KNJIGA „DECA ZAKONA JEDNOG“ Edgar Kejs – The Children of the Law of One

S A D R Ž A J

Uvod ………………………..Preživeli sa Atlantide

1. Deca Zakona Jednoga

2. Moj put i ostvarenje ………………………………………………………..

3. Izvori i naslednici učenja ………………………………………………….

4. Samo još jedna knjiga? ……………………………………………………

5. “Religija“ Atlantide ………………………………………………………….

6. Različiti uglovi posmatranja: Univerzalna Svesnost i Odvojena Svesnost

7. Istorija Dece Zakona Jednoga ……………………………………………

8. Ljubav ………………………………………………………………………….

9. Odvojeno Ja …………………………………………………………………

10. Slobodna volja, univerzalni zakon uzroka i posledice i obuka proroka

11. Programiranje podsvesti i verovanja ……………………………………

12. Put (putevi) …………………………………………………………………..

13. Učitelji i učenici ………………………………………………………………

14. Uzdignuti majstori i kanalisanje ………………………………………….

15. Drevno monaštvo i kako dalje? …………………………………………..

16. Vizuelizacije i afirmacije ……………………………………………………

17. Ciljevi, ideali, samodisciplina, istrajnost – upornost …………………

18. Strpljenje, skromnost – poniznost, vera i poverenje …………………

19. Osnova metafizike nauke i magije Dece Zakona Jednoga …………

20. Muškarci, žene i srodne duše …………………………………………….

21. Promena na zemlji i vi ……………………………………………………..

22. Iskustvo smrti ………………………………………………………………..

DRUI DEO – Meditacije Dece Zakona Jednoga Naše vežbe meditacije, tehnike i briga o ishrani …………………………..
Vibracioni zvuci za integraciju uma ……………………………………………
Vežba zvezde ……………………………………………
Pinealna žlezda …………………………………………………………………….
Usklađivanje sa planetarnim polaritetom …………………………………….
Vežba sa ogledalom i pevanje ………………………………………………….
Disanje ………………………………………………………………………………
Svesni dah ………………………………………………………………………….
Sveti dah …………………………………………………………………………….
Veliko kruženje daha ……………………………………………………………..
Brojeći dah ………………………………………………………………………….
Kontemplacija i vizuelizacija nesebične ljubavi ……………………………..
Dobrota dana ………………………………………………………………………
Meditativna šetnja …………………………………………………………………
Kundalini …………………………………………………………………………….
Fizička podrška spiritualnoj svesnosti …………………………………………
Vizuelizacija boja – vežba sa čakrama ………………………………………..
Snovi …………………………………………………………………………………
Pregled dnevnih aktivnosti ………………………………………………………

 

Children of the Law of One

&

The Lost Teachings of Atlantis

by Jon Peniel

Network 1997

Alamosa, CO 81101

prevod sa engleskog:

Budilnik

http://aurrora.webs.com

OVO JE SAMO DEO TEKSTA, ali ispod imate celu knjigu na engleskom
**********************************************

UVOD

STVARNOST?

Ova knjiga opisuje lična iskustva autora i prikazuje drevna spiritualna učenja i filozofiju. Sa ciljem da se ona učini što je više moguće čitljivijom i zanimljivijom, uglavnom su stvari prikazane u stilu priča i dijaloga koji su zasnovani na autorovim iskustvima. Razgovori sa kaluđerima, učiteljima u učenicima su rekonstruisani iz beleški i autorovih sećanja. Prema tome, iako nisu u pitanju savršene transkripcije, dijalozi ipak verno odražavaju aktuelne razgovore. Veoma se nadamo da će ova knjiga biti više nego interesantna. Onima koji su otvorenog uma i srca ona će dati razlog da prouče suštinu života i univerzuma, verovanja i potencijala koji postoje u vašem sopstvenom životu. Ova knjiga se ne bavi Atlantidom niti dokazivanjem njenog postojanja. Uzimajući u obzir činjenicu da na ovom stepenu ljudskog razvoja nije moguće (ili je skoro nemoguće) dokazati mnoge stvari u vezi prirode univerzuma, kreacije, Boga i drevne istorije, jedina svrha ove knjige je da objavi nešto puno važnije – drevne spiritualne tehnike koje mogu promeniti vaš život i indirektno poboljšati svet. Verujemo da ja za svakog najbolje ako sam za sebe stekne direktno lično iskustvo Boga i otkrije pravu prirodu univerzuma i stvaranja umesto da preuzima bilo čije reči o tome ili da veruje u to što mu oni govore ili pišu – uključujući tu i ovu knjigu i naše učenje. Zato, iako je zaista neophodno da raspravimo izvesne nedokazive koncepte „drevne istorije“, ovo učenje omogućava i podrazumeva da se ostvarenje postiže direktnim iskustvom i direktnom „spoznajom“ sebe. Čitajući autorove razgovore i razmišljanja i kako je on ove stvari učio, i vi možete otkrivati put povrtaka Univerzalnom Duhu – Bogu i unutrašnjem miru. Mi ne želimo nikoga da ubeđujemo u bilo šta ili da molimo nekoga da prihvati bilo šta iz ove knjige i veruje – mi jednostavno samo predstavljamo ideje. Prepuštamo vama da razmišljate o principima i tehnikama koji su predstavljeni i sami odlučite da li su te stvari dobre ili nisu dobre za vas, za druge i za svet. U svakome od nas postoji „detektor laži“, tihi „unutrašnji glas“ koji nam nudi izvanredan potencijal za prepoznavanje istine i stvarnosti. Ljudi imaju stručnjake koji su „zaluđeni“ takozvanim „fizičkim dokazima“, ali unutrašnji glas nikad nije zaluđen. („Unutrašnji glas“ se ponekad naziva „osećaj u stomaku“, „intuicija“ ili „ženska intuicija“ – ali on može biti puno više od toga.) Možda trenutno niste osobito „upućeni“ u vezi toga, ali možete biti ako to želite. Taj unutrašnji glas je deo Boga u vama koji zna šta je istina a šta nije – kad bi ste ga samo „slušali“. On ne govori, on jednostavno „zna“. Jedini razlozi zbog koga ljudi ne „slušaju“ svoj unutrašnj glas su strah, želje i sebičnost. Ako možete za trenutak da prevaziđete te stvari, dobićete najpouzdaniji instrument za spoznaju koji postoji. Čak i kada svi „spoljašnji pokazatelji“ istine govore jednu stvar a vaš unutrašnji glas drugu, možete biti sigurni da je vaš unutrašnji glas u pravu.

(PAŽNJA: Ranija izdanja ove knjige govore o starom monahu po imenu Ra. Tu nije u pitanju osoba povezana sa kanalisanim „Ra materijalom“. Naš red (Deca Zakona Jednoga), autor i ova knjiga nisu ni na koji način povezani ili u su u odnosu sa Ra materijalom (koji su sada neki počeli da nazivaju materijal „Zakona Jednoga“) niti sa osobom koja koristi ime Ra i koja kaže da je ona učitelj Zakona Jednoga. Ne želimo da nagovestimo bilo šta loše u vezi te osobe ili tog materijala ali moramo da razjasnimo situaciju zato što neki ljudi misle da smo mi povezani.)

HUMOR – OZBILJNO

Humor je u stvari veoma „ezoterična“ stvar i većina ljudi ga ne razumeju zaista. Drevna učenja o njemu govore kao o „sjajnom neutralizatoru“. Mnogi nikada ne prestaju da razmišljaju o pitanju zašto se ljudska bića smeju. Na neki način, njima je potrebno da se smeju. U našim životima, smejanje može da poništi ili umanji pustošeće efekte bola i patnje (i nama samima a i drugima). Ako se zaustavite i razmislite o tome sledećeg puta kada gledate neku komediju, otkrićete da su većina komedija zasnovane na nevoljama drugih ljudi, od beznačajnih nezgoda, neprilika i poniženja do ozbiljnih životnih lomova a ponekad čak i fizičkih povreda kao recimo kad neko padne niz stepenice ili sa krova. Sva ljudska bića, bez obzira da li su „grešnici“ ili „sveci“ imaju potrebu da pomoću smeha održavaju svoje mentalno i fizičko zdravlje (smeh može da leči). Radi toga, istinski duhovni ljudi (nasuprot onima koji stvaraju atmosferu ozbiljnosti sa ciljem da se prikažu kao produhovljeni) imaj sjajan smisao za humor. Oni svakako pristupaju svom radu vrlo ozbiljno ali sami sebe ne uzimaju baš za ozbiljno. Takođe, zbog svog rada oni moraju da se smeju i budu smešni čak i više nego većina nas, jer imaju posla sa više bola i patnje nego većina nas. Autor ove knjige nije izuzetak i ova knjiga to odražava. Na žalost, većina „tragalaca“ su vrlo ozbiljni. To je nekako prirodno. Drevna učenja koja su predstavljena ovde su veoma ozbiljna, ali to ne znači da se ne možete malo zabaviti. Ako ne uzimate sebe za ozbiljno, bićete sposobni da uživate u humoru kada ga otkrijete i tako možda bar malo olakšate svoj teret.

PRAVILA PISANJA

Autor poznaje profesora Engleskog koji predaje pisanje i govor na kalifornijskom univerzitetu. Profesor mu je jednom rekao kako on uči studente da slobodno smišljaju nove reči ako ne mogu da pronađu nešto „ispravno“ čime bi izrazili ono što žele da iskažu. Tako se jezik razvija i daje ljudima mogućnost da preciznije prenesu svoje poruke drugima. Različita značenja takođe često zahtevaju nove reči da bi se pravilno izrazila. Autor veruje da se ista pravila mogu primeniti i na gramatiku. Razna pravila sputavaju stil ili sadržaj svake komunikacije i ako je to tako, onda moramo napraviti nova pravila. Iako pisanje ima određena gramatička pravila koja ga regilišu, ono je takođe i umetnost i ako utisak ili poruka mogu biti obogaćeni kršenjem tih pravila, ona trebaju biti prekršena. Na primer, kod lepe umetnosti, Van Gog je bio kritikovan i odbačen jer nije sledio „ispravna“ pravila slikanja. Tako i većina ljudi otkrivaju da prenošenje osećanja a po nekad i poruka može biti obavljeno samo odbacivanjem pravila i slobodnim izražavanjem. Autor ove knjige je pristupio pisanju na takav način. On je promišljeno odbacio konvencije radi komunikacije sa čitaocem na način koji je osećao da je najefikasniji. Uglavnom je to zbog toga što je želeo da pisanjem ostavi utisak da „govori“ vama. To stvara intimniju komunikaciju i takođe jasnije predstavlja mudru promišljenost govora koja je karakteristična za mnoge učitelje. Dakle, u ovoj knjizi ćete naći „čudne“ reči/fraze/rečenice, „čudnu“ gramatiku i punkciju i „čudnu“ upotrebu svega toga. To nije zato što je autor nepismen ili zbog nedostatka stručnog uređivanja. Neke od razlika uključuju (ali nisu ograničene na), dodatne zareze (na primer, oni mogu promišljeno ubačeni da iskažu „pojačanu“ pauzu), podvučene i čudno napisane reči (da se nešto učini važnim, da vas navede na razmišljanje ili da vas poveže sa drugom misli) i hronologiju koja ne sledi linearno vreme (sa ciljem da se ispravno predstavi učenje). To nisu ekstremne razlike i autor veruje da će to u stvari pomoći nekim čitaocima da bar malo prevaziđu ograničenja leve hemisfere mozga i tako učiniti knjigu još lakšom i prijatnijom za čitanje.

PREŽIVELI SA ATLANTIDE

Pričeo Atlantidi. Zašto one postoje i odakle su nam došle? Zašto su tolikopostojane? I, zašto je tema o Atlantidi toliko fascinantna mnogim ljudima? Puno naučnika sada navode arheološke dokaze o drevnim civilizacijama koje su uništene u velikoj katastrofi za koju veruju da može biti izvor svih ti priča. Ali, to pokreće još više intrigantnih pitanja. Ako je Atlantida nekada postojala kao sjajna civilizacija, ko su bili Atlantiđani i kako su izgledali? U zapisanoj istoriji mnogih kultura, postoje nagoveštaji o velikom ostrvskom kontinentu Atlantide i njegovoj visoko sofisticiranoj civilizaciji. Neki ljudi odbacuju to i tvrde da je to mit. Mnoge od tih kultura nisu imale međusobni kontakt niti su znale jedna za drugu i to nas navodi na pitanje zašto tako različite civilizacije poput Maja, Egipćana, Hopija ili Grka imaju iste legende? Platon, visoko poštovani grčki filozof i učitelj je ostavio detaljan i stvaran opis Atlantide. Radi toga i radi ostalih faktora, većina naučnika više ne raspravlja po pitanju postojanja Atlantide već o tome gde se ona nalazila. Čak je i pomorski naučnik i istraživač Žak Kusto tragao za podvodnim arheološkim dokazima o Atlantidi. Završilo se tako što je njegov sin zaključio da se Atlantida verovatno nalazila u Karibima ili Atlantskom okeanu a Žak je verovao da je ona bila u oblasti Mediterana. Iako su obodvojica pronašli ono što su verovali da su dokazi drevne potonule civilizacije, nijedan nije imao konačne dokaze o otkriću ostataka Atlantide. Međutim, čini se da nema dovoljno neoborivih arheoloških dokaza o bilo kojoj civilizaciji uništenoj u kataklizmičkoj nesreći pre desetak hiljada godina a kamoli o nekoj koja je potonula ispod mora u totalno nepoznatoj oblasti. Čak je i veliki„Titanik“ tek nedavno pronađen i to tek nakon opsežnih potraga čak iako su naučnici približno znali gde je potopljen. Osim toga, potonuo je pre samo par decenija „jednostavno“udarivši u ledeni breg, dok je Atlantida navodno potonula veoma, veoma davno na nepoznatom mestu i bila potpuno opustošena nezamislivom prirodnom katastrofom.Ta katastrofa je bila toliko velika da je možda imala „talasni“ efekat širom sveta, što je dovelo do legendi o „velikom potopu“. Kulture u svetu koje nemaju precizne legende o Atlantidi još uvek imaju priče o velikom potopu koji je uništio skoro celi život (koje su veoma slične priči o propasti i potopu Atlanti- de). Opisi uništenja Atlantide uključuju i velike zemljotrese i vulkanske erupcije i trenutno propadanje celokupne kopnene mase. Zato neke legende o velikom potopu možda dolaze od drugih potopa koji su nastali putem nezamislivo velikih cunami talasa nastalih od događaja koji je bio najveća geološka katastrofa u istoriji (poput onog za koju većina naučnika kažu da je uzrok nestanka dinosaurusa). Takvi talasi su mogli prekriti planetu, potapajući većinu ako ne i sve delove sveta a erupcije su mogle zatamniti nebo i izazvati druge katastrofalne ekološke posledice. Priče raznih kultura o „velikom potopu“ često govore o izbeglicama koje su se spasile od velike propasti. Neke legende, poput onih plemena Hopi opisuju Hopije kao izbeglice. Oni opisuju da su Hopi izbegli nesreću i došli u svoju novu zemlju na „Gigantskim letećim kornjačinim oklopima“. Oni kažu da kada su pristigli, izvan haotičnog okruženja u kojem su se našli, u spas ih je povela „Kačina“, biće sa glavom ptice koje ih je vodilo kroz podzemne prolaze.

U otvorenom umu koji istražuje ovu temu, preovlađuju dokazi da je Atlantida zaista postojala. Ali, ako je Atlantida prema Platonovim opisima bila visoko napredna, sofisticirana civilizacija čija je tehnologija prevazilazila onu koju mi imamo sada, zar ne bi trebalo da postoje još neki tragovi njihovog društva? Nije obavezno. Ali ipak, možda… Prema legendama, Atlantida je bila tako strašno razorena u prirodnoj katastrofi da nije ništa preostalo od nje. Ipak, zar nije bilo nekih Atlantiđana koji su imali dovoljno moći predviđanja da se bloagovremeno pripreme i pobegnu od propasti? Ili, zar nije bilo nekih koji su putovali drugim delovima sveta u to vreme? Prema pričama o tome kako je to bila napredna i sofisticirana civilizacija, čini se veoma mogućim da su se bar neki trgovci ili putnici nalazili negde po svetu u to vreme. Neke teorije kažu da su mitološki stanovnici Olimpa, bogovi Grčke i Rimske mitologije u stvari bili Atlantiđani koji su preživeli. Razmotrite sad čudesnu mogućnost – šta ako je grupa Atlantiđana ne samo preživela, već i osnovala zajednice na raznim mestima? Šta ako su nastavili sa svojom tradicijom, svojom istorijom, filozofijom i religijom sve do današnjeg dana? Takvi ljudi bi nas mogli mnogo naučiti i ispuniti tu veliku prazninu ljudske istorije. To je mesto gde počinje ova knjiga. Ona je napisana od strane sveštenika čiji red vodi poreklo od Atlantide do Egipta u danima izgradnje Sfinge i Velike Piramide. Veoma čudno, ovo nije knjiga o Atlantidi. Ona se bavi po malo „drevnom istorijom“ ali samo kao neophodnom podlogom. Umesto toga, ona je usredsređena na filozofiju i spiritualnu praksu koja je stvorena tamo. Atlantida je sada samo drevna istorija ali učenje njihove spiritualne tradicije je danas i dalje dragoceno. Najvažnije od svega je da autor donosi hitnu poruku i umesto filozofije življenja „novog doba“ („nju ejdž – new age, prim.prev.), on predstavlja način života „starog doba“ pomoću koga zaista možete promeniti svoj život i svet. Srećom, sve je predstavljeno u očaravajućem obliku pomoću koga će čitalac sve otkrivati kroz oči (i iskustva) mladog amerikanca. Bićemo sa njim tokom tri godine boravka u manastiru, učestvovati u njegovom ličnom putovanju i posmatrati njegove promene. Takođe ćemo iskusiti neke od njegovih čudesnih susreta posle povratka u „stvarni svet“ kao prosvetljenog učitelja i vođe reda. Osim što predstavlja autorova iskustva i jednostavna učenja o tome kako da dođete do sopstvenog prosvetljenja, knjiga nosi i poruku svetu. Ona ukazuje na sličnosti između sadašnjeg stanja svetskih zbivanja i poslednjih dana Atlantide. Šta ako smo došli na kraj istorijskog ciklusa? Možda ste čuli reči: „ Oni koji nisu naučili iz istorije su prokleti da je ponavljaju“. Autor nam kaže da naša budućnost zavisi od izbora koje smo učinili i od onoga što smo naučili od prošlosti. Ako je to istina, priča o Atlantidi bi mogla zaista biti najvažnija istorijska lekcija svih vremena. Ali, osim što oživljava verovatno ključni deo ljudske istorije, knjiga nam daje nešto možda još važnije. Ona nam predstavlja divnu spiritualnu filozofiju koja nas vodi u bolji život kroz lično uzdizanje. Mudrost i učenje koji se ovde iznosi su čudesni, očaravajući i takođe veoma korisni kada se primene u našim svakodnevnim životima.

1. Deca Zakona Jednoga

Deca Zakona Jednoga i viđenja Edgara Kejsa

Autor ove knjige i ja smo sveštenici-kaluđeri nepoznatog spiritualnog reda nazvanog Deca Zakona Jednoga. Poznati i jedinstveni vidovnjak Edgar Kejs je povezan sa našim redom u svojim brojnim viđenjima. Neke od informacija koje predstavljamo u ovoj knjizi očigledno potvrđuju informacije koje su date u tim viđenjima. Uprkos tim potvrdama Kejsovih izvanrednih sposobnosti, mi nismo stručnjaci za njegova viđenja i zato ne možemo garantovati da je sve u ovoj knjzi u skladu sa njima i obrnuto. Ali, na osnovu onoga što znamo o njima i što smo čuli

od ljudi koji su veoma bliski Kejsu, ova knjiga je suština njegovih viđenja, usavršeno razumevanje istih i nudi nove načine primene spiritualnih principa o kojima je on govorio. Izgleda da učenje iz ove knjige može biti dopuna proročanstava koje je „Džon Peniel“ objavio svetu kao poruku o „novom spiritualnom poretku stvari“ 1998. godine (godina kada je ova knjiga prvi put objavljena). Pre nego je ova knjiga objavljena, mi nismo bili svesni tog proročanstva. Pokušali smo da je objavimo anonimno, ali izdavači nisu hteli da je prihvate dok ne napišemo ime autora pa smo popustili. Ubrzo nakon toga, čuli smo o tom proročanstvu od članova društva koje je osnovao Kejs, A.R.E. (Association for Research and Enlightenment – Društvo za istraživanja i prosvetljenje – prim.prev.) Posle čitanja knjige, mnogi su nam rekli da je ona njegovo ispunjenje. Mi nemamo nikakvih primedbi po tom pitanju na bilo koji način. Međutim, A.R.E. magazin „Venture Inward“ (Unutrašnja Avantura, prim. prev.) je objavio po mnogima namerno negativnu kritiku ove knjige usmerenu na nebitnu priču i uredničke detalje umesto na učenje.

ŠTA ZNAČI NAZIV

Naziv našeg reda je stran i čudan većini ljudi. Jedan od razloga je što mi promišljeno izbegavamo pažnju javnosti uglavnom birajući život u miru, neuznemiravani iza scene. „Mračno doba“ još uvek traje, uprkos onome što kažu istorijske knjige. Ponekad određeni članovi reda postaju poznati ali samo ako je to neophodno za njihov rad ili je neizbežno. Drugi razlog zbog koga naziv zvuči čudno je zbog svog nejasnog i stranog značenja. Naziv reda je izvorno izražavan kao jedan koncept i može biti jedino shvaćen kao celina, ali rastavljanje na delove vam može pomoći da ga bolje razumete. Samo imajte na umu paradoks – naziv se odnosi na više stvari, ali znači samo jednustvar. Prvi deo „Deca…“ se odnosi na sve nas kao „Decu“ u smislu „potčinjeni Bogu (koga mi nazivamo Univerzalni Duh)“, „poslušni Bogu i Univerzalnom Zakonu“. Zadnji deo („Jednoga“;) u suštini znači „Bog“. Umesto ogromnog čoveka sede kose na nebu, mi zamišljamo Boga kao totalitet svega što postoji – sami Univerzum – zato je bog „Jedan“. Srednji deo naziva („Zakon“;) proizilazi iz činjenice da unutar „Jednog“ postoje univerzalni „Zakoni“ koji vladaju izvršenjem i funkcijom svega u Univerzumu (primenjivi na sve stvari, sve vibracije, fizičke i spiritualne). Kada sve ovo ponovo sastavimo, „Deca Zakona Jednoga“ u suštini znači „oni koji se pokoravaju Univerzalnom Zakonu i služe Univerzalnom Duhu“. Nešto što je po našem mišljenju veoma važno je biti u harmoniji, jedinstvu i služenju u odnosu prema Bogu. Ključna stvar za to je Nesebična Ljubav. „Pravilo“ Nesebične Ljubavi prema drugima je ponekad nazivano „Zlatno Pravilo“. Mnogi pojedinci i religije veruju u isti koncept. To je čak jedina zapovest koju je dao Isus (i kako je rekao, to je način po kome će ljudi prepoznati njegove sledbenike – npr.pravi „Hrišćani“ se mogu prepoznati po ljubavi prema drugima kako je to i Isus činio). Na žalost, Zlatno Pravilo se retko kad primenjuje i razmatra. Ono se često zaobilazi i ne pridaje mu se vrhovna važnost koju zaslužuje. U ovoj knjizi će se kasnije detaljnije govoriti o tome. Tokom istorije, mi (i „ogranci“ našeg reda) smo ponekad bili poznati u raznim kulturama pod drugim imenima. Ali ono što je potpuno nepoznato masama je da smo mi radeći iza kulisa omogućili inspiraciju i znanje koji su podsticali ono štoje najbolje u čovečanstvu – duhovno, osećajno, intelektualno i fizički. To može biti u obliku umetnosti, nauke, duhovne ili političke filozofije, itd., ali u svim slučajevima, mi donosimo neki oblik svetlosti u svet tame. Zato su neki od naših adepata bili poznati kao naučnici, umetnici, duhovne vođe, neobični politički predstavnici i borci za slobodu. Bilo gde i na bilo koji način gde možemo širiti duhovnost pomoću Nesebične Ljubavi i povratka jedinstvu, mi to činimo. Ponekad ime našeg reda (ili nekog od naših ogranaka) biva „ukradeno“ od drugih koji imaju mračne planove. Ponekad je čak i učenje uzeto i izopačeno tako da služi njihovim svrhama. U svojoj vrhunskoj sebičnosti, pohlepni su koristili naša imena i iskvarili naša učenja kako bi pribavili novac, zadovoljstva, moć i čak svetsku vlast. Siguran sam da mnogi od vas primećuju kako je Isusovo ime zloupotrebljeno da bi se obmanuli ljudi. To se takođe desilo i sa nazivom „Veliko Belo Bratstvo“. Sada takođe postoje oni koji zloupotrebljavaju naziv Deca Zakona Jednoga u smislu našeg isticanja Nesebične Ljubavi i slobode radije nego „duhovnog znanja“, „tajnog znanja“, „moći“ ili „fenomena“. Neka Univerzalni Duh, vaš unutrašnji glas, bude vaš vodič da ne bi ste upali u divne zamke tame.

KO SMO MI I ŠTA RADIMO

Adepti našeg reda su bili posvećeni „dušebrižnici“ čovečanstva od kada je ljudski život počeo. Mi smo oduvek bili moćni zagovornici istine, slobode, pravde i samilosti. Naša učenja i putevi su uvek bili pažljivo zaštićeni i prenošeni direktno sa učitelja na učenika (koji bi onda postajao učitelj, itd.) To je nastavljano kao neprekinuti lanac u svakom smislu uključujući i reinkarnaciju. Možete verovati ili ne u reinkarnaciju, ali da li je to stvarno važno ako se brinemo jedni o drugima i sledimo Zlatno Pravilo u našim životima? Meni nije bitno da li verujete u reinkarnaciju ili ne i nadam se da ni vama nije važno da li ja verujem ili ne. Možda ste čuli kako se poznati budistički duhovni vođa našeg vremena Dalaj Lama stalno reinkarnira, ponovo zauzimajući isti položaj u životu služeći kao učitelj i vođa Tibetanskog naroda i tibetanskog budizma. To prosvetljeno biće se do sada reinkarniralo desetinama puta kao Dalaj Lama. Ova praksa nije vezana isključivo za budizam. Prosvetljeni učitelji Dece Zakona Jednoga takođe nastavljaju da se reinkarniraju, međutim oni obično biraju drugačija tela i položaje u životu iz raznih razloga. Neki iz našeg reda su nazvani „uzdignutim“ majstorima (sveci koji su „prešli“;). Ali mnogi nastavljaju da se reinkarniraju u fizičkim telima kako bi direktno pomagali ljudima ovog sveta. Iako puno ljudi veruje da su „uzdignuti“ majstori ili sveci „najviša“ ili „najveća“ bića, oni koji odaberu da se vrate na zemlju umesto da se uzdignu, stiču najveću nagradu. Njihova stalna reinkarnacija je bolno žrtvovanje koje čine zbog svih nas –uključujući i tebe. Ova bića ljubavi čine ovu žrtvu tako da oni koji se bude „plačući u tami“ očajnički tražeći Boga, mogu imati nekoga da ih uzme za ruku i pomogne im vodeći ih na njihovom putu. Sa ciljem služenja onima kojima je potrebna naša pomoć, uvek je bilo otprilike oko hiljadu iniciranih kaluđera na zemlji u svako doba. Ali, kao što ćete kasnije čitati, u vreme pisanja ovog teksta ima ih samo nekoliko stotina. Neki žive monaški, dok ostali žive kao i drugi ljudi ovog sveta. Većina se bave svojim poslom tiho, uglavnom neprimećeno. Iako mi obično težimo anonimnosti, mnogi postanu istorijski poznati. Oni su poznati kao sveci, mudraci, osnivači religija, naučnici, pronalazači, učitelji, umetnici, pisci, muzičari, filozofi, magovi a čak i kao neki od osnivača Sjedinjenih Država. Ali, bez obzira da li se bave skrivenom ili javnom profesijom, oni imaju zajednički „zaštitni znak“ – uvek se zalažu i daju primer Nesebične Ljubavi, Jedinstva i Slobode i uvek imaju nadmoć nad onima koji podstiču sebičnost, mržnju, podelu, ugnjetavanje i ropstvo. „Rukovođenje“ kod Dece Zakona Jednoga je zasnovano i uslovljeno individualnom svesnošću ili „nivoom duhovnog razvoja“. Oni koji su najpožrtvovaniji i najskromniji (najponizniji) su na „najvišem položaju“ i oni su moćne vođe Dece Zakona Jednoga. Ta bića su uvek imala najpozitivniji uticaj na svet tokom istorije. Biće koje je u jednom od svojih života bilo pozanto kao Isus, je odličan primer toga. Poznat takođe i pod drugim imenima tokom istorije, on je naš Veliki Majstor, najistaknutiji vođa Dece Zakona Jednoga svih vremena. Njegov primer snage kroz samodisciplinu, staranje i Nesebičnu Ljubav, poslao je poruku celom svetu. Ta poruka je mogla odjeknuti u celom svetu samo zato što je on učinio maksimalno samo-žrtvovanje. (Na nesreću, posle njegovog duhovnog uzdizanja, zavidni ljudi su počeli da iskrivljuju njegove reči i dela koristeći njegovo ime i prepravljene delove njegovog učenja sa ciljem da steknu bogatstva, domognu se vlasti i čak, da opravdaju zlo.) Poput VelikogMajstora, baš svaki od „starih“ (najranijih drevnih vođa Dece Zakona Jednoga) su otišli izvan fizičkog plana i odabrali da se više ne inkarniraju na zemlji. Pošto se trenutni ciklus na zemlji približava kraju, on je učinio drevno učenje dostupnim javnosti po prvi put kako bi omogućio „svetlo u mraku“ koje će voditi i davati nadu. Džon Peniel (sadašnji vođa našeg reda) će započeti svoju priču u sledećem poglavlju. To uključuje njegovo fizičko putovanje kroz život, ali u najvećem delu tu se opisuje njegovo duhovno putovanje. On pripoveda svoju priču na način koji omogućava čitaocu da prati i deli njegove misli, osećanja i iskustva o tome kako je započeo učenje i obuku koja ga je transformisala od kaluđera novajlije i učenika u iniciranog kaluđera (ili „sveštenika“;). Prva polovina knjige otkriva drevna učenja u obliku njegovog ličnog preispitivanja i menjanja tokom dana provedenih u manastiru. U drugom delu, on predstavlja naše lične meditacije i energetske vežbe.

2. MOJ PUT I OSTVARENJE

Ova knjiga je izveštaj sa mog ličnog putovanja otkrivanja a što je još važnije, ono što je mene vodilo može takođe voditi i tebe. Ako vam bude teško da poverujete u neka od učenja i neke priče, razumem vas savršeno. Neka od mojih iskustava su toliko neverovatna da iako sam ih lično doživeo još uvek mi je teško da ih potpuno prihvatim, a kao bi ih onda vi prihvatili. Međutim, oni koji zaista žele istinu i spremni su za nju, prepoznaće je. Intuicija koja je neometana od ega i sebičnosti će uvek osetiti istinu i stvarnost. U svakom slučaju, cilj i svrha ove knjige nisu u vezi sa mojom pričom, alternativnom istorijom i čudnim pričama koje su u njoj predstavljene. Iskreno, te stvari nisu bitne tako da ih čitajte sa pristupom „verovali ili ne“, držeći na umu da je nama apsolutno u redu ako ne verujete ni u jednu od priča ili „teorijske“ aspekte knjige. Bez obzira da li jesu ili nisu te priče previše neverovatne za vaš lični senzibilitet, ova knjiga je u stvari u vezi sa otkrivanjem prave „bolesti“ koja stoji iza naših ličnih i svetskih problema a lek za sve to je – Nesebična Ljubav. To je ono što se iskreno nadamo da ćete dobiti od ove knjige i otkriti kao nešto korisno na vašem sopstvenom neverovatnom putovanju kroz život. Osim toga, mi nismo zainteresovani da ubeđujemo bilo koga u bilo šta. Svaka osoba treba da ima svoje sopstveno ostvarenje.

TEMELJI RAZUMEVANJA

U školi, ljudima je često potrebno da uzmu „pripremne“ časove pre nego mogu sa sigurnošću pratiti ostale časove. To je zato što vam je ponekad potrebno da prvo razumete izvesne temeljne koncepte kako bi sledeći čas stvarno imao što je više moguće smisla. Učenja predstavljeno u ovoj knjizi je slično – neka od njih zahtevaju „pripremu“ da bi se razumela. Prema tome, neophodno je da se učenje predstavi po određenopm „redu razumevanja“. Ali zbog toga, hronološki red ili „vremenski okvir“ mog ličnog iskustva u manastiru mora da „ustukne“ pred redom u kojem su učenja predstavljena. Na primer, u nekim početnim poglavljima, može se raditi o diskusiji vođenoj kada sam bio stariji kaluđer, dok se u kasnijim poglavljima diskusija koja je u toku vodi u mojim prvim danima u manastiru kad sam bio kaluđer-novajlija (tačnije rečeno, samoljubivi novajlija). Neke priče se čak događaju posle završetka mog treninga u manastiru dok sam putovao svetom. Mnoga poglavlja uključuju više od jedne diskusije ili iskustva koje sam imao, iz više od jednog vremenskog okvira. Ako obratite veću pažnju na finese razgovora razumećete koji vremenski okviru je u toku. Primena istog mentalnog pristupa kod čitanja neke knjige koju ste odabrali pretvoriće je u „hronološki ispreturanu“ misterioznu priču što je može učiniti puno interesantnijom i zabavnijom za čitanje.

MOJI PRVI KORACI – ČUDNO DETE U ČUDNOJ ZEMLJI

Moje konačno „putovanje“ je počelo decenijama ranije kada sam bio star 17 godina. Ali ono što je vodilo do toga je započelo godinama pre toga. Poput Dalaj Lame, meni je suđeno da se vratim na svoj prethodni položaj unutar našeg duhovnog reda. Za razliku od Dalaj Lame, niko mi nije govorio o tome u ranom detinjstvu niti sam toga bio svestan. Pošto nisam imao direktne kontakte sa starijim kaluđerima kao što je Dalaj Lama imao, imao sam posebne čuvare „odozgo“. Meni nepoznate stvari van moje kontrole su me pripremale i navele da se upustim u veliku avanturu koja će promeniti moj život izvan mojih najluđih snova. Da pojednostavim, mislim da možete reći da su anđeli i sveci tajno vodili moj mladi život. Ova knjiga obuhvata period mog života u manastiru detaljnije nego što sam se bavio svojim detinjstvom. To je zato što je manastirski period puno važniji jer je upotrebljen da predstavi učenje. Dodirnuo sam samo ovlaš moje detinjstvo sa ciljem da vam dam predstavu o tome kakav sam bio i šta sam doživeo pre nego što sam se vratio u manastir i ponovo pridružio mojoj braći i sestrama. Neki čitaoci su imali komentare o svom odnosu sa mojim iskustvima iz detinjstva i imali su i sami slična iskustva. To im pomaže da shvate ceo proces spiritualne promene. Bio sam vrlo čudno i osetljivo dete (čitaj „preosetljivo“), sa neobičnim sposobnostima. Ali kad sam bio vrlo mlad nisam imao predstavu o tim mogućnostima, šta to znači, ili zašto sam imao te sposobnosti, to je za mene bilo jednostavno „normalno“. Nisam imao ideju da je razlog za to bio u mojoj skrivenoj svesnosti i mojoj predodređenosti da se vratim u isto stanje postojanja u kome sam bio kada sam napustio svoj prethodni život. Čak, mnoge od stvari koje sam doživeo nisu nešto posebno – mnogi od vas plemenitih i dobrih duša ste doživeli iste stvari kao i ja tokom vašeg detinjstva. Nenormalno bistar, čitao sam novine u uzrastu od tri godine i sam naučio da sviram muziku sa pet godina. Nisam mogao razgovarati sa odraslima ili drugom decom o tim stvarima. Niti sam mogao dokučiti zašto su oni tako podmukli, samo – centrirani i sebični. A njihove predstave o zabavi – većina stvari koje su činili – su mi se činile još podmuklije ili još gore – okrutne. Dakle, moje detinjstvo je bilo vrlo bolno i usamljeno (zvuči vam poznato?). Kada sam došao u tinejdžerske godine, dodatno sam se otuđio kad sam „raskrstio“ sa svojom religijom. To je bila jedna od glavnih religija koju neću imenovati, ali verovatno sam imao istu krizu vere kao i u mnogim drugim religijama. Poput većine ljudi, vaspitavan sam od svoje porodice da verujem u njihovu religiju i prema tome da verujem i u njihovu predstavu Boga. Baš kao kad sam bio veoma mlad i kada je vreme i iskustvo „srušilo moju iluziju“ o postojanju Deda Mraza, ista stvar je počela da se događa sa mojom verom u postojanje Boga. U vreme kad sam imao 13 godina, postao sam ateista. Ali to je značilo da sam samo izgubio veru u „koncept“ Boga kome su me naučili. Još uvek nisam znao, ali to je zaista bio početak razvoja mog sopstvenog razumevanja Boga.

POKUŠAJ SASTAVLJANJA DREVNE SLAGALICE 

Posmatrajući zvezde, i istražujući čuda prirode i života, osetio sam da mora tu biti još nečega. Postojao je poredak, stalno novo stvaranje, simetrija i lepota u svemu tome. Čak i ako ne postoji ono što sam ranije mislio da Bog jeste, mora biti nečega u tome ili iza toga što bi se moglo razumeti kao „Bog“. Ili, možda je sve to „Bog“. Dakle, pre nego sam napunio 14 godina, postao sam agnostik (osoba koja ne veruje u Boga ali ne odbacuje mogućnost njegovog postojanja). Uhvaćen u paradoks, znao sam da mora postojati neka sila iza svega, ali u isto vreme, nisam mogao pronaći NIJEDNU religiju koja zaista ima potpunog smisla. A teorije o stvaranju koje su nudili većina evolucionističkih „naučnika“ su takođe ostavljale previše neodgovrenih pitanja i bile su pune „rupa“. Ništa nije istinski odgovorilo na pitanja o životu koja su me konstantno mučila, niti je ublažilo moju usamljenost. Nije to zato što sam imao loš porodični život – bio je bolji od većine. Ipak sam se osećao kao napuštena beba, ostavljena u korpi na vratima nepoznatog sveta. Morao sam da nađem neku vrstu odgovora koji će za mene imati smisla. Postao sam opsednut. Moja žeđ je bila neutaživa – MORAO SAM da pronađem istinite odgovore koji imaju smisla o poreklu i svrsi života. Čitao sam svaku knjigu koja bi mi došla do ruku o nauci, religiji, filozofiji, duhovnosti i metafizici. „Isprobao“ sam različite religije, uključujući i razne „istočnjačke“ filozofije. Ali u vezi nekih stvari, uvek bih se potpuno razočarao onim što bih otkrio. Pronašao sam „sitne deliće“ istine tu i tamo, ali nešto je uvek bilo pogrešno sa celinom religije ili filozofije. Ili je nešto nedostajalo u učenju, ili neki delovi učenja nisu imali smisla, ili je religija načinila učenje važnijim od svrhe koja stoji iza nje, ili je bila previše dogmatična. Ipak nisam prestao sa potragom. Uvek sam tragao za izvorom čiste, dosledne istine i stvarnih odgovora na sva moja pitanja. Kad sam imao 10 godina, imao sam na testovima veoma visok I.Q. (koeficijent inteligencije), a ipak sam sa 16 godina napustio srednju školu (zbog više razloga). Otprilike u istovreme imao sam grozne rasprave sa mojom majkom u vezi religije i odnosa (njoj se nije dopadala moja devojka i moje odbacivanje porodične religije). Zato sam se odselio iz roditeljske kuće, upisao koledž, našao posao i svoj sopstveni stan. Iznenada, uleteo sam u suočavanje sa činjenicama života u „stvarnom svetu“. Nije mi se dopalo ono što sam video i doživeo. To je bio „pas jede psa“ svet i dokle god mi je vid dopirao postojale su samo dve vrste pasa – oni koje jedu drugi psi i psi koji jedu. „Zbog praktičnih razloga“ ovo su bila jedina dva osnovna načina ponašanja i življenja. Drugim rečima, shvatio sam da je svet u osnovi naseljen dvema vrstama ljudi, korisnicima i iskorišćenima. „Moćni“ i „uspešni“ ljudi sveta imaju svoj put i ostaju na tom putu „gazeći“ druge ljude – bilo koga ako je to potrebno da bi napredovali. Većina ljudi obično bivaju stalno gaženi. To me je pogodilo kao tona cigli – ceo svet je zasnovan na tome a rezultat je glad, patnja i robovanje za većinu dok nekolicina elitnih osoba ima zaprepšćujuću moć i žive u neverovatnom bogatstvu i luksuzu. Takođe sam znao da ne postoje dobra politička rešenja ovih problema uključujući i stvari poput komunizma ili socijalizma – zato što se problemi nalaze u osnovi ljudske prirode i iskvarenost uvek ima veliko uporište bez obzira na politički sistem. Čak još tada, shvatio sam da rešenje tog problema može doći samo kroz promenu koja bi se desila unutar svake osobe na zemlji. I znao sam da su šanse za tako nešto apsurdne. Kako sam sazrevao, to je postajalo još jasnije i nepodnošljivije. Konačno, moj bol zbog toga me je savladao. Nisam više želeo da živim u tom „pas jede psa“ svetu – nisam mogao da podnesem zamisao da živim život kao jedan od onih koji „jedu“ ili kao jedan od „pojedenih“. Postepeno sam počeo da gajim misli o samoubistvu.

NOVA NADA SE RAĐA SA ČUDNOG MESTA

Jednog dana neko mi je preporučio da pročitam knjigu Roberta Hajnlajna „Stranac u stranoj zemlji“. Očigledno, naslov je imao veze sa mnom. Ali bilo je još nečeg u vezi nje. Nisam mogao da prestanem sa čitanjem. Iako sam mislio da je u pitanju fantazija, ona je dodirnula nešto duboko u meni što je u stvari bilo vrlo stvarno – nešto što me je ulovilo. Usadila je jednu ideju u moj um o kojoj nisam mogao prestati da razmišljam. Iako nije bilo u pitanju ništa više nego običan koncept, ipak je bilo tu još nečega. Ona je prikazivala divni i veličanstveni ideal. Toje bio jednostavan koncept o ljudskim bićima koja žive u zajedništvu, u harmoniji, kao jedna velika porodica koja sve deli i koja se nesebično vole i brinu se o svakom i o svima. „Kakva veličanstvena ideja!“ Pomislio sam. „To je to. To je rešenje.“ To je ono za čim sam tragao. Meni je ono što je predstavljeneo u toj naučno – fantastičnoj knjizi izgledalo puno duhovnije i prikaz kako zaista duhovni ljudi treba da žive u odnosu na takozvane duhovne ili religiozne knjige koje sam čitao. Rekoh da je to bila fikcija i da ljudi nisu bili stvarni. Ali, nije mi bilo jasno zašto ne bi negde ljudi zaista mogli biti takvi. Činilo mi se da ako nešto može biti zamišlje-no, onda to može biti i stvarno ili eventualno postati stva- rno. Dakle, fikcija ili ne, to mi je dalo nadu i podstaknulo me da nastavim svoju duhovnu potragu još upornije. Ali posle nekog vremena pokazalo se da je moja potraga beskorisna. Jednostavno nisam mogao pronaći religiju, duhovni put, zajednicu, kult ili čak osobu koji bi se uklopili u moj ideal. Moje nezadovoljstvo zbog te situacije se pretvorilo u duboko očajanje. Rastao sam sve više potišten i kad sam imao 17 godina, konačno sam odustao od potrage za bilo čime ili bilo kime ko zaista poseduje sve delove te velike zagonetke ili za ljudima koji u potpunosti žive životom istine, mira, harmonije i ljubavi. Kada je moja nada nestala, nije mi više ništa preostalo. Odlučio sam da okončam svoj život. Ali pre nego što sam to učinio imao sam veoma čudno iskustvo. Ono me nije samo sprečilo da ubijem sebe već je doprinelo da pronađem novi način razmišljanja i življenja. Shvatio sam da postoji „treći način“ življenja u ovom pas – jede – psa svetu (ne samo dva izbora da se bude „žderač pasa“ ili „pseće meso“). Čudesno iskustvo koje sam doživeo, zauvek je promenilo stvari na način koji nisam mogao čak ni da zamislim u to vreme.

OVO JE SIGURNO DOBA TELEVIZIJE

Ono što se dalje dešava je veoma bizarno. Možete reći da je to očigledan primer Jungovog koncepta „sinhroniciteta“, ali to je čak i više od toga. Za one koji nisu upoznati sa tim konceptom, sinhronicitet je poput „slučajnosti“ ali nije samo „slučaj“. Zapravo je to smisao povezan sa različitim stvarima, verovatno čak u vezi sa svim stvarima u Univerzumu – Bogom. Ali možete ga nazvati i „Univerzalni Tok“ ili „savremena čuda“. Jednostavan primer toga bi mogao biti kada recimo pričamo sa nekim o određenoj temi a onda se na radiju pojavi pesma koja se savršeno uklapa u razgovor a možda nosi i važnu poruku po tom pitanju. Baš pre nego što sam bio spreman da uzmem preveliku dozu tableta za spavanje kako bi „završio sa sobom“, započeo sam sa „šoferiranjem kanala“ – okrećući dugme mog starog crno-belog televizora. Znam da može zvučati čudno činiti tako nešto dok ste u procesu samoubistva ali ja nisam tada znao zašto sam to radio. Mislio sam da je to bilo iz navike, možda iz očaja, možda zbog zabave i razonode u poslednjim minutima mog života. Ali, moje šoferiranje kanala nije bilo zbog tih razloga. U pitanju je bio „impuls“ koji sam sledio i koji je do-šao iz moje unutrašnjosti od neke vrste božanskog vođstva ili zaštite i prinudio me da to činim. Kako god, na moje iznenađenje, dok sam menjao kanale primetio sam sliku na „U“ području kanala. To je zaista bilo veoma čudno. Nikad ranije nije bilo emitovanja programa na tom kanalu. U stvari, u to vreme uopšte nije bilo programa na „UHF“ području. Šire rečeno zbog onih koji su previše mladi da bi pamtili istoriju televizije, postojao je program na području na kome nije postojalo emitovanje tih godina. Nikad nije bilo ničega osim snega na tim kanalima, trebale su da prođu godine pre nego što je bilo koja stanica započela emitovanje na njima. Jedino je mogla biti u pitanju neka vrsta „više sile“, testiranje televizije, ili su možda neki genijalni klinci pravili zbrku naokolo sa emitovanjem programa. Ove zadnje mogućnosti su izbledele kada sam pogledao „šou“. Na mom TV ekranu se nalazio čovek koji je veoma ličio na stereotipnu predstavu „Boga“. To je bila vrsta intervjua ali više je ličilo na predavanje. Sudbina je htela (definitivno) da tema predavanja bude sve o duhovnosti, Bogu, univerzumu, stvaranju i o istoriji koja je bila tako davna da mi nije bi- la uopšte poznata. Njegova energija i intenzitet su bili zadivljujući. Izgledalo je kao da njegove oči gledaju kroz mene i pravo u mene, kao da se baš MENI lično obraća. Bilo je to kao da su se Zevs, Merlin i Mojsije sastavili u jedno biće i iz istori- je ušetali pravo u moju dnevnu sobu. Bio je odeven u belu haljinu a na osnovu mojih proučavanja prepoznao sam da je imao vrstu drevne frizure koju su nosili Eseni a čini se i legendarna drevna duhovna tradicija nazvana Veliko Belo Bratstvo kako sam čitao u knjigama iz 1920. godine (nemojte pomešati sa savremenim grupama koji sebe tako nazivaju). Savršeno je govorio engleski ali sa blagim naglaskom koji nisam mogao identifikovati i izgovarao je izvesne reči koristeći britanski stil izgovora umesto američkog. Dok sam ga slušao kako govori, svaka njegova reč je odjekivala u meni – one su „udarale“ u moje „unutrašnje zvono istine“. Bio je to neko ko je očigledno puno znao o razbacanim malim delićima istine koje sam otkrio – ali svi oni su bili satavljeni u jedno učenje! Dok sam zgranuto slušao, njegovo čudno TV „predavanje“ mi je odgovoralo na puno mojih neizgovorenih pitanja. To je bilo skoro kao da mi je čitao misli. Čak, dok je govorio o znanju ili konceptima za koje nisam nikada ranije čuo – imao sam osećaj da sve to na neki način već znam. (Ova knjiga može imati sličan efekat na vas u zavisnosti od toga ko ste vi i u kojoj fazi svoga puta se nalazite, – prim. autora).

Onda je progovorio o svom poreklu. Ne, on nije bio sa drugog sveta ili sa nebesa. Rekao je da je on kaluđer drevnog duhovnog reda čiji naziv je „Deca Zakona Jednoga“, ali da su oni tokom vekova bili poznati pod mnogim imenima. Taj naziv je odjeknuo u meni kao zvono. Osim toga, čitao sam ranije nešto o tome u materijalu Edgara Kejsa. Dok sam slušao, bio sam uhvaćen između osećanja totalne zaprepašćenosti i čuđenja da li se ovo zaista dešava (možda sam na skrivenoj kameri ili žrtva neslane šale). Čovek je nastavio da priča da njihova duhovna tradicija, njihovo učenje i praksa dostižu unazad do drevnog Egipta i pre njega, do Atlantide. Rekao je da njihov red ne pripada ni jednoj religiji, dogmi niti služi bilo kom vođi, prošlom ili budućem već je posvećeno direktnom služenju Bogu i iskustvu Boga pomoću razvijanja i upotrebe Nesebične Ljubavi. Oni su takođe posvećeni pomaganju drugima da do toga dođu (ako to žele i ako su spremni za zadatak). Pošto istinska potpuna slobo- da nikada nije bila ostvarena na zemlji, oni uče kako razviti stvarnu slobodu misli i smatraju slobodu izbora kao sveto pravo. Ali ono što mi je bilo najvažnije, oni su posvećeni življenju života u davanju, negovanju, dobroti, deljenju, samilosti i bezazlenosti. To je ono što sam tražio celog života. Njegov opis njihovog života pokrenuo je slike koje su mi izgledale kao sećanja. To je bilo poput iskustva Deža Vi (Deja Vu) čak pre nego što ste stigli na mesto ili u situaciju koja izaziva Deža Vi! Osećao sam kao da sam ranije bio tamo. Bio sam toliko uzbuđen da samo što se nisam srušio. Otkrio sam da postoje ljudi tamo negde koji žive prema idejama i vrednostima u koje sam verovao da su istinski. Bio sam totalno odustao od mogućnosti da u stvarnom životu postoje ljudi koji veruju i osećaju kao ja! Da li je moguće da sam konačno pronašao ono što sam celog života tražio – baš onda kada sam zauvek digao ruke od toga? Dok je moj um bio pun uzbuđenja i pitanja, čovek je davao uputstva i objašnjenja kako doći do jednog od njihovih manastira – na Tibetu ništa manje! Onda se na ekranu opet pojavio sneg, i nije bilo više drugog programa na tom kanalu. (Kasnije sam otkrio da to nije bilo emitovanje za javnost, što će biti objašnjeno u sledećem poglavlju). Nisam razumeo kako se ovo dogodilo, ali bez obzira na sve, to je promenilo pravac mog života. Intuitivno sam znao da sve to nije bila šala, prevara ili halucinacija. Moj pravac je bio određen. Iako sam imao samo 17 godina, odlučio sam da promenim svoj život bez obzira na zahteve ili kuda moram da idem. U stvari, bio sam prinuđen na to poput noćnog leptira koji leti ka svetlu.

(Beleška autora: Mnoga od mojih iskustava poput ovog i onih koje ćete uskoro čitati su vrlo neobična. To je zato što iako nisam u to vreme to znao, ja sam bio visoko rangirani „učitelj“, „sveštenik“ ili „inicirani kaluđer“ našeg kaluđerskog reda. To sam bio u prošlom životu ali to jednostavno još uvek nije sazrelo i ostvarilo se u ovom životu. Bio sam u to vreme nesvestan toga jer sam bio u nekoj vrsti „embrionalne faze“. Sada sam „po-zvan“ kući da ispunim svoju sudbinu. To je slično načinu na koji tibetanski budisti tragaju za novim reinkarnacijama svojih starešina, ali ipak je očigledno drugačije u ovom slučaju.
Još od prvog izdanja ove knjige, ljudi nas kontaktiraju želeći da odu u jedan od naših manastira. Ali naši manastiri su oduvek bili privatni, napravljeni za one članove reda koji su se reinkarnirali. Iako je nekoliko novajlija primljeno od strane „starešina“ ti izuzeci su retki i novi kaluđeri se prihvataju samo posle dugog perioda pokazane spremnosti. Međutim, ljudi koji žele duhovni razvoj i druženje imaju drugu alternativu tradicionalnom manastiru – oni sada mogu da se pridruže lokalnim programima Zlatnog Pravila uz pomoć nove Organizacije Zlatnog Pravila (Golden Rule Organization – GRO – prim. prev.) Ovi programi donose neke dobrobiti manastira bez potrebe za selidbom, promenom posla, ili učiteljem. Informacije o GRO i priručniku Zlatnog Pravila se nalaze na kraju knjige. Neki ljudi su nerazumno opsednuti detaljima o Atlantidi, mom putu, mom ličnom životu i lokacijama naših manastira. Većina ljudi su razumljivo radoznali ali nisu opsednuti. Jedina svrha ove knjige je da detaljno predstavi duhovne tehnike i prikaže kako se izvršavaju lične duhovne promene koristeći moja iskustva i primer. Iako smo se trudili da ih učinimo veoma zanimljivim, ovo nije roman ili „priča“ i bio bi uzaludan napor i gubljenje vremena i novca napuniti je pričama koje nisu neka vrsta duhovne lekcije. Takođe, nije svrha ove knjige da bude biografija moga privatnog života (ili moje porodice), niti da predstavi dokaze drevnih istorijskih ili arheoloških otkrića. Postoji puno interesantnih knjiga koje se bave drevnom istorijom, nestalim civilizacijama, besplatnom energijom, itd. (Poput knjiga Dejvida Čajldresa (David Childress)). Ovo zai- sta nije knjiga za vas ako su ove navedene stvari ono što vas isključivo zanima. Ova knjiga je napisana samo za one koji su primarno zainteresovani za duhovne istine i duhovni razvoj a ne za one koje interesuju nevažni detalji i prazno, beskorisno znanje. Radi toga, jedini delovi „moje priče“ su oni koji mogu drugima da donesu duhovnu korist dok ih čitaju.Takođe, imajte na umu da se ova knjiga ne bavi samom pričom već se bavi učenjem. Zato nam nije bitno da li verujete u bilo koju priču koju ste pročitali. Ali, jedini način da iskoristite sve što vam život nudi je da imate otvoren um i da o svemu sudite nezavisno. Mi verujemo da svako treba da ispita ispravnost SVIH učenja ili verovanja, ali samo u smislu da li su efekti tih učenja na njega dobri ili loši. Mudro i nezavisno ispitujte vrednosti bilo kog učenja ili filozofije, prosuđujući ga prema rezultatima koje daje u životu. Sve u životu bi trebalo biti razmotreno i ispitano prema tome da li donosi korist, da li je beskorisno ili je možda opasno. Alkoholičar može da vam kaže da je loše piti. Ludak može govoriti mudrost. Lažov može govoriti istinu. Dete staro tri godine može izreći najsavršeniju mudrost koja je ikada rečena čovečanstvu, po prvi put u istoriji. Da li sve njih treba odbaciti?

Zato, molimo vas da učenje posmatrate nezavisno od priče. Čitajte je otvorenog uma a onda se zapitajte – Da li prolazi na testu razumnosti? Vrline? Šta bi se dogodilo ako bih živeo prema tom učenju? Šta mi kaže moja intuicija? Posle svega toga MOŽETE da sudite.

Oznaka – „Privatan posed, ne uznemiravaj!“

Kao što je spomenuto ranije, ova knjiga nije o manastiru. Manastir je samo mesto i u kontekstu ove knjige je upotrebljen kao okvir priče i diskusije koja predstavlja duhovno učenje. Pripadnici našeg reda žele da ostanu neuznemiravani i anonimni a takođe i ja. Naš red nije jedini monaški red. Zahvaljujući religiji, oni koji odluče da postanu kaluđerica ili kaluđer čine to da bi se posvetili duhovnom životu i biraju kaluđerski put jer žele usamljenost i izolovano okruženje, daleko od „spoljašnjeg sveta“, tako da mogu tu da žive i praktikuju svoju religiju, neometano i bez uznemiravanja. To je ono što svaki manastir omogućava. Radi toga, ni jedan manastir ne želi da privlači pažnju na sebe pomoću neke knjige poput ove – a naročito ne u našem slučaju. Kao što sam ranije spomenuo u knjizi, mi imamo opravdane razloge da održavamo tajnost ko-ju smo negovali hiljadama godina. No, kasnije će te pročitati o još nekim razlozima koji dodatno potkrepljuju tu potrebu. Sve u svemu, pošto naš red želi da živi tiho, izdvojeno, neuznemiravano i neometano, ova knjiga je namerno napisana tako da ne daje bilo kakve informacije koje bi mogle dovesti u opasnost našu izdvojenost i privatnost, uključujući i lokaciju manastira.)

BUDALA ČINI PRVE KORAKE

Koliko god to nekim ljudima zvuči fantastično, zaista postoje „sile“ koje se mogu nazvati „svetlo i tama“ (ili dobro i zlo) koje deluju iz pozadine ovog ograničenog fizičkog sveta u kome nam se čini da živimo. U to vreme to nisam razumeo drugačije nego intelektualni koncept koji je bio daleko od toga da bude u dodiru sa stvarnim značenjem tih stvari. Bilo mi je nepoznato da „oni“ znaju svaki moj potez. Iako sam bio vođen i na neki način zaštićen os strane sila Svetla, druga strana je pokušavala da me skrene sa pravca ili da me uništi. Ishod je isključivo zavisio od izbora koji bih učinio. Moj prvi „ispit“ i bitka je bio značajni otpor na koji sam naišao od strane moje porodice i prijatelja. Njima se nije dopadala cela zamisao. Nisu želeli da odem i nije im se dopadala zamisao da se pridružim svojim istomišljenicima. Uopšteno, ljudi će vas radije zadržati u rupi u kojoj se nalaze, radije nego da vas puste da izađete i pružite im ruku koja će im pomoći da izađu iz te rupe.

Iako nisam živeo kod kuće od svoje 16. godine, moja majka je pokušala da spreči moj odlazak koristeći svoj „roditeljski autoritet“ – odbijajući da me pusti preteći mi policijom ili smeštanjem u ustanovu jer sam bio maloletan. Kada je shvatila da to ne uspeva, upotrebila je jedan od najstarijih „majčinskih trikova“ iz knjiga – čuveni „Bolesna sam, ne možeš me sad ostaviti“ šablon. Većina ljudi su sposobni da sebe učine bolesnim, psihosomatski ili udesom, ali ona je bila iznad toga. Ona je proučavala hipnozu, moć uma i slično od kad znam za sebe. Dakle, ona je učinila sebe bolesnom. Međutim nije bilo u pitanju ništa ozbiljno, bila je to neka vrsta privremene bolesti praćene bolovima (pojavile su se neke rane koje su bile još bolnije ako ne bi ležala u krevetu.) Znači, ona je to koristila zajedno sa pričanjem kako sam ja sebičan što odlazim kao „zamkom krivice“ u pokušaju da manipuliše mojim životom i slobodnom voljom. Ali, ona me je već isterala iz kuće prethodne godine radi ljubomore prema mojoj devojci. Dakle, ja nisam i onako živeo sa njom a i bi-lo je puno rođaka koji su se brinuli o njoj. Ali, čak i da je situacija bila puno ozbiljnija, ipak bih otišao. (Kasnije sam saznao zašto). Bio sam iznutra prinuđen da odem, bez obzira na sve prepreke, uprkos okolnostima koje je ona promišljeno stvarala da bi me izmanipulisala i zadržala me tamo. Moje unutrašnje vođstvo i osećanja bili su veoma jaki, osećao sam da ću umreti ako ne promenim život (što je verovatno istina). Zaista nije bilo izbora. (Vi kojima je možda žao moje majke, upitajte sebe da li je ona služila svetlu ili svojoj sebičnost i prema tome – tami). Onda, tu su bili i moji takozvani prijatelji koji su to bili samo u dobru a većina bi mi okrenuli leđa kada nastupe nevolje. Većini njih se nikako nije sviđalo moje zanimanje za duhovnost i moj novi cilj je za njih bio nešto „najgore“ što su mogli zamisliti. Svi do jednoga su pokušavali da me odvrate od toga. Rekli su mi da sam lud što napuštam „sve“ i poput moje majke pokušali su da mi nabace osećaj krivice što ih „odbacujem“. Oni nisu želeli da izađu iz rupe u kojoj su se nalazili a i ja sa njima. I oni su tražili od mene da ostanem u jami. U to vreme nisam znao, ali moji stari prijatelji su takođe bili nesvesni pijuni tamne strane. Ali s obzirom na moj polet i jaku želju, nikako nisu mogli da me odvrate od cilja. Potrebu da odem sam osećao gotovo biološki – poput lososa koji mora da pliva uzvodno kako bi stigao na svoje mesto mrešćenja. Moj prijatelj Džon je bio jedina osoba koju znam koja nije pokušala da me odvrati od odlaska. On me nije istinski podržavao ali nije me ni sputavao. Rekao je: „Moraš da uradiš ono što moraš da uradiš.“ Mi smo imali dosta sličnosti u to vreme. On i ja smo uvek bili spremni za duhovne razgovore i slagali se u mnogim stvarima, sve dok mu oni nisu ugrozili životni izbor. Dok smo se opraštali i pričali o životu, sve je vi- še i više osećao želju da mi se pridruži. Iznenada, odlučio je da „krene u svet“. Ali kada je pozvao svoju devojku i rekao joj o svojoj odluci, ona mu je rekla vest koje su ga je ukopala u mestu – rekla je da je trudna. To nije bila obična priča o „slučjnoj“ trudnoći. Priznala je da je svesno prestala da koristi kontracepciju (dok je Džon i dalje mislio da je ona koristi), „Zato što ga toliko puno voli i želi da ima njegovu bebu“. Bez obzira da li je to tada bila istina ili ne, ona je svesno zatrudne-la sa planom da ga uhvati u zamku. Ona je znala da je on tip momka koji će učiniti „poštenu stvar“ i oženiti je. I on je to učinio. Ali, šta je „poštena stvar“ kada si tako lukavo i nepošteno zarobljen? Jedno je preuzeti odgovornost za neočekivani ali opravdani događaj ali je nešto sasvim drugo glumiti žrtvu u tako podmuklom planu. Porodica koja je nastala takvom vrstom teške i ozbiljne prevare može završiti samo loše (što se i dogodilo). Tamna strana na delu samo tog puta protiv njega. Savetovao sam ga da ne čini to, ali on je bio uporan da uradi „ispravnu stvar“. Video sam Džona ponovo puno godina kasnije. On i njegova žena su imali grozan razvod pošto su dobili dvoje dece. On je propao i postao je alkoholičar. Džon je nepovratno promašio važnu raskrnicu na svom putu za koju sada znam da bi i njemu i drugima promenila život na bolje. Po meni je to bio povratak na put usamljenosti, sa novim jadima.

(Beleška autora: Svako ko krene istinskim duhovnim putem se susreće sa puno prpreka i i pokušaja da ga „izbace iz koloseka“. To se dešava na različite načine za svaku osobu. Imajte to na umu ako činite svoje prve korake. To se može desiti na toliko puno načina – sjajna ponuda za novi posao, stara ljubav koju niste preboleli najzad vas pozove i kaže vam kako želi da ponovo budete zajedno, pokvari vam se auto, sve to se može dogoditi. Ljudi takođe mogu da „iskrive“ stvari. Može se desiti da vam kažu da ste „sebični“ jer ste svoj duhovni rad stavili na prvo mesto a u činjenica je da vi u stvari započinjete put pomoću koga ćete postati nesebični po prvi put u životu. Može se dogoditi bilo šta što vas može skrenuti sa onoga što zaista želite i sa ciljeva koje ste sebi postavili.)

NAJZAD KUĆA

Da skratim dugačku priču, stigao sam do Tibeta koristeći svako sredstvo koje me je moglo odvesti tamo, auto-stopiranje, brodove. Kada sam stigao na granicu Tibeta, vodič određen od našeg reda prebacio me je preko granice i odveo me u manastir. Komunistička Kina je već okupirala Tibet i morali smo izbeći vojsku po svaku cenu. Manastir se nalazio u izolovanoj oblasti Himalaja koja se smatra zabranjenom čak i Tibetancima. Osim članova našeg reda, ni jedan čovek nikada nije tamo kročio svojom nogom sve dok nedavno neki hrabri i izdržljivi istraživači nisu konačno „otkrili“ tu oblast. Kada smo se približili našem odredištu, bio sam šokiran kada sam otkrio da smo ušli u topliju, vlažniju oblast. Veći deo Himalaja je kamenit, hladan i neplodan. I eto me usred tih gigntskih smrznutih džinova, okružen bujnim biljnim životom „tropskog regiona“. Kako je samo bio divan. Konačno, došao je dan kada je moja potraga došla kraju. Iznenada, evo ga – mesto o kome su moje srce i moja duša sanjali. Bilo je prelepo i zadivljujuće jedinstveno. Piramide, kupole i kockaste strukture napravljene veoma originalnom umetnošću i sa nezemaljskom simetrijom. Nikada nisam video nešto slično tome. Posmatrajući sa rastojanja, bio sam ošamućen, ushićen, preplašen, zadivljen – stotine osećanja je projurilo kroz mene kao voda moćnog vodopada. Dok sam prilazio manastiru, primetio sam puno malih građevina svuda unaokolo, izvan njegovih zidina. Zanimljivo je da ljudi koji su tamo živeli i radili nisu bili odeveni ka Tibetanci već su bili odeveni u nošnje različitih kultura. Svi su bili vrlo prijateljski raspoloženi i srdačno i toplo su mi upućivali osmehe dobrodošlice. Čim smo prošli kroz ulaz u manastir, dočekala me je vesela, prijateljski nastrojena kaluđerica. Otkrio sam da će ona biti moja veza i neka vrsta vodiča.

„Uđi,“ rekla je. „Moje ime je (nešto meni nerazumljivo).“ Primetila je moj zbunjeni pogled i osmehnula se. „To znači ’Istočna Zvezda…“ na Engleskom. Biće da se videlo kako se osećam. Ljubazno me je gledala u oči i rekla, „Jednostvno me zovi Anastazija. To je moje staro ime. Moji roditelji su iz Rusije.“

Bio sam toliko pun strahopoštovanja što sam konačno pronašao ono što sam isčekivao celog svog života da sam ostao bez reči. Zato umesto da joj odgovorim, ostao sam u tišini.

„Kao što znaš, mi smo te očekivali,“ rekla je. „Pokazaću ti okolinu i odgovoriti ti na svako pitanje koje budeš imao.“

„Pitanja,“ poislio sam. „Imam više pitanja nego što bi ih verovatno mogao postaviti za vreme svog života.“

Uzela me je za ruku i počela da mi pokazuje „teren“.

„Hvala ti… ,“ Konačno mi se odvezao jezik.

Kao što je rekla, oni su me očekivali. To je bilo očigledno po vodičima i ostalima koje smo sreli usput, koji su znali vreme i način moga putovanja. Nije mi bilo baš jasno kako oni sve to znaju, ali sam pretpostavljao da ću to otkriti kasnije. Za sada, više su me intersova- le reakcije kaluđera prema meni. Neki su očigledno radili, neki su vežbali tehnike slične jogi a ostali su samo sedeli i „gluvarili“. Mnogi od njih su se zaustavili i zurili u mene a ostali su me izgleda ignorisali. Čak je to povremeno izgledalo kao neka vrsta čuđenja u vezi mene pa sam je upitao u vezi toga i u vezi ljudi koji žive neposredno pored manastira.

„Kasnije ćeš saznati u vezi ljudi koji žive pored manastira, a u vezi kaluđera koji žive unutar manastira, radi se o vremenu tvog dolaska (Kasnije sam otkrio da je u pitanju bilo puno više od toga – prim. autora). Mi smo svi vrlo zauzeti i ovi koje vidiš ovde (pokazala je na grupu koja izgleda da nije obraćala pažnju na mene) se bave vežbanjem specijalne i dugotrajne meditacije koja zahteva duboku koncentraciju i morali bi da krenu od početka ako prestanu ili ako izgube koncentraciju.“ Nasmejala se i rekla, „Međutim, primetila sam da su neki od njih izgubili koncentraciju u svakom slučaju.“

„Znači izazvao sam više nemira nego što mi se čini?“ Rekao sam.

„Bićeš iznenađen… Imaćeš prilike da da upoznaš svakog kasnije. Ali, zašto ti za sada ne bi jednostavno pokazivala okolinu?“

„Naravno – napred u obilazak. Ali, moram ti reći da sam mnogo dalje putovao da bi došao ovde nego što mi je trebalo da stignem u Diznilend, tako da se nadam da to nije uzaludno.“

„Diznilend?“ Govorila je savršeni Engleski sa američkim akcentom, pa sam se pretvarao da joj je poznat Diznilend.

„…Ovaj… Pričaću ti o tome kasnije. Verovatno mi nećeš uopšte poverovati.“

„O da, hoću,“ rekla je sa ljupkim, nevinim poletom.

Mogu reći da sam se mogao veoma zabaviti poigravajući se sa njom.

„Anastazija, savršeno govoriš engleski.“

„Oni od nas koji su odrasli ovde su poliglote a samo kaluđeri koji nisu odrasli ovde uče bar engleski ili španski kao dodatak svom maternjem jeziku (ako nije neki od tih). Kaluđeri ovde dolaze iz svih delova sveta. Neki tečno govore puno različitih jezika koji se govore u većini delova sveta, čak i drevne jezike. Možeš ovde naučiti bilo koji jezik koji poželiš.“

„U ovom trenutku bih ostao na Engleskom. Koliko jezika govoriš?“

„Samo sedam savremenih jezika…“

„Ah… samo sedam… baš šteta,“ Rekao sam u šali. Ona nije shvatila moj sarkazam i samo je klimnula sa odobravanjem.

Kada me je Anastazija povela u obilazak, počeo sam da postavljam puno pitanja u vezi arhitekture.

„Budi strpljiv, ne možeš naučiti sve za jedan dan. Otkrićeš sve što želiš da znaš kasnije.“

„Kada?“

„Ne znam – sutra, iduće godine, decenije. Kada god to budeš učinio, znaćeš. Njen tajanstveni, zagonetnost i zamršeni odgovor, podsetio me je na kratko vreme koje sam ranije proveo u Zen manastiru. Ti Zen kaluđeri zaista vole svoja paradoksalna pitanja i odgovore. Tada još nisam znao, ali ovde ću otkriti još više paradoksa – i možda se približiti njihovom razumevanju. Konačno, sjajna mlada žena mi je pokazala prostoriju gde je kaluđer govorio grupi drugih kaluđera.

„Ovde ima puno Adepata koji ti mogu pomoći da napreduješ. Naravno, znam da te svako može naučiti nečemu – čak je i sam život učitelj.“ Pokazala je na čoveka koji je govorio ostalima, „On je moj posebni istinski učitelj i takođe on mi je kao otac, posebno od kada moji roditelji više nisu sa nama na ovom svetu. On mi pomaže da se menjam i rastem.“

„Kako ti pomaže da se promeniš?“

„On mi pomaže da jasno vidim i razumem sebe i zato mogu da promenim stvari u vezi sebe koje obično ne vidim.“

„Kako on to radi? I šta znači ’istinski učitelj’ ?“

„Ti baš voliš da postavljaš više pitanja u isto vreme, zar ne?“

„Stvarno je puno toga što želim da naučim…“

„Razumem te, samo te zadirkujem. Trebalo bi prvo da ti odgovorim na tvoje drugo pitanje. Adepti ili incirani kaluđeri poput njega su ono što nazivamo istinski učitelji. To je zato što su oni prevazišli svoju sebičnost i samocentriranost i dostigli ono što zovemo Univerzalna Svesnost. Puno različitih duhovnih tradicija imaju svoj naziv za to dostignuće. Neki to nazivaju dostizanje „Satorija“, neki „Nirvana“, neki „Prosvetljenje“ a neki poput nas govore o tome kao o „Prosvećenosti“ ili „Iniciranosti“. Ali kako god da to nazoveš, u pitanju je transformacija koja donosi poptpunu promenu u njihovom pogledu na svet i načinu života. To nas dovodi do tvog prvog pitanja. Zato što su ostvarili pogled iz Univerzalne Svesnosti, Nesebičnu Ljubav i nedostatak sebičnosti, oni s toga „vide“ sve (uključujući i ljude) veoma objektivno, čisto i jasno. Zato oni vide stvari o tebi koje ti u sebi ne vidiš – čak i stvari koje si „blokirao“ ili sakrio unutar sebe i pokazuju ti ih. Zato možeš da ih upotrebiš kao vrstu „alatke“ da bi sebe jasno video, da bi video stvari koje želiš da promeniš i onda ih promeniš, ako želiš.“

„Dakle, samo su kaluđeri Adepti oni koje zovete „istinski učitelji“?

„Da. Postoje tri vrste kaluđera u našem redu. Novajlije i stariji su u još uvek u osnovi učenici. Adepti ili Inicirani kaluđeri su više poput pomoćnika ili „terapeuta“ u ličnom razvoju.“

„Zašto koristiš izraz „istinski učitelj“, umesto jednostavno majstor ili učitelj ili Guru ili nešto slično?“

„Zato što je to ispravno. To takođe sprečava dodatke koji su ponekad povezani sa egom ili nedostatkom poniznosti, skromnosti i u isto vreme odvaja ih od običnih učitelja. Mnogi ljudi i stvari te mogu učiti. Ali istinski učitelj je posebna vrsta učitelja. Oni su „istinski“ u smislu ispravnosti i nedostatka zastranjivanja. Poput „istinske“ strele. U tom smislu, to je poput „istinskog“ ogledala koje je najbolje za posmatranje tvog tela ili lica, umesto „lažnog“ ogledala sa nesavršenostima koje iskrivljuju tvoj odraz. Kao što rekoh, njihovo podučavanje ili ono što ti kažu o tebi je čisto i istinito, zbog objektivnosti koju su postigli jer nisu više subjekt svoje sopstvene sebičnosti niti su otrovani njome. Dakle, umesto da celo vreme razmišljaju o sebi kao što to većina ljudi radi, oni nisu samo – centrirani niti imaju odbrambeni stav. Zbog njihove nesebične svesnosti, oni nemaju nikakvu ličnu korist ili štetu od bavljenja sa vama, ili mogu da nešto steknu u vezi njihovih planova koje s vama imaju, zato oni jednostvano samo brinu i misle o vama, vašim najboljim interesima i najboljim interesima svih ostalih. I, oni mogu da vam kažu šta vide iz te divne „uzvišene“, „proširene“, pune ljubavi perspektive – ako zatražite njihovu pomoć i mišljenje.“

Prostorija u kojoj je taj „istinski učitelj“ govorio je bila osvetljena samo svetlošću sveće tako da nisam mogao baš najbolje da vidim njegovo lice. Ali kada su svi izašli napolje da rade energetske vežbe, video sam ga jasno. Bio je to čovek koga sam video na TV-u. Tada to nisam znao, ali on će uskoro postati najvažnija osoba u mom životu. Jedan deo mene se obradovao a drugi se uplašio. Tada nisam znao zašto, jedino sam zano da me on na neki način plaši, kao da gledam smrt u lice. Kasnije sam shvatio da je to zbog njegove sposobnosti da me suoči i pokaže mi mene samog kakav jesam (što je moj sebični, samo-centrirani ego žestoko želeo da spreči). Radi toga, neko vreme sam čino sve što sam mogao da ga izbegnem. Ali, postojao je neki još jači poriv koji sam imao u vezi nečega što je u tom čoveku, koji će me na kraju dovesti do toga da ga zamolim da bude moj posebni mentor i takođe moj lični učitelj. Još uvek nisa znao njegovo ime. Ali uskoro sam od jednog monaha da ga zove Zain. Zavrtelo mi se u glavi. Morao sam podsetim sebe da ovo nije san, ovo je „drugi svet“, onaj o kome sam mislio da postoki samo u mojoj mašti samo godinu dana ranije. Napolju u dvorištu, Zain i preko stotinu ljudi su napravili krug držeći se za ispružene ruke. Izvodili su energetsku tehniku nazvanu Vežba Zvezde. Saznao sam o tome tri godine ranije iz veoma stare knjige koju sam čitao a koju je napisao autor čije prezime je bilo Ledbeter, Ledbiter ili nešto slično. U knjizi se radilo o nečemu što je on zvao Veliko Belo Bratstvo na Tibetu i opisao je da oni rade nešto nazvano Vežba Zvezde tokom festivala zvanog „Vesak“. Ali mnoge pojedinosti nisu nikada pomenute u knjizi. Takođe, autorove priče su ukazivale da su ti ljudi nedostupni kao što je slučaj u svakom mitu. Zato, iako me je knjiga fascinirala i privlačila na puno načina i njegov opis ljudi mi je zvučao kao da sam kući, nije mi davala ništa ka čemu bi kasnije mogao težiti. A sad sam se našao kako živim u njoj – realna stvar. Anastazija me je uvela u taj ogromni ljudski lanac koji je oblikovao krug i dala mi kratka upustva. Tada je počelo. Čim sam zatvorio oči, osećaj nekave svetlosti u glavi me je obuzeo. Moja glava i telo je zazujalo energijom. Mislio sam da sam verovatno počeo da gubim svest, međutim sve što sam video je talasanje bele svetlosti. Činilo mi se kao da doživljavam milion misli i slika u trenutku. Kada sam otvorio oči, video sam energiju kako vibrira u svim stvarima i u svim prisutnim ljudima. Sve je blještalo belom svetlošću koja je bila iznad svega. Izgleda da nisam bio jedini koji je doživeo te dramatične efekte od te „Vežbe Zvezde“. Malo kasnije, kaluđer – novajlija se pridružio vežbi i nalazio se sam izvan kruga. On je klonuo i ležao je kao da je mrtav. Čuo sam Zaina kako mrmlja neku vrstu upozorenja o tome da je opasno stajati izvan kruga, a onda je rekao glasno „Ovaj je napu-stio telo, biće izgubljen, moram ga vratiti nazad“ i za nekoliko trenutaka telo klonulog novajlije se protreslo i on se osvestio. Posle toga je prešao u vrt koji se nalazio u sklopu dvorišta da bi obavio neku vrstu „pitanja – odgovori“ predavanja. Još uvek sam vibrirao od energije i svuda je video. Hteo sam da mu ispričam o svom iskustvu ali sam se istovremeno plašio da mu bilo šta kažem ili da skrenem pažnju na sebe. Ali ipak sam to učinio. To je priča koju će mo ostaviti za kasnije poglavlje knjige. Anastazija me je onda povela ka „stambenoj zoni“ manastira. Nisam znao šta da očekujem. Proučavao sam druge manastire i čak sam neke posetio i proveo neko vreme u njima. U manastirima u kojima se podučava i primenjuje neprestni „asketizam“ kao glavno sredstvo za duhovni napredak, kaluđerske odaje su najčešće naziva-ne „monaške ćelije“ zato što je to veoma blizu onome što jesu – majušne, tamnici slične ćelije poput onih koje možete naći u zatvo- ru. Naravno, kaluđerima koji su odabrali tu vrstu puta te ćelije su deo dobrovoljnog vežbanja, nisu sredstvo zatvaranja i kažnjavanja od strane države. No, u svakom slučaju nije mi se dopadala ideja spavaonice već usamljene ćelije. Kasnije sam naučio da odbacim takve lične sklonosti zahvaljujući prilagodljivosti i fluidno-sti ali trenutno još uvek nisam stigao do toga. Kada smo se približili, nervozno i sa introvertnom brigom, upitao sam Anastaziju o načinu života.

„Dakle, šta imate ovde, monaške ćelije ili spavaonice?“

„Izuzev privremenih okolnosti kaluđerske obuke, učenja samodiscipline i specijalne obuke uzdizanja (sa kojom ću se uskoro suočiti), naš način života je umeren i čak, luksuzan po mnogim standardima – naročito prema standardima drugih kaluđera… uopšteno gledajući, on je moderan.
To je lepo čuti, ali nisi precizno odgovorila na moje pitanje – ja ne volim posebno spavaonice.“

„Pa, one to i jesu i nisu. Videćeš.“

Kada smo konačno stigli do kaluđerske stambene zone, ono što sam video me je potpuno opustilo iako je, naravno, bilo „uvrnuto“ poput gotovo svega što se ovde nalazilo.

„Ovo su zone za spavanje, življenje i meditaciju,“ rekla je.

Izrazio sam svoje olakšanje Anastaziji. „Moram priznati da je ovo daleko lepše nego što sam očekivao. Tačnije rečeno, neobično je.“

Bio sam iznenađen kada sam otkrio privatne sobe poređane u obliku pčelinjeg saća. Iako su odaje koje mi je Anastazija pokazivala bile daleko manje od kaluđerskih odaja većine drugih redova, veo- ma čudno, bile su veoma prijatne i udobne – u stvari, nisu se mogle uporediti sa mračnim, vlažnim i hladnim tradicionalnim „mona- škim ćelijama“. Bile su prelepo ukrašene, prekrivene zavesama, jastucima i asurama, čaršavima i jorganima malim kombinacijama polica/oltara/ormana, kadionicama, svećama, čak i lampama! Ipak, bile su male.

„To su prilično male sobe Anastazija.“

„To je istina. Ali one su visoke dovoljno da se može sedeti, čitati i meditirati u njima i dovoljno su dugačke i široke da se u njime može ležati. One nam služe i kao privatne odaje i kao mesto za našue samostalne meditacije.“

„Čak i nekome moje veličine?“

„Naravno, zapravo one su veoma udobne i prijatne. U stvari, mi ih zovemo „materice“ umesto „sobe“, jer su tako udobne, one su poput materice.“ (Igra reči, wombs – materice i rooms – sobe. prim. prev.)

„Ljupko.“

Materice su genijalna arhitektonska zamisao i koncept. One su više poput „pčelinjeg saća“ – njihov efikasan dizajn može omogućiti mnogima da se smeste u prostor koji zauzima spavaća sobe normalne veličine u Sjedinjenim Državama. Ali, ono što je najvažnije, one su modularno dizajnirane tako da ako imate bračnog druga ili porodi- cu, materice se mogu brzo spojiti i proširiti ako je potrebno. I kao što je rečeno, one su zaista krajnje udobne i komforne i nisam im otkrio nedostatke, ni kao prostorijama za življenje, ni kao odajama za meditaciju. Ali, nešto drugo me je iznenadilo.

„Dakle, koja od njih je moja?“ upitao sam.

„Novajlije ih ne dobijaju odmah.“

Kasnije sam otkrio da je to samo kako bi testirali novajlije kroz promene koje omogućuju lični razvoj.

„Pa gde ću onda spavati?“ Rekoh sa dozom iznenađenja i napetosti.

„Vidiš li onu gomilu prostirki tamo? Kada se završi dan, jednostavno uzmi jednu i nađi bilo koje mesto na koje možeš da legneš.“

Moja napetost je veoma porasla. Ali smesta sam se pribrao. Na kraju krajeva, posle svega kroz šta sam prošao, čak i to će biti luksuz. Ono što tada nisam znao je da je namerno postojao nedostatak prostirki i ko bi prvi došao taj bi je dobio. Došao sam do tog iznenađujućeg otkrića te noći kada nisam mogao da pronađem više ni jednu prostirku. OK, sada sam nesrećni kamper. Kasnije sam saznao da sve to bio deo serije testova i tehnika razvoja koje svako poput mene prolazi na ovom putu a nagrade su su daleko veće od žrtve. (Pažnja: Kasnije sam dobio petosobnu „matericu sa pogledom“) Posle materica, ona me je odvela u biblioteku. Bio sam zaprepašćen. Bila je ogromna – najveća zgrada koju sam do tada video.

„Ovo je naša biblioteka.“

„Kako mogu dobiti člansku kartu?“ upitao sam. Pogledala me je podrugljivo.

„Mislim da nemamo ni jednu kartu, ali imamo puno, puno drugih stvari za čitanje.“

Nije se šalila. I takođe se nije šalila u vezi puno drugih stvari za čitanje. Tekstovi, svici, table svih vrsta su bili tu. „Važna“ literatura, filozofija i religiozna učenja kultura iz celog sveta su bila pod mojim prstima, uključujući razne drevne i moderne prevode na većini jezika. Postojali su čak i tekstovi u vezi kultura koje nisu imale svoje pismo. Osećao sam da bi mogao provesti ostatak svog života baš ovde – ne, mogao bih provesti ovde puno života.

„Odakle je sve ovo došlo??“

„Skupljano je tokom vremena. Takođe imamo tekstove većine religioznih učenja, uključujući i biblijska u njihovim originalnim rukopisima.“

Bio sam u raju. Morala je da me odvuče odatle kako bi smo nastavili obilazak. Konačno, Anastazija me je odvela u relativno malu prostoriju za meditaciju (u poređenju sa salom u koju sam video ranije).

„Ovo je mesto gde striji kaluđeri drže časove novajlijama.“

Stariji kaluđeri su oni koji su naučili i napredovali u velikoj meri, ali još uvek nisu dostigli potpunu nesebičnost ili potpuno „prosvetljenje“. Ali bez obzira na to, oni imaju mnogo toga da ponude i to su bili daleko najljubazniji ljudi koje sam ikada upoznao. Oni su bili dobri poput „svetaca“ iz moje tadašnje perspektive i svesnosti.

„Kakvu vrstu obuke oni vode?“

„Stariji podučavaju tehnike meditacije, osnovne duhovne pricipe i njihovu primenu, istoriju i izvode neke ograničene sesije „ličnog uzdizanja“. Tokom mojih prvih nekoliko meseci u manastiru provodio sam većinu vremena učeći i primajući „savetovanja“ od starijih kaluđera. Ulaz u tu sobu za meditaciju su bila veoma niska vrata i morao sam da se potpuno sagnem da bih ušao.

„Zašto su vrata tako niska?“ Upitao sam. Očigledno su bila namerno tako napravljena a prostorija je bila poput velike dnevne sobe.

„Ta vrata su tako napravljena da fizički prinude one koji ulaze u prostoriju da se poklone a to simbolično podseća i starije i novajlije da budu ponizni i imaju poštovanje i samilost prema svemu.“

Čas samo što nije počeo i ona me je posavetovala da ostanem i započnem moju obuku.

„Jesam li sad kaluđer?“ Upitao sam.

„To zavisi od tebe. Ovo jeste manastir i samo kaluđeri ostaju ovde. Pretpostavljam da si zato došao. Nadam se da nisam prekoračila granice sa svojim pretpostavkama.

„Ne. Zaista želim da ostanem, učim i napredujem. Nadam se da sam se pridružio ljudima koji nisu previše osetljivi i spreman sam na sve – čak i da vam podmazujem auto.

„Pa, ne znam o tvom „podmazivanju“, ali moraćeš da pi- taš starešinu dali možeš ostati. Ipak, mi smo već raspravljali o tebi i on takođe pretpostavlja da ćeš tražiti da ostaneš s obzirom…“ Brzo se zaustavila u sred rečenice kao da se zanela i rekla mi nešto što ni- je htela, ali je smesta nastavila „i već je sagalasan sa tvojim prihvatanjem.“

„Dakle, koja sam onda ja vrsta kaluđera, učenik, novajlija, stariji, fra brat ili šta već? Našalio sam se.

„Novajlija. Potreban ti je učitelj da bi bio učenik. A moraš biti učenik da bi bio učitelj.“

Nije mi baš bilo jasno šta je time mislila. Opet je upotrebljavala Zen na meni.

„Da li ću te videti kasnije?“ Rekao sam.

„Naravno dragi. Mi od sada živimo zajedno.“

Nije mi bilo potpuno jasno šta je time mislila, ali sam pretpostavljao da nije u pitanju ista stvar kao u „spoljnom svetu“.

„Kada ću te ponovo videti? Molim te, nemoj reći ’možda sutra, možda za godinu dana…’ .“

Sa ljubavlju je dodirnula moje rame i rekla, „Biću tu odmah čim se čas završi, OK?“

„OK.“

U prostoriji je bilo nekoliko drugih novajlija koji su govorili engleski, novih i relativno novih učenika različitih na različitim nivoima. I tako sam prvi put okusio kako će biti na većini predavanja.

Iako ta predavanja nisu izlagali učitelji koji su „prosvetljeni majstori“, bio sam potpuno impresioniran mudrošću, ljubaznošću i saosećanjem starijih kaluđera koji su ih održavali. Naučio sam sve vrste stvari na raznim predavanjima, uključujući drevna učenja, svetske religije, meditaciju i energetske tehnike, jogu, itd… Ali, ponekad su stariji spontano govorili o drugim stvarima koje nisu bile tema predavanja. Kada su to činili, „oborilo“ bi me ono što sam mislio da su njihove vidovnjačke sposobnosti. Bilo je to kao da mi čitaju misli, reagujući na svaku moju misao, odgovarajući na moja neizgovorena pitanja i otkrivajući moje skrivene tajne – a onda diskutujući otvoreno o njima kako bi me oslobodili od mojih unutrašnjih opterećenja. Bilo je nešto poput primanja idirektne terapije. Izgledalo je da je svaka reč upućena baš meni. Ali, nisam mogao da shvatim kako se to dešava samo zbog mene kada su u prostoriji bili i ostali novajlije u isto vreme. Pitao sam se da li i oni imaju isto iskustvo. Kasnije sam otkrio da to što se dešavalo nije bi- la „vidovnjačka“ stvar kako mi to zamišljamo. Nije lako objasniti (ipak, to je razmotreno u sledećim poglavljima), ali stari koji su držali ta predavanja su radili tehniku meditacije sa ciljem da „izađu iz sebe“ tako da govore na način na koji će zaista biti sa nama u kontaktu i postati „provodnici“ onoga što nam je potrebno da čujemo. Oni u stvari nisu svesno znali u sebi šta mi mislimo ili zašto govore to što govore, ali efekat je bio isti.

Kada se predavanje završilo, bio sam toliko iscrpljen da samo što se nisam srušio. Anastazija me je dočekala kada sam prošao kroz vrata, ali bio sam toliko umoran, čak i za nju. Zato sam joj poželeo laku noć. Ali umesto da mi uzvrati, ona je ćutala. Kada je konačno pošla, umesto da mi kaže „laku noć“, rekla je „prijatan počinak“. (Kasnije sam otkrio da je razlog zbog koga mi nije rekla „laku noć“ nije bio zato što je „prijatan počinak“ uobičajena lokalna fraza, već zato što je „laku noć“ samo moja „fraza iz podsvesne navike“ što je čini da bude samo besmislena „mehanička fraza“ umesto smislena izjava ili izjava naklonosti. Drugim rečima, kazati „laku noć“ je verovatno izvorno nastalo iz naše želje da neko ima laku noć i zaista smo svesno „mislili“ ono što smo govorili. Međutim, danas se to izvitoperilo u uslovljenu, podsvesno programiranu „prikladnu frazu“ koja se kaže kada neko odlazi u krevet. Isto važi i za ostale uobičajene fraze poput „dobro jutro“, „zbogom“, „Bog te blagoslovio“ i puno drugih. Zato, kako bi naučio o svojoj svesti i podsvesti, morao sam prestati da mislim o tim stvarima i koristim prilke da ne govorim olako „laku noć“, što mi je pomagalo da slomim obrasce i povećam svoju svesnost. Tek me je čekalo da još puno naučim o umu. )

Potražio sam prostirku i nisam mogao pronaći ni jednu. Bio sam suviše umoran da bih paničio i čak upitao nekog u vezi toga tako da sam otišao do najbližeg ćoška koji je bio van puta i jednostavno se „srušio“ na tlo i trenutno zaspao.

Sledećeg jutra me je probudio veseli Anastazijin osmeh i šolja čaja. Bio sam još pospan i ošamućeno sam seo. Činilo mi se kao da sam malopre zatvorio oči i zaspao.

„Popij ovo,“ rekla je.

„Šta je to?“

„To je čaj, blesavko. Biće ti bolje od njega.“

Srknuo sam malo. Bio je grozan.

„Kakva je ovo vrsta čaja!?“

„Zove se Mate. Potiče iz Brazila i teško se nabavlja zato nemoj odmah da se duriš.“

„Miriše kao smrdljive čarape.“

„To će te rasaniti.“

„To važi za sve stvari koje smrde poput starih čarapa, ali to ne znači da želim da ih pijem“. Nasmejala se.

„Prihvatićeš ga uskoro. To je jedino piće koje trenutno imamo koje sadrži kofein i takođe pomaže u rasanjivanju.“

„Vi ovde dozvoljavate kofein?“ Jedna od njenih obrva se iznenađeno podigla.

„Ovo nije strog red, u stvari, umerenost u svim stvarima je temelj našeg reda.

„Ahhhh, kofein. Sad miriše malo bolje, sada kad sam to saznao. Samo sam iscrpljen i nisam baš dobro spavao. Nisam mogao da nađem prostirku.“

„O, jadni stvore,“ rekla je sa iskrenim saosećanjem.

Nisam hteo da izgledam plačljivo ili jadno, pa sam odgovorio sa naglašenom muškošću.

„Nije problem u nedostatku prostirke.“

„Razumem. Još uvek se sećam svog putovanja sa roditeljima odavde do Indije, kada sam bila mala devojčica. Biće ti potrebno nekoliko dana da se potpuno oporaviš. Zato sam te pustila da spavaš toliko dugo i donela ti malo čaja.“

„Da spavam toliko dugo? Izgleda da sunce samo što je izašlo.“

„Da. Na to sam mislila. Obično ustajemo pre sunca.“

„Jeli to neko od ovdašnjih pravila?“

„Mnogi od nas tako čine, ali ne svi.“

„Postoje li ovde neka osnovna pravila?“

„Da. Budi ljubazan. Nemoj nikoga povrediti.“

„To je sve? Sigurno mora biti još nekih?“

„Pa, da. Naravno. Imaš puno da učiš.“

„Pa koja su ostala pravila?“

„Pa, trebalo da mi doneseš čaj svakog jutra,“ našalila se.

„Ozbiljno?“

„Ne. Samo ako to želiš.“

„Nemam ništa protiv. Biće mi drago.“

„Samo te zadirkujem. Već dobijam čaj za sebe i još nekog svakog jutra. Ali hvala na ti na ponudi. Na kraju ćeš se uklopiti u tok stvari i raspored. Osim ako nemaš nešto drugo da radiš, mi ustajemo sa budećim energijama Zemlje, pre Sunca, radimo nekoliko ličnih jutarnjih meditacija i jogu a posle imamo jutarnji sastanak i grupnu meditaciju. Posle toga govori neki od kaluđera – Adepata. Svi kaluđeri imaju neki posao kojim se bave u manastiru. Ti imaš da naučiš i savladaš razne meditacije koje ćeš praktikovati u različito doba dana. Verovatno ćeš svakog dana provoditi i neko vreme čitajući drevna učenja u biblioteci. Ali, možda će tvoj raspored biti drugačiji, ne znam. To uglavnom zavisi od onoga što tvoj lični učitelj smatra da ti je potrebno. Svako je drugačiji, zato su svakome potrebne drugačije stvari da bi učio i menjao se. Zato tvoja uobičajena praksa može biti veoma različita od moje.“

„Nadam se da neće.“ Ponovo se nasmešila.

„Dakle, koji je moj način rada sada?“

„Ne znam.“

„Kako to misliš, ja sam razumeo da ćeš ti da me uputiš u stvari?“

„Samo do neke granice. Ostatak, kao što sam rekla, dobićeš od svog ličnog učitelja.“

„OK, ko je moj učitelj?“

„Ne znam.“

„Ne znaš?“ Klimnula je potvrdno.

Ovo je postajalo pomalo besmisleno. To je počelo da me podseća na pokušaj da dobijem jasan odgovor od Zen majstora što mi se desio ranije dok sam bio u svojoj zemlji. Zato sam pokušao da tome pristupim iz drugog ugla. Al pre nego što sam to pokušao, ona je opet progovorila.

„Samo ti možeš da odlučiš ko će biti tvoj lični učitelj i zamoliš ga da bude tvoj učitelj ako to želiš.“

„Pa, hoćeš li ti to da budeš?“

Nasmejala se i rekla, „Teško da sam ja kvalifikovana da ti budem učitelj. Ali hvala ti u svakom slučaju, počastvovana sam, baš ljubazno od tebe što si me zamolio. Veća sam ti rekla ko je moj lični učitelj i mogu ti reći koji je moj osnovni zadatak, da li ti to pomaže?“ Nasmešila se.

„Sve može biti dobrodošlo Anastazija. Jesi li ti starija časna sestra?“

„Časna sestra…? Pa, mi smo ovde svi isti, bez obzira da li je u pitanju muškarac ili žena, možeš nas sve zvati kaluđeri ili časne sestre ili kako god. To su samo reči. Titule i „činovi“ i „položaji“ nisu bitni. Zaista nije važno kako nazivaš bilo koga, ono što vredi je ono što jesi – zar ne misliš tako? Ponekad „etikete“ pomažu da se neke stvari bolje organizuju u našim glupim malim mozgovima, ali ponekad one mo-gu načiniti lažne i nepravedne podele i lažno poštovanje gde niko ni-je istinski. Pretpostavljam da mogu biti nazvana časnom sestrom u nekim redovima, iako nisam u potpunom celibatu što se pone- gde podrazumeva za „časne sestre“. Tako da generalno, mi sebe smatramo jednostavno kaluđerima ili učenicima ili učiteljima, u zavisnosti od naših sposobnosti i svesnosti.“

„Čekaj – vratimo se na trenutak… ’Potpunom’ celibatu? To izgleda kao da istovremeno i jesi i nisi.“

„Objasniću ti neki drugi put. Kako god, neki od nas nazivaju kaluđerice Adepte – „Majke“. Ali to je zato što one postaju nešto poput „Univerzalnih Majki“ kada su prosvetljene. To je više reč iz ljubavi nego titula. Kao što rekoh, titule su zaista nevažne. Možeš ih zvati sestra ili ’drugarica’ zbog njihove brižnosti.“

U sledećih nekoliko nedelja, doživeo sam „lom“ sa Anastazijom. Nikada ranije nisam bio sa ženom koja je osećala toliku ljubav prema meni i zbog svojih navika (u vezi muških/ženskih odnosa), mislio sam da njena privrženost znači da joj se takođe „sviđam“ i u romantičnom smislu. Nisam bio voljen toliko nežno a da to nije značilo da ona želi da „bude sa mnom“. Još uvek nisam razumeo čistu, istinsku Ljubav. Nisam imao svesnost da joj uzvratim bez sebične posesivnosti. Zato me je prilično šokiralo i razočaralo kada sam saznao da ona nije za mene zainteresovana na „taj način“. Ispostavilo se da ona već ima partnera sa kojim ima veoma dobar i blizak odnos. Ona je bila samo ljubazna, brižna osoba („Samo“ ljubazna, brižna osoba. Kažem to kao da je to uobičajena pojava!).

Žena koja je istinski produhovljena, ljubazna i brižna, obično ima puno problema kada muškarac razmišlja o njoj na način na koji sam ja mislio o Anastaziji. U stvari, požuda prema njima je precizniji način da to opiše. Ne samo u seksualnom smislu, (iako je to svakako prisutno) već u smislu „ želje za njenom pažnjom i naklonošću“.

Zato možda želite da naučite iz moje greške i primite koristan savet. Ako ikada upoznate takvu posebnu, istinski produhovljenu ženu, nemojte učiniti istu grešku. Samo zato što je žena topla, ljubazna i brižna prema vama, to ne znači da želi da bude vaše vlasništvo ili da ima „romansu“ ili seks sa vama. Ovo važi za sve žene ali posebno je istinito za žene koje su visoko duhovno razvijene. Jednostavno primite ljubav koju vam daje – divno je čak i samo primati takvu ljubav i nemojte pokušavati da je posedujete samo za sebe ili da načinite tu ženu centrom svog života. Taj položaj samo Bog može da zauzme.

 

KO SMO MI I ŠTA RADIMO


Tokom tog dana, polako sam počeo da se uklapam u novo okruženje i počeo da upijam sve ono što sam mogao. Godinama kasnije, konačno sam „diplomirao“. Sada, kao što je prorečeno u našem redu vekovima ranije, ova knjiga je napisana da javnosti predstavi suštinu drevnog učenja na neiskvaren, jasan i lako razumljiv način. Zajedno sa tim, uključio sam neka od mojih ličnih iskustava, kako ona koja sam imao kao mladi učenik novajlija na putu promene tako i ona koja sam doživeo kasnije u životu kada sam postao Inicijat. Na taj način možete imati pogled na stvari sa „obe strane“ – učiteljeve i učenikove.


3. Izvori i Naslednici Učenja

Uključujući definiciju Boga kao temelj i preduslov svega

U Č E NJ E

Za tebe koji si možda

Izgubljen, pronađen, odsutan.

Potresno, novo, fantastično.

Suštinsko, staro i jednostavno.

Nije važno.

Ono JESTE bezvremensko, korisno i neprocenjivo vredno

Ova knjiga pripoveda nekoliko priča koje se razlikuju od moje lične priče. Ona govori priču o stvaranju, priču o dugo zaboravljenoj prošlosti i priču o duhovnoj tradiciji iz koje su se rodile mnoge legende. Ali u osnovi, knjiga u stvari otkriva učenje bez kojega ni jedna od tih priča ne bi postojala ili važila. Kao i neke od tih priča, iako je ovo učenje deo drevne istorije, ono takođe može dati ključeve za svetlu budućnost.

Neka od učenja Dece Zakona Jednoga koja su predstavljena ovde su bila prisutna veoma dugo vremena (još od doba Atlantide) a neka ne toliko dugo. Neiskvarena učenja Dece Zakona Jednoga nikada ranije nisu direktno i javno objavljena. Ali, neka od njih su izvor mnogih drugih učenja koja jesu učinjena javnim. Zato možda već znate neke stvari koje ćete pročitati u ovoj knjizi – ipak, neka od njih će biti nove informacije. Drugi čitaoci mogu otkriti da su većina ili sva učenja „nova“ za njih. Očigledno, ako ste već „prosvetljeni“, čitanje ove knjige će biti samo gubljenje vremena jer je njena svrha da pomogne onima koji nisu prosvetljeni da postanu prosvetljeni. Pošto reč prosvetljen ima puno značenja trebalo bi da definišem šta mi pod tim smatramo. Mi nazivamo „prosvetljenim“ onoga koji:

1. Je doživeo konačno „iskustvo smrti“ (sebičnog odvojenog ja) koje je srušilo iluziju odvojenosti od svega/Boga; (to je slično „iskustvu bliske smrti“ ali u ovom slučaju ono je oprezno negovano putem duhovnog treninga – bankrota ega. Takođe, to je potpuno iskustvo a ne nešto „blizu“i ne zahteva nešto blisko fizičkom umiranju.)

2. Je ostvario trajni povratak u stanje apsolutnog Jedinstva sa Univerzalnim Duhom/Bogom;

3. Uvek živi u harmoniji sa Univerzumom i čini volju Božiju kao sluga Boga;

4. Uvek živi u stanju Nesebične Ljubavi.

Sve ovo gore navedeno je jedna te ista stvar i promena dolazi u isto vreme. Ako to još niste dostigli, čak i ako mislite da sve to znate, ova knjiga vam još uvek može pomoći ako samo „stavite svoj ego na probu“ i zaista primenite učenje umesto da to ostane samo još jedno „znanje“ koje ste ubacili u svoj mozak. Ali uopšteno, bez obzira na vašu bliskost sa učenjem koje je ovde predstavljeno, knjiga može ponuditi vrstu „oaze“ ispunjene druženjem i inspiracijom svakome ko oseća u njoj dobrotu, samilost i „bezazlenost“ (ne povređuje nikoga i ništa), što je važnije od „verovanja“ bilo koje vrste.

NASLEDNICI

Jedno od prvih pitanja koja sam postavio jednom starijem kaluđeru bilo je u vezi budizma.

„Raga, zašto je ovaj manastir smešten ovde u zemlji prepunoj budista i budističkih kaluđera?“

Ima više razloga o kojima ćemo uskoro raspravljati.“

„Dali smo na neki način povezani sa budizmom?“

„Budizam je naš ljubljeni rođak i zato su neka od učenja ista. Ali to nije slučaj samo sa budizmom. Mi smo takođe srodni sa hrišćanskom, jevrejskom, islamskom i mnogim, mnogim drugim religijama. Iako su danas neke od religija skoro potpuno odstupile od svojih izvora, skoro svaka religija koja govori o Jednom Bogu (bez obzira kao nazivaju Boga) je na neki način s nama srodna.“

„Zašto je to tako? Većina ljudi smatraju da su religije u sukobu a ne „srodstvu“, a pogotovu budizam – „ljubljeni rođak?“

„Učenje i tradicija Dece Zakona Jednoga je starije od budizma i svih drugih religija. One su izvorno došle od učitelja ili učenja Dece Zakona Jednoga ili od onih koji su postigli jedinstvo sa Univerzalnim Duhom – Jedinim Bogom na neki drugi način. Ali, imaj na umu da iako možeš pronaći delove učenja Dece tu i tamo u mnogim drugim duhovnim tradicijama i religijama, one su takođe jedinstvene za sebe. Naša učenja su izvor, koren mnogih grana drveta. I nasuprot mnogim granama, koren je još uvek živ, još uvek čist i neiskvaren. Ona su kao izvorni čokot loze grožđa iz koga sve ostale različite vrste grožđa razvijaju. Učenja o kojima ćeš ovde slušati i čitati u manastirskoj biblioteci su originakna i predstavljena od čiste i direktne tradicije. Takođe, imaj na umu da svako učenje, uključujući i ovo nije važnije od jednostavne primene Nesebične Ljubavi, dobrote i samilosti u tvom životu, bez obzira na poreklo. To je ono u čemu većina greše – čine učenja ili vođe ili religije važnijim početne svrhe koja je bila na prvom mestu.“

„Da li ćemo učiti samo čista izvorna učenja?“

„Ne. Naše znanje se akumuliralo eonima i učišeš i o tome, takođe. U stvari, deo učenja je o našem postojanju pre našeg boravka na Zemlji. I to ćeš učiti kada dođe vreme. Ali, mi ne pokazjemo ovde samo učenje Dece ovde. Takođe ćeš učiti načine i verovanja svih svetskih religija.“

„Zašto to činiti kada ovde imamo čist i originalni izvor svih ostalih učenja?“

„Druga religiozna učenja i kulture se izučavaju iz razloga otkrivanja zajedničkih niti jedinstva i istine koje se mogu pronaći utkane u raznim religijama, što daje učiteljima Dece Zakona Jednoga više mogućnosti da razumeju i da komuniciraju sa svima sa kojima je to neophodno – poštujući njihovu kulturu i religiju. Takođe, radi toga postojali su drugi manastiri Dece u raznim delovima sveta.“

Drugi put, upitao sam Gabriela par pitanja u vezi manastira i njihovog odnosa prema budizmu.

„Manastiri Dece premda ih ima samo nekoliko su najstariji u mnogim religijama sveta, uključujući i Tibet. Buduzam je odvojeni put, nije postojao hiljadama godina ranije kada su Deca ustanovila manastire na „istoku“. Budizam kao i većina religija je u stvari jedan od potomaka ili „grana“ učenja Dece. On se razvio iz uticaja i učenja kaluđera Adepata Dece Zakona Jednoga. Ti kaluđeri su lutali raznim oblastima i podučavali lokalno stanovništvo a te oblasti su one koje se sad nazivaju Azijai Orijent. Razni učitelji Dece Zakona Jednoga, koji su najčešće ostajali anonimni i nikad nisu govorili o tajni porekla svoje istinske tradicije i o svojoj postojbini, postali su poznati kao ’Bude’. Da li si znao da je postojalo više od jednog ’Bude’ ?“

„Ne. Mislio sam da je Buda bio Buda, kao što je Isus bio Isus.“

„Nije tako, bilo ih je više od jednog, baš kao što je bilo više Zoroastera i …“

„Zašto?“

„Iz različitih razloga. Objasniću ti drugi put, ali to trenutno nije važan predmet našeg razgovora.“

„Da li zato postoje različite budističke tradicije i čak različitosti u njihovim učenjima?“

„Delimčno. Nakon što su razni Adepti otišli, kao rezultat budističke religije raznih varijacija su se raširile po Aziji i izmenile se na različite načine.“

„Šta je sa zenom?“

„Zen se najčešće smatra granom Budizma i takođe se smatra „prečicom“ do prosvetljenja. Ali, ne postoje stvarne prečice u smislu da se iste stvari moraju iskusiti i da je neizbežno suočavanje sa smrću sebičnog odvojenog ega i njegovo prevazilaženje (transcendiranje). Iako je isprepleten sa budizmom, koreni zena dolaze od jednog od naših Inicijata po imenu Zend, o kome ćeš svakako čitati kada dođe vreme zato što si ti povezan sa Zendom i otkrićeš da je to nešto najinteresantnije i najprosvetljujuće za tebe.“ (Ova tvrdnja je takođe povezana i sa bićem poznatim kao Isus.)

„Zen je naš izdanak kao i budizam, hrišćanstvo, judaizam i islam.“

„Dakle može se reći da je Buda bio hrišćanin a Isus budista.“

„Da ali samo u načinu. Ne kapiraš, jeli? Razmisli o tome što znaš (što je trenutno vrlo ograničeno) o životima Bude i Isusa. Da li vidiš nešto što je u sukobu? Ili, da li vidiš primere ljubavi i samilosti, pokazatelje sličnosti? Zato, šta misliš koji bi mogao biti izvor tih puteva kojima su išli, izvor njihovih učenja, izvor njihovih dela ako to nije isto shvatanje istoga Boga?“

„Hoćeš reći da da svi oni imaju isti izvor?“

„Naravno. Primeti da su svi oni podučavali o Jedinstvu ili Jedinom Bogu iako se možda ne slažu u vezi imena i opisa. A najvažnije, oni su verovali u Božanstvenost, dobrotu, samilost i Nesebičnu Ljubav kao način života.“

„Znači oni su svi došli od Dece Zakona Jednoga. To daje toliko smisla mnogim stvarima koje ranije nisam razumeo.“

„Ti posebni manastiri su izvor drugih verovanja i učenja zbog nekoliko razloga. Iako su dobro sakriveni, rodile su se legende od onih koji ih jesu videli. Čak i među razgranatim tradicijama i religijama. One govore o raju – divnoj, nebeskoj zajednici koja postoji u srcu velikih planina… ali prorečeno je da će ’zemlja učitelja’ biti oskrnavljena i uništena. To će se desiti. Sada je samo pitanje kada će se to desiti a ne da li će se desiti. Ali to nije važno. Šta je važnije, posuda ili ono što ta posuda sadrži? “

Priroda, tajnost i druge metode su štitile manastir – za samo neko duže vreme, na kraju krajeva. Dok su nebrojeni budistički manastiri uništeni, naš manastir je ostao neotkriven još neko vreme. Onoliko dugo koliko je neophodno u velikoj šemi stvari.

BESKRAJNA TRADICIJA

Pretpostavljam kako ste već primetili da kada sam počeo da učim istoriju reda, bio sam baš zaprepašćen. Nikada nisam čuo za bilo koju religiju, duhovnu tradiciju ili kulturu sa tako dugačkom tradicijom, čistom tradicijom ili sa tako širo-kim uticajem. Praistorija i istorija mnogih religija može biti nejasna i imati velike delove „nepoznanica“ o njihovoj prošlo- sti i istinskom poreklu. Ali Deca su zabeležila istoriju koja se prostire sve od stvaranja života u Univerzumu pa do sadašnjosti. I dok su neke religije nastale iz primitivnog, neukog društva i imaju tradiciju krvave i varvarske netolerancije, čak i najranija istorija Dece na zemlji beleži o njima kao o milostivim, tolerantnim i visoko razvijenim bićima koja žive u složenoj civilizaciji.

„Gde i kada je sve započelo?“

„Da li je započelo?“

„Mislim, kada su Deca Zakona Jednoga nastala?“

„Na zemlji?“

„…Da.“

„Zemaljska tradicija zapravo počinje u vreme Atlantide. Deca Zakona Jednoga je bio ’duhovni red’ onih Atlantiđana koji su živeli duhovnim životom – onih koji su bili milostivi, ljubazni, bezazleni i želeli da postignu Jedinstvo sa Bogom.“

„Kada se pojavio taj manastir na Tibetu?“

„Kada je Atlantida bila na samoj ivici konačnog uništenja zbog velikog pomeranja, deo Dece je ’pročitalo znake’ odlazeći na razna mesta na Zemlji. Glavna grupa je otišla sa velikim majstorom Dece Totom u Egipat da nastave ’veliko delo’ (autorova beleška: „veliko delo“ na koje on ukazuje biće objašnjeno kasnije). Posle puno godina u Egiptu, pojedine grupe Dece su otišle na Tibet. Ta Atlantiđanska Deca Zakona Jednoga uključujući i velikog majstora su bili drevni osnivači manastira na Tibetu.“

„Znači, ako su se svi uglavnom povukli u taj manastir za toliko puno godina, kako su uticali na stvaranje drugih religija?

„Tokom cele ’opšte poznate’ ljudske istorije, Deca Zakona Jednoga su nastavljala da održavaju svoj centar na Tibetu. Ali neki od njihovih učitelja su učinili veliku žrtvu napuštajući svoju braću i sestre iz manastira da bi pomogli ljudima iz spoljnog sveta. Oni su sa puno ljubavi i skromnosti putovali širom sveta donoseći svetlost u tamu vekova. Učenja i uticaj te Dece su postala osnova mnogih drugih putevam religija i ledendi.“

Sve je to davalo smisao u vezi toliko puno stvari u vezi religija, filozofija, istorije i duhovnih učenja koje mi ranije nikada nisu bile baš jasne.

Verovatno ne bi ste verovali kada bi vam rekao da su sve religije, kulture, umetnosti i nauka koji su stvoreni zasnovani na tim „spoljno svetskim“ učiteljima koji su živeli „prerušenim“ životom. Zato neću. Ali možete razmisliti o tome i doneti svoje sopstvene zaključke.

REDEFINISANJE „BOGA“ I „LJUBAVI“

Kao prvo, dopustite mi da pokrijem jednu važnu oblast – stvari koje sam naučio u mojim najranijim danima u manastiru koje će vam dati okvir za poređenje. Zato, pre nego što zaronimo dublje u učenje, hajde da razjasnimo značenje nekih reči – koncepata koji će imati velikog učešća u ovoj knji-zi – Boga i Ljubavi i to na

drugačiji način nego što ste možda čuli do sada. Oba ova izraza su kocepti, mogu značiti puno različitih stvari mnogim različitim ljudima.

LJUBAV

U mojim prvim danima i mesecima u manastiru, pohađao sam nastavu koju su davali stariji kaluđeri. NA jednom kursu pod nazivom svetski humani koncept i terminologija koji je vodio stariji kaluđer „Raga“, bavili smo se učenjem o rznim vrstama emocija koje ljudi uglavnom strpaju zajedno i nazovu „ljubav“.

„Ljubav može značiti seks (’Vodili smo ljubav’. Ljubav može značiti da vam se nešto zaista sviđa (’Volim moj novi auto’. Ljubav može značiti zadovoljstvo ili „uzbuđenje“ koje osetite kada ste sa nekim sa kim imate romantičnu vezu (’Volim Nađu’ ). Ili, ljubav može značiti samilost, ljubaznost, brižnost, darežljivost, deljenje – to je vrsta ljubavi koja donosi istinsku sreću, unutrašnji mir. To je vrsta ljubavi koja nam je svima potrebna i koju je potrebno da dajemo – to je takođe vrsta ljubavi koja može načiniti svet daleko boljim mestom. Zato ako želimo da se usredsredimo na razvijanje takve vrste ljubavi, mormo jasno da je istaknemo i da joj damo ime. Radi toga je nazivamo ’Nesebična Ljubav’, zato što ona to jeste.“

BOG

Raga se trudio da definiše razne načine na koje ljudi u svetu vide i razumeju Boga.

„Bog je veoma apstraktan i stvar koju ljudski um teško može dokučiti. Da parafraziramo drevno učenje – ’O Bogu o kome govorim se ne može govoriti.’ To znači da je Boga zaista nemoguće objasniti ili istinski razumeti intelektualno. Ali, imajući to na umu, pokušaću da objasnim neobjašnjivo.

KONCEPT BOGA KAO

„VELIKOG ČOVEKA NA NEBU“ –

Ljudi često peronalizuju ili humanizuju koncept Boga. Bez obzira da li je to svesno ili nesvesno, mnogi ljudi misle da Bog ima čovekoliki izgled – moćni veliki čovek sa dugačkom sedom kosom i bradom koji žive ’negde tamo’ iznad neba u raju.“

„To me je uvek uznemiravalo. Zašto ljudi razmišljaju o Bogu na taj način?“ Rekao sam.

„Postoji više razloga radi kojih ljudi zamišljaju Boga na taj način. Delimično, to je radi toga što je teško pojmiti tako beskrajan i apstraktan koncept Boga. Ali nažalost, ponekad je ta čovekolika predstava Boga promišljeno negovana kao:

Sredstvo da se stekne korist i moć nad masama;

Sredstvo da se opravda okrutnost ili užasne stvari koje neki ljudi žele da čine (poput rata);

Sredstvo za propagandu seksizma (neravnopravnosti među polovima – prim. Prev.) ili,

Sve gore navedeno odjednom.

Na nesreću, sa tom vrstom čovekolike konceptualizacije Boga, takođe dolazi pridavanje čovekolikih osobina karaktera Bogu – a neke od njih su veoma čovekoliko „negativne“ karakterne osobine, poput besa, ljubomore i osvetoljubivosti. Sledbenici mnogih različitih religija imaju svoje sopstvene personalizovane verzije očovečenog Boga. Neke verzije Boga imaju slične karakterne osobine, ali postoje i brojne razlike. U skladu sa tim, zakoni za koje ljudi veruju da nam ih je „On“ dao kako bi im smo se pokoravali su ponekad slični a ponekad veoma razlčiti.“

„Da li je to baš problem? Zašto svi ljudi ne bi mogli da imaju svoje sopstvene predstave Boga ako ih to čini srećnim ili se uklapa u njihovu kulturu?“ Upitao sam.

„Oni to mogu. To im je dobrodošlo. Mi ne brinemo o tome koje ime za Boga koriste ili u koju predstavu Boga veruju. Da li im to pomaže da budu bolji, plemenitiji ljudi, to je jedina naša briga. Ali, razmislimo o tome. Ljudi čak idu u rat zato što je njihova personalizovana predstava Boga drugačija od nečije druge i naravno, svaka strana u ratu veruje da je Bog na njihovoj strani. Razumevanje univerzalnosti i jedinstva Boga uklanja takva a i mnoga druga tragična dela. Vi koji ćete biti učitelji u raznim delovima sveta će te konstantno biti suočeni sa time i potrebno je da shvatite razne koncepte personalizovanih Bogova sa ciljem da objasnite da postoji više stvari o Bogu koje se nalaze iznad onoga što oni misle. Puno stvari u vezi raznih personalizovanih Bogova jednostavno nemaju smisla. To uključuje i stvari koje Bog čini i stvari koje Bog ne čini (ne dopušta). Na primer, životinje i nevina deca stradaju na ovoj planeti. Zašto? Ako prihvatite čovekoliku verziju Boga, zašto On to ne zaustavi? Puno ljudi koji imaju ograničen pogled na Boga mogu to da razumeju kada im se objasni sve dok imaju bar malo otvoren um i kada je Duh Božiji prisutan u vama dok im to objašnjavate.

A sad, hajde da razmotrimo Boga na drugačiji ne – čovekoliki način.

DOBRI BOG

Deca Zakona Jednoga uče da je Bog SVE, i obuhvata SVE. To je Jedan koji obuhvata mnoštvo. On je u nama, izvan nas i mi smo individualni delovi te celine. Iako mnoge religije imaju slične ili iste koncepte Jednog Boga u svojim spisima, one mogu još uvek koristiti predstavu da je njihov Bog različit od drugih kao razlog za rat ili ubijanje. Jedan od problema je da iako mnoge religije zaista uče da je Bog Jedan, da je u svim stvarima, sveprisutan, itd., oni se i dalje zalažu za koncept čovekolikog Boga na Nebu i zato sledbenici i dalje zamišljaju Boga na taj način. Oni takođe ponekad uče da samo njihova religija ima Jednoga Boga, umesto da Bog JESTE Jedan, Jedinstvo Svega.“

„Ali neke religije ne uče tako, zar ne?“

„Čak i ako religija ne propagira očovečeni koncept Boga, ljudi i dalje razmišljaju na taj način. Odmah ću objasniti ali prvo da bacimo pogled na posledice zamišljanja Boga u ljudskom liku, bez obzira zašto oni to čine. Na nesreću, predstava očovečenog Boga prirodno vodi do zamišljanja Bo- ga kao vrsta individue. Tada ličnom ili religijskom Bogu mo- gu biti date sve vrste ličnih osobina koje su ili individualne ili bi religija želela da ih Bog ima sa ciljem da se opravda njihovo ljudsko ponašanje. Ali cela ta ideja dolazi u sukob sa konceptom da je ’Bog sveprisutan i sveobuhvatan’ zato što ako je bog zamišljen kao individua, to nas ostavlja sa utiskom da je On odvojen od nas i Univerzuma. Ali ako postoji Jedan Bog, ko-ji je sve i sveprisutan svo vreme, itd., onda on ne može biti odvojen od nas ili od Univerzuma. Zato on ne može biti individua u bilo kom normalnom tumačenju te reči (na dru- gi način, ako predstavite sve u Univerzumu, celokupnost Univerzuma samu po sebi kao Jedan Univerzum tada u nekom smislu jeste idividua).“

„Znači, Bog je takođe i ličnost?“

„U nekom smislu. Hajde da to razmotrimo to na trenutak. Znamo da je Univerzum Jedna ogromnost, verovatno beskrajana, ’nešto’ što je svugde i sve – svo postojanje za koje znamo, itd… Čak su i naša tela satavljena od ’zvezdane prašine’ – ’materije Univerzuma’. Da li se to uklapa u shvatanje da Jedan Bog mora takođe biti sami Univerzum? Ako je to tako i ako postoji neka vrsta plana, svesnosti i energije koji prožimaju celi Univerzum – sve stvoreno – zar to nije ’Božiji Duh i Svesnost’ ? Dakle, Božija svesnost JESTE svesnost samog Univerzuma. ’Univerzalna Svesnost’ je prema tome svesnost koja je jedno te isto što i ’Bog’. I zato ’Duh’ Božiji, sila života koja je sva kreacija, JESTE Duh Univerzuma – ’Univerzalni Duh’. Nekada su svi ljudi imali svesnost o svom Jedinstvu sa Univerzalnim Duhom, i zato ste ovde – da povratite tu Univerzalnu Svesnost i Jedinstvo sa Bogom. Tada ćete biti svetiljke koje pomažu drugima da se takođe povrate na svoju izgubljenu stazu.“

Dakle, radi jasnoće, u celoj ovoj knjizi „Bog“ će uglavnom biti predstavljan kao „Univerzalni Duh“ (a ponekad kao „Jedan“. To pomaže da se raščisti da kada govorimo o Bogu, mi ne mislimo na koncept Boga kao „Velikog Čoveka na Nebu“. Ali iako korišćenje reči „Univerzalni Duh“ pomaže da se spreči zabuna sa očovečenom predstavom Boga, izraz Bog će ipak biti povremeno korišćen povremeno u knjizi. Kada do toga dođe, imajte na umu šta to znači kod nas. Vraćamo se na moju nastavu kod Rage…

„Sve u svemu, Deca Zakona Jednoga uče da je Univerzalni Duh umesto bića koje je ’ individua’ u nama poznatom smi- slu – mnoštvo koje je „Jedan“. Taj Duh je sastavljen od i predstavlja sve stvari u celokupnom Univerzumu zajedno kao ’ Jedno’. To je ’ bitak’ , energija, suština i životna sila koja je sveprisutna u svim stvarima u Univerzumu, uključujući i nas, uključujući i prirodu – i uključujući Univerzum sam po sebi. I, taj Duh poseduje svesnost.

Takođe, kao deo Jednog Univerzalnog Duha (i Jedinstva koje je Univerzalni Duh) postoji ’ hijerarhija’ duhovnih bića koja postoje na puno različitih nivoa. Možete ih zamišljati kao anđele, anđele čuvare, uzdignute majstore, adepte ili svece koji su „preobrazili“, itd… Oslobođeni od ograničenja fizičkog življenja, oni postoje u duhovnom obliku i imaju istu svesno- st kao i Univerzalni Duh (’ Univerzalna Svesnost’ ). Oni su svesno deo Univerzalnog Duha, Jedno sa njim i izraz njega. Na taj način hijerahijska bića deluju u harmoniji sa Voljom Univerzalnog Duha kao da su njegove ’ ruke’ ili instrumenti. Čak, oni su na neki način povezani sa nama i toliko bliski nama da su ’ veza’ sa celinom Univerzalnog Duha i mogu nam pomoći kao vodiči i imaju nesumnjivi uticaj na naše živote.“

„Da li je to nešto poput onoga što neki ljudi zovu ’ anđeli čuvari’ ?“

„Da. Ali to je samo jedno od bića koja čine lanac hijerarhije. Univerzalni Duh je takođe sastavljen od tog velikog lanca Jedinstva. Kada budete proučavali drevne biblijske tekstove otkrićete da je prvobitni naziv za Boga u nekima od njih ’ Elohim’ . Reč ’ Elohim’ je plural (množina) i u isto vreme i muškog i ženskog roda. To ukazuje na koncept hijerarhije duhovnih bića koja takođe sačinjavaju Boga i nagoveštava da Bog nije individualna osoba niti je ’ On’ . To takođe ostavlja prostora da se kao deo Boga uključi i sva kreacija, sva bića, uključujući i ljudska. Zato je Elohimski koncept Boga sličan onome što Atlantiđanska Deca Zakona Jednoga uče o Univerzalnom Duhu i jednog dana možete otkriti da vam to koristi u vašem radu.“

IZVOR I SVRHA UČENJA

Učenje u ovoj knjizi nije načinjeno sa svrhom da bude „sveto“ ili „obožavano“ niti da utiče na čitaoca da se klanja bilo kojoj religiji, knjizi ili religioznom vođi. Prema tome, ova drevna učenja su „ne – verska“, i sve samo ne verska učenja. Ona ne potiču iz bilo koje religije i nisu „religijska“ učenja. Ipak, ona uče o Univerzalnom Duhu, našem odnosu sa njim i našem mestu u Univerzumu. Nadamo se da će objavljivanje ove knjige pomoći ljudima na više načina: da povrate svoju vezu sa Univerzalnim Duhom; da povrate svoje mesto u „poretku stvari“ Univerzuma; da se oslobode od stvari koje proizvode patnju (njima samima a i drugima); i, da steknu Nesebičnu Ljubav, samilost, dobrotu i bezazlenost. Ovo je učenje Atlantiđanske Dece Zakona Jednoga koje je sastavljeno od strane bića koja su „Jedno sa Bogom i Univerzumom“, da tako kažemo. Možete ih zvati ljudskim anđelima, prosvetljenim ljudima, ludacima, majstorima, Decom, istinskim učiteljima, svecima, kako god – nije bitno. Bez obzi-ra kako odaberete da ih zovete, oni poseduju „Univerzalnu Svesnost“ a to je svesnost koja obuhvata „duhovne“ svetove koji prožimaju sve fizičke stvari u Univerzumu i jesu njihov temelj i izvor. Ta „visoka“ ili „duhovna“ svesnost im daje veliko razumevanje svega u životu, uključujući i nas, Boga i Univerzalne Zakone i Istine (mi takođe nazivamo te Zakone i Istine „Univerzalni Pricipi“. S toga su učenja „odrazi“ tog većeg razumevanja „Šire slike“ i predstavljaju Univerzalne Principe. Ona su vrsta „životnih činjenica“ Univerzuma sa kojima su većina ljudi izgubila dodir i zato žive u neskladu sa njima. Ti Univerzalni Principi su takođe izrazi Univerzalnog Duha. Sve su to stvari koje smo nekada znali i bili ih svesni – zato što smo mi takođe nekada bili visoko svesna bića. Ali to je bilo u vreme kada je naša duhovna priroda bila preovlađujuća i bili smo još uvek u stanju Jedinstva sa Univerzalnim Duhom (ovo će biti temeljno objašnjeno u sledećem poglavlju). Ali sada, duhovna priroda kod većine ljudi je toliko potisnuta da je njihova svest o tim stvarima „blokirana“ na različitim stepenima. Većina ljudi su su izgubila toliko puno svesnosti da čak nisu ni svesna činjenice da nisu svesna da su deo ovog Jednog Univerzuma. Ali svi ljudi još uvek imaju nešto svesnosti o svom izgubljenom nasleđu duboko „zakopanom“ unutar njih – ono je samo „uspavano“ ili „potisnuto“. To je stvar u vezi koje drevna učenja jesu bitna – zbog toga što mogu da pomognu tako što nas „vraćaju u vezu“. Reči, učenja i verovanja prikazana u ovoj knjizi mogu biti katalizator pozitivne promene i pokrenuti duhovnu inspiraciju i svesnost. Ona vam takođe može pomoći da steknete svasnost o Univerzalnim Principima unutar učenja, mogu da „rezoniraju“ i pokrenu „izgubljena“ i zakopana osećanja i uspomene iz vaše potisnute duhovne prirode. Ta osećanja i uspomene najčešće se opažaju kao vrsta nejasne „spoznaje“ ili „osvešćivanja“ unutar vas (barem kod onih među vama koji su osetljiviji na „buđenje“ svoje istinske prirode i stvarnosti života). To je poput osobe koja ima amneziju i kojoj se vraća sećanje kada čuje i vidi bliske ljude i prizore (mada to nije baš tako dramatično i očigledno). Nije potrebno da intelektualno potpuno razumete učenja kako bi ste se oporavili od vaše „duhovne amnezije“ – jednostavno čitati i ščepati duh koji je u njima može i te kako imati efekat. Učenje takođe može imati uticaj kao delimični pokretač vašeg „Unutrašnjeg Glasa“ (trenutno tihi „glas“ Univerzalnog Duha koji je u vama). Čak i kada su misli blokirane, vaš Unutrašnji Glas će reagovati kada je izložen pravom pokretaču – kada mu budu predstavljene duhovne istine Univerzuma. Tako će ga učenje stimulisati i dobićete pozitivnu reakciju od njega. Međutim, buđenje ili „deblokiranje“ Unutrašenjeg Glasa ne mora doneti pozitivnu reakciju u vama u potpunosti. Sve zavisi od toga kakva ste vrsta osobe i vašeg pristupa i da li želite ili ne želite da ostanete blokirani. Dakle, prateća reakcija može biti pozitivna poput „prijatno gašenje očajničke žeđi“ (koje donosi buđenje) ili reakcija može biti negativna poput odvratnosti, besa i još većeg blokiranja. Ali jedna stvar je sigurna – svi ljudi će reagovati. Zato knjiga ima potencijal da inspiriše, budi i neguje „višu“ svesnost ili „Univerzalnu Svesnost“ u onima koji je čitaju i takođe njihov sopstveni unutrašnji osećaj duhovnosti. (Neki ljudi mogu nazivati Univerzalnu Svesnost „Božija Svesnost“, „Hristova Svesnost“ ili „Prosvetljenje“, itd…)

Imati Univerzalnu Svesnost znači nešto puno drugačije od biti Jedno sa svim stvarima u Univerzumu ili biti svstan svestan svih stvari uključujući i Univerzalni Duh. Većina čitalaca neće razumeti takve apstraktne koncepte u ovom trenutku (ne možete ih nikada zaista razumeti dok ih ne doživite u praksi). Univerzalna Svesnost će biti objašnjena podrobnije u kasnije u knjizi ali na sreću postoji veoma jednostavan i lak način da se razume šta Univerzalna Svesnost zanači za nas i svet – na indirektan način. Možete razumeti, prepoznati i dokučiti koliko je ona vredna i važna – posmatrajući njene efekte. Postoje veoma stvarne, opipljive i jasno prepoznatljive promene koje se mogu videti u životu osobe čija se viša svesnost budi ili koja je potpuno dostigla Univerzalnu Svesnost. To su „stvarne“ promene koje će svaka valjana osoba prepoznati i složiti se da si „dobre“. Kakve su to promene i kako su nastale? Doživljavati buđenje svesnosti na način o kome ovde govorimo rezultira da ISTINSKI postanemo više „produhovljeni“.

Dopustite da vam prenesem ono što je mi moj lični učitelj, Adept kaluđer Zain (koga sam na kraju s ljubavlju nazvao „Otac“ kada smo postali bliski) rekao o duhovnosti jednog dana. Kada počneš da proširuješ svoju svesnost izvan sebe, počinješ da spoznaješ (a ne samo da prihvataš ili „imaš veru“ da u životu i Univerzumu postoji više stvari od onih koje vidi oko. Kreacija nije slučajnost. Postoji Jedno Veliko Nešto iza svega toga. I to prožima sve, uključujući i tebe, uključujući sve ostale ljude, životinje, čak i Zemlju i Univerzum. Kako tvoja Univerzalana-Duhovna svesnost nastavlja da raste, počinješ da sve više i više razumeš suštinsku povezanost svega sve dok na kraju dođeš do spoznaje da su drugi u stvari deo tebe a ti si deo njih i SVI vi ste jedan. Braća i sestre – svi su deca Jednog Univerzalnog Boga. Dok tvoja duhovna svesnost raste takođe ćeš osetiti i ispoljiti Nesebičnu Ljubav, ’stvarne’ duhovne vrline koje su odraz Nesebične Ljubavi – Brižnost, Ljubaznost, Milostivost, Davanje i Bezazlenost. OVO su stvari koje JESU zaista važne i koje su obeležja ISTINSKE DUHOVNOSTI.“

Zaista čudesno, to funkcioniše u oba smera. Osim što razvijanje duhovne svesnosti iznosi na videlo Nesebičnu Ljubav, Nesebična Ljubav takođe iznosi na videlo duhovnu svesnost. U stvari, jedna od glavnih stvari koja razvija duhovnu svesnost je razvoj vaše Nesebične Ljubavi prema drugima, osećaj Nesebične Ljubavi i praktikovanje ljubaznosti, brižnosti, davanja i bezazlenosti.Još važnije, učenje ima potencijal da pokrene i nadahne čitaoca da učini sve što treba kako bi u svom životu zaista pokazali ove istinske duhovne kvalitete. Ako se u vama desi takva duhovna promena, tada će svi ljudi s kojima dođete u kontakt dok hodate kroz vaš život imati korist od toga što vas poznaju i oni će imati mogućnost da se promene i rašire lepotu Nesebične Ljubavi na druge a ovi na druge i tako dalje i dalje. Kao višestruki talasi u bari koji se šire od samo jednog bačenog kamena, vaša Nesebična Ljubav može vas učiniti delom i nosiocem Univerzalnog Duha koji se kreće kroz vas, nas i kroz svet. http://aurrora.webs.com/apps/forums/topics/show/2872641-deca-zakona-jednoga?page=last

Baš se namučih, dok sam sve prenela, tj. deo po deo teksta, a dobila sam ga pre nekoliko godina od jednog prijatelja na e-mail… Uživajte u čitanju… 🙂

Evo je i cela knjiga, ali na engleskom:  The Children of the Law of One – Edgar Cayce https://www.bibliotecapleyades.net/archivos_pdf/children-lawofone-lost-teachings-atlantis.pdf


Advertisements

3 comments on “KNJIGA „DECA ZAKONA JEDNOG“ Edgar Kejs – The Children of the Law of One

  1. Ovo se u mnogome slaze sa onim kako sam ja shvatio organizaciju univerzuma-svemira i tu moju koncepciju pokusavam prosiriti,posebno, na nauku koja je zalutala u prostore bez poznavanja i priznavanja postojanja Dunovnog entiteta univerzuma.
    Dakle, po meni, cijeli univerzum ( beskonacnost u prostoru, trajanju i mocima stvaranja i shvatanja istinitih uzroka pojava i u nama i u svemiru ) je dvo entitetan. Osnovni entitet, neogranicen u stvaranju i formiranju svega u onom drugom entitetu -Materijalno-energetskom ( MEES) , jeste DUHOVNI ENTITET UNIVERZUMA ( svemira).Ili DES . To je neogranicena moc stvaranja i shvatanja svih uzroka pojava.
    Osnovna logistika DES-a je Apsolutna svjesnost univerzuma (ASU), koja se moze shvatiti kao sveukupno stanje i poznavanje svih promjena u svim vremenima ili BOG.
    Bog nije ono sto sve religije tumace na svoj nacin. On nije ni materija ni energija , vec je opste stanje i moc stvaranja i shvatanja. I mi ljudi smo dvo-entitetni : MEES-kao nase tijelo, i DES, -nasa Dusa -dio DES-a ili njegova iskra koja nam je dodijeljena da nas vodi sve dotle dok ne postanemo hologramska tacka DES-a.
    ASU formira materiju iz substance ETER (AETHER) , koji popunjava beskonacni univerzum-svemir, putem visokih vibracija istog gdje se formira materija u dva vida, kao „cvrsto agregatno stanje -kvarkovi ,elektroni i pozitroni) i “ tecno agregatno “ stanje -slobodni gluoni. Osnovni pokretaci svega u MEES su gravitacija ( odnos etera i “ cvrstog stanja“ ), i magnetizam (odnos etera i gluona). Kada ovo nauka shvati i prihvati, tada nece kontaminirati nasu svjesnost, a ona je nasa vodilja koja nas spaja sa ASU, a glvni i neograniceni link nase individualne svjesnosti ) IS) sa ASU Intuicija, dok je nas um veliki kocnicar nase IS, ali je komandant svi nasih opazajnh cula koja nas vode putem Slobodne volje, na kolosijek izivljavanja i sprecavanja porasta nase IS.
    POKUSAITE SVI DA OVO PRIHVATITE i idite na Linked in, fejzbuk, tviter, ju tjub i vidjecete kako se borim sa naucnim individuama , koji su bez poznavanja i priznanja postojanja DES ili DEU.
    Nikola Milovic

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s