NAHRANITE SIROMAHE, ONE KOJI SU GLADNI, ALI SE TRUDITE DA IH NE PODCENITE, A SEBE DA NE UZDIGNETE

Kada volimo, volimo nesebično, volimo, svom svojom dušom, svojom esencijom i tada ne očekujemo ništa za uzvrat, a kada smo zaljubljeni, onda je u pitanju naš ego, posesivnost, interes i od iskrenog volenja tu nema ništa, volim te onoliko, dok i ti voliš mene, uslovno, onako, trgovački, ako kojim slučajem iz takvog odnosa postepeno ne izraste pravo i iskreno volenje, ljubav…;)
 
Ovu sliku ne stavljam da bih se pred vama hvalila, da bih se činila velikom, ne, već je stavljam sa namerom, da u vama izazovem želju, volju i potrebu da vas podsetim, da i vi nekoga makar i na trenutak usrećite, da učinite dobro delo bez ikakvog interesa i očekivanja, ako ste u mogućnosti, da nekoga makar i na trenutak učinite srećnim…Paketić sa hranom sam spakovala i sada odoh, a vi kako hoćete..:) Okrenite se oko sebe, sigurna sam da ćete ugledati nekoga, ko iz prikrajka gleda, čeka da mu nešto „kapne“, da mu kosmos pošalje, da mu se smiluje, preko koga nego preko nas, ljudi…
Kada mogu i kada imam, uvek to rado učinim, nahranim makar jedno stvorenje božije, jer sam u detinjstvu osetila šta znači imati, ali i nemati… ❤
 
Dmitri Shostakovich – The second waltz