DRUGO PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POTREBA I POHLEPA“ – Samael Aun Weor

Učenja koja sadrži ova brošura u potpunosti su izvodi iz izgovorenih
i napisanih dela dr Samaela Aun Weora, savremenog
antropologa i filozofa, koji je umeo da sakupi i otkrije
najdragocenija blaga Univerzalne Mudrosti.
„Potreban nam je novac
da bismo imali šta da jedemo,
šta da obučemo i gde da se sklonimo.
Ali, kada novac postaje psihološka potreba,
tada nastaje borba i konflikt
da bi ga posedovali.”
Samael Aun Weor
POHLEPA I AMBICIJA
„Potrebno je da umemo da živimo. Ovo je stvar koju treba da razumemo. Kada sa nekim razgovaramo, ovaj nam priča o raznim uspesima u svom životu i govori nam o događajima koje je doživeo u različitim epohama svoje egzistencije, kao kada bi život bio samo niz događaja. Ljudi ne shvataju da onostrano okolnostima života postoje takođe i stanja svesti.
Kapacitet za življenje bazira se tačno na činjenici da svako stiže da kombinuje stanja svesti sa okolnostima života.
Možemo proveriti činjenicu da postoje određene osobe koje bi trebalo da budu srećne, ali koje nisu, isto kao što postoje mnogo konkretnih slučajeva kod osoba koje imaju lepu kuću, lepa kola, divnu suprugu, lepu decu i dosta novca i uprkos ovome, nisu srećne.
Naprotiv, mogu se videti slučajevi siromašnih individua, poniznih radnika koji rade na nekom gradilištu i koji nemaju neki velelepni stan, niti više novca od onoga koliko da prežive dan za danom, niti lepa kola poslednjeg modela, i koji su, uprkos svemu ovome, srećni u njihovoj kući sa njihovom decom. Oni su siromašni, ali su čisti i srećni. To su siromašne osobe koje kada obećaju, održavaju svoja obećanja.
Prema tome, nije sam novac taj koji može da nam pruži sreću. Sve zavisi od načina kako umemo da kombinujemo stanja svesti sa uspesima i okolnostima praktičnog života.“
Samael Aun Weor, Konferencija „Hipnotično stanje u kom živi ljudsko biće“
U životu je potrebno da imamo tri stvari: „odelo, hranu i sklonište“. Ne treba da gladujemo, treba da jedemo. Ne treba da imamo odelo u lošem stanju, potrebno je da budemo dobro obučeni. Pravo je da imamo kuću kako bi pravilno živeli.
Ove tri stvari predstavljaju primarne potrebe ljudskog bića. Hitno je da razumemo gde se završava potreba, a gde počinje pohlepa.
Samo ako duboko razumemo potrebu i pohlepu, možemo odrediti istinske osnove za pravilne procese razmišljanja.

RAZLIČITA LICA AMBICIJE
Ambicija (težnja za nečim) ima mnogo lica. Ambicija ima jedno lice sveca i drugo lice đavola, i ima lice muškarca i lice žene, lice interesa i lice bez interesa, lice vrlinskog i lice grešnog.
Postoje ambicije u onome koji želi da sklopi brak, a takođe u muškarcu neženji koji mrzi brak.
Postoji ambicija u onome koji ludo želi da postane neko, značajan, gore u društvu i postoji ambicija u onome koji želi da postane anahoret, koji ne želi ništa iz ovoga sveta, jer je jedina njegova ambicija da stigne na Nebo, da se oslobodi itd.
Postoje zemaljske ambicije i duhovne ambicije. Ponekad se ambicija koristi maskom nezainteresovanosti i žrtvovanja.
Ego-u, ja-u, samoj svojstvenosti prija da krije ambiciju, da je postavi u najtajnije budžake pameti i da govori ovako: „Ja nemam nikakve ambicije, volim svog bližnjeg, radim bez interesa i za dobro svih ljudskih bića“.
„Lukavi“ političar, koji sve zna, začuđuje svojom prividnom nezainteresovanošću, ali kada napusti posao, vrlo je normalno da će on otići iz svoje zemlje sa nekoliko miliona dolara. Ambicija se prerušava sa maskom nezainteresovanosti, ona vara najlukavije ljude.
U svetu ima mnogo ljudi koji imaju ambiciju da ne budu ambiciozni.
Postoji mnogo onih koji odustaju od sve raskoši i sujete sveta samo da bi se ambicionirali da realizuju svoje intimno samousavršenje.
Pokajnika koji se na kolenima kreće prema hramu i koji se, punom verom, flagelira (samokažnjava), prividno ga ništa ne ambicionira i dozvoljava sebi da daje sve, ne uzimajući ništa od drugih, ali je jasno da se ambicionira da čini čuda, da sam sebe izleči ili neku osobu iz svoje porodice ili da se unutar spase.
Mi se divimo ljudima stvarno religioznim, ali se žalimo da oni ne vole bez interesa svoju religiju.
Sve te religije, sublimne sekte, redovi, duhovna društva itd. zaslužuju našu nesebičnu ljubav. U ovom svetu naći ćemo vrlo retko osobe koji vole svoju religiju, školu, sektu itd. bez ikakvog interesa. Ova činjenica je za žaljenje.
Ceo svet je pun ambicije. Hitler je počeo ratove prepun ambicije.
Svi ratovi imaju originaciju u strahu i ambiciji. Svi najveći problemi života imaju originaciju u ambiciji.
Ceo svet živi u konfliktu sa celim svetom zbog ambicije, jedni protiv drugih i svi protiv svih.
Onoga koga ne ambicionira ovaj strašan i mizeran svet, ambicionira ga drugi; i onoga koga ne ambicionira novac, ambicioniraju ga psihičke moći.
Pohlepni smo za okultnim moćima onda kada hoćemo rezultate. Oni koji žele samo rezultate, pohlepni su. Oni koji idu iz mesta u mesto radi akumulacije teorija, tražeći moći, danas u jednoj školi, sutra u drugoj, stvarno su ubuteljeni u pohlepi. Mental zarobljen u pohlepi, veoma je nestabilan.
Ove osobe lutaju iz „Lože“ u „Ložu“, iz škole u školu, iz sekte u sektu i sve vreme su na granici patnje itd, bez da ikada igde stignu, jer nešto nestabilno nikada ne može razumeti ono što je stabilno, permanentno, božansko.
Samo sam Bog može razumeti. Mental učauren od pohlepe nesposoban je da razume stvari koje su van čaure.
Pohlepni žele da zatvore Boga i zatim idu iz škole u školu, tražeći sve vreme, nepotrebno želeći, zato što Boga niko ne može zatvoriti.
Onaj ko želi da radi u „Velikom unutrašnjem delu“ treba prvo da odustane od pohlepe. Građevinar koji je pohlepan napušta radnju kada na svom putu nađe drugu radnju, čak iako je ova stvarno nepovoljna. Pohlepne osobe se povlače iz „Velikog unutrašnjeg dela“. Mnogo je onih koji započinju rad, ali je malo njih koji ga završavaju. Vaskrsli Majstori mogu se na prstima ruke prebrojati.
Postoje velike duhovne ambicije. Postoje takođe i velike zemaljske ambicije. Oni koji ne žele novac, žele moći; oni koji ne žele moći, žele novac.
Pohlepni smo za novcem onda kada ga želimo sa psihološkim ciljem, a ne radi pokrivanja naših fizičkih potreba. Zbog čega je novac zauzeo tako veliki značaj u našem životu? Zavisimo od njega samo radi naše psihološke sreće? Sva ljudska bića imaju potrebe za „hranom, odelom, skloništem“, ovo je jasno, ali zbog čega je ova činjenica, koja je toliko jednostavna i toliko prirodna čak i za ptice, poprimila za nas važnosti i značenja, koliko velikih toliko i strašnih?
Novac je poprimio preuveličanu i disproporcionalnu vrednost, zato što, psihološki, zavisimo od njega radi našeg dobrog stanja. Novac nam hrani sujetu, daje nam društveni prestiž, daje nam sredstva da se domognemo moći. Novac je bio korišćen od strane mentala sa namerama i ciljevima u potpunosti različitim od onoga što on u sebi ima, među kojima se nalaze naše preke fizičke potrebe. Novac se koristi sa psihološkim ciljem, ovo je uzrok zbog koga je novac dobio prekomernu i nesrazmernu važnost. Imamo potrebe za novcem da bi imali hleb, odelo i sklonište. Ova stvar je vrlo jasna, ali kada se novac pretvori u psihološku potrebu, kada ga koristimo za razne ciljeve koji nisu njemu samom svojstveni, kada zavisimo od novca radi prestiža, društvenog položaja, uspeha itd, tada novac poprima za pamet preuveličanu i disproporcionalnu važnost i odavde izvire borba i sukob za njegovo posedovanje.
Logično je da nam je potreban novac radi zadovoljavanja naših fizičkih potreba (da bi imali hleba, odela i sklonište), ali ako isključivo zavisimo od novca za našu sopstvenu sreću i lično zadovoljstvo, tada smo najnesrećnija bića na zemlji.
Kada duboko razumemo da je cilj novca samo da nam daje hleb, odelo i sklonište, tada mu spontano nametnemo inteligentno ograničenje; rezultat ove činjenice je da novac neće za nas više imati onaj preuveličani značaj, kojeg ima onda kada postaje „Psihološka potreba“.
Novac sam po sebi nije ni dobar ni loš, ovo zavisi od upotrebe koju mu dajemo.
Ako ga koristimo za dobro on je dobar, ako ga koristimo za zlo on je loš. Treba da duboko razumemo istinsku prirodu „senzacije“ i „zadovoljstva“.
Pamet koja želi da stigne da razume istinu treba da bude oslobođena ovih prepreka. Ako istinski želimo da oslobodimo mišljenje od prepreka senzacije i zadovoljstva, treba da počnemo sa senzacijama koje su nama najfamilijarnije i da ustanovimo u tom momentu potrebnu osnovu za razumevanje. Senzacije imaju svoje tačno mesto i kada ih duboko razumemo na svim nivoima pameti, one neće više imati glupu iskrivljenost koju sada imaju. Mnogo osoba veruje da ako bi red stvari bio u skladu sa političkom partijom kojoj pripadaju i za koju su uvek spremne da se bore, onda bi svet bio srećan, prepun obilja, mira i savršenosti. Ovo je lažan koncept, jer, stvarno, ništa od ovoga ne može postojati ako najpre nismo ponaosob razumeli istinito značenje stvari.
Ljudsko biće je suviše siromašno u svojoj unutrašnjosti i zbog toga mu je potreban novac, stvari za senzaciju i lično zadovoljstvo. Kada je neko siromah unutra, on traži u spoljašnjosti novac i stvari da bi se ispunio i da bi postigao određena zadovoljstva. Zbog toga su novac i materijalne stvari poprimile disproporcionalnu važnost i zbog toga je ljudsko biće raspoloženo da krade, da laže i da svakog momenta eksploatiše.
Zbog toga postoji borba između kapitala i rada, između gazde i radnika, između eksploatatora i eksploatisanog, itd. Sve političke promene su nekorisne, ako pre toga nismo razumeli naše sopstveno unutrašnje siromaštvo. Društveni sistem se može promeniti jedanput ili više puta, ali ako mi nismo duboko razumeli intimnu prirodu našeg unutrašnjeg siromaštva, individua će uvek stvarati nova sredstva i puteve radi postizanja ličnih zadovoljstava, čak i ako treba da uznemirava druge. Hitno je da duboko razumemo intimnu prirodu samoga sebe (ego-a) ako stvarno želimo da budemo bogati u unutrašnjosti. Onaj ko je bogat unutra, oslobođen je prepreka senzacija i ličnih zadovoljstava. Onaj ko je bogat u unutrašnjosti nesposoban je da eksploatiše bližnjeg, onesposobljen je da krade i da laže. Onaj ko je bogat u unutrašnjosti našao je sreću. Potreban nam je novac, ovo je sigurno, ali je potrebno da duboko razumemo našu pravilnu vezu sa ovim. Niti je asket, niti je tvrdica ikada razumeo koja je naša pravilna relacija sa novcem. Nećemo odustajanjem od novca, niti zavisnošću od ovoga razumeti tačnu našu relaciju sa novcem, potrebno nam je razumevanje da bi shvatili na inteligentan način naše sopstvene materijalne potrebe, a da ne zavisimo totalno od novca. Poznavao sam slučaj čoveka koji nije imao potrebe za novcem; on je posećivao izvesne ljude koji su bili posvećeni duhovnim studijama i sve su ove osobe njemu davale «hleb, odelo i sklonište».
Ovaj je čovek govorio: „Meni nije potreban novac, jer ako sam gladan jedan od mojih prijatelja daće mi da jedem, a ako sam žedan jedan od mojih prijatelja daće mi da pijem, i ako treba da putujem neko će mi kupiti kartu, ako osetim potrebu da se razveselim sešću u neku baštu, jer baštovan radi za mene“…
Nema nikakve sumnje da je ovaj čovek strašan egoist, zaljubljen u samoga sebe. On veruje da treba da mu se daju stvari, ali on nikada nije mislio da odgovori, da daje, da učini da život bude drugima lakši. Prema tome, delikt se skriva i u molitvenom tamjanu… Mi ne treba da pravimo iste greške, mi treba da naučimo da imamo pravilan odnos prema novcu. Kada razumemo našu relaciju sa novcem, odmah se svršava bol otcepljenja i strašna patnja koju nam proizvodi kompeticija (takmičenje). Treba da naučimo da pravimo razliku između nužne fizičke potrebe i psihološke zavisnosti od stvari. Psihološka zavisnost od stvari stvara eksploataciju i ropstvo. Pohlepa sveta nalazi se unutar individua. Pohlepa je tajni uzrok mržnje i brutalnosti sveta. Mi smo svet. Samo kada razumemo ukupan proces pohlepe na svim nivoima pameti moći ćemo stići da eksperimentišemo VELIKU REALNOST.

UZROCI AMBICIJE
Ambicija ima razne uzroke, a jedan od mnogih je STRAH.
Ponizni mladić koji živi u parkovima luksuznih gradova, čisteći cipele gordim ljudima, može postati lopov ako ga bude strah od svog siromaštva, strah od samoga sebe, strah za svoju budućnost.
Ponizna prodavačica, koja radi u sjajnoj prodavnici nekog poslodavca, mogla bi postati lopov ili noćna prostitutka, ako bi stigla da se boji od budućnosti, da je strah od siromaštva, strah od života, od starosti, od nje same itd. Elegantan radnik u luksuznom restoranu ili u nekom velikom hotelu mogao bi postati gangster, kradljivac banaka ili neki vrlo inteligentan lopov, ako bi, na nesreću, stigao da oseti strah od samoga sebe, od svog poniznog radničkog položaja, od svoje sopstvene budućnosti itd.
Beznačajni insekt želi da postane slon. Ponizni zaposlenik u prodavnici koji služi mušteriju i koji sa mnogo strpljenja pokazuje nam mašnu, košulju, cipele sa puno poštovanja i smešeći se lažnom poniznošću, ambicioniran je nečim višim od njega, jer ga je strah, veoma se boji; boji se bede, boji se sopstvene budućnosti, boji se starosti itd. Kada je piliće strah oni se kriju pod voljenim krilima kvočke, tamo gde se nalaze u bezbednosti. Uplašeno dete beži do svoje majke da bi se osećalo bezbedno.
Dokazano je da su STRAH I TRAŽENJE BEZBEDNOSTI u intimnoj vezi.
Mnogo je osoba koje ne umeju da rade, koje strahuju od mizerije, traže bezbednost u deliktu i postaju lopovi itd. Mnogo žena sa nedostatkom inteligencije, a koje je strah pred mogućnosti mizerije, postaju prostitutke. Gazda koji strahuje od činjenice da mu ljudi neće platiti stanarinu, traži ugovore, garancije itd, traži ustvari sigurnost.
I onda, ako siromašna udovica sa mnogo dece ne može da ispuni ove zahteve, i ako svi vlasnici stanova iz grada imaju iste zahteve, na kraju, sirota žena moraće da spava sa decom na ulici ili u gradskim parkovima. Neophodno je da svaka individua nauči da ima poverenja u samu sebe. Strah i traženje sigurnosti jesu strašne slabosti koje čine da život postane strahoviti pakao. Svuda obiluju kukavice, plačljivi, slabi koji uvek traže da nađu sigurnost. Strah nas je od života, bojimo se smrti, strah nas je od onoga šta će reći ljudi o nama, bojimo se da ne izgubimo društveni položaj, politički položaj, prestiž, novac, sjajnu suprugu, zgodnog muškarca, radno mesto, prodavnicu, monopol, nekretnine, kola itd, itd, itd. Strah i traženje sigurnosti jesu, znači, dva od elemenata koji dejstvuju kao tajni uzročnici ambicije.

Drugi skriveni mehanizam koji budi ovu ambiciju u intelektualnoj životinji, pogrešno nazvanu čovek, jeste ZAVIST.
Zavist se ponekad manifestuje pod suptilnim i razdeljenim formama. Zavist ima mnogo lica i postoje milioni razloga koji je opravdavaju. Zavist je tajni uzročnik svake društvene mašine. Imbecili su oduševljeni da opravdavaju zavist.
Na nesreću sveta, svi mehanizmi društva zasnovani su na zavisti i na akvizicionom duhu. Ceo svet je zavidan celom svetu. Zavidni smo na ideje, stvari, osobe i želimo da imamo novac, sve više novca, nove ideje koje akumuliramo u memoriji, nove stvari da bi iznenadili bližnje itd. Bogataš je zavidan bogatašu i želi biti bogatiji. Siromašni su zavidni bogatima i žele da budu bogati. Pisac zavidi piscu i želi da piše bolje. Onaj ko je puno iskusan zavidan je onom koji je od njega još iskusniji i želi da ima više iskustva od onog drugog. Ljudi se ne zadovoljavaju sa „hlebom, odelom i skloništem“. Tajni uzročnik zavisti prema kolima druge osobe, prema komšijskoj kući, prema komšijinom odelu, prema parama svoga prijatelja ili neprijatelja itd, proizvodi želje da se bude bolji, da se poseduju stvari, odela, odeća, vrline kako ne bi bili manje važni od drugih itd, itd, itd. Ono što je još tragičnije, to je da proces akumulacije iskustava, vrlina, stvari, novca itd. daje više snage pluralizovanom ja-u, pojačavajući tada u našoj unutrašnjosti intimne protivrečnosti, strašan lom, naše surove unutrašnje borbe itd, itd, itd. Sve ovo predstavlja patnju. Ništa od ovoga ne može doneti realnu radost našem bolnom srcu. Sve ovo proizvodi porast okrutnosti u našoj psihi, umnožavanje patnje, sve dublje neprijatnosti. Mnogostruko ja uvek nalazi opravdanja, čak i za najgore prekršaje i za ovaj proces ljubomore, akvizicije, akumulacije, za imati, čak iako ova stvar zavisi od rada druge osobe; ova stvar dobija naziv evolucija, progres, napredak itd. Ljudi imaju uspavanu Svest i ne shvataju činjenicu da su zavidni, ljubomorni, okrutni, pohlepni, i ako, iz nekog razloga, stižu da shvate sve ovo, tada se oni opravdavaju, osuđuju tražeći izlazak, ali ne razumeju.
Teško je da otkrijemo zavist, zbog konkretne činjenice što je ljudska pamet zavidna. Struktura pameti bazira se na ljubomori i akviziciji. Zavist otpočinje u školskim klupama. Zavidni smo na višoj inteligenciji našeg bližnjeg, na boljim ocenama, boljem odelu, boljoj odeći, boljoj obući, boljem biciklu, lepim klizaljkama, lepoj lopti itd, itd.
Profesori i profesorke, koji formiraju učenicima personalitet, treba da razumeju šta su beskonačni procesi zavisti i da ustanove u psihi njihovih učenika potrebnu osnovu za razumevanje. Pamet, zavidna po svojoj prirodi, razmišlja samo U FUNKCIJI OD „JOŠ VIŠE“: „Mogu objasniti još bolje, imam još više znanja, još više inteligencije, još više vrlina, još više posvećenosti, još više savršenosti, još više evolucije itd.“
Svi funkconalizmi pameti baziraju se na „još više“. „Još više“ je tajni intimni uzročnik ljubomore. „Još više“ je komparativni proces pameti. Bilo koji komparativni proces je gnusan. Na primer: „Inteligentniji sam od tebe. Ova je osoba bolja od tebe, mudrija, darežljivija i lepša“ itd, itd, itd. „Još više“ stvara vreme. Mnogostrukom Ja-u potrebno je vreme da bi postao bolji od komšije, da bi dokazao porodici da je genijalan i da može stići da bude nešto u životu, da bi pokazao svojim neprijateljima ili onima koji su na njega ljubomorni, da je on najinteligentniji, najjači, najmoćniji itd.
KOMPARATIVNO RAZMIŠLJANJE zasniva se na ljubomori i proizvodi ono što se zove gorčina, nezadovoljstvo, potištenost.

Osobe upoređuju svoje prijatelje, njihove porodice, njihovu decu sa komšijskom decom, sa osobama iz komšiluka. One upoređuju svoju kuću, svoj nameštaj, svoju odeću, sve svoje stvari sa komšijskim stvarima, sa stvarima njihovog bližnjeg. Oni upoređuju svoje ideje, inteligenciju svoje dece sa idejama drugih osoba, sa inteligencijom drugih osoba i tako se pojavljuje zavist, koja postaje tajni uzročnik akcije. Ne može postojati istinska ljubav tamo gde postoji komparacija između onoga što smo ovde i sada i onoga što želimo da budemo kasnije, ne može postojati istinska ljubav tamo gde postoji komparacija između praktičnog života i ideala ili modela sa kojim želimo da se akomodiramo (podesimo).
Svaka komparacija je gnusna. Svaka komparacija donosi strah, ljubomoru, gordost, itd.; strah da ne postignemo ono što želimo, ljubomora prema progresu drugog, gordost jer se smatramo višim od ostalih. Na nesreću, ljudi idu iz jedne krajnosti u drugu. Oni ne umeju da idu srednjim putem. Mnogo ljudi se bori protiv nezadovoljstva, ljubomore, pohlepe, revnosti, ali borba protiv nezadovoljstva nikada ne donosi „istinsku sreću za Srce“. Hitno je da razumemo da „istinska sreća spokojnog srca“ niti se kupuje niti se prodaje, samo se u nama rađa sa svom prirodnošću i na spontan način, kada budemo stigli da dobro razumemo same uzroke nezadovoljstava, a to su ljubomora, revnost, zavist, pohlepa itd, itd, itd. Oni koji žele da skupe bogatstvo, da imaju dobar društveni položaj, da poseduju vrline, satisfakcije svakojakih vrsti itd, itd, itd, sa ciljem da stignu do zadovoljstva, totalno greše, jer se sve ovo bazira na ljubomori, a put ljubomore nikada ne može da nas vodi do spokojnog i zadovoljnog srca. Pamet zatvorena u mnogostruko ja čini od ljubomore vrlinu i stiže čak da joj nadene imena kao: progres, duhovna evolucija, želja za nadmašivanjem, borba za dostojanstvo itd, itd, itd. Sve ovo proizvodi nekakvu dezintegraciju, intimne kontradikcije, tajne bitke, probleme sa teškim rešenjima itd.
Teško je da nađemo u životu nekoga ko je stvarno integralna, celovita osoba u najkompletnijem smislu reči. Potpuno je nemoguće da stignemo do ukupnog integriteta sve dok u nama samima postoji mnogostruko ja.
Hitno je da razumemo da unutar svake osobe postoje tri fundamentalna faktora: prvi, PERSONALITET; drugi, MNOGOSTRUKO JA; treći, PSIHIČKI MATERIJAL, odnosno sama ESENCIJA osobe.
Mnogostruko ja nespretno rasipa psihički materijal atomskom eksplozijom ljubomore, pohlepe, straha itd, itd. Potrebno je da otopimo pluralizovano ja sa ciljem da akumuliramo u nama psihički materijal, da bi tako ustanovili u našoj unutrašnjosti „Permanentni centar Svesti“. Oni koji nemaju „Permanentni centar Svesti“ ne mogu biti integralne osobe. Samo „Permanentni centar Svesti“ može nam dati istinsku individualnost. Samo „Permanentni centar Svesti“ može da stvori od nas integralnu osobu.

PRAVI POZIV (VOKACIJA)

„Postoji mnogo osoba koje su željne vrlina. Ja voli medalje, počasti i vrline.
Jadne osobe veruju da želeći vrline, stići će da poseduju vrline.
Ove osobe neće da shvate da nema ljubavi, već da samo onda kada se razumeju svi procesi mržnje u raznim hodnicima, terenima i oblastima svesti svršiće se sa mržnjom i rodiće se, u prirodnom obliku, spontanom i čistom ono što se zove ljubav. Samo tako izvire ljubav. Osobe žele vrlinu altruizma, ali moći ćemo anulirati egoizam samo ako dobro razumemo njegove procese na različitim nivoima podsvesti. Kada egoizam bude mrtav, dragoceni cvet altruizma će se u nama roditi bez ikakvog napora. Osobe žele dragocenu vrlinu poniznosti. Ove jadne osobe neće da shvate da je poniznost veoma egzotičan cvet. Samom činjenicom da se osećamo zadovoljeni ovom vrlinom, ova će nestati iz nas. Potrebno je da dobro razumemo sve procese gordosti na različitim okultnim nivoima podsvesti. Tako ćemo svršiti sa gordošću… Tada, bez ikakvog napora, rodiće se u nama egzotični cvet poniznosti. Ljudi žele vrlinu aktivnosti, ali, samo ako dobro razumemo procese lenjosti na okultnim nivoima podsvesti i ako dezintegrišemo lenjost, rodiće se u nama akcija. Ja želi da bude snažno. Nemojte želeti vrline, one će se u vama roditi srazmerno sa umiranjem mana, sa merom dezintegracije ego-a“…
Samael Aun Weor. Božićna poruka 65-66.

Svaka osoba u svom životu ima ambiciju da postane neko. Osobe određene starosti, profesori, roditelji, tutori itd, stimulišu decu, mlade ljude, mlade devojke itd. da nastave užasnim putem ambicije. Žalosno je da su deca preplašena upravo u njihovom domu. Preti se deci, zastrašuju se, terorisani su, tučeni itd. Roditelji i profesori imaju naviku da terorišu dete i mladića sa ciljem da studira. Obično, mladi čuju da ako ne studiraju trebaće da prose, da lutaju gladni ulicama, da će morati da rade ponizne poslove kao: da glancaju cipele, da teško tovare, da prodaju novine, da rade na polju itd, itd, itd, kao da su ove radnje nekakav delikt. U stvari, u pozadini svih ovih reči roditelja i profesora stoji strah i traženje sigurnosti za svoju decu.
Starije osobe kazuju učenicima: „Treba da budeš nešto u životu, treba da budeš bogat, da sklopiš brak sa nekom osobom milionerkom, da budeš moćan itd, itd, itd.“.
Stare generacije, demodirane i užasne, žele da nove generacije budu isto toliko ambiciozne i užasne kao i one. Najgore od svega je da novi ljudi dopuštaju da budu ubeđeni i dozvoljavaju da budu vođeni na užasan put ambicije. Profesori i profesorke treba da pokažu svojim učenicima da nijedan ponizan posao ne treba da bude potcenjen, apsurdno je da potcenjujemo šofera taksistu, zaposlenog u prodavnici, farmera, onoga što glanca cipele itd. Dobra je svaka ponizna radnja. U društvenom životu potrebna je svaka radnja. Nisu sve osobe rođene da budu inženjeri, guvernatori, predsednici, doktori, advokati itd. U društvenom ansamblu potrebni su svi poslovi, potrebne su sve funkcije; nijedan pošten posao nikada ne treba biti potcenjen. U praktičnom životu svako ljudsko biće služi nečemu i važno je da znamo čemu svako služi. Dužnost profesorki i profesora jeste da otkriju POZIV (SKLONOST) svakog učenika i da ga rukovode na tom putu. Onaj ko u životu radi u skladu sa svojim pozivom, radiće sa pravom ljubavlju, bez ambicije. Ljubav treba da zameni ambiciju. Poziv je ono što mi stvarno volimo, to je profesija koju sa radošću razvijamo jer nam se sviđa, zato što je volimo. Na nesreću, u modernom životu ne rade iz zadovoljstva, nego iz ambicije, zato što oni rade ono što se ne poklapa sa njihovim pozivom. Kada neka osoba radi tamo gde joj se sviđa, sa istinskom sklonošću, radi sa ljubavlju, zato što voli svoj poziv, jer su njene sposobnosti za tekući život tačno one koje trebaju za njen poziv.
Rad profesora je sigurno ovaj: da zna da orijentiše učenike, da otkrije njihove sposobnosti i da ih orijentiše na putu autentičnog poziva. Onaj ko poznaje svoj poziv ili koji stiže da ga otkrije samim sobom, trpi veliku promenu. Ova osoba više neće tragati za uspehom, niti će reputacija i zahvalnost i novac imati za njega neku važnost.
Njegovo zadovoljstvo se tada nalazi u šansi da je hteo odgovoriti dubokom intimnom pozivu, dubokom, nepoznatom, svoje sopstvene Unutrašnje Esencije. Ono što je interesantno u svemu ovome jeste da osećaj poziva nema nikakve veze sa egom; iako ova stvar izgleda čudna, ja prezire naš sopstveni poziv, zato što je ja zainteresovano samo za novac, društveni položaj, uspeh itd. Osećaj poziva je nešto što pripada našoj unutrašnjoj esenciji, to je nešto veoma duboko, veoma intimno. Osećaj poziva čini da čovek stvarno uradi stvari bez interesa, čak iako mu ova stvar donosi mnogo patnje i muke. Zbog toga, ja mrzi pravi poziv. Osećaj poziva nas vodi na put Legitimnog herojstva, čak i onda kada treba da stoički trpimo svakojake sramote, izdajstva i uvrede. Od dana kada bude čovek mogao da kaže istinu „Ja znam ko sam i koji je moj pravi poziv!“, on će početi da živi stvarno pravilno i sa ljubavlju. Takav čovek živi kroz ono što radi i njegova dela kroz njega. Stvarno, malo je ljudi koji mogu govoriti tako, sa istinskom iskrenošću srca. Osobe koje govore tako, odabrane su, to su one koje poseduju osećaj poziva na superlativnom stepenu. Naći naš istinski poziv jeste, nesumnjivo, najozbiljnije socijalno pitanje koje se nalazi u osnovi svih problema društva. Naći ili otkriti naš stvarni individualni poziv ekvivalira sa otkrićem najdragocenijeg blaga. Kada neki građanin sa sigurnošću i nesumnjivo nađe istinsku i legitimnu profesiju, postaće, zbog ove činjenice, nezamenjiv. Kada naš poziv odgovara u potpunosti i na apsolutan način mestu kog zauzimamo u životu, onda obavljamo dužnost kao istinski apostol, bez ikakve pohlepe i bez želje za moćima. Onda nam rad, umesto da nam stvara pohlepu, da nam dosađuje ili da čini da menjamo profesiju, donosi pravu, duboku, intimnu sreću, čak i onda kada ćemo biti u situaciji da trpimo na bolnom putu krsta. U praksi smo mogli proveriti činjenicu da onda kada mesto individue u društvu ne odgovara njenom pozivu, tada ona razmišlja samo funkcijom „još više“. Mehanizam za ja je „još više“. Više novca, više slave, više projekata itd, itd, itd, i kao što je normalno, subjekat postaje hipokrit, eksploatator, surov, beskompromisan, nemilosrdan itd. Ako malo detaljnije studiramo birokratiju, možemo videti da u životu položaj u društvu retko odgovara individualnom pozivu.
Ako temeljno studiramo razna zanimanja proletarijata, možemo uvideti da je malo puta struka u skladu sa individualnim pozivom. Kada opažamo privilegovane klase, kako na istoku tako i na zapadu sveta, možemo videti kako nedostaje osećaj poziva. Sada, bogata naoružana deca kradu, siluju nezaštićene žene, samo iz dosade.
Nisu našli svoje mesto u životu, dezorijentisani su i pretvaraju se u buntovnike bez razloga, samo da bi malo promenili život. Neizmerno je haotično stanje čovečanstva u ovim vremenima svetske krize. Nijedna osoba nije zadovoljna svojim poslom, zato što njeno mesto ne odgovara pozivu; postoji mnogo molbi za zaposlenje, jer nijedna osoba ne želi da stigne da umre od gladi, ali molba nije u skladu sa pozivom onoga koji je piše. Ima mnogo vozača koji bi trebalo da budu lekari ili inženjeri. Mnogi advokati trebalo bi da budu ministri, a ministri bi trebalo da budu krojači. Mnogi koji čiste cipele trebalo bi da budu ministri, a ministri bi trebalo da glancaju cipele itd, itd.
Osobe se nalaze na neodgovarajućim mestima koja nemaju ni najmanje veze sa pravim individualnim pozivom. Zbog toga društvena mašina vrlo loše funkcioniše. Ova činjenica liči na motor koji je sastavljen od delova koji mu ne odgovaraju i rezultat je, nezaobilazno, katastrofa, neuspeh, apsurd.
Opazili smo u praksi da onda kada neko nema sklonosti da bude vođa, religijski instruktor, politički lider ili direktor nekog duhovnog, naučnog, književnog, filantropskog itd. udruženja, tada on razmišlja samo u funkciji od „još više“. On pravi projekte i opet projekte sa tajnim ciljevima, neiskazivim.
Očigledno je da onda kada položaj ne odgovara individualnom pozivu, rezultat je eksploatacija.U ovoj strašnoj materijalističkoj epohi u kojoj živimo, profesionalni položaj je arbitrarno zauzet od strane trgovaca koji nemaju sklonosti za prosvetu. Rezultat ove sramote jeste surova i pogrešna eksploatacija istinske Ljubavi.

Mnoge osobe rade kao profesori, isključivo sa ciljem da nabave novac da bi platili medicinske, pravne ili inženjerske studije ili, jednostavno, zato što nisu našli drugo da rade. Žrtve ove intelektualne krađe biće učenici i učenice.
Danas je vrlo teško naći prave profesore, sa vokacijama, iako bi to bila najveća sreća koju bi mogli imati učenici i učenice škola, kolegijuma i univerziteta.
Individua će stići do svog poziva jednim od ova tri puta: prvi, samootkrivanje nekog specijalnog kapaciteta; drugi, opažanje neke hitne potrebe; treći, najređi, rukovođenje profesora i roditelja, radi otkrivanja poziva učenika i učenica opažanjem njihovih sposobnosti. Mnogo je individua koje su otkrile svoj poziv u jednom određenom kritičnom momentu svoga života, pred nekom ozbiljnom situacijom koja traži hitno rešenje. Gandi je bio običan advokat kada je, iz razloga pokušaja ukidanja prava hindusima u Južnoj Africi, odustao da se vrati u Indiju i ostao je tamo da brani prava njegovih sunarodnika. Trenutna potreba ga je uputila prema pozivu za sav njegov život. Veliki dobročinitelji čovečanstva pronašli su svoj poziv pred kritičnim situacijama koje su tražile hitno rešenje. Setimo se Olivera Cromwela, oca engleske slobode; Benita Juareza, tvorca Novog Meksika; Josea de San Martina i Simona Bolivara, tvoraca nezavisnosti Južne Amerike. Isus Hrist, Buda, Mohamed, Hermes, Zoroastru, Konfučije, Fuji itd. bili su ljudi koji su u određenim momentima istorije umeli da shvate svoj pravi poziv i osetili dozivanje unutrašnjeg glasa koji je zračio iz Intimnog (Intimusa). Kada je neko potpuno ubeđen u odnosu na pravila koje on treba da reprezentuje u svojoj egzistenciji, onda čini od svog poziva apostolat, religiju i pretvara se de fakto u apostola čovečanstva.

MALA ISTORIJA ZA PRIČANJE

„Na terenu praktičnog života možemo proveriti posledicu katastrofe koja postaje kršilac Zakona vage. Čak iako se rasipnik, prekomerni potrošač, onaj koji loše koristi novac, smatra veoma darežljivim, on nepobitno krši zakon. Tvrdica, taj koji ne daje da novac cirkuliše, onaj koji na egoistički način zadržava novac na duže vreme nego što je normalno, ostentativno nanosi štete kolektivitetu, on zadržava hleb mnogim osobama i osiromašuje bližnje; zbog ovoga on krši zakon ravnoteže, zakon vage.
Rasipnik, iako prividno dejstvuje dobro, čineći da se novac intenzivno obrće, logično je da on nanosi neuravnoteženost, ne samo za njega, već i za opšte kretanje vrednosti. Za izvesno vreme, ova stvar donosi narodu mnogo štete. Rasipnici i škrtice pretvoriće se u prosjake, i ova stvar se može opaziti, istinita je.“
Samael Aun Weor, „Da, postoji Pakao, da, postoji Đavo,
da, postoji Karma”

Na nekim putovanjima po svetu boravio sam, izvesni period vremena, u nekom gradu konkvistadora Gonzalo Jimenez de Quesada koji se nalazio u podnožju planina de Monserrate i Guadalupe. U tom periodu, vrlo blizu Drugog svetskog rata, bio mi je predstavljen u onom gradu vrlo čudan čovek. Zvao se Sukre i njegovo putovanje, radi nalaženja univerzalne spoznaje, dovelo ga je do ovog atlantskog pristaništa, sve do planina „Indije“. Sa ovim nekadašnjim prijateljem sve se događalo veoma čudno, čak i sama činjenica da ga upoznam. Neke večeri, neko kog ne želim imenovati, zakucao je na moja vrata sa očiglednim ciljem da me pozove na neki skup sa ovim prijateljem.
Mesto sastanka nije baš bilo prijatno. Bio je to mali salon neke radnje u lošem stanju. Nakon predstavljanja, otpočinje razgovor. Iznenađuje intelektualni kapacitet prijatelja; bila je to osoba sa puno teorija, spekulativna, i koja je mnogo studirala.
On je govorio da je bio utemeljivač Teozofske lože i ova je osoba često spominjala H.P.B, Leadbeatera, Anie Besant itd. U toku razmena ideja, ova osoba je dokazala da zna da govori vrlo dobro o pseudo-okultizmu… Ovaj prijateljski sastanak mogao se mirno završiti da moj prijatelj nije pokazao naklonost prema hipnotizmu i egzibicionističku želju, jer bilo gde bili, đavo uvek ubaci svoj rep. Stiglo se do toga da je moj prijatelj zaželeo da demonstrira svoje hipnotičke moći i približio se muškarcu određenih godina, koji je bio negde za stolom, i veoma ljubazno je od njega zatražio da ovaj bude pasivni elemenat ovog eksperimenta. Kada govorimo o ovom problemu u vezi sa hipnologijom, treba da naznačimo da nisu sve osobe sklone da padaju u trans.
Moj prijatelj Sukre, sa svojim egzibicionističkim ja-om, trebalo je da prikaže snagu, a kako ne bi bio ismejan, učini natčovečanske napore da hipnotiše ovu osobu. Ali sve bi uzaludno, jer dok se Sukre borio i patio da ga hipnotiše, ovaj čovek, u unutrašnjosti, mislio je na vrlo ružne stvari. I odjednom, kao munja koja opali usred crne noći, stiže se dokle je trebalo da se stigne. Podiže se ovaj pasivan čovek vređajući Sukrea, nazivajući ga lopužom, banditom, prevarantom itd, itd. i moj prijatelj, koji nije bio blaga ovčica, počeo je da mu replicira. I tako se desilo da kroz vazduh lete sto, čaše, i tanjiri. Gazda ovog mesta je zatražio da mu se plati sve što se porazbijalo. Na sreću stiže policija i sav svet se smiri, jer moj prijatelj nije pokušavao da ponovi svoj apsurdni opit. Tada, u toj debati, mogli smo razjasniti mnoge ideje i koncepte iz ezoterizma i okultizma. Malo kasnije, ovaj se prijatelj upisao na univerzitet da postane advokat i bio je očigledno eminentan student. Nekog određenog dana, posle mnogo godina, ovaj prijatelj me je pozvao da sa njim ručam i tada smo pričali o nekom određenom skrivenom blagu; onda sam ga ja izvestio o jednom slučaju: „Spavao sam u svojoj sobi kada me je najednom probudio čudni podzemni zvuk koji se misteriozno kretao od severo-zapada ka jugo-istoku. Bio sam iznenađen ovim zvukom i seo sam na krevet da vidim šta se dešava. Tada, sa velikim iznenađenjem, video sam u uglu sobe kako se podiže zemlja i, kao neko čudo, utvaru nepoznate žene koja mi, sa veoma finim glasom, reče: «Prošlo je mnogo vremena od kada sam mrtva i baš ovde sam sakrila veliko blago. Uzmi ga za tebe»”.
Čuvši ovo, moj prijatelj Sukre mi zatraži da mu pokažem gde je dotično mesto i jasno je da mu nisam odbio ovu uslugu. Jednoga dana, došao je k meni da mi kaže da je kontaktirao vlasnika one kuće, veoma poznatog doktora u tom gradu, i preklinjao me je da ispitam ovu osobu kako bi znao da li je ovaj pravi vlasnik te kuće, zato što je on u ovo sumnjao. Iskreno priznajem da mi nije bilo teško da obavim astralno dupliranje; da bih to realizovao, iskoristio sam tranziciju između stanja jave i sna.
U momentu kada je nastao san, podigao sam se blago iz mog kreveta i izašao sam na ulicu. Jasno je da je moje fizičko telo spavalo u krevetu. Tako se uspešno ostvaruje dupliranje „Eidolon-a“; još se jasno sećam ovog psihičkog iskustva. Leteo sam i lebdeo u astralnoj atmosferi planete Tere, tražeći na ulicama doktorovu ordinaciju.
Zamolio sam svog Elementalnog intercesora da me odvede na to mesto i ova stvar se ovako događala… Stigao sam do neke kuće i odmah sam shvatio da je ova lekareva. Tri stepenice vodile su do raskošnih kućnih dveri. Ušao sam kroz ove dveri i našao sam se u čekaonici. Napredujući malo pomalo stigao sam do ordinacije.
Detaljno sam pregledao unutrašnjost ovog kabineta i primetio sam na stolu pisaću mašinu i druge predmete; jedan od prozora omogućavao je da se vidi dvorište rezidencije; doktor je sedeo i u njegovoj auri proverio sam njegovu vezu sa imanjem… Veoma zadovoljan mojim eksperimentom, vratio sam se u svoje fizičko telo; „Eidolon“ je sigurno izuzetan… Vrlo rano, izjutra, moj prijatelj je došao da me vidi kako bi doznao rezultat mog psihičkog eksperimenta. Ispričao sam mu tada, detaljno, sve što sam video i čuo; tada sam primetio određeno iznenađenje na Sukreovom licu; on je poznavao kabinet, i činjenice koje sam mu preneo bile su tačne…
Ono što se dogodilo, vrlo je lako definisati; Sukre, ne samo da je uspeo da ubedi vlasnika da mu unajmi kuću, već više od toga, što je zanimljivo, unajmio je kuću upravo njegov saradnik. U onim vremenima odlučio sam da se udaljim od tog grada, uprkos svim molbama moga prijatelja koji je nastojavao da odložim putovanje.
Kada sam se povratio u taj grad, nešto kasnije, posle nekoliko godina, sve je bilo izmenjeno. Kuća je nestala… Našao sam na tom mestu suv teren, ružan, sa mnogo kamenja. I primetio sam električne instalacije visokog napona i motore sa duplim pumpama i mašine svakojake vrste kao i vrlo dobro plaćene radnike itd, itd, itd.
Sukre, boraveći tamo, u sobi koja je više ličila na rov na bojnom polju, ulazio je, izlazio je, diktatorski je naređivao radnicima itd, itd, itd. Ona je soba bila zaštićena ogromnim kamenjem i na njenim zidovima moglo se opaziti mnogo malih prozora koji su se mogli otvarati i zatvarati po volji. Sukre je mogao, kroz ove male prozore, da prati sve što se oko njega dešavalo. Ova osmatračnica mu je bila vrlo korisna.
Ponekad, kada bi čuo neki zvuk spolja, uzimao bi pištolj i tada smo mogli videti, kroz ove prozore, pištolj ili pušku. Stvari su tako stajale; onda mi je moj prijatelj objasnio da ima vrlo željeno blago; bio je poznati Zlatni čuvar, koji je uznemirio mnogo osoba iz regiona. Zbog toga je bio okružen velikim neprijateljima koji su, njemu zavidni, pokušavali da ga ubiju. „Za ime Boga i Svete Device! Rekao sam sebi… Zbog čega sam svom prijatelju ispričao viziju onog blaga… Bolje da sam ćutao!“
Nekog drugog dana, nabijen optimizmom, moj mi se prijatelj ispovedao da je na dva metra dubine našao zemljanu figurinu i da je u njenoj glavi našao pergament na kojem je bio nacrtan plan blaga. U doktorovoj laboratoriji, ovaj je pergament bio vrlo delikatno izvađen iz figurinine glave jer se, zbog vremena i vlage, prekomerno ulepio… Opisani plan, koji je bio na dubini od dva metra, imao je četiri skladišta koja su se nalazila jedno na istoku, drugo na zapadu, treće na severu i četvrto na jugu…
Ovaj plan je imao precizne koordinate i na kraju je bila rečenica potpisana inicijalima imena i prezimena i glasila je: „Onog koji bude našao blago koje sam zatrpao u dubokim skladištima, pratiće crkva njegovog Čuvara, za dvadeset dana pre vađenja ovog blaga kojeg sam za sebe zatrpao.“
U onim vremenima, Drugi svetski rat je već dosta napredovao; Hitler je zauzeo mnoge evropske zemlje i spremao se da napadne Rusiju…
Moj prijatelj je bio sto posto germanofil i ozbiljno je verovao da će Hitler pobediti.
Jasno je da je moj prijatelj, pod uticajem Hitlerove političke taktike, koji jednog dana potpiše sa nekom državom ugovor o miru i drugog dana je napadne, nije želeo da radi u skladu sa pokazateljima plana. Sukre je govorio: „Indikacije su da te dezorijentišu. Blago se nalazi nekoliko metara južnije od figurine; ova četiri skladišta me ne interesuju.“ On je dakle napustio indikacije i tražio je dublje; kada sam pogledao tu jamu, video sam samo crni ambis, dubok i strašan i rekao sam mu: „Dragi prijatelju Sukre, napravili ste veoma ozbiljnu grešku, ostavili ste blago gore u onih četiri skladišta, a tražili ste je na dnu, niko ne zatrpava blago tako duboko.“
Jasno je da su ove reči koje sam izgovorio širile miris iskrenosti i kurtoazije (uljudnosti). Ali treba da govorimo bez da išta krijemo da bi opisali pohlepu.
Nesumnjivo, ovo ja se prekomerno reflektira u mome prijatelju, kombinujući se sa lukavstvom, sa nepoverenjem i violencijom. Nimalo nisam bio iznenađen kada se Sukre u tom momentu nervirao i izgovarao pojedine reči, što nikada nisam verovao da bi on bio u stanju da izgovori. Jadni Sukre! Pretio mi je smrću, on je na momenat verovao da sam ja bio u vezi sa njegovim neprijateljima, sa ciljem da mu ukrademo blago. Posle svega ovoga, uvidevši moju vedrinu, pozvao me je da popijemo kafu u njegovom skloništu. Pre nego što sam se definitivno udaljio od tog španskog grada koji je u drugim epohama bio poznat kao Nova Granada, moj prijatelj zatražio mi je jednu stvar, molio me je iz sveg srca da studiram sa „Eidolon-om“ podzemnu radnju.
Želeo sam i ja da obavim ovo astralno ispitivanje u ovoj jami i zato sam mu ispunio molbu. I neke veoma lepe noći sa punim mesecom, legao sam spokojan na leđa sa veoma opuštenim telom. Bez ikakve preokupacije, predložio sam sebi da osmatram, da špijuniram sopstveni san. Želeo sam da iskoristim, radi moga izlaženja u astral, ovo stanje tranzicije koje postoji između stanja jave i sna. Kada je započeo proces sna, kada su počele da se pojavljuju slike sopstvenog sna, na delikatan način, kao kada bih bio duh, uložio sam napor da otklonim lenjost i tada sam se digao iz kreveta.
Izašao sam iz sobe kao neka utvara, hodajući polako i potom sam napustio kuću…
Delikatno sam lebdeo nad ulicama ovog grada prepunog prefinjenom duhovnom strašću… Nije mi bilo teško da se orijentišem; našao sam se vrlo brzo na mestu, na terenu događaja… Ispred ove crne i gadne rupe koja je imala više od sedamdeset metara dubine, nalazio se stari patuljak, pigmej, gnom sa uglednom sedom bradom koji me je bezazleno posmatrao. Spustio sam se lebdeći kroz atmosferu do dna ove fatalne jame pohlepe. Kada sam sideralnim nogama dodirnuo blato, vlažnu zemlju, sa zadovoljstvom sam uložio napor više i probio sam se u unutrašnjost ove rupe.
Polako sam se spustio sa „Eidolonom“ na crno dno ovog mesta odakle je izlazilo puno vode. Detaljno sam ispitao svaki granitni kamen potopljen pod haotičnim vodama i ulazio sam sve dublje ispod ove zemlje. Očigledno je da je moj prijatelj ostavio poznato blago gore, kao što sam već rekao u prethodnom paragrafu. Sada u ovim ambiskim oblastima moja je beznačajna osoba mogla videti samo kamenje, blato, vodu.
Najednom, iznenađen, našao sam se ispred horizontalnog kanala koji je izlazio iz onog terena i koji je bio usmeren prema ulici. Kakvo iznenađenje! Sukre mi nije o ovome pričao. Nikada mi nije rekao da je na ovoj dubini zamišljao da napravi horizontalnu bušotinu. Smiren, proturio sam se sa „Eidolonom“ kroz ovaj kanal preplavljen vodama, napredovao sam sve više i potom sam izašao na površinu, na drugu stranu ulice. Završivši astralnu eksploraciju vratio sam se u fizičko telo; istraživanje je sa sigurnošću bilo predivno. Kasnije, kada sam mom prijatelju sve ovo saopštio, video sam ga veoma tužnog. Ovaj je čovek strašno patio, želeo je zlato, smaragde, bogatstva, pohlepa ga živog žderala. Ali, on se opravdavao, govorio je da mu je ovo blago potrebno da bi ostvario proletersku revoluciju, jer je imao potrebe da ga zameni sa oružjem itd. Pohlepa je užasna! Na njenom mestu dejstvuje samo strah, nepoverenje, revolver, pištolj, špijunaža, lukavstvo, zločinački ciljevi, želja za komandovanjem, za guverniranjem, za uzdizanjem na vrh lestvice, da bude uočljiv, da ima uspeh. Kada sam otišao iz tog grada, odlučio sam da nikada više ne intervenišem u motivima pohlepe. „Ne sabirajte sebi blago na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu; Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu. Jer gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše.”

SVI TEKSTOVI PO REDU; „A“, „B“ i „C“ FAZA:

 

BELEŠKA – PRVO (1) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „PUT I ŽIVOT“ – Samael Aun Weor – https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/1-deo-teksta-iz-a-faze-prvo-1-predavanje-put-i-%C5%BEivot-samael-aun-weor/10152402217559823

 

BELEŠKA – DRUGO (2) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „PSIHIČKO IZUČAVANJE ČOVEKA“ – SAMAEL AUN WEOR
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/2-deo-teksta-iz-a-faze-drugo-2-predavanje-psihicko-izucavanje-coveka-samael-aun-/10152420917449823

 

BELEŠKA – TREĆE (3) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „LJUDSKA MAŠINA“ – SAMAEL AUN WEOR
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/3-deo-teksta-iz-a-faze-trece-3-predavanje-ljudska-ma%C5%A1ina-samael-aun-weor/10152425894509823

 

BELEŠKA – ČETVRTO (4) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „NAUKA O MEDITACIJI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/4-deo-teksta-iz-a-faze-cetvrto-4-predavanje-nauka-o-meditaciji-samael-aun-weor/10152466963264823

 

BELEŠKA – PETO (5) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „ZVUK I ČAKRE“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/5-deo-teksta-iz-a-faze-peto-5-predavanje-zvuk-i-cakre-samael-aun-weor/10152472824974823

 

BELEŠKA – ŠESTO (6) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „ČETVRTA KOORDINATA“ – SAMAEL AUN WEOR
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-6-deo-teksta-iz-sestog-6-predavanja-iz-a-faze-četvrta-koordinata-samael-/10152493135644823

 

BELEŠKA – SEDMO (7) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „PSIHIČKO DUPLIRANJE“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/7-deo-teksta-iz-a-faze-sedmo-7-predavanje-psihičko-dupliranje-samael-aun-weor/10152546698904823

 

BELEŠKA – OSMO (8) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „TRANSCEDENTALNOST SNOVA“
Samael Aun Weor – https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/8-deo-teksta-iz-a-faze-osmo-8-predavanje-transcedentalnost-snova-samael-aun-weor/10152561292044823

 

BELEŠKA – DEVETO (9) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „ONIRIČKA DISCIPLINA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/9-deo-teksta-iz-a-faze-deveto-9-predavanje-oniri%C4%8Dka-disciplina-samael-aun-weor/10152588740439823

 

BELEŠKA -DESETO (10) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „BUĐENJE SVESTI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-10-deo-iz-a-faze-deseto-10-predavanje-budjenje-svesti-samael-aun-weor/10152617112549823

 

BELEŠKA – JEDANAESTO (11) PREDAVANJE IZ ‘A’ FAZE – „TRANSFORMACIJA IMPRESIJA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-11-jedanaesto-predavanje-iz-a-faze-transformacija-impresija-samael-aun-w/10152662180814823

 

BELEŠKA – DVANAESTO (12) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „ZAKON UZROKA I POSLEDICE“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/12-deo-teksta-iz-a-faze-dvanaesto-12-predavanje-zakon-uzroka-i-posledice-samael-/10152432745874823

 

 

 

BELEŠKA – ČETRNAESTO (14) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE „POVRATAK, REINKARNACIJA I REKURENCIJA“
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-14-cetrnaesto-predavanje-iz-a-faze-povratak-reinkarnacija-i-rekurencija/10152702884229823?pnref=story

 

 

BELEŠKA – PETNAESTO (15) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „TRANSMIGRACIJA DUŠA“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-petnaesto-15-predavanje-transmigracija-du%C5%A1a-samael-aun-weor/10152838392059823?pnref=story

 

 

BELEŠKA – ŠESNAESTO (16) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „UNIVERZUM PAMETI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-16-deo-teksta-iz-a-faze-sesnaesto-16-predavanje-univerzum-pameti-samael-/10152885465279823

 

 

BELEŠKA – SEDAMNAESTO (17) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „MOGUĆNOSTI UNUTRAŠNJE PAMETI“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleška-17-sedamnaesto-predavanje-iz-faze-a-mogućnosti-unutrašnje-pameti-samael-/10152937277204823?pnref=story

 

 

BELEŠKA – OSAMNAESTO (18) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – „ATLANTIDA MIT ILI REALNOST“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-18-osamnaesto-predavanje-iz-a-faze-atlantida-mit-ili-realnost-samael-aun/10152976444279823?pnref=story

 

 

BELEŠKA – DEVETNAESTI (19)DEO – IZ ‘A’ FAZE- „POSLEDICE ERE VODOLIJE“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-19-deo-faza-a-posledice-ere-vodolije-samael-aun-weor/10153061371734823?pnref=story

 

 

BELEŠKA – DVADESETI (20) DEO IZ „A“ FAZE – „FENOMEN NLO“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-20-dvadeseti-deo-iz-b-faze-fenomen-nlo-samael-aun-weor/10153080820634823?pnref=story

„B“ FAZA

 

BELEŠKA – PRVO (1) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „GNOSTIČKA MUDROST“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic-novi-profil/beleska-1-prvo-predavanje-iz-b-faze-gnostička-mudrost-samael-aun-weor/144354949230870?pnref=story

 

 
BLOG – DRUGO PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POTREBA I POHLEPA“ – Samael Aun Weor

 


BELEŠKA – TREĆE (3) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „GNOSTIČKA KABALA“ – Samael Aun Weor

https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-3-trece-predavanje-iz-b-faze-gnosti%C4%8Dka-kabala-samael-aun-weor/198788787120819

 

BLOG – ČETVRTO (4) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POREKLO ČOVEKA“ – Samael Aun Weor
https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2016/01/12/poreklo-coveka/

 

 

BELEŠKA – PETO (5) PREDAVANJE IZ “B” FAZE – “KAKO DA NAUČIMO DA SLUŠAMO” – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/peto-5predavanje-iz-b-faze-kako-da-nau%C4%8Dimo-da-slu%C5%A1amo-samael-aun-weor/276989855967378

 

 

BLOG – ŠESTO (6) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „TRANSFORMACIJA ENERGIJA“ – Samael Aun Weor
https://vesnamihajlovicblog.wordpress.com/2016/06/14/sesto-6-predavanje-iz-b-faze-transformacija-energija-samael-aun-weor/

 

BELEŠKA – SEDMO (7) PREDAVANJE IZ  B FAZE – “ Transformacija energija“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/transformacija-energija/293742364292127

BELEŠKA – PREDAVANJE  IZ „B“ FAZE – „POREKLO EGA – EGO-a“ – Samael Aun Weor
https://www.facebook.com/notes/vesna-mihajlovic/beleska-deo-predavanja-iz-b-faze-poreklo-ega-ego-a-samael-aun-weor/10153079558964823?pnref=story

3 comments on “DRUGO PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POTREBA I POHLEPA“ – Samael Aun Weor

  1. Povratni ping: PRVO (1) PREDAVANJE IZ „A“ FAZE – PUT I ŽIVOT – Samael Aun Weor | Blog Vesne Mihajlović

  2. Povratni ping: OSMO PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „TRANSCENDENTALNA SEKSOLOGIJA“ – Samael Aun Weor | Blog Vesne Mihajlović

  3. Povratni ping: DESETO (10) PREDAVANJE IZ „B“ FAZE – „POREKLO EGA“ – EGO-a – Samael Aun Weor | Blog Vesne Mihajlović

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s