DA LI NAS SUSTIŽE BOŽIJA KAZNA, ILI SE KAŽNJAVAMO MI SAMI?

Zašto ljudi misle i govore da ih Bog kažnjava, da im nanosi bol, da ih se ne seća kada im je teško, u teškim sudbinskim udarcima, da ih muči i zaboravlja u bolesti, onda kada im je najteže, postoji još milion pitanja? Rečenicu „Bog me kaznio“, „Bog će te kazniti“ su izmislili nesvesni ljudi na Zemlji, nesvesni ljudi koji misle tuđim mislima, ne i svojim, ili možda svesni, samo da bi sa većinom manipulisali… Kada će ljudi shvatiti da Bog nema ništa sa kažnjavanjem, da su to lažna verovanja koja su svetu nametnuta kroz razne religijske pokrete i dogme, ali, da imamo mi sami veze sa tim kažnjavanjem, imamo, odnosno sa „računima“ koji nam svakodnevno pristižu na naplatu, jer ono što mislimo i činimo drugima, to nam se vraća nepogrešivo kao bumerang, ponekad i sa kamatom. Zakon uzroka i posledice ne zastareva, donosi nam „račun“ na naplatu za teret koji smo sami sebi naneli učinivši štetu drugima u ovoj egzistenciji – u ovom životu, ali i iz prošlih egzistencija..Vučemo sve to ko zna od kada i nikako da se osvestimo pa da se malo po malo tog tereta rešavamo, da ga zbacimo sa svojih umornih i krhkih pleća, ne bi li oslobodili svoju dušu od tog tereta… Mnogi u sve to ne žele da veruju, jer smatraju da su tu kao ukras, da su nedodirljivi, umišljajući kako su i sami Bogovi, iako se i dalje trpaju sa raznim „smećem“ koje sami sebi prouzrokuju, svakodnevno, što sa mislima, što sa delima-nedelima..Deo Boga jesmo, delić, ali Bog, za sada nismo. „Debelim“ i kontinuiranim radom na svom unutrašnjem psihičkom sadržaju, autoposmatranjem toga i eliminacijom svega, približavamo mu se, i tako sve dok se ne spojimo u Apsolutu i postanemo Jedno.

Pogrešan putokaz, čoveka odvede u viševekovnu stranputicu i na tom putu ništa se ne poboljšava, sve više i više tone. To je pokazatelj da ne živi i ne radi kako treba, da nije na ispravan način shvatio i upotrebio put, sa kog nema izlaza, ako nešto u sebi ne promeni, ako ne probudi svoju svest. Ljudska bića bi trebala shvatiti, da je sve izvanjsko od čega su ljudi napravili svoje dogme, hramove, verovanja, kroz sve to fanatizam i zablude, trebali „srušiti“, a prihvatiti se ispravnog puta, rada na sebi samima, rada u svojoj unutrašnjosti, jer, treba da „umremo“(ego) u sebi da bi koračali putem spoznaje.

I, ne bojte se vi božije kazne, jer je Bog Ljubav, bojte se vi vaših loših misli upućenih drugima, vaših loših radnji i nedela…

Napisano 1. 07.2017.god.

Advertisements

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s