ČETVRTI PUT – šta on predstavlja i šta znači?

Postoji velika konfuzija u ovom našem fizičkom svetu oko svega toga, što se tiče „puta“, jer, neki kažu postoji ZLATNI PUT, BOŽANSKI PUT, TREĆI PUT, VERTIKALNI PUT, jedni kazu da ih ima jedan, drugi kažu da ih ima deset, neki kažu da ih ima više, bezbroj, koliko ljudi toliko i puteva, međutim, zbog svega toga ljudi se nalaze na raskrsnici i konfuziji, jer ne znaju kojim putem da krenu i gde će da stignu. Sve to uglavnom čini deo onog Labirinta (labirint-lavirint), koji postoji u svim gnostičkim katedralama, Labirint kroz koji prođu jedino oni koji imaju “ kliker“, oni koji u sebi imaju svesti, mudrosti, koji imaju potrebnu inteligenciju zarosti za savlađivanjem tih prepreka u lavirintu. Ako bi na internetu pretražili koji je put ispravan, kako doci do sebe, kako do boga, kako do autoostvarenja, naišli bi na gomilu puteva od kojih ne bi mogli ništa konkretno da izaberemo što bi nam realno pomoglo što se tiče samospoznaje.
Lavirint koji predstavlja konfuziju ovoga sveta oko „Puta“-„Puteva“, sa kojim se ljudi kreću na putu samospoznaje. Labirint, kroz koji prođu samo oni koji poseduju potrebnu inteligenciju pri savladavanju prepreka. Intelektualne špekulacije nečijih Pameti-Umova su u pitanju oko tih mnogih puteva i mnogo informacija oko svega toga, mnogo se pametuje… Uglavnom se nudi ono, kako neko misli da treba i kako bi neko uradio na svoj način i od toga vajde nema. Mi jedino možemo da ostvarimo neki napredak, ako „naletimo“ na nekoga ko je posredstvom svog ličnog i direktnog iskustva svoje sopstvene svesti prošao to što se zove vertikalni „put“ od početka do kraja, koji može, i ko ima tu verodostojnost da kaziva o putu, da li je jedan ili ih ima mnogo više, da li je prav ili kriv, jer mu je taj put poznat i to na iskustvu svoje svesti a ne na osnovu tuđih iskustava i svojih intelektualnih špekulacija. Koliko god studirali, proučavali i analizirali stvari koje se tiču nekog puta, da li studirali „Misteriju zlatne cvasti“, ili put Yogina, da li analizirali stvari koje se tiču Kabale, da li proučavali Jevrejsku kabalu, da li istraživali neke druge stvari koje su ostavljali neki drugi ljudi poput Gurđijeva, Ouspenskog, Nikol itd., uvek se dokazuje da niko od njih ne govori o 10, 50 ili više puteva, uvek se odnose na jedan put koji objedinjuje više stvari.

Ezoterički put, kojim je i Isus Hrist hodio, put buđenja svesti, put Autorealizacije koji u sebi sadrži objedinjeno nekoliko bitnih stvari koje formiraju jednu celinu. Ako iko ima verodostojnost da priča o putu, to je I.Hrist Majstor nad Majstorima, najverodostojniji da govori o putu. On je najveći Majstor koji je ikada bio u ovom Univerzumu, neko ko je taj vertikalni put prelazio u različitim kosmičkim scenarijima 7 puta. Nikad nije govorio da ima više puteva, uvek je govorio da ima samo jedan Puti da je On put.“Ja sam put“ ili „Hrist, ključ vrata života“, Isus sa tim ne govori o svojoj osobi, o svom Personalitetu, već se odnosi na to šta On predstavlja u kosmičkom smislu – Hokmah – ili Kosmičkog Hrista, koji predstavlja tu silu i karakteristike koje vode ka realnosti –
„Ko je upoznao mene, upoznao je i njega“- 1.Keter(Otac, Bog, Allah…), i 2.Chokmah- Sin-Sveta negacija, Inteligencija. Oba su jako bliska, jedan proizilazi iz drugoga i prožimaju se. Chokmah2, se kopira i izlazi iz Ketera1, predstavlja principe; ljubav, samilost, požrtvovanje, istrajnost, dobrotu…, i još mnogo raznih stvari koje mi imamo zarobljene u našoj podsvesti, infrasvesti i nesvesti, koje treba da se oslobode, a oslobađajući te principe ili osvešćavajući ih iz podsvesti, infrasvesti i nesvesti, realizuje se ono što se zove Vertikalni put. Kada se priča o ČETVRTOM PUTU ili VERTIKALNOM PUTU, Majstor Samael A.W. kaže da se u njemu sažimaju 3 stvari vrlo bitne, koje se odnose na put FAKIRA:

1. PUT FAKIRA,

2. PUT MONAHA-KALUĐERA i

3. PUT JOGINA.

Put fakirizma, su osobe koje pokušavaju da svojim naporima, ponekad i nadljudskim, ostvare nešto. Oni što leže na ekserima, oni što levitiraju, oni što izvode kojekakve performanse, zakopavaju se živi u zemlju, ostaju u tim položajima i po 20 ili 30 godina. Iz tog dela fakirizma bitno je da razumemo šta je to, što treba da uzmemo kao poželjno za vertikalni put, a to je; istrajnost, ozbiljnost…
Jer, uzeti vertikalni put i realizujući ga samo sa FAKIRIZMOM, pretvorili bi se u FANATIKE, ili uzeti sledeći put i praktikovati ga, put koji se tiče puta KALUĐERA-MONAHA, sve te molitve, napore, postove, čak i ako se na taj način realizujemo, opet se pretvaramo u jednog FANATIKA. Takvih primera ima koliko želimo oko nas…
Postoji i taj treći put, koji se tiče PUT-a YOGINA i ako bismo praktikovali samo stvari koje se tiču strogo tog puta, završili bismo opet u jednom FANATIZMU. Da bi neko realizovao vertikalni put, mora da razume poentu svih tih delova puta.

Što se tiče fakirizma, tu se zahteva jedno kontinuirano treniranje ЅVESNE VOLJE, osnaživanje ili utvrđivanje, jačanje svesne volje, koja je potrebna da se realizuju određene stvari.

Put koji se tiče Kaluđera-Monaha ima za cilj harmonično razvijanje tog EMOCIONALNOG CENTRA u nama, razvijanje jedne relacije sa božanstvom.

Praktikujući SUVI FAKIRIZAM, radeći neke teške vežbe, pretvarajući se u jednog cirkusanta, na taj način nikada se neće razviti to što se tiče tog EmocionalnogCentra u nama, a on je ključan za jednu vezu sa našim unutrašnjim Bićem, jer pored čakre Anahata(srčani energetski centar) i njenih kvaliteta, MOLITVA je nešto što pokreće, odnosi se na pravu molitvu-molitvu srca, u trećem stanju svesti, kada se aktivira jedan od dva superiorna centra, tj SUPERIORNI EMOCIONALNI CENTAR, koji pripada samom Biću.

Ako na sve to razvijanjem jedne VOLJE, jedne EMOCIJE i KOMUNIKACIJE sa BIĆEM, pridodamo stvari koje se tiču Kundalini Yoge, Radža Yoge, Hata Yoge ili neke druge od Yoga.
Kada ovde pričamo o JOGI, onda pričamo o jednoj kompletnoj Jogi koja u sebi sadrži svih tih 7 glavnih delova Joge, koji su danas kao rogovi u vreći, jer svako fura svoj pravac i vuče na svoju stranu, a nekada su bile jedna doktrina i to vrlo kompleksna, kompletna i vrlo duboka. Ako na Volju Emocije dodamo Razumevanje i rad sa energetskim centrima našeg VITALNOG, ASTRALNOG, FIZIČKOG tela, ako tome pridodamo rad koji se tiče ENERGIJE KREACIJE ili TRANSMUTACIJE te SEKSUALNE ENERGIJE, REALIZACIJE VIŠIH EGZISTENCIJALNIH TELA BIĆA, onda imamo tri dela, koji kada se sklope u jedan ili u taj ČETVRTI PUT, daju jedan kompletan i sveobuhvatan put, koji ima mogućnost da nas vodi ka harmoničnom, uravnoteženom razvijanju naših unutrašnjih KAPACITETA, naših latentnih VRLINA, ili razvijanje i buđenje naše sopstvene SVESTI. Ali, ni jedan od njih posebno, nikada ne bi mogao da daa taj rezultat koji daju sva tri kada su ujedinjena.

Kako se praktikuje FAKIRIZAM U GNOZI, da li ga ima, gde ga ima i kad treba da ga ima?

Stvari koje se tiču fakirizma, imaju veze i sa jednom MEDITACIJOM.

I u Gnozi postoji jedna vrsta „fakirizma“, npr. kada sedimo u meditaciji ne treba da se pomeramo, da se meškoljimo, da se mrdamo, da se počešemo ako nas negde zasvrbi, da se stalno nameštamo i tražimo bolju udobnost, to ne treba raditi, bez obzira šta nas zadesilo, treba vežbati i raditi na tome kako bi imali unutrašnji mir… Nije lako nepomerati se i sedeti mirno, jer smo navikli da smo stalno u nekakvom pokretu, ali posle mesec ili dva takvog treninga i truda da se sedi mirno tokom meditacije, uspeh je zagarantovan. Stvari koje se tiču fakirizma, imaju veze sa svesnim i dobrovoljnim požrtvovanjima i patnjama, koje se odnose na te ezoteričke discipline, postove. Post u jelu, seksualni post i post u govoru, to su stvari koje bi uvek trebale biti zajedno, jer imaju jednu zajedničku svrhu, suštinu koja se opet tiče BUĐENJA SVESTI.

Post nema nikakve veze sa crkvom, religijskim ili verskim principima. Post je jedna Ezoterička disciplina uvek bila i uvek će biti, nikad nije bila koncipirana da za vreme posta možemo da se najedemo ribe koliko nam može stati u stomak i da se prežderavamo, kako se to danas čini na svim stranama. Samo se izmišljaju jela-hrana koja može da zadovolji te naše unutrašnje psihičke defekte pohlepe, gurmanizma, da se pretrpavamo svega i onda kao, postimo. Kada se kaže post, to se odnosi na odricanje od hrane a nema veze ni sa kakvim namirnicama i postoji jedan jedini post, nema ih deset, još samo treba da izmisle post na mesu pa da zaokruže svoja izmišljanja..

Poenta tih stvari koje se tiču fakirizma je u nedostatku Svesne Volje, u nedostatku razumevanja, pamet-um pravi kompromise jer od tog jednog i jedinog posta koji postoji, konzumira se voda, može sa malo limunovog soka i to je to. Za vreme posta se radi na opažanju naših unutrašnjih mehanizama koji se bune, koji izražavaju svoje nezadovoljstvo, koji prave revolt, zašto im se ne daje to što oni žele da jedu, zašto moramo postiti?, ko je izmislio post?, zašto ovo?, zašto ono?, i još milion pitanja, samo da nas poremete u nameri da izdržimo post onako ksko treba, smireno, ѕmerno…I onda kažu; ništa, sada ćemo postiti samo na vodi, ako treba da se pije voda, nećemo da jedemo ništa mrsno, samo ćemo da jedemo krompir na vodi, i onda se jede kuvani krompir, pa se sa krompira prešlo na kačamak, pa na nešto drugo, pa tako redom i došli smo do ribe na vodi, na ulju i izmislilo se milion stvari da bi se na kraju došlo do pečenja. Te stvari se dešavaju kada se prave kompromisi nevidljivog tipa, jer Pamet radi na vrlo neprimetan način da nas odvuče ka svojim željama.

Post se praktikuje sa razlogom koji se tiče naših sopstvenih skrivenih delova podsvesti, nema nikakve druge svrhe ni konotacije, što se tiče religije, vere, osim toga da bi imali priliku da prepoznamo naše unutrašnje psihičke agregate i da radimo na njima. Post je nešto što se može praktikovati kada god nam je potrebno, jer postoje PSIHIČKI AGREGATI koji nikada neće izaći na svetlost dana iz naše podsvesti, bez jednog strogog i rigoroznog posta, bio post od tri, pet, petnaest, trideset ili četrdeset dana, nije bitno. Ako se svesno ne dovedemo u jednu nepovoljnu situaciju, ni jedan neće izaći na svetlost dana., onda ih nećemo moći videti ni u drugim situacijama jer ne izlaze van, na površinu.

Postom dajemo organizmu mogućnost da se regeneriše, to su benefiti za telo, jer se najviše energije potroši na varenje hrane koju unosimo u izobilju svakodnevno u nas. Nekorektnom ishranom nastaje loša probava, loš kvalitet namirnica dovodi do raznih poremećaja u organizmu, u aparatu za varenje.

Ali nekoliko dana posta, gde se organ za varenje odmara, kada nema potrebe za trošenjem ogromne količine energije, može da se radi na otklanjanju, na prepoznavanju i eliminaciji tih naših unutrašnjih psihičkih defekata. Treba unositi tečnosti u dovoljnoj količini, tada se pravi prostor za ono što se zove normala.

Postoje tri bolnice u svetu u kojima se leči postom. Jedna je u Nemačkoj, jedna je na obalama Bajkalskog jezera u Rusiji i treća se nalazi negde u Kaliforniji. Bolnice u kojima se leče neizlečive bolesti, bez ikakvog problema i bez ikakvih lekova ortodoksne-moderne medicine. Bolest koja ima svuda u svetu najmanji procenat izlečenja jeste hronična Astma. Kod njih od nekog određenog broja osoba koje su lečene postom na vodi, 30% su izlečeni totalno, nema nikakvih simptoma niti ostataka bolesti, a, u onih ostalih 70% postoje vidljive promene na bolje, koje idu ka izlečenju. Kancer i leukemija za njih ne predstavljaju problem da se izleče. Tamo u tim bolnicama ne postoje nikakvi lekovi, ni hemija. Kada čovek dođe tamo, dobije jednu flašu sa vodom i jednu čašu, to je sve. Postoje i aparati sa kojima stručnjaci rade, na kojima se precizno proverava stanje pacijenta i određuje se na licu mesta koliko vremena je potrebno za post, kako bi se neka bolest izlečila.

Treba da se razume poenta bolesti. Bolest se aktivira u telu kada dođe do određenih poremećaja u našem ponašanju i odnosu prema besu, ali i stvari koje se tiču karme, koje nosimo iz prethodnih egzistencija. I tako se plaćaju karmički dugovi, patnjom i bolom ili svesnim naporima za dobrobit drugih i dobrovoljnim patnjama. Post, pored toga što je jedna dobrovoljna patnja posredstvom koje se mi svesno stavljamo u jedno stanje koje ni malo nije prijatno sa onim što imamo unutar nas, otplaćuje se jedan delić karme, daje se mogućnost organizmu da se sam regeneriše i oporavi. Ti stručnjaci kažu da jedna prosečna osoba ima u sebi, u svom organizmu, u svojim organima i žlezdama sa unutrašnjim lučenjem, apsolutno dovoljno potencijala da bez ikakvog problema mesec dana ne konzumira hranu, naravno bez nekih fizičkih napora. Tek posle mesec ili četrdeset dana se može pojaviti kog nekih osoba atrofije mišića, do povlačenja energije iz mišića.. Naravno da oni o svemu vode računa i ne dozvoljavaju da dođe do toga.

Interesantno te osobe kada se oporave, izađu iz tih bolnica sa totalno drugačiim nivoom svesti, nisu više iste osobe. To je u stvari primetio jedan naučnik i koji je osnovao tu bolnicu. Bio je lekar za vreme drugog svetskog rata u nekoj ruskoj bolnici gde su bili zatvorenici i koji su bili mentalno poremećene osobe. Kada bi neko počeo da se inati i da ne uzima hranu. Posle izvesnog vremena, posle sedam do deset ili petnaest dana posta ili neuzimanja hrane, primetio je da se dešava nešto čudno. Zatvorenici-bolesnici su postajali vidno razboritiji, vidno normalniji pri razgovoru sa lekarom, gde je shvatio, sinula mu je ideja, da ti pacijenti ne razumeju to što se tiče karme i ostalih stvari, ali to izgladnjivanje, post, to radi.

Ono što se tiče puta KALUĐERA-MONAHA, u gnozi posredstvom raznih vežbi, praktika koje se tiču molitvi, sveta asana, vežbe koje mogu da se realizuju sa raznim delovima BIĆA(ima ih 49), molitva je jedna od najjačih i najsnažnijih instrumenata koju je ovde na Zemlji ostavio Isus Hrist a to je molitva „OČE NAŠ“, koja se odnosi na samog 1.KETERA (Prvi Logos na sefirotskom stablu, Otac, Bog, Allah…), je nešto, kako kaže Majstor Samael Aun Weor, kada je izgovarao tu molitvu trebalo mu je najmanje sat vremena da je izgovori pravilno kako treba sa razumevanjem svake izgovorene reči. Treba da se zna i da se razume šta to znači, šta molimo, koga molimo i na koji način molimo Jer, jedna molitva mehaničkog tipa, puko izgovaranje praznih, šupljih reči preko usana, bez dubine i ne iz srca, ništa ne znači, niti ima efekta, to je u stvari gubljenje vremena. Bića koja rade u tom domenu svetlosti i koja se trude da ovom čovečanstvu omoguće malo svetlosti, njih apsolutno ne zanima mrak, jer mraka na planeti Zemlji ima koliko hoćete. Nisu u tom fazonu da slušaju svu nesvesnost ljudi sa planete Zemlje, koji nemaju šta da kažu, ili bolje reći, imaju da kažu jedno veliko NIŠTA. Oni u stvari traže one pojedince, „lampice“ koje s vremena na vreme zasvetle na Zemlji, ili osobe koje daju znake budnosti, pokušavaju da pomognu koliko mogu. Treba da razumemo da je taj put ili ta relacija koja treba da se ostvari vezano za samo Biće, nalazi se u tom Superiornom centru, u razvijanju tog SUPERIORNOG EMOCIONALNOG CENTRA. (Rad sa „lancima“, tu stupa na snagu taj superiorni emocionalni centar. Tu se zahteva jaka koncentracija, jedan „fakirizam“, upornost i jačina dok se ne završi ta praktika. Molitva koja je deo tog „lanca“ treba da nam da objašnjenje za prve dve stvari, a to su PUT FAKIRA i PUT KALUĐERA-MONAHA.

A, stvari koje se tiču puta Jogina, svako od nas ima mogućnost da radi na individualnom planu ili u paru. Te se stvari koje se tiču tog dela joge, jesu stvari koje se uglavnom odnose na ALHEMIJU, na TRANSMUTACIJU seksualneEnergije tj. Energiju Kreacije i njenu RAFINACIJU. Bez tog dela joge ili bez dela KUNDALINI JOGE ova dva puta nas ne vode nigde. Potreban je da postoji jedan balans, ravnoteža između te TRI PUTANJE, koje trebaju da se ujedine u to što se zove ČETVRTI PUT. ČETVRTI PUT je PUT INTELIGENTNOG ČOVEKA, čoveka koji teži uravnoteženju u svojoj sopstvenoj unutrašnjosti DUHA, DUŠE i MATERIJE.

KAKO SE TE STVARI REALIZUJU?
Te stvari se realizuju tako što posredstvom svesne volje, nateramo sebe da se spustimo na kolena(ako treba i bukvalno, a ne da smo bahati, da se smatramo kako smo veliki i u rangu Boga), da tražimo i molimo, da preklinjemo za pomoć i asistenciju. A, da bi došli do te SVESNE VOLJE, da bismo imali snage da se AUTOOPAŽAMO/SAMOOPAŽAMO, da bismo mogli da u svakodnevnom životu realizujemo to, što se tiče EXPERIMENTALNE PSIHOLOGIJE ili PRAKTIČNE PSIHOLOGIJE. Treba nam SNAGA, treba nam VOLJA, treba nam ENERGIJA koju nemamo odakle drugo da dobijemo, jer nam niko neće sipati magični prah odozgo kao u crticima, pa da odlepršamo. Unutra u tom SERKSUALNOM CENTRU imamo jedan GENERATOR, jednu HIDRO CENTRALU koja može da pravi struju i energiju, koja napaja čitavo telo, koja napaja svih PET CENTARA (Intelektualni, Emocionalni, Instinktivni, Motorički i Seksualni) i da nam daje mogućnost da radimo. Ali tu centralu trebamo držati u pokretu da se stalno pokreće, jer, znamo da svaka hidrocentrala radi samo kada ima vode. Simbolički rečeno naše unutrašnje VODE se odnose na te lučevine seksualnog centra, ili bolje rečeno tu ENERGIJU KREACIJE, da li to bile jajne ćelije ili spermatozoidi svejedno je. Ako nemamo ili ako gubimo te vode, šta će da pokreće našu unutrašnju „hidrocentralu? Vetar sigurno neće. Kada nema vode, nema ni struje. To važi za pravu hidrocentralu, ali i za našu unutrašnju energiju koju imamo u nama samima. Treba da razumemo potrebu za ekonomičnosti, da ne rasipamo naše unutrašnje resurse, jer to jeste naš resurs od koga zavisi naše zdravlje, dugovečnost…
DRUGA stvar je: treba da se uozbiljimo, da sazrimo, kao što su i stariji-zreli ljudi u poodmaklim godinama postali ozbiljni zreli, da se i mi uozbiljimo, misli se na jedno realno shvatanje uzroka problema, koje ima svako od nas i koji se tiču trošenja energija, intelektualne, emocionalne, motoričke, instinktivne i seksualne. Treba da razumemo da u našoj podsvesti postoje EKSPLOATATORI, postoje ROBOVLASNICI koji eksploatišu ovo što smo dobili od majke prirode kako bi sa tim nešto radili. Oni eksploatišu fizičko telo i 5 centara, a to su naši sopstveni psihički agregari, naše sopstvene unutrašnje kreature, trošeći, rasipajući, nepoštujući zakone, praveći raznorazne kombinacije zarad svoje sopstvene želje i ništa i niko drugi ih ne zanima. Ako sve to uzmemo za ozbiljno, onda ćemo vreme koje imamo na raspolaganju trošiti na RAZUMEVANJE, ANALIZU, OTKRIVANJE tih MEHANIZAMA i na kraju ELIMINACIJA koja ima veze sa PUTEM JOGINA.
Da bismo mogli da u sebi opazimo jedan ps.agregat, nekorektnost, manu, treba nam malo tog fakirizma da SVEST držimo BUDNU i AKTIVNU. U tom smislu treba da budemo fakiri, da se malo napregnemo i da budemo BUDNI što duže i što više, a ne samo sekund, dva, tri dnevno…. Onda nam treba ovaj drugi PUT KALUĐERA-MONAHA, gde ćemo u jednoj MEDITACIJI da posredstvom SRCA osecajem INTUICIJE razumemo duboko značenje ili pokvareni mehanizam jednog PONOSA, BESA, SUJETE ili CINIZMA kako funkcioniše i radi. Znate ono kada nam se „upali lampica“ u glavi, pa kažemo; aaaaaaaa to je to…A, onda upotrebivši tu ENERGIJU KREACIJE ili ENERGIJU MAJKE BOŽANSKE-KUNDALINI-ŠAKTI, da dođemo glave toj jednoj poremećenoj stvari koju imamo u našoj psihi, u nama samima.
To sve nas čini i stavlja na taj ČETVRTI PUT-VERTIKALNI PUT ili PUT INTELIGENTNOG ČOVEKA, te stvari ne mogu da budu odvojene jedna od druge.

Sve stvari koje se tiču ČETVRTOG PUTA SU 100% PRAKTIČNOG TIPA, nisu INTELEKTUALNOG TIPA. Za sve to treba imati, doživeti jednu REVELACIJU ili jedno prijatno RAZUMEVANJE, da nam bude jasno kao dan, da nam se pokaže, da osvestimo šta znači ili na koji način treba raditi, kako bi informacije postale jasne, svetle i istinite.
Jednu informaciju smo čuli sada ovde na predavanju i posle razmišljamo kako se realizuje taj PUT KALUĐERA, pošli smo kući, sedimo u autobusu, svesni nas samih, opet razmišljamo o tome, analiziramo, da li je ovako da li je onako.. Odemo kući pa opet prostudiramo, možda je ovo, možda je ono, pa sutra sednemo da meditiramo pa probamo da sprovedemo u delo tu molitvu i u jednom trenutku se desi „ono“, klik, upali se “ lampica“, shvatimo, pokaže nam se neka slika, ideja, uvid, shvatimo. Tada možemo malo dublje da razumemo kako to radi i na kom principu, a onda posledica tog „klika“, ili razumevanja nam da mogućnost da u jednoj situaciji delujemo sa tim što smo razumeli, jer delovanje je jedan od momenata za trenutnu situaciju koja se nalazi ispred nas. Ali ako nemamo tog momenta tu svest, ili to razumevanje koje nam je potrebno za neku situaciju, mi ćemo promašiti, promašićemo jednu probu koja se stavlja ispred nas, jedno iskušenje koje nam je dato u nekoj situaciji, promaknuce nam ispred nosa ono što je bilo za nas, ono što je bilo potrebno da razumemo, da shvatimo. To se dešava upravo zbog toga, jer nemamo tu informaciju svesnog tipa, nego je imamo samo na intelektualnom nivou, negde u nekom zapećku, bačena, zaturena i trebamo tri dana da o njoj razmišljamo da bi je se setili ili nam dođe onda, kada situacija promakne, onda nam sve bude džaba, sav trud i nesvesnost.

Kada neko danas izmišlja svoj novi put, putanju ili stazu, te stvari idu vrlo pogrešnim smerom.

Treba da zapamtimo to, da INFORMACIJE treba da legnu na svoje mesto i da se ugraviraju u svesti. Od primanja informacija na intelektualnom planu postoji jedan korak koji se tiče razumevanja na tom superiornom delu intelektualnog centra, a ima još jedan korak koji se tiče razumevanja na emocionalnom centru pa tek onda se iz emocionalnog centra ta informacija utiskuje, ulazi kompletna u svest i onda je za sve vekove ta informacija tu, niko je nikada ne može izbrisati. Ali, to zahteva rad, najviše rada nam je potrebno za studiranje i meditiranje na tome što studiramo da bi to postalo svesno.

Ostavite odgovor

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s