85b6a932b23daf06a7087b5ea24a9d9c_articlemain

SINHRONICITET JE NEVIDLJIVI PUTOKAZ

Kroz neobične podudarnosti imamo priliku da otkrivamo skrivena značenja i donosimo odluke koje nisu bazirane na raciju, već na višem stepenu razumevanja stvarnosti.
sinhronicitet_je_nevidljivi_putokaz_1.jpg

„Otvoren sam za vođstvo sinhronicitetom i neću dozvoliti da očekivanja ometaju moj put“. Dalaj Lama

Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung, 1875-1961), tvorac termina sinhronicitet, definisao ga je kao princip bezuzročne povezanosti. Mnoga njegova lična iskustva navela su ga na zaključak da postoji klasa događaja, dosta čestih, koji su povezani po značenju, ali ne i uzročno. Ali obični ljudi takve događaje uglavnom nazivaju koincidencijama i pripisuju ih slučaju.

Jungovo mišljenje bilo je u velikoj meri podstaknuto klasičnim delom drevne kineske filozofije, Ji đingom, koji je smatrao za neoborivu potvrdu i ilustraciju valjanosti principa sinhroniciteta. Ji đing (I Ching) se koristi za proricanje sudbine tako što osoba koja traži savet bude upućena na određeni deo teksta iz knjige time što izvrši šest naizgled proizvoljnih bacanja po tri pare i beleži odnos „pisama“ i „glava“ za svako bacanje. Ovaj metod, piše Jung, kao i sve tehnike za intuiciju i proricanje, zasniva se na bezuzročnom tj. sinhronističkom principu povezanosti.

Jung je zastupao mišljenje da postoje tri različita nivoa nesvesnog: personalno nesvesno, kolektivno nesvesno i psihoidni nivo; pri čemu samo poslednja dva nivoa imaju učešće u sinhronističkim događajima. Psiha je na ovim nivoima neograničena i transpersonalna; ona je mikrokosmos koji stupa u odnos i odražava makrokosmos.

Ljudska jedinka je na svesnom nivou upletena u složene socijalne, ekonomske i lične odnose, kojima ona delimično vlada, ali i koji delimično vladaju nad njom, dok je na dubokom nivou nesvesnog upletena u drugi kompleks odnosa, gde se prevazilaze prostor, vreme i uzročnost i gde se iz neprekidnosti Univerzuma neprestano formiraju značenjski obrasci ili sinhroniciteti. Jung je pred kraj života dosta vremena posvetio nastojanju da svoju ideju o sinhronicitetu raširi među fizičarima i uspeo je da pridobije bar jednog istaknutog među njima, Volfanga Paulija. Pauli je poznat kao tvorac principa isključivosti, ključnog pojma u kvantnoj teoriji.

U knjizi Tumačenje prirode i psihe koju su zajedno pisali Jung i Pauli, navodi se kako je Jung razmišljao o ovoj temi:

„Problem sinhroniciteta zbunjivao me je dugo, sve od sredine dvadesetih godina, kada sam istraživao pojavu kolektivnog nesvesnog i neprestano nailazio na veze koje jednostavno nisam mogao da objasnim kao slučajne. To što sam našao bile su podudarnosti koje su bile tako smisleno povezane da bi njihovo slučajno podudaranje bilo neverovatno. Kao primer navodim jednu pojavu koju sam lično promatrao.

Jedna mlada žena koju sam lečio u odlučujućem trenutku usnila je san u kojem je dobila zlatnog skarabeja. Dok mi je pričala san, sedeo sam leđima okrenut zatvorenom prozoru. Iznenada sam iza sebe začuo šum poput laganog kuckanja. Okrenuo sam se i ugledao letećeg insekta koji kuca o staklo prozora. Otvorio sam prozor i uhvatio ga u letu. To je bio najbliži srodnik zlatnom skarabeju koji se mogao naći na našem podneblju, skarabejski insekt, kotrljan (cetonia aurata), koji je suprotno svojim uobičajenim navikama očigledno osetio potrebu da u tom trenutku uleti u tamnu sobu.

Sensa