti potrebu rastapanja „Ja-ova” radi dobijanja krajnje slobode. Esencija svakog disciplinovanog anahoreta, naviknuta da pobeg-ne iz „Ja”, ponavlja tu herojsku stvar posle smrti fizičkog tela, raduje se neko vreme ekstazi i potom se povraća kao Genijus (Duh) Aladi-nove lampe unutar flaše, u Ego, u Samo Ja.

Onda mu ništa drugo ne preostaje da radi, već da se povrati u novo fizičko telo, sa ciljem da ponovi život na pozornici egzistencije. Mnogo je mistika, koji su se dezinkarnirali, u pećinama Himalaja, u Centralnoj Aziji, sada su jednostavne osobe, obične u ovome svetu, uprkos činjenici da ih njihove pristalice još obožavaju i duboko poštuju. Sve dotle dok se ne dogodi dezintegracija svih ovih psiholoških podlosti, svih ovih lasciviteta, svih ovih zala: lopovluk, pohlepa, tajna ili javna adulteracija (preljuba), ambicija za novac ili za psihičke moći itd, čak iako se smatramo da smo veoma časne osobe, koje se pridržavaju svoje reči, iskrene, uslužne, dobrotvorne, unutra lepe itd, očigledno je da nismo više od okrečenih grobova, lepi spolja, ali prepuni gadnih truleži unutra.
U najcenjenijim ezoteričkim i okultnim školama mudrosti postoje iskreni prevareni koji stvarno žele da se Samoostvare, ali koji nisu posvećeni dezintegraciji svojih unutrašnjih podlosti. Postoje mnogi ljudi koji pretpostavljaju da je pomoću dobrih namera moguće stići do osvećenja. Očigledno, sve dok se intenzivno ne radi na ovim Ja-ovima koje nosimo u našoj unutrašnjosti, oni će nastaviti da postoje u dubini milosrdnog pogleda i dobrog ponašanja. Knjižarska erudicija, pseudo-mudrost, kompletna informacija o sakralnim pismima – bilo da su iz orijenta ili okcidenta, sa severa ili juga – pseudo-okultizam, pseudo-ezoterizam, apsolutna sigurnost u dobroj dokumentaciji, neodstupno sektaštvo – potpuno ubeđeno itd, ničemu ne služe zato što u realnosti postoje u onoj dubini, koju ne poznajemo, samo kreature pakla, prokletstva, monstruoznosti; a ove se skrivaju iza lepuškastog lica, iza venerabilnog lika, pod veoma sve-tom odeždom sakralnog lidera itd. Treba da budemo iskreni sami sa sobom, da se upitamo šta je to što želimo, da li smo došli na Gnostičko učenje iz čiste radoznalosti. Ako zaista ono što želimo nije dekapitacija, tada zavaravamo nas same, branimo našu sopstvenu pokvarenost, ponašamo se licemerno. Stigao je čas da saznamo da smo nečasni prerušeni u tuniku pro-svećenosti, vuci sa ovčijim krznom, kanibali odeveni kavaljerskim odelom, dželati skriveni iza znaka svetog krsta itd. Ma koliko da izgledamo majestetični (veličanstveni) unutar naših hramova, ili u našim dvoranama svetlosti i harmonije, ma koliko da smo vedri i blagi u očima naših bližnjih, bilo koliko da izgledamo pobožni i ponizni, u dubini naše psihe nastavljaju da postoje sve pod-losti pakla i sve monstruoznosti ratova. Dakako, svi mi ne vredimo ništa, svako od nas je zemaljski otpadak, odvratan.
U „Revolucionarnoj Psihologiji” podvlači nam se potreba korenite transformacije i ova je moguća samo ako objavimo sami sebi rat na život i na smrt – nemilosrdan i okrutan. Svaki pokušaj oslobađanja, bilo koliko da je veličanstven, ako ne vodi računa o potrebi da se otopi Ego, osuđen je na neuspeh.

PITANJA I ODGOVORI

„Hitno je da vrednujemo Gnostički ezoterički rad, potrebno je da ga razumemo i cenimo, ako stvarno težimo ka radikalnoj promeni.
Postaje neophodno da umemo da volimo naše bližnje, da proučavamo Gnozu i da prenašamo ovo učenje svim ljudima, inače ćemo pasti u egoizam. Ako se neka osoba posveti ezoteričkom radu na samom sebi, a ne daje i drugima učenje, njegov intimni progres postaje vrlo težak – zbog nedostatka ljubavi prema bližnjem. „Onaj koji daje, dobija i koliko više daje, toliko će više dobiti; a onome koji ništa ne daje, oduzeće se čak i ono što ima”. Takav je zakon.” – Samael Aun Weor, Revolucionarna Psihologija

P.: Ja imam nekoliko Ja-ova sa kojima radim, ali u konkretnom slučaju hoću da vas upitam – na kojem treba da radim; zato što u praktičnom životu vidiš defekte redom, jedan za drugim. Onda se zbu-nim i ne znam na kojem da radim. Molio bih vas da mi kažete na kojem da radim.
O.: Na kojem ti radiš?
P.: Ja pokušavam da radim nad bludom, nad gnevom, nad stra-hom, ali sam dezorijentisan.
O.: Dobro, to je „kapitalni greh“, to dobro znaš. Blud je „kapita-lan“ i radićeš na njemu tokom celog života, jer je tamo „izvorni greh“, koren svih mana (defekata), ali uvek treba da na njemu radiš u asoci-jaciji sa nekim drugim. Ako radiš sa gnevom?, da radiš i sa bludom. Ako radiš sa gordošću?, a blud nastavlja… Ovaj je „kapitalni“.
P.: Da li u istoj meditaciji treba da razumeš sve čega se sećaš u vezi sa određenim Ja-om?
O.: Ono „čega se sećaš“ „zvuči“ mi nekoherentno, nejasno, nep-recizno, bez mirisa, bez ukusa, nesupstancijalno, bezbojno… Mislimo tačno: u praksi, koji si defekat do kraja otkrio? Ako si pažljiv i opre-zan kao stražar za vreme rata, treba da si otkrio neki defekt. Sa kojim si dovršio otkrivanje? U kojoj situaciji si primetio da se nalaziš? Da li si izgovorio neku gnevnu reč? Da li si imao neki bludni impuls? Koji je bio poslednji kog si otkrio? U kojim situacijama si se nalazio: kod kuće, u baru? Gde si bio? Šta ti se desilo, ili si spavao?
P.: Pronašao sam gnev.
O.: Izliv gneva… Volim da budeš iskren, razumeš? Dobro je. Dakle ovo je to što treba da uradiš: da živiš u stanju pripravnosti i oprezno, kao stražar za vreme rata. Gde se pojavio gnev? Koji je bio momenat? Da li Možeš rekonstruisati situaciju? Da li možeš imati jasnu viziju trenutka kada si osetio gnev? Možeš li to uraditi? Dobro, ako možeš vizualizovati stvar, kako je bila, onda možemo da radimo sada na njoj. Poći ćemo od konkretnih činjenica. Nećemo poći od nejasnih činjenica, bez ukusa, bez mirisa, nesupstancijalnih, ne; poći ćemo od konkretnih činjenica, jasnih i definitivnih. Ovako ćemo biti sto posto praktični.
Rekonstruiši ili vizualizuj onu scenu gneva, i nad ovom činjeni-com ćeš raditi sada, u meditaciji.

P.: Majstore, šta se dešava kad otkriješ neki defekt, na primer gnev i u tom trenutku moliš Majku Božansku da ti pomogne da ga izbaciš?
O.: Reci mi, od koje si situacije pošao? Kada se desila ta stvar, na ulici, koji je broj kuće bio? Želim činjenice, nemoj mi dolaziti sa nejasnim stvarima!
P.: Juče se dogodilo, tačnije, kada sam imao izliv gneva jer sam ja želeo da slušam vašu konferenciju, a moja supruga to nije htela. Onaj Ego osećao se ranjenim zato što moja supruga nije htela da dođe na vašu konferenciju; ali, upravo u tom času invocirao (pozvao, dozivao) sam Moju Majku Božansku, optužio sam onaj Ego, ali ne znam da li sam nešto postigao…
O.: Bićemo praktični: naljutio si se na tvoju jadnu ženu; da li znaš zbog čega si se naljutio?
P.: Zbog toga što mi nije dopustila da dođem na vašu konferenci-ju.
O.: Dobro, pojavio se gnev, zato što ti nije dozvolila da dođeš na konferenciju… Šta je u tebi bilo ranjeno u tom momentu?
P.: Gordost…
O.: Znači postoje dva defekta: postoji jedan gneva, drugi gordos-ti. Nad ovim dvama Ja-ovima radićeš konkretno sada, na praktičan način. Ona molba koju si uputio, u tom momentu, dobra je, ali bila je malo neuračunljiva… Reflektirao si na tu činjenicu, da li si već pono-vo sastavio scenu? Koliko si sati ležao u tvom krevetu, sa opuštenim telom, postajući svestan onoga što se dogodilo? Mogao bi mi tačno reći kako je bilo?
P.: Majstore, nisam uzeo u obzir tu stvar.
O.: Dobro, počni da radiš sa Ja-om gneva i naći ćeš odgovor.
P.: Do koje je tačke fundamentirana „Psihološka karakteristika“, i koliko je vremena opažanja i samo-istraživanja potrebno da bi je upoznao?
O.: Da, fundamentalna je „Glavna Psihološka karakteristika“, jer onda kada je poznaješ radiš s njom i tada postaje lakša dezintegracija Ego-a. Ali reći ću ja vama jednu veliku istinu: Pre nego što ćemo se samo-istraživati da bi upoznali „Glavnu Psihološku karakteristiku“ treba da smo već dosta radili (najmanje oko pet godina) zato što nije toliko lako da otkrijemo „Glavnu Psihološku karakteristiku“.
Zaista imamo lažne koncepte o našem sopstvenom Personalitetu. Vidimo naš Personalitet posredstvom FANTAZIJE; mislimo o nama samima uvek pogrešne stvari. Može biti da ostali (ponekad) vide u nama te stvari, ali mi, o nama samima imamo potpuno lažne koncep-te.
Ne bi mogli otkriti našu „Glavnu Psihološku karakteristiku“ sve vreme dok ne bismo eliminisali dobar procenat neljudskih „Psihološ-kih agregata“. Zbog toga, kada želimo da upoznamo „Glavnu Psiholo-šku karakteristiku“ treba da radimo najmanje pet godina. Posle otpri-like pet godina, možemo sebi dozvoliti luksuz da koristimo retrospek-tivni sistem, da bi ga primenili kako u našoj aktuelnoj egzistenciji, tako i u našim prošlim egzistencijama. Onda ćemo videti, sa mnogo čuđenja, da smo ponovo i ponovo napravili istu grešku. Pronaći ćemo jedno „KLJUČNO-JA“, koje je u svakoj egzistenciji uvek učinilo naj-veće greške, i koje je uvek označeno jednim određenim deliktom; Ja koji je bio izvršilac onih prestupa u svim našim prošlim egzistencija-ma.
Ali, očigledno, da bi praktikovali sa određenom vedrinom ovu retrospektivnu vežbu, trebalo bi pre svega izbaciti mnogo Ja-ova. Nikako ne možemo verovati da bi mogli otkriti „Glavnu Psihološku karakteristiku“ bez da koristimo, na inteligentan način, retrospektivni sistem. Da bi ga stvarno koristili, sa jasnoćom, imamo potrebe da budemo iskreni. Kada je Svest veoma kondenzovana u Ja-ovima, nema jasnoće. Tada se retrospektivna vežba, u tim uslovima, dokazuje početnička ako ne i fantastična ili pogrešna…
P.: Majstore, samoopažujući se danas izjutra osetio sam, na spe-cifičan način, određenu reakciju. Potom, u drugom doživljaju, osetio sam drugu reakciju koja je pod vlašću posebnog Ja. Da li u meditaciji treba da se posvetim oboma Ja-ovima ili samo jednom?
O.: Dobro, u meditaciji treba da se posvetiš jednom, prvom. Kas-nije ćeš se posvetiti onom drugom. Sada, radi radnje, sa ciljem da radiš, posveti se prvom.
P.: Ono drugo Ja koje ostavljaš za kasnije, koje ne podleže inten-zivnoj meditaciji, neće li se „ugojiti“?
O.: Ti ga ostavljaš za drugi momenat, ali ako ne želiš da se „ugo-ji“, nemoj mu dati hranu, tako ćeš videti koliko slabi.
P.: Govorili ste nam o nekom redu u radu, o činjenici da treba da postoji neko vezivanje u okviru radnje; ali u toku dana manifestuju se mnogi defekti. Recimo da je izjutra imala povoljnu priliku blud; da je potom eksplodirala gordost; izašao si na ulicu i ulazeći u kola, eks-plodirao je gnev. Prema tome, postoji uzastopnost Ja-ova, mnogih defekata, a to je motiv da bude teško da se nađe slika koja daje „Gla-vnu Psihološku karakteristiku“. Kako bismo mogli da razumemo ovu stvar i da znamo tačno o onome šta bi se moglo raditi?
O.: Potrebno je da bude reda u radu, jasno je; slažem se sa ovim. Ali, u svakom slučaju, kad stiže noć, opuštenim telom, sledi da uradiš retrospektivnu vežbu, ako ne o tvojim prošlim egzistencijama, onda naravno, najmanje, o događajima dana. Tada ćeš stupiti da vizualizi-raš, da rekonstruišeš događaje dana. Jednom, kad su rekonstruisani, izbrojani, klasifikovani kako treba, preći ćeš na rad. Prvo jedan doga-đaj, kome se možeš posvetiti pola sata; drugi kome se možeš posvetiti pet minuta; sledećem deset minuta (sve zavisi od ozbiljnosti događa-ja). Na ovaj način, kada su već uređeni, može se raditi u toku noći.
P.: Da li za eliminaciju ovih „uzastopnih Ja-ova“ imamo takođe neki red?
O.: Sve po redu, jer u svakom radu nad jednim ili drugim doga-đajem učestvuju faktori OTKRIVANJE, OSUĐIVANJE i EGZEKU-CIJA. Svakom „elementu“ primenjuješ ona tri momenta, a to su:

OTKRIVANJE (kada pronalaziš); RAZUMEVANJE (kada shvataš); EGZEKUCIJA (uz pomoć Božanske Majke Kundalini).
Tako se radi, jer ako ćeš raditi sa svakim posebno, razmišljaj kako ti se to čini! (Kao onda kada se penješ na neki nagib, zar ne?). Zaista, kažem ti (navodeći rečenicu Virgilijusa – pesnika iz Mantove – u njegovoj božanskoj „Eneidi“) „Čak iako bi imali sto jezika da govorimo i nepce u ustima od čelika, ne bismo uspeli da kompletno izbrojimo sve naše defekte“. Ako budeš sebi predložio da prerađuješ jedan defekt dva meseca, drugi druga dva meseca i ako su hiljade defekata, kada ćeš ih sve izbaciti? Pored ovog, jedan defekt nalazi se u asocijaciji sa drugim. Retko se pojavljuje samo jedan; uvek se sa jednim defektom povezuje drugi. Prema tome treba ih obrađivati redom, ali da budu temeljno klasifikovani, i svakoga dana – sve do trijumfa.
P.: Majstore, govorili ste nam o „neurednoj kući“, „rezidenciji“, a Majstor Gurđijef (Gurdjieff) takođe govori o „neurednosti u kući“ i o jednom „UNUTRAŠNJEM MAJORDOMU“ kao i o nekim Ja-ovima kojima se sviđa rad i nekim Ja-ovima kojima se ne sviđa rad. Kako možemo ovo razumeti?
O.: Dakle, iskreno, ona stvar u vezi sa takvim jednim „MAJOR-DOMOM ŠEFOM“ toliko pominjanim od Nikola (Nicoll), Uspen-skog i drugih, čini mi se glupo, nema nikakve vrednosti. Sa moje stra-ne nikada, ili bolje rečeno, ovaj koji se nalazi ovde unutra, SAMAEL, nikada nije koristio, sigurno, i govorim vam iskreno, onaj sistem „MAJORDOMA ŠEFA“.
Postoje li korisni Ja-ovi? Istina je; postoje takođe i nekorisni. Postoje li dobri Ja-ovi? Postoje dobri, i postoje i loši! Treba da dezin-tegrišeš dobre Ja-ove i treba da dezintegrišeš loše Ja-ove; treba da dezintegrišeš korisne Ja-ove i treba da dezintegrišeš nekorisne Ja-ove. Nekog dana, reče mi prijatelj koji je imao fabriku pantalona, u Salva-doru, u Centralnoj Americi: „Majstore, ako ja dezintegrišem KORIS-NO JA koji pravi pantalone u mojoj fabrici, ko će tada da nastavi da pravi pantalone? Ah, onda ću ući u stečaj, propašće moja fabrika“. „Nemoj se brinuti, dobri prijatelju, (rekao sam njemu). Ako ti dezin-tegrišeš ono JA, jedan deo tvog BIĆA, odgovarajući bilo kojoj vrsti Umetnosti, zauzeće se za rad pravljenja pantalona i praviće ih bolje nego ti…“ Tada se moj prijatelj pokazao zadovoljnim i nastavio je svoj rad…
Dobri Ja-ovi čine dobra dela, zaista, ali ne znaju da čine dobra dela; čine dobra dela kada nije potrebno: daju milostinju prosjaku koji puši marihuanu da bi nastavio da kupuje više marihuane; daju milos-tinju pijancu da bi ovaj nastavio da se opija. Ja-ovi dobra ne znaju da čine dobra. Kao poslednja sinteza, mi treba da se borimo protiv dobra i protiv zla, da se borimo protiv oba. U poslednjoj sintezi mi treba da pređemo onostrano dobru i zlu i da se latimo Mača Kosmičkog Pravosuđa.
Na kraju krajeva šta je to što nazivamo „dobro“? Budimo svesni one stvari koju nazivamo „dobro“. „DOBRO“ je sve što se nalazi na svom mestu, „LOŠE“, sve što nije na svom mestu. Na primer vatra, tamo gde se nalazi je dobra, zar ne? Ali ako bi ova vatra zapalila zavese ili bi zapalila vas žive? Kako bi vam to izgledalo? Da li bi vam se sviđalo da se vidite pretvoreni u žive baklje? Verujem da ne…
Dobro, sada voda, tamo unutra, u onoj posudi, u kuhinji, služi za pranje tanjira i šolja (tamo u sudoperi). Tačno? Ali ako bi ova voda potopila svu kuću? Bila bi loša, zar nije tako? Prema tome, „DOBRO“ je ono što se nalazi na svom mestu; „LOŠE“ je ono što nije na svom mestu. Vrlina, bilo koliko da je ona sveta, ako nije tamo gde je njeno mesto, postaje loša. Kako bi vi gledali na to da se ova učenja predaju u nekoj krčmi ili u nekoj randez-vous kući, ili u nekom bordelju? Da li bi to bilo pra-vilno? Mislim da ne. Bilo koliko da su ova učenja transcendentalna, van njihovog mesta, van konteksta, bilo bi apsurdno. Tako da, „DOBRO“ je ono što je na svom mestu, a „LOŠE“ ono što je van svog mesta. Same po sebi, reči „dobro“ i „loše“ biće malo pomalo izbačene iz upotrebe. Mogli bismo bolje reći: „pravilno“ ili „nepravilno“. Prema tome, u životu je važno, recimo, da otopimo Ja-ove, bilo da su „dobri“ bilo da su loši. Ova stvar je ono što je važno!
P.: Kako možeš da proceniš ili da znaš da li radiš na adekvatan način na otapanju ega?
O.: Osećaj psihološkog samoopažanja treba se razvijati malo pomalo (razvija se korišćenjem). Na početku ti ćeš moći otkriti, samo uz pomoć intelektualne asocijacije, da imaš taj i taj psihološki defekt i posvetićeš se radnji da ga dezintegrišeš, ali kasnije, vremenom, sraz-merno sa samoopažanjem, razvijaće se čulo psihološkog samoopaža-nja. Na kraju, stići će dan kada ćeš moći da savršeno vidiš tvoje defe-kte (ili Ja-ove koji oličavaju defekte). Moći ćeš videti njih, a moći ćeš videti i rad koji obavljaš; ali prvo se treba razviti čulo psihološkog samoopažanja, a razvija se korišćenjem, upotrebljavajući ga, jer stoji zapisano da čulo koje se ne koristi, zakržljava; organ koji se ne koris-ti, zakržljava. Treba da ga koristiš, da ga oslobodiš iz njegovog stanja atrofije pomoću samoopažanja.
P.: Za koje vreme, radeći intenzivno, moći će se totalno umreti?
O.: Vreme nema realnosti, to je nešto subjektivno… Koliko je sati? Mogao bi ti staviti te satove ovde, da bi se ispitali? Gde su dotič-ni satovi? Nemaju nikakvu realnost, subjektivan su koncept (ništa više), tu su nešto što je napravljeno radi mehanizma časovnika. Vre-me ne postoji; postoji samo večiti trenutak, večito sad… Sunce izlazi i zalazi, a između izlaska i zalaska postavljamo naše voljene časove; fantazija i ništa više, jer između svanuća i zalaska ne postoje časovi. Svi ti procesi realizuju se trenutak za trenutkom, momenat za momentom. Prema tome, koncept vreme ne postoji. Jedina stvar koja služi, to su strašni intimni nad-napori koje treba da realizujemo u nama sami-ma i u samoj našoj unutrašnjosti, ovde i sad. Ovo nije stvar čistog intelektualizma. Radi otapanja Ja-ova (defekata), radi likvidacije Samoga Ja, Ego-a potrebno je da prođeš za vreme rada kroz strašne emocionalne krize. Nemojte zaboraviti da „ako voda ne vrije na sto stepeni, neće se dezintegrisati ono što treba da se dezintegriše i neće se kristalizovati ono što treba da se kristalizuje.“ Isto tako, ako ne prođemo kroz strašne emocionalne krize, neće se dezintegrisati Ego i neće se u nama kristalizovati ono što se zove Duša.

P.: Postoje pojedine stvari koje ne možemo da jasno uhvatimo (kaptiramo)… Ostaje u nama još neko određeno nespokojstvo, neka nesigurnost oko toga da li radimo dobro ili ne… Želimo da nam vi to odslikate specifičnim primerom, nije važno kojim, dezintegraciju bilo kog defekta.
O.: Jasno je, baš sad ću vam ilustrovati…
Pre mnogo godina, zaista, padao sam na kušnjama ili probama u vezi sa polnom neporočnošću. Dešavalo se to da sam u fizičkom svetu imao potpunu kontrolu osećanja i pameti… Moja su osećanja bila apsolutno edukovana… U ovim uslovima, neporočnost je bila apsolutna – što se tiče fizičkog sveta. Vaspitavao sam i reč… I tako je sve bilo pravilno, ali u Višim svetovima Kosmičke Svesti stvar je bila veoma ozbiljna.
Stavljali su me na rigorozne probe polne neporočnosti i nisam uspevao, uprkos svim mojim sistemima psihološke kontrole, svim mojim psihološkim džudoom, uprkos svim mojim tehnikama. Bilo je dovoljno da mi tamo iznesu metlu odevenu u suknju, pa da bi se Ja za nju zakačilo. Isto tako, mogla je biti jadna ružna starica, nije smetalo; bilo je važno da ima suknju. Stvar je bila ozbiljna. Osećao sam se veoma tužan. Koristio sam onaj Krišnamurtijev sistem, „Integralno Razumevanje i Uviđajnost“. Meditacijski sistem bio je dubok: pokušavao sam da uvidim proces bluda, proces želje. Želeo sam razumeti kako bih mogao eliminisati, ali se sve to dokazalo nekorisnim: nakon svog strašnog rada u toku dana na samom sebi, ponovo sam bivao neuspešan na probama nepo-ročnosti. Iz takvog jednog razloga, strašno sam patio. Ne poričem ja vama da sam se podvrgavao rigoroznim discipli-nama: stigao sam čak i da se sam bičujem. Da, uzimao sam bič i uda-rao sam samoga sebe, kažnjavajući zver, ali ona jadna zver dokazivala se jača od biča, tako da ni bič nije bio od koristi. Prema tome, nije drugo preostalo osim da patim…
Neka, jednog od tolikih dana ispružio sam se na zemlju u dekubi-tusu dorsalu (položaj na leđima), sa glavom prema Severu, udubljen u duboku meditaciju, sa namerom da uvidim i da razumem proces blud-nosti na svim nivoima pameti (kompletni Krišnamurtijev sistem; kombinovao sam ga sa onim strašnim Manastirskim sistemom, da bi stigao da se bičujem. Postao sam slab i strašan, nisam imao nikakve seksualne odnose, tako da je apstinencija bila potpuna. U ovim uslo-vima postojalo je sve, da bi izašao pobednik u probama neporočnosti, ali sve je bilo uzaludno). Ispruženom (ponavljam) tako, u dekubitusu dorsalu, glavom prema Severu, u dubokoj meditaciji, trebalo mi se dogoditi nešto neo-čekivano (ta činjenica bila je strašna). Nastala je veoma duboka kon-centracija i tada sam napustio fizičko telo. Ovde, van guste forme, našao sam se u elegantnom apartmanu. Ali ne u nekom Hramu, i još tačnije, niti u nekom Manastiru starih popova „Pratijasetskih“ (Pratyatseti), ništa od toga, nego u elegantnom apartmanu, obožavaju-ći jednu gospođu, žarko je grleći i još pedeset hiljada sličnih stvari.
Ovo je trajalo nekoliko sekundi. Kada sam se vratio u fizičko telo, osećao sam se potpuno razočaran (neka mi oprosti Gospodin Krišnamurti, neka bude dobar da mi oprosti, jer je on Majstor. Nisam ja protivan nijednom Majstoru, ali iskreno, osećao sam se razočaran: nije bilo nikakvih rezultata).

Našao sam se u konfuznom stanju, moguće da u istom u kom se sada ti nalaziš, u odnosu na otapanje Ego-a. Tako sam ja bio: ni nap-red, niti nazad. Totalna nula. Šta li ću uraditi? Stvar je bila ozbiljno teška; nisam imao šta da radim; bio sam jednostavno razočaran, svi sistemi bili su za mene pogrešni. Na svu sreću dobio sam pomoć; stigavši u Hram, sreo sam se sa Stražarom Sfinge. Bio je tamo ispred vrata. Mnogo sam se obradovao da ga upoznam, bio je to moj stari prijatelj. Gledajući me nepomično, rekao je:
— Od sve braće koja su radila u Devetoj Sferi i nakon toga što su radila u Devetoj Sferi predstavila su se u ovom Hramu, ti si najnap-redniji; ali sada KORAČAŠ U MESTU…
Jasno, ove su me reči prepunile strahom. Meni, koji sam se borio da bi napredovao, da mi se tako pojavi Stražar? Sačuvaj Bože i Sveta Marijo, a ipak sve to zbog jadnih „starica“! Onda sam odgovorio:
— Dobro, ali reci mi molim te: zbog čega sada koračam u mestu?
— Zbog toga što ti fali ljubav (nastavi on). Moje čuđenje našlo se na vrhuncu. Smatrao sam da volim čovečanstvo i rekao sam nje-mu:
— Pisao sam knjige, radim za čovečanstvo. Kako to da mi fali ljubav?
Činjenica da radim, nije li to iz ljubavi?
— Zaboravio si na tvoju Majku, nezahvalan si sin, a nezahvalan sin ne napreduje u ovim učenjima (odgovori on)…
Ovo beše još gore: ja, „nezahvalan sin“? Ja, koji sam toliko voleo moju jadnu majčicu, sada se dokazujem nezahvalnim, nije li to vrhu-nac vrhunca? Da sam je zaboravio? Ne, nisam je zaboravio; ono što se desilo, to je da se ona dezinkarnirala. I, kako sad da radim da je sret-nem u fizičkom svatu…? Prošle su mi kroz glavu sve te stvari. Pored svega ovoga ušao sam u Hram, on mi nije zabranio ulazak i u unutrašnjosti Hrama, nastavio je:
— Ovo ti govorim radi tvog dobra. Razumi: treba da tražiš tvoju Majku.
— Dobro (rekao sam mu), ako je ona umrla, gde da je tražim, gde je moja majka?
— Zar ne shvataš ono što ti govorim (nastavio je Stražar), nećeš da razumeš? Kako to da mene pitaš gde je tvoja Majka? Zar je mogu-će da sin ne zna gde mu se nalazi njegova Majka?
— Iskreno ne, ne znam…
— Govorim ti za tvoje dobro, odgovori on.
— Dobro, pokušaću da razumem šta je to što želiš da mi saopš-tiš…
Razišao sam se sa Stražarom. Prošlo je već nekoliko dana, a ja nisam uspevao da razumem ovu stvar. Kako to, da tražim svoju maj-ku? Ako je ona umrla, gde da je tražim? Dobro, pedeset hiljada pret-postavki imao sam u mom jadnom mozgu, sve dok na kraju jednoga dana, od onih tolikih, zasvetli mi odnekud jedna sijalica i tada sam razumeo… Ah, sada znam (rekao sam)!; Stražar Hrama odnosio se na moju Božansku Majku Kundalini, Vatrenu Zmiju naših magičkih moći! Sada znam; sada ću se koncentrisati na nju! Ponovo sam se opružio u dekubitusu dorsalu, sa glavom prema Severu i opuštenim telom, u dubokoj unutrašnjoj meditaciji, ali moleći se mojoj unutrašnjoj Božanskoj Majci Kundalini-Šakti. Molio sam se, ali katkad mi se pojavljivala ona briga: da se ne pojavim slučajno u drugom apartmanu! Sačuvaj me Bože…!

Sedeo sam tako, sa brigom, a koncentracija je bila svaki put dub-lja. Uskoro, ona, Devi-Kundalini Shakti (Šakti), izvukla me je iz mog fizičkog tela i odvela me je u Evropu, u Pariz. Nakon što sam stigao u taj grad, povela me je prema Palati Karme. Dvorana za prijem bila je puna sveta; pratili me neki policajci (Gospoda Zakona). Rekao sam: „Uh, uh, u šta sam se ja uvalio da prolazim kroz sve ove stvari!“
Onaj policajac napredovao je sa mnom sve do sredine dvorane, do stola gde su se nalazile Sudije. Tu je bila (na sredini stola, gore) i velika knjiga, i čitali mi neke „nevaljalosti“, koje sam počinio u mojim vremenima palog Bodisatve, nekada u Srednjem veku, u vre-menima kada je katolička inkvizicija spaljivala žive ljude na lomača-ma. Ne sećam se tih „nestašluka“, „pakosti“ Dona Huana Tenorija i njegovih podanika…!
Dobro, onaj čovek ili Sudac čitao je Knjigu, čitao je Karmu (neke zle akcije, naravno romantične). Pošto su stvari bile takve, osudio me je. Na šta? NA SMRT. O, stvar je bila gora (rekao sam), sada upravo ništa mi nije pomoglo ono što sam radio za moju braću, tamo, u fizičkom svetu! Gle, gle, gle šta sam dočekao! Čekao sam da vidim šta će se događati. Bio je pozvan Dželat Zakona (Kosmički dželat, jer postoje Kos-mički dželati); znam da su postojala dva takva Kosmička dželata u antičkom faraonskom Egiptu. Pozvali su jednog i naredili mu da me odmah egzekutira; ja, jadni glupan, stigavši tamo pred ovakvu Gos-podu, šta sam mogao da radim? Onaj dželat poteže iz korica Užareni Mač i priđe k meni sa izvučenim mačem…
Dobro, to je bio jedan momenat u kom sam se, iskreno, osećao razočaranim. U nekoliko delića sekunde razmišljao sam o tolikim stvarima. Rekao sam sebi: toliko koliko sam patio u životu, boreći se za dobrobit čovečanstva, pišući knjige, predavajući na konferencijama i sada, ovo li je rezultat? Oh, oh, oh u kom sam stanju dovršio! Niče-mu mi nije služilo što sam se borio za čovečanstvo. Osećao sam se potpuno RA-ZO-ČA-RAN, a Dželat je polako napredovao sa izvuče-nim mačem (stasit čovek, jak). Kada je počeo da me sabljom bode odjednom sam osetio nešto što se u meni samom koprcalo. Šta li je to? (pitao sam se) i u tom momentu video sam monstruoznu kreaturu koja je izlazila iz mene kroz sve 33 kapije kičmenog stuba. Detaljno sam opazio: bilo je jedno „Ja“, „Ja“ bludnosti, „Psihički agregat“ kojeg sam ja sam stvorio nekom greškom romantične i sek-sualne vrste, nekada u Srednjem veku, a sada sam se našao licem u lice sa sopstvenom kreacijom. Onaj monstrum uzeo je životinjski oblik, oblik konja, ali se desilo nešto neobično: dželat, umesto da nastavlja da usmerava mač prema meni, usmerio ga je prema onom konju, onoj životinji. Onda sam sa čuđenjem video kako se ta životinja lansirala sa glavom na dole pre-ma „Tartaru“, prema infernalnim svetovima. Dželat ju je prebacio u „Plutonovo Kraljevstvo“ da bi se tamo dezintegrisala. Jasno je, bio sam oslobođen od ovakvog paklenog Psihičkog agregata, i kada sam ponovo bio postavljen pred iskušenja neporočnosti, izašao sam kao pobednik i nastavljao sam da budem pobednik, nikada nisam pao. Od tada sam osvojio kompletnu polnu neporočnost…Pošto sam dobio izvanredne rezultate radom sa mojom Božan-skom Majkom Kundalini, rekao sam: „Ovo je sistem za dezintegraciju Ja-ova“, i nastavio sam tada da radim (sa Božanskom Majkom Kun-dalini) na različitim Ja-ovima, odnosno na Psihičkim agregatima i mogao sam proveriti preko samoga sebe, posredstvom psihološkog samoopažanja, kako ona radi i dezintegriše, na izuzetan način, različi-te „nehumane defekte“ koje nosimo u našoj unutrašnjosti.
Tako da, put zadobijanja dezintegracije Ego-a je put Božanske Majke Kundalini.

Kasnije, vremenom, stigao sam do zaključka da u našoj unutraš-njosti postoji Psihološki Mesec sa dva lica: sa vidljivim i nevidljivim. Isto kao što na nebu postoji Mesec sa dva lica, postoji tako i unutar nas, u psihološkom prostoru. Vidljivo lice Psihološkog Meseca u vezi je sa Psihološkim agregatima ili defektima koji izlaze na videlo jed-nostavnim pogledom, ali postoje psihološki defekti koji ne izlaze na površinu i koje ne poznaješ, i koji su, recimo, smešteni ili skriveni u okultnom delu Psihološkog Meseca. Prema tome, za istinu, sve sam ja ovo poznavao i kao rezultat ovih studija, ovih radova napisao sam delo naslovljeno „Misterija Zla-tne cvasti“; zatim sam napisao „Revolucionarna psihologija“ i „Veli-ka Pobuna“. Sve što je potrebno, recimo, to je da opažaš samoga sebe trenutak za trenutkom. Ljudi prihvataju lako da imaju fizičko telo, zato što ga mogu dotaći, zato što ga mogu videti na fizički način, ali ima mnogo njih koji ne žele da shvate da imaju ličnu psihologiju, individualnu. Kada prihvataš da poseduješ jednu psihologiju, ustvari, počinješ da se samoopažaš; neosporno se pretvaraš, iz ovog razloga, u potpuno dru-gačiju osobu. Posredstvom psihološkog samoopažanja, momenat za momen-tom, otkrićeš sopstvene psihološke defekte. Ovi se spontano manifes-tuju u međuodnosima sa bližnjima, a ako smo budni i oprezni kao stražar za vreme rata, tada ih vidimo. Otkriven defekat treba biti u potpunosti shvaćen, na svim nivoima pameti. Razumećeš defekt pos-redstvom MEDITACIJE. A sad, da stigneš do DUBOKOG ZNAČENJA ovih defekata to nije stvar za početnike, to je za one ljude koji već rade na okultnom delu Psihološkog Meseca. Zadovoljite se da razumete i to je sve. Jednom shvaćeni, možete dozivati Devi-Kundalini kako bi ona u prah pretvorila tu i tu grešku. Govorim vam na osnovu psihološkog iskustva. Mnogo sam propatio, u toku tridesetak godina, dezintegrišući, na primer, defekte vidljivog dela Psihološkog Meseca. Mnogo sam, takođe, propatio radeći na okultnom delu Psihološkog Meseca, ali sam uspeo. Kažem vam u ime istine: više ne posedujem nehumane Psihološke agregate; sada ovde govori, pred vama, Biće i ništa više od Bića. Moje misli, dakle, ne izviru iz dubine nekog „Ja“, jer nemam „Ja-ove“; govori za vas, direktno, Biće i to je sve…

SVI TEKSTOVI PO REDU OD 1 DO 20

 

BELESKA – 1. PRVO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – „PUT I ŽIVOT“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/1-deo-teksta-iz-a-faze-prvo-1-predavanje-put-i-%C5%BEivot-samael-aun-weor/10152402217559823

BELESKA – 2. DRUGO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – „PSIHICKO IZUCAVANJE COVEKA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/2-deo-teksta-iz-a-faze-drugo-2-predavanje-psihicko-izucavanje-coveka-samael-aun-/10152420917449823

 

BELESKA – 3. TRECE PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – „LJUDSKA MAŠINA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/3-deo-teksta-iz-a-faze-trece-3-predavanje-ljudska-ma%C5%A1ina-samael-aun-weor/10152425894509823

 

BELESKA – 4. CETVRTO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – „NAUKA O MEDITACIJI“ – Samael Aun WeorGNOZE
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/4-deo-teksta-iz-a-faze-cetvrto-4-predavanje-nauka-o-meditaciji-samael-aun-weor/10152466963264823

 

BELESKA – 5. PETO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – „ZVUK I CAKRE“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/5-deo-teksta-iz-a-faze-peto-5-predavanje-zvuk-i-cakre-samael-aun-weor/10152472824974823

 

BELESKA – 6. SESTO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE „ČETVRTA KOORDINATA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-6-deo-teksta-iz-sestog-6-predavanja-iz-a-faze-četvrta-koordinata-samael-/10152493135644823

 

BELESKA – 7. SEDMO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – „PSIHICKO DUPLIRANJE“- Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/7-deo-teksta-iz-a-faze-sedmo-7-predavanje-psihičko-dupliranje-samael-aun-weor/10152546698904823

 

BELESKA – 8. OSMO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – ‘TRANSCEDENTALNOST SNOVA“-Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/8-deo-teksta-iz-a-faze-osmo-8-predavanje-transcedentalnost-snova-samael-aun-weor/10152561292044823IZ GNOZE
BELESKA – 9. DEVETO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE „ONIRIČKA DISCIPLINA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/9-deo-teksta-iz-a-faze-deveto-9-predavanje-oniri%C4%8Dka-disciplina-samael-aun-weor/10152588740439823
BELESKA – 10. DESETO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – „BUDJENJE SVESTI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-10-deo-iz-a-faze-deseto-10-predavanje-budjenje-svesti-samael-aun-weor/10152617112549823

 
BELESKA – (11) JEDANAESTO PREDAVANJE IZ ‘A’ FAZE, IZ GNOZE – „TRANSFORMACIJA INPRESIJA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-11-jedanaesto-predavanje-iz-a-faze-transformacija-impresija-samael-aun-w/10152662180814823

 

 

BELESKA – 12. DVANAESTO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE- „ZAKON UZROKA I POSLEDICE“ – Samael Aun Weor https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/12-deo-teksta-iz-a-faze-dvanaesto-12-predavanje-zakon-uzroka-i-posledice-samael-/10152432745874823

 

 
BELESKA – 13. TRINAESTO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – „ENIGME SMRTI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-13-trinaesto-predavanje-iz-a-faze-enigme-smrti-samael-aun-weor/10152677590274823?pnref=story

 

BELESKA – 14. CETRNAESTO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE ‘POVRATAK, REINKARNACIJA I REKURENCIJA’ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-14-cetrnaesto-predavanje-iz-a-faze-povratak-reinkarnacija-i-rekurencija/10152702884229823?pnref=story

 

BELESKA – 15. PETNAESTO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE- „TRANSMIGRACIJA DUŠA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-petnaesto-15-predavanje-transmigracija-du%C5%A1a-samael-aun-weor/10152838392059823?pnref=story
BELESKA – 16. SESNAESTO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – „UNIVERZUM PAMETI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-16-deo-teksta-iz-a-faze-sesnaesto-16-predavanje-univerzum-pameti-samael-/10152885465279823

 

BELESKA – 17. SEDAMNAESTO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE IZ GNOZE – „MOGUĆNOSTI UNUTRAŠNJE PAMETI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleška-17-sedamnaesto-predavanje-iz-faze-a-mogućnosti-unutrašnje-pameti-samael-/10152937277204823?pnref=story

 

BELESKA – 18. OSAMNAESTO PREDAVANJE IZ „A“ FAZE, IZ GNOZE – „ATLANTIDA MIT ILI REALNOST“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-18-osamnaesto-predavanje-iz-a-faze-atlantida-mit-ili-realnost-samael-aun/10152976444279823?pnref=story

 

BELESKA – 19. DEO – FAZA ‘A’ – „POSLEDICE ERE VODOLIJE“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-19-deo-faza-a-posledice-ere-vodolije-samael-aun-weor/10153061371734823?pnref=story

 

BELESKA – 20. DVADESETI DEO IZ „A“ FAZE – „FENOMEN NLO“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-20-dvadeseti-deo-iz-a-faze-fenomen-nlo-samael-aun-weor/10153080820634823?pnref=story

SLEDI FAZA „B“

BELESKA – PRVO (1) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „GNOSTIČKA MUDROST“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic-novi-profil/beleska-1-prvo-predavanje-iz-b-faze-gnostička-mudrost-samael-aun-weor/144354949230870?pnref=story

 

BELESKA – DRUGO (2) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POTREBA I POHLEPA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=191051134561251&set=a.109309836068715.1073741828.100009690966767&type=3&theate

 

BLOG – TREĆE (3) PREDAVANJE „GNOSTIČKA KABALA“ – Samael Aun Weor
https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2016/03/28/trece-3-predavanje-gnosticka-kabala-samael-aun-weor/

 

BLOG – ČETVRTO (4) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POREKLO ČOVEKA“ – Samael Aun Weor
https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2016/01/12/poreklo-coveka/

 

BELEŠKA – PETO (5) PREDAVANJE IZ “B” FAZE – “KAKO DA NAUČIMO DA SLUŠAMO” – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/peto-5predavanje-iz-b-faze-kako-da-nau%C4%8Dimo-da-slu%C5%A1amo-samael-aun-weor/276989855967378

 

BLOG – ŠESTO (6) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – DIDAKTIKA DISOLUCIJE EGO-A
https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2016/05/27/sesto-predavanje-iz-b-faze-didaktika-disolucije-ego-a/

 

 

BELESKA – PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POREKLO EGA – EGO-a“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-deo-predavanja-iz-b-faze-poreklo-ega-ego-a-samael-aun-weor/10153079558964823?pnref=story

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s