Ovo sve sam skinula sa interneta i spojila u jednu celinu. U nekim delovima se preporucuje jedenje crvenog mesa.Po vasoj zelji neka svako izabere ono sto mu odgovara…:)
1.Snižene vrijednosti željeza u serumu uz povećanu vrijednost transferina (TIBC) i njegovog nezasićenog dijela (UIBC) su apsolutne dijagnostičke vrijednosti u postavljanju dijagnoze sideropenične anemije, kao i nalaz anulocita u razmazu periferne krvi.
Kako se dakle kod anemije radi o padu koncentracije hemoglobina, hematokrita i eritrocita, od važnosti je hematološka rutinska dijagnostika.
Morfološkom analizom razmaza periferne krvi uz nalaz anulocita, te nalazom sniženih vrijednosti željeza uz povećanje UIBC i TIBC i sniženih vrijednosti feritina, postavlja se dijagnoza sideropenične anemije, a naredne analize nam i te kako pomažu u riješavanju dijagnostičkih problema prema drugim vrstama anemija.
http://www.cybermed.hr/index.php/pbl…enicna_anemija
Quote:
Zbog svoje učestalosti sideropenična anemija ima značajnu javnozdravstvenu važnost, javljajući se najčešće kod žena generativne dobi uslijed značajnijeg gubitka krvi menstruacijom, tijekom trudnoće te dojenjem. Kod muškarca i žena koje više nisu u generativnoj dobi je uzrok sideropenične anemije najčešće neprimjetno krvarenje iz gastrointestinalnog trakta. Stoga je kod takvih bolesnika neophodno učiniti pregled cijele probavne cijevi (kod žena i ginekološki pregled), kako bi se što ranije otkrio uzrok krvarenja, koji može biti i maligna bolest. Sideropenija je češća u vegetarijanaca s obzirom da je životinjska hrana bogatija željezom. Rjeđi uzroci sideropenične anemije su hemodijaliza, plućna hemosideroza, hipotireoza i hipertireoza, te neki crijevni paraziti. Treba napomenuti da manjak željeza ne uzrokuje samo sideropeničnu anemiju već i poremećaje funkcije i drugih tvari koje sadrže željezo (citokromi, peroksidaze, mioglobin
2. Gvožđe – kod anemija~Sadržaj
- 1. Za šta se koristi gvožđe?
- 2. U kojim namirnicama se nalazi gvožđe?
- 3. Koje su preporučene dnevne doze?
- 4. Kome su potrebne povećane količine gvožđa?
- 5. Da li se može uneti previše gvožđa?
- 6. Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati gvožđe?
Šta ima u grupama?
-
Grupa za podršku u borbi protiv stresa
-
Kako smanjiti holesterol i trigliceride?
-
Propolis – upotreba i recepti
Grupe povezane sa ovom temom:
Nema grupa.
Za šta se koristi gvožđe?
Gvožđe je sastavni deo hemoglobina koji omogućava transport kiseonika u krvi. Anemija ili malokrvnost je nedostatak hemoglobina ili eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Smatra se da veliki procenat žena u reproduktivnom periodu ima anemiju.
Anemija nastaje usled nedovoljnog unošenja gvožđa u organizam, kod povećanih potreba za gvožđem (trudnoća, dojenje, deca u periodu rasta i razvoja), smanjene apsorpcije gvožđa u crevima, kao posledica krvarenja.
Kod nedostatka gvožđa dolazi do slabosti, nesvestice, bledila, brzog umora, zadihanosti, lomljive kose i noktiju,opadanja kose. U nedostatku gvožđa, tkiva i organi nisu u dovoljnoj meri snabdeveni kiseonikom, pa dolazi do hipoksije.
Dijagnozu anemije postavlja lekar na osnovu krvne slike. U zavisnosti od stepena anemije potrebno je nekoliko meseci sprovođenja terapije, da bi se krvna slika popravila.
U kojim namirnicama se nalazi gvožđe?
Gvožđe se relativno teško usvaja, pa je neophodno unositi ga u dovoljnim količinama. Dobri izvori gvožđa su: crveno meso, džigerica, žitarice, riba (skuša, sardine), jaja, pasulj, integralni ili crni hleb, lisnato zeleno povrće, suve kajsije, suve šljive. Kupinovo vino, borovnice, kopriva (kapi), cvekla, spanać, kakao utiču na povećanje nivoa gvožđa. Koprivasadrži gvožđe, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvožđa iz depoa.
Vitamin C pomaže usvajanje gvožđa u organizam, a da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo, korisno je uz obroke uzimati namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže, limuna).
Crni i zeleni čaj sadrže supstance koje smanjuju apsorpciju gvožđa, pa ih treba uzimati samo između obroka, a ne i neposredno pre ili posle obroka.
Koje su preporučene dnevne doze?
Individualne potrebe za gvožđem veoma variraju i zavise od uzrasta, pola, rezervi gvožđa u organizmu. Smatra se da su dnevne potrebe za gvožđem od 8-10mg dnevno kod odraslih, a kod dece u razvoju i žena u reproduktivnom periodu 10-15mg. Trudnice imaju povećane potrebe za gvožđem. Terapijske doze za lečenje anemije su znatno veće, 100mg i više.
Gvožđe se nalazi u hemoglobinu, mioglobinu, nekim enzimima. Čuva se u organizmu u malim količinama u jetri.Vitamin C pomaže usvajanje gvožđa u organizam, pa da bi se gvožđe iz hrane bolje apsorbovalo, korisno je uz obroke uzimati namirnice bogate C vitaminom (salate od paprike, paradajza, sok od pomorandže, limuna). Gvožđe se bolje usvaja iz namirnica životinjskog porekla, nego iz namirnica biljnog porekla, pa se savetuje i upotreba namirnica bogatih vitaminom C.
Smatra se da zdrave odrasle osobe usvoje samo 10-15% gvožđa iz hrane, usvajanje gvožđa se povećava u trudnoći i dojenju.
Gvožđe iz namirnica životinjskog porekla se usvaja 15-35%, dok se iz namirnica biljnog porekla usvaja 2-20% (C vitamin povećava apsorpciju gvožđa). Tanini, polifenoli, fitati (iz namirnica biljnog porekla) i kalcijum smanjuju usvajanje gvožđa.
Usvajanje gvožđa se povećava i kada su zalihe gvožđa u organizmu male, a kada su zalihe visoke, usvajanje se smanjuje da bi se izbegli toksični efekti povećanog nivoa gvožđa.
Gvožđe u preparatima se javlja u dva oblika: fero i feri. Fero oblik se bolje usvaja, a koristi se kao: fero-fumarat, fero-sulfat, fero-glukonat. Kada se gvožđe uzima na prazan stomak često izaziva mučninu, a u većim dozama i zatvor. Sa povećanjem doze smanjuje se procenat gvožđa koji se usvoji, zato je bolje uzimati podeljeno u nekoliko doza tokom dana.
Neki komercijalni preparati sadrže kombinacije gvožđa, vitamina C, vitamina B12 i folne kiseline, jer su poslednje dve komponente potrebne za stvaranje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca).
Kome su potrebne povećane količine gvožđa?
Svetska zdravstvena organizacija smatra da je nedostatak gvožđa najzastupljeniji nutritivni deficit na svetu. Nedostatak gvožđa nastaje usled teških krvarenja, posle operacija u kojima je izgubljeno dosta krvi, kod obilnih menstruacija, u trudnoći, kod oboljenja creva u kojima je smanjeno usvajanje gvožđa.
Vegetarijanci unose gvožđe samo putem namirnica biljnog porekla (žitarice, tofu, pasulj, zeleno povrće). Pošto se gvožđe iz biljnih izvora slabije usvaja, vegetarijanci treba da ga unose duplo više ishranom nego osobe koje koriste meso.
Nedostatak gvožđa se postepeno razvija, kada je usvajanje gvožđa iz hrane manje od dnevnih potreba za istim. Rezerve gvožđa u jetri se polako smanjuju, da bi se ono ugrađivalo u hemoglobin. Kad se i rezerve iscrpe, dolazi do ispoljavanja anemije usled nedostatka gvožđa.
Osobe sa oštećenjem bubrega, posebno osobe na dijalizi, imaju povećan rizik za razvoj anemije, jer bubrezi ne stvaraju dovoljno eritropoetina, hormona koji utiče na stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Gvožđe i eritropoetin mogu se gubiti tokom dijalize. Vitamin A omogućava mobilizaciju gvožđa iz rezervi, pa u nedostatku ovog vitamina postojeće rezerve u organizmu ne mogu da se iskoriste.
Kod celijakije, Hronove bolesti i drugih oboljenja organa za varenje može doći do smanjenog usvajanja gvožđa.
Smatra se da sportisti i rekreativci, a posebno žene koje intenzivno treniraju, mogu imati povećane potrebe za gvožđem.
Da li se može uneti previše gvožđa?
U prevelikim dozama gvožđe je toksično za organizam. Višak gvožđa se skladišti u jetru i srce, što u krajnjim stadijumima može dovesti do ciroze jetre i oštećenja srca. Pošto se veoma malo izlučuje iz organizma, veoma lako može da se akumulira u tkivima i organima. Povećan unos gvožđa dovodi do zatvora, mučnine, povraćanja, a u slučaju sumnje na trovanje gvožđem treba se hitno obratiti lekaru.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati gvožđe?
Kalcijum sprečava usvajanje gvožđa. Preparati kalcijuma uzeti sa hranom smanjuju apsorpciju gvožđa iz hrane, zato je najbolje uzimati ih uveče pre spavanja. Vitamin C poboljšava usvajanje gvožđa iz biljnih izvora, pa je poželjno uzimati ga sa njim. Cink i gvožđe smanjuju jedan drugom apsorpciju kada se primenjuju istovremeno. Kada se uzimaju sa hranom, joni cinka i gvožđa ne pokazuju kompeticiju za usvajanje.
Gvožđe smanjuje apsorpciju nekih lekova, pa ga treba uzimati u vremenskom razmaku od bar 2 sata od sledećih lekova: tetraciklini, hinolonski antibiotici, levotiroksin, levodopa, metildopa, bifosfonati.
~http://prirodnilek.com/gvozdje
3.
- Naslovna
- Trudnoća
- Ishrana posle porođaja
- Ishrana u slučaju anemije
- Šta je anemija i u kom periodu se javlja?
- Koje su posledice anemije?
- Kako mogu prepoznati anemiju?
- Da li ishranom mogu da izlečim anemiju?
Šta je anemija i u kom periodu se javlja?
Anemija („malokrvnost“) je smanjen broj crvenih krvnih zrnaca – eritrocita. Veoma je učestala kod osoba ženskog pola, a javlja se kako pre začeća (kao posledica obilnih menstruacija, držanja rigoroznih i po zdravlje opasnih dijeta sa smanjenim unosom vitamina i minerala,…), tako i u toku trudnoće (zbog potreba vaše bebe povećava se volumen krvi za čak 50%, a time je i potreba za gvožđem veća od količine uskladištene u vašem telu-tzv. mikrocitna anemija i usled nedostatka folne kiseline-tzv. megaloblasna anemija) i u periodu nakon porođaja (kao posledica krvarenja u toku porođaja, ….).
Najčešća je mikrocitna anemija – kao posledica nedovoljnog unosa gvožđa u organizam kao veoma važnog elementa u stvaranju hemoglobina (protein koji prenosi kiseonik u crvenim krvnim zrncima).
Koje su posledice anemije?
S obzirom da su trudnoća i period nakon porođaja jedni od, slobodno mogu reći, najosetljivijih perioda za vaš organizam anemija (kao i ostale komplikacije) ima brojne posledice po vaše zdravlje, a i zdravlje vašeg deteta:
– Uzrokuje zastoj u razvoju ploda;
– Povećava rizik od prevremenog porođaja ili rađanja deteta male telesne težine;
– Slabo je snabdevanje ploda kiseonikom (kao posledica nedostatka hemoglobina);
– Povećana je mogućnost razvoja infekcija nakon porođaja;
– Postoji mogućnost da novorođenče nasledi anemiju;
– Kao posledica anemije u toku trudnoće i slabog snabdevanja ploda gvožđem, smanjeni su depoi gvožda u organizmu novorođenčeta (izuzetno neophodan mineral u prvih šest meseci života);
Kako mogu prepoznati anemiju?
Ukoliko primetite da:
– Se otežano krećete, teško dišete i nedostaje vam vazduha;
– Stalno ste umorni;
– Prisutna je slabost i bledilo;
– Često imate nesvestice, ubrzan ili nepravilan rad srca;
– Muči vas glavobolja;
– Zaboravni ste;
– Mučnine ili bol u području abdomena „ne daju vam mira“;….
Možete posumnjati da ste anemični.
Međutim, veoma teško ćete sami oceniti da li ste anemični pošto je većina navedenih simptoma normalna u određenim razdobljima trudnoće i perioda nakon porođaja. Stoga se obratite lekaru kako bi sa sigurnošću potvrdili ili demantovali vaše pretpostavke.
Da li ishranom mogu da izlečim anemiju?
Pošto anemiji veoma pogoduje loše izbalansirana ishrana sa smanjenim sadržajem gvožđa, folne kiseline i vitamina B kompleksa, promena načina ishrane uz dodatak odgovarajućih preparata vitamina i minerala, bitno možete doprineti izlečenju anemije (poboljšati krvnu sliku). Pravilno planirana i kombinovana ishrana (sa namirnicama i biljnog i životinjskog porekla) koja zadovoljava vaše povećane potrebe organizma može i bitno sprečiti razvoj deficitarnih poremećaja (kao što je anemija). Neophodno je da:
– Vodite računa o unosu gvožđa-jedite što više crvenoga mesa (npr govedina), mahunarki, obogaćenih žitarica (pahuljice), tamno zelenog povrća (spanać, brokula, grašak, pasulj), jaja, integralnog pirinča, obogaćene testenine, tofu sira, suvog voća (suvih šljiva, grožđa ili kajsija), svežeg soka od višanja, borovnice, cvekle… 
Sadržaj gvožđa u pojedinim namirnicama videćete u sledećoj tabeli:
Namirnica Sadržaj gvožđa (u mg) u 100 g namirnice Kravlje mleko (1,8 % ml masti) 0.1 Svež kravlji sir (3 % ml masti) 0.3 Goveđe meso 2.3 Svinjska jetra 21.0 Pileće meso 0.7 Ćureće meso 4.0 Sardela 1.8 Ostrige 7.0 Žumance 6.0 Beli pasulj 6.7 Soja u zrnu 8.4 Integralno brašno 4.0 Mekinje 12.9 Peršun (list) 10.0 Spanać 3.0 Suvo grožđe 1.6 Suve smokve 4.2 Kakao 15.0
– Jedite namirnice bogate folnom kiselinom: pšenične klice, pasulj, kikiriki, pečurke, brokule, …
– Ne zanemarujte ni upotrebu namirnica bogatih vitaminom C: limun, pomoranđa, sveže povrće (u vidu salate)-bitno pomaže u apsorbciji gvožđa;
– Prema preporuci vašeg lekara, redovno uzimajte preparate vitamina i mineralna;
Kako bi što bolje iskoristili uneto gvožđe savetujem vam da se upoznate sa sledećim činjenicama:
– Gvožđe iz namirnica biljnog porekla sadrži tzv. neorgansko gvožđe koje se slabije apsorbuje u odnosu na gvožđe iz namirnica životinjskog porekla (sadrži tzv. organsko gvožđe). Upravo zbog toga je veoma bitno da vodite računa o pravilnoj kombinaciji namirnica životinjskog porekla (pogledajte tekst o kombinaciji namirnica).
– Uz namirnice bogate gvožđem i preparate navedenog minerala, koristite obavezno i namirnice sa visokim sadržajem vitamina C (citrusno voće i sokovi od ovog voća, peršun, …) -omogućava lakšu apsorpciju gvožđa;
Ukoliko koristite preparate gvožđa bitno je da ih:
– Uzimate sa hranom da biste sprečili moguće mučnine;
– Ne koristite ih zajedno sa mlekom (kalcijum iz mleka smanjuje apsorpciju gvožđa);
– Uz preparate gvožđa uzimajte i namirnice bogate folnom kiselinom (tamnozeleno lisnato povrće, pasulj, grašak, sočivo, mekinje, pomoranđa, pšenica, orasi,…) i vitamina B12 (riba, plodovi mora, žumance, mleko i fermentisani sirevi…);
– Izbegavajte kofein, tj. kafu i čajeve-otežavaju apsorpciju gvožđa;
~http://www.bebac.com/index.php?show=category&int_catID=264
4.Loša krvna slika – uzroci i lečenje
Malokrvnost se ogleda u opadanju broja zdravih crvenih krvnih zrnaca, što može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme.
Anemija se ponekad teško otkriva jer su rani simptomi veoma blagi i lako se mogu pomešati sa simptomima drugih oboljenja, zato je važno pregledati krvnu sliku na vreme.
Anemija nije bolest, već stanje koje ukazuje na postojanje nekog oboljenja ili poremećaja u ishrani.
Krv se sastoji od tri tipa ćelija, crvenih krvnih zrnaca – eritrocita, belih krvnih zrnaca – leukocita i krvnih pločica – trombocita, koje cirkulišu našim krvotokom.
Eritrociti sadrže crveni i gvožđem bogati protein hemoglobin, koji prenosi kiseonik iz pluća do svih mišića i organa našeg organizma. Anemija je nedostatak crvenih krvnih zrnaca. U tom slučaju, mali broj eritrocita sadrži manje hemoglobina, zbog čega je dostava kiseonika u mozak, srce i mišiće, smanjena. Kada ste anemični, osećate mentalnu i fizičku slabost. Pošto je broj eritrocita smanjen, srce radi brže u pokušaju da većim proticanjem krvi nadoknadi manjak kiseonika u krvi siromašnoj eritrocitima.
Uzroci i simptomi anemije
Uzroci malokrvnosti mogu biti gubitak krvi usled oboljenja bubrega, zglobova, krvotvornih organa… neželjenog dejstva lekova, neadekvatna ishrana i nedostaci vitamina i gvožđa. Anemija se ponekad teško otkriva jer su rani simptomi veoma blagi. Zbog toga se lako zamenjuje tegobama koje se viđaju u drugim bolestima ili nakon korišćenja nekih lekova.
Ona može da smanji životnu energiju. Simptomi su umor, pospanost, slabost, vrtoglavica, bledilo kože i sluzokože usana, desni, konjunktiva, noktiju i dlanova, ubrzan srčani rad, osećaj hladnoće naročito ekstremiteta, tuga i depresija, smanjenje seksualnih funkcija i poremećaji sna i smanjenje apetita. Kako se simptomi lako mogu zameniti simptomima koji se javljaju u drugim oboljenjima, važno je pregledati krvnu sliku.
Ishrana za anemične osobe
Najbolji izvor gvožđa su crveno meso, plava riba, žumance, zeleno povrće, mahunarke, orasi, sušeno voće i pahuljice, obogaćena testenina, kao i iznutrice – džigerica, jetra i bubrezi. Veoma je važno da se ove namirnice kombinuju sa hranom koja pospešuje apsorpciju gvožđa. Preporučljivo je da se uz obroke od mesa i povrća pije sok, dok kombinovanje mesa ili povrća sa žitaricama ili mlekom treba izbegavati.
Lečenje
Promena načina ishrane ili terapija preparatima gvožđa može poboljšati krvnu sliku. Ako vam je lekar prepisao gvožđe, uzimajte ga s hranom kako biste sprečili moguće mučnine. Izbegavajte da pijete gvožđe s mlekom jer kalcijum sprečava njegovu apsorpciju. Popijte ga sa sokom bogatim vitaminom C, lakše će se apsorbovati. Gvožđe može izazvati zatvor ili dijareju, pa bi bilo najbolje da se posavetujete s lekarom pre nego što počnete da ga uzimate. Da bi se krvna slika popravila, potrebno je oko šest nedelja. Ukoliko se anemija ne leči na vreme, teško stanje organizma može dovesti do potrebe za transfuzijom krvi. Osim toga, niske vrednosti eritrocita mogu dovesti do dodatnih zdravstvenih problema. Anemija može dovesti do preopterećenja vašeg srca i pojave srčanih tegoba, u pokušaju da popravi dopremanje kiseonika u tkiva iz krvi siromašne eritrocitima.http://serbianforum.org/zdravlje/78466-losa-krvna-slika-uzroci-i-lecenje.html
5.Talasemije
Talasemije su nasledne hemolizne anemije sa poremećajem u sintezi globinskih lanaca kvantitativne prirode, gde su sintetisani lanci hemoglobina normalne strukture, ali se stvaraju u neadekvatnoj količini.
Podela
Talasemije se dele prema tome koji je lanac globina stvoren u manjku.
Klinički se ispoljavaju alfa i beta talasemije, u tri oblika:
- major, težak poremećaj, homozigoti
- intermedia, srednje težak poremećaj, heterozigoti
- minor, asimptomatski, heterozigoti
Klinička slika
Normalno postoji ravnoteža u produkciji pojedinih lanaca globina, dok kod npr. beta talasemija produkcija alfa lanaca premašuje produkciju beta lanaca – pri čemu se on nakuplja u višku i precipitira u prekursorima eritrocita. Ovi precipitati hemoglobina menjaju propustljivost opne eritrocita i dovode do njegove lize. Postoji kompenzatorna hiperplazija crvene loze u kostnoj srži. Zbog hipermetabolizma dolazi do zaostajanja u rastu i do razvoja skeletnih deformacija.
Beta talasemija major (Coolyeva anemija) – najozbiljniji oblik, od rođenja se manifestuje anemija težeg stepena. Deca zaostaju u rastu, imaju napade groznice i prolive. Dete se normalno razvija uz odgovarajuće lečenjetransfuzijom, ali se krajem prve decenije života javljaju znaci prekomernog deponovanja gvožđa (sideroza tkiva).
Nelečena deca razvijaju sliku Coolyeve anemije, sa zaostajanjem u rastu i mongoloidnim izgledom.Kardiomegalija ( uvećanje srca) je veoma česta i rezultira zastojnom srčanom insuficijencijom. Hepatosplenomegalija ( uvećanje jetre i slezine) je redovna pojava.
Alfa talasemija – homozigotni oblik koji ne stvara inkluzije u eritrocitima. Ovaj oblik hemoglobina ima veliki afinitet za kiseonik, pa ga ne predaje tkivu. Bolest se ispoljava u vidu hidropsa fetusa koji umire intrauterino.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, razmaza periferne krvi i elektroforeze hemoglobina.
Lečenje
Lečenje beta talasemije je potporno. Splenektomija ( odstranjenje slezine) je indikovana kod bolesnika sa izraženom sekvestracijom eritrocita u slezini i može da ublaži kliničke simptome i znake bolesti. Helacija gvožđa je obavezna kontinuiranim subkutanim davanjem desferioksiamina. Genetsko savetovanje je preporučljivo, kao i antenatalna dijagnostika. Lakše oblike ne treba lečiti.
http://www.stetoskop.info/Talasemije-839-c26-sickness.htm
6.
Kako poboljšati imunitet
Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne barijere koja će sve viruse, bakterije, gljivice i izmenjene, prekancerozne ćelije sprečiti da naškode zdravlju. U tu svrhu organizam svakog sata stvara deset miliona proteina-antitela, a za takvu produktivnost zahteva izdašne zalihe hranljivih materija.
Iz tog razloga mora imati dovoljno supstanci koje na njega najviše utiču. A to su vitamini A, B6, B12, C, E i folna kiselina, minerali cink, bakar, gvožđe i selen, omega-3 linolenska kiselina…
Rizik godina
Kao i većina drugih funkcija organizma, imuni sistem takođe slabi sa starošću. A jedan od vodećih uzroka je neodgovarajući nutritivni status. Zbog toga starije osobe posebnu pažnju treba da obrate na raznovrsnost ishrane, pre svega na unos odgovarajuće količine antioksidantnih vitamina.
Za očuvanje imunog sistema veoma je važan vitamin E. Nalazi se u nerafinisanim uljima, jezgrastom voću i semenkama. Velike koncentracije vitamina C u krvi su neophodne za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca. U zavisnosti od uzrasta, pušačkog „staža“ i načina života, dnevno je potrebno uneti od 200 do 500 miligrama. Najviše ga ima u svežem voću i povrću, posebno u žutoj paprici, kupusu, karfiolu, brokoliju, citrusima, jagodama, lubenici. Karotenoidi iz crvenog i narandžastog povrća i voća utiču na funkciju – limfocita, povećanje nivoa interleukina i aktivnost drugih odbrambenih ćelija.
Crni i zeleni čaj bogatiji su antioksidansima od bilo kog voća. Potvrđeno je da zeleni čaj, koji sadrži antimikrobni agens, odlično deluje na infekcije usne šupljine i zuba. Tokom pripremanja kesicu treba više puta potapati u šolju, jer se tako oslobađa pet puta više polifenola. Pečurke takođe sadrže velike količine antioksidanasa, posebno vrste šititai i maitaki. Ali, i domaći šampinjoni su dobar saveznik u borbi protiv infekcija.
Uloga ishrane
U probavnom sistemu nalazi se čak 60 odsto ćelija odbrambenog sistema, pa njegova uloga zavisi od stanja crevne flore. Jogurt i ostali probiotski napici sadrže bakterije (Lactobacillus i Bifidobacterium) koje utiču na tzv. pozitivan imunološki odgovor. Naime, one se nalaze na vrhovima crevnih ćelija i doprinose smanjenju uticaja nutritivnih alergena i opštem poboljšanju imunološkog statusa. Antibiotici lako uništavaju crevnu floru, te tako organizam u kasnijem periodu postaje podložniji bolesti. Zbog toga nije dobro olako ih koristiti za lečenje virusnih infekcija ili lakših upala, a ako se već moraju uzeti, najbolje je da se to učini uz čašu jogurta.
Odavno je poznat dobar učinak polinezasićenih masnih kiselina na kardiovaskularno zdravlje. Međutim, u poslednje vreme ima sve više dokaza da omega-3 i omega-6 masne kiseline utiču i na imuni sistem. Omega-3 kiseline obično nedostaju u ishrani, a imaju sposobnost ublažavanja upalnih procesa. Njihov unos se može povećati češćim korišćenjem morske ribe (naročito lososa, sardine, haringe, tune), sira od soje (tofu), badema, oraha, biljnih ulja od semena lana, bundeve, repice i konoplje.
Rizik od infekcije povećava čak i blagi nedostatak cinka u organizmu. Ovaj mineral veoma je važan za stvaranje antitela i razvoj belih krvnih zrnaca – ćelija imuniteta, koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge patogene. Sto grama posne junetine obezbeduje oko 30 posto dnevnih potreba za cinkom. Sadrže ga i grašak, pasulj, semenke bundeve, ostrige, sir, jaja, džigerica, crni hleb, pšenične klice.
Svakodnevno u ishrani treba da budu zastupljeni beli i crni luk. Da bi se povećala količina odbrambenih materija, beli luk se očisti i ostavi na vazduhu 15 minuta pre kuvanja ili dodavanja u salatu. Svakog dana trebalo bi pojesti bar jedan limun, pomorandžu, grejpfrut, mandarinu, ali i tamnozeleno lisnato povrće (spanać, blitvu, zelenu salatu, kelj). Poželjne su i namirnice bogate fitohemikalijama-paradajz, brokoli, karfiol, pro-kelj.
Kalorije po meri
Na rad odbrambenog sistema organizma utiče i broj kalorija unetih u toku dana. Stoga je za dobar imunitet važno umereno uzimanje hrane. Uravnotežen, raznovrstan jelovnik koji se temelji na prirodno uzgajanim sirovinama čini osnov pravilne ishrane. Industrijski prerađene-namirnice i one koje sadrže više konzervanasa, pesticida ili ostataka drugih toksina, opterećuju organizam i mogu loše uticati na imuni sistem. Potvrđeno je, između ostalog, da teški metali, kao što su kadmijum, olovo i živa, deluju imunosupresivno (ograničavajuće).
Promeniti loše navike
O načinu života takode se mora voditi računa. Organizmu je neophodno dovoljno sati noćnog sna i fizička aktivnost. To podrazumeva umereno vežbanje na svežem vazduhu najmanje pola sata dnevno, pet puta nedeljno. Preporučuje se što duži boravak na svežem vazduhu tokom dana. Umereno sunčanje takode je dobro za imuni sistem, dok je preterano izlaganje sunčevim zracima, kao i svaki drugi stres, izuzetno nepovoljno.
http://ljekovitebiljke.bloger.hr/post/kako-poboljsati-imunitet/825504.aspx
ISHRANA 1. DEO
P.S. Lek za teške bolesti nije tamo negde daleko u neistraženim krajevima u nekoj retkoj biljci ili životinji.
Lek je u nama, u našem imunitetu koji smo usporili, uništili ishranom , negativnim mislima.
Kao što smo ga onesposobili, tako opet možemo da ga osposobimo: biljnom hranom, najbolje presnom (voće i povrće), pomažu i alge, pečurke, klice u zavisnosti od tipa organizma.
Pozitivne misli svakome pmažu i dokazano je da leče i od natežih bolesti-
Sa pozitivnim afiramacijama je još pre 100 godina lečio Emil Kue.
Poznata je njegova afirmacija: Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem(sve mi je bolje), ja sam super, moje zdravlje je u savrsenom redu…
———————————————–
7. Kupina – beru se mladi i zdravi listovi
Kupina je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože.
Kupina, ostruga, kupinjača, muraga, crna jagoda, Rubus cadicans Weihe, javlja se kao česta biljka po brdskim predelima, krčevinama, šumskim proplancima, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a sreće se i kao živa ograda. To je višegodišnja žbunasta biljka. Stablo je uspravno, visoko jedan do dva metra, obraslo trnovima i naizmenično raspoređenim listovima, dugačkim do 7 santimetara i sastavljenim od tri do pet ovalnih i nepravilno nazubljenih listića. Liska je sa tri lica tamnozelene boje, dok je naličje svetlije i maljavo. Cvetovi su aktinomorfni, ružičasti ili beli, pojedinačni ili udruženi u grozdaste cvasti. Cveta u junu. Plod je zbirna koštunica crne boje, sastavljena od mnogo sitnih i sraslih koštunica.
Kupina sadrži oko 8 odsto galotanina, inozit, organske kiseline. Plod sadrži izo-limunsku kiselinu. Listovi dok su sveži sadrže oko 125 miligram procenata aksorbinske kiseline.
To je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Koristi se kao adstringent, protiv dijareje, hemoroida, raznih ozleda kože i sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Uspešno se koristi kao hemostiptik i fitoncidno sredstvo. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Za vreme rata list kupine, sam ili u mešavini sa lišćem maline, služio je kao zamena za ruski čaj. U istu svrhu mogu se koristiti i mladi cvetni pupoljci. Voćni sirup predstavlja dobro sredstvo protiv dijareje, naročito u pedijatriji. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada).
Listovi se beru u toku juna i jula i to samo mladi i zdravi sa vršnih delova grana i odmah suše u tankom sloju pod krovom, na promaji uz češće prevrtanje. Suva droga je zelene boje, bez mirisa i oporog ukusa. Pakuje se u vreće ili slamarice i čuva na suvom mestu najviše godinu i po dana. Odnos svežeg i suvog lista je 4-5:1. Plodovi (Rubi fructus) sakupljaju se kada sazru.
————————————————–
NJENO VELICANSTVO KUPINA
Kupina, lekovita svakim svojim delom, korenom, listom cvetom i plodom, zauzima važno mesto u ishrani i narodnoj medicini.
Bogata organskim gvožđem, kupina je postala nezamenljiva u ishrani dece, trudnica, dojilja, kao i osoba u pubertetu i klimakretijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Poznata od davnina i koričćena kao lek pominje se u mnogim istrorijskim spisima.
Kupina u plodu sadrži veoma malo ugljenih hidrata (6%), belančevina 0.9% i 1% masti uz veći procenat suve materije (20%). Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima nešto manje. Od drugih važnih lekovitih sastojaga sadrži galotanin u većem procentu (8%) inozit i organske kiseline. Listovi sadrže pektin, a dok su sveži i znatnu količinu vitamina C.
Fenolna jedinjenja, koje sadrži kupina, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, takozvanog lošeg holesterola, odlažući pojavu ateroskleroze i sprečavajući pojavu kardiovaskularnih bolesti, među kojima su infarkt miokarda i šlog najčešći uzroci smrti u Srbiji. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina učestvuje i svojim sadržajem vitamina C i beta karotena, zbog njihovih antioksidantnih svojstava. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer utiče na sniženje pritiska.
Galotanin uništava bakterije, među kojima je najznačajnija Ešerihija koli i Salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno. Zato se kupina u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. Posebno je efikasna kod dece, a primenjuje se u obliku sirupa. Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u lečenju hemoroida i raznih povreda kože i sluzokože.
Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Često se koristi kod prehlada, kašlja i šećerne bolesti. Kod dijabetičara smanjuje oštećenja krvnih sudova, koja kod njih vode oštećenju vitalnih organa, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata može češće da se nađe na njihovom jelovniku.
Narodna medicina već vekovima poznaje lekovita svojstva kupinovog vina dobijenog prirodnim vrenjem zrelih plodova kupine. Kupinovo vino ima svoje medicinsko opravdanje, a u farmakologiji je svrstano u lekovito. Sadrži kiseline sličnog dejstva kao želudačna, pa pomaže u varenju hrane, posebno belančevina. Postoje podaci da kvercentin, sastojak kupinovo vina, sprečava rak (časopis „Weine and Spiritus“ broj 29 iz 1995) i usporava starenje. Preporučuje se kod anemije, iscrplenosti, slabe uhranjenosti, za regulisanje varenja, sniženje krvnog pritiska i poboljšanje cirkulacije krvi. Posebno je korisno u ishrani, rekovalescenata i ljudi slabog imuniteta. Pojačava apetit, doprinosi boljem lučenju žuči i mokraće i pozitivno utiče na metabolizam.
Posebno je značajno što je gvožđe u kupini u sklopu organskog jedinjenja, pa se zato lako iskorišćava, te je posebno povoljno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod povećane poterbe organizma za gvožđem kod dece, trudnica i dojilja. Čaj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti i za jačanje imuniteta.
Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada i sok). U narodu se ranije čaj od lista kupine i maline uz dodatak mladih cvetnih pupljaka, koristio kao “narodni čaj”, zamena za ruski čaj.
Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u ishrani i da se ne koristi samo kao lek kada se bolest javi, već još više da se koristi preventivno tj. za sprečavanje anemije, srčanih bolesti, raka i za jačanje imuniteta.http://www.fitness.com.hr/prehrana/nutricionizam/Glikemijski-indeks.aspx
———————————————————–
Jagode
Sočnost i slast, kao i divna crvena boja jagoda mogu poboljšati i ukus i izgled svakog jela. Jagode su najomiljenije bobičasto voće na svetu. Mogu se nabaviti i u drugim periodima godine, ali njihova prava sezona je od aprila do kraja jula, kada su najukusnije.
Zdravstvena korist
One su bogat izvor fenola – a to je bitan antioksidant koji pomaže u zaštiti ćelijskih struktura, srca, a deluje i antikancerogeno.
Zahvaljujući ostalim svojim sastojcima (a to su: vitamin C, mangan, vlakna, vitamin B5, vitamin B6, vitamin K, magnezijum i dr), jagode su delotvorne u zaštiti od degeneracije mišićnog sklopa, artritisa, kao i za očuvanje opšteg zdravlja.
Osnovne osobine
U svetu postoji oko 600 vrsta jagoda, koje se razlikuju po veličini, ali im je svima zajednička jarka crvena boja sa sitnim semenkama koje probijaju površinu, kao i mala zelena kapa od lišća, koja podseća na minijaturnu krunu. Pored domaćih, postoje i jagode koje rastu u divljini. Divlje jagode su mnogo sitnije od domaćih, a imaju donekle drugačiji intenzivan ukus.
Latinski nazivi za jagodu su „Fragaria virginiana“ i „Fragaria chilioensis“.
Poreklo
Divlje jagode su prisutne na zemljinoj površini veoma dugo, u raznim oblastima sveta. Ljudi su počeli da ih odgajaju u svojim baštama pre početka hrišćanstva, a na visokoj ceni bile su kod starih Rimljana. Posle pada Rima, dugo nisu bile u prvom planu, a ponovo su postale cenjene u srednjem veku, i to više zbog medicinskih svojstava nego kao dobra hrana. Tadašnje jagode nisu bile tako lepe i ukusne kao današnje vrste. Oblik sličan današnjem počele su da poprimaju u 18. veku. Tada je francuski inženjer bio poslat u Čile i Peru da nadgleda španske aktivnosti u ovim zemljama. Otkrio je vrstu jagoda mnogo veću od dotadašnjih poznatih vrsta. Odneo je seme i uzorke u rodnu Francusku i tada u Evropi počinje plansko uzgajanje ovog voća.
U 19. veku, kao i drugo voće koje nije dugotrajno i koje se lako kvari, jagode su na trpezi imale samo bogate porodice. Sa pronalaskom železnice lakše su prenošene u udaljene krajeve i uskoro su postale svima dostupne.
Nekoliko ideja za serviranje
Eksperimentišite: dodajte iseckane jagode u zelenu salatu.
Stavite sloj iseckanih jagoda, sloj borovnica i običan jogurt u čašu i napravite laki desert.
Pomešajte iseckane jagode sa cimetom, limunovim sokom i javorovim sirupom i ovim namazom premažite palačinke.
http://zdravlje.krstarica.com/l/hrana/jagode-omiljeno-voce/
************************************************
Jagode, to slasno, osvežavajuće, jarko crveno voće, ulepšava proleće. To je jedno od najomiljenijeg voća, ne samo zbog svog lepog izgleda i ukusa, već zbog bogatog lekovitog svojstva. Kod nas sazrevaju od aprila do kraja juna, ali ih u trgovinama ima gotovo cele godine.
Ljudi su počeli da gaje jagode još pre hrišćanstva. Kod Rimljana su bile veoma cenjene. U srednjem veku su korišćene uglavnom kao lek. Njihovo gajenje se intenziviralo od osamnaestog veka kada je iz Čilea i Perua u Evropu preneto seme krupnijih jagoda. Divlje jagode, sitnije i mirisnije od domaćih, ljudi su brali od davnina.
SASTAV JAGODA
Plod jagode sadrži ugljene hidrate (7%), malo belančevina (0.8%), sasvim malo masti (0.6%) uz nešto dijetnih vlakana i dosta vode. Znatan je sadržaj fenola i ostalih antioksidanasa. Sadrži Vitamin B1, B2, zatim minerale kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. To je niskokalorično voće. 100g jagoda sadrži svega 35 do 40 kcal, pa se može uvrstiti u sve dijete za mršavljenje.
PROTIV ARTERIOSKLEROZE
Jagode sadrže veliku količinu vitamina C. Smatra se da najviše zahvaljujuci njemu jagode čiste krvne sudove od naslaga masnoće. One sprečavaju oksidaciju “lošeg holesterola” ili LDL holesterola u oblik koji štetno deluje na krvne sudove. Istovremeno one dovode do porasta “dobrog holesterola” ili HDL holesterola. Redovno konzumiranje jagoda smanjuje količinu slobodnih radikala koji LDL holesterol čini toksičnim i opasnim.
STOP RAKU
Značajno je antikancersko delovanje jagoda. Posledica je bogatog sadržaja različitih antioksidanasa i vitamina. Zahvaljujući njima jagoda sprečava promene u ćelijama koje mogu voditi ka nastanku malignih tumora. One podstiču detoksikacioni sistem organizma i tako sprečavaju genetska oštećenja ćelija, koja predstavljaju uvod u rak. Nezna se kolika je količina jagoda dovoljna da ispolji antikancersko svojstvo, ali u svakom slučaju što više – to bolje.
Bolja funkcija spermatozoida
Sveže jagode povećavaju plodnost muškaraca, koji nemaju druge organske uzroke steriliteta. Tokom nekoliko meseci one mogu očistiti semenu tečnost od otrova i pospešiti oporavak oplodne funkcije. Ovo voće povećava broj spermatozoida i njihovu pokretljivost, a smanjuje broj abnormalnih spermatozoida. To dejstvo jagoda se najviše pripisuje sadržaju antioksidanasa i vitamina C.
JACE SRCE
Zahvaljujući velikom sadržaju kalijuma, a malom natrijuma, jagode imaju diuretska svojstva i utiču na smanjenje krvnog pritiska. Smanjujći krvni pritisak i čisteći krvne sudove od masnoće, poboljšavaju prokrvljenost srca, čineći ga zdravijim i jačim. Ujedno smnjuju rizik oboljevanja od koronarne bolesti (angina pektoris i infarkt miokarda). Magnezijum im daje antistresno dejstvo i poboljsava rad srca.
ZDRAVLJE I LEPOTA
Dug je spisak lekovitih dejstava jagoda. One ublažavaju tegobe kod artritisa, jačaju kosti, povećavaju odbranbenu moć organizma, deluju antibakterijski, imaju blag laksativni učinak… Jagode daju doprinos i lepoti. Zatežu kožu, smanjuju pojavu bora i osvežavaju ten. Zato su jagode svakog proleća u modi.
————————————————————————————
~*MASLACAK – JAČI I OD KAMENA
http://www.pregled.com/zdravlje.php?id_nastavak=1620&tmpl=zdravlje_tmpl&tekuca_strana=18
MASLACAK~Latinski naziv: tarxacum officinale
Opis biljke: maslačak od lekovitih materija sadrži gorke materije, mnogo kalijuma (u nadzemnom delu), smole, etericno ulje, 40% inulina (u korenu). Listovi sadrže 16 – 18 % vitamina C, gvozdja oko 3%. su jake zelene boj i nazubljeni. Stabljika i listovi kada se prelome suze tečnošću. Posle sazrevanja cvetovi daju lagano, karakteristično seme bele boje. a jarko žutim cvetovima. Listovi
Stanište: široko rasprostranjena biljka koja najčešce raste po travnjacima, livadama, parkovima, uz staze i živice.
Lekoviti deo biljke: koren, list i cvet.
Lekovito delovanje: se često koristi i za pripremu raznih jela i salata.. Mlado lišće , ženama kod se preporučuje , nedostatka apetita. Čaj od se često koristi i za pripremu raznih jela i salata.. Mlado lišće , ženama kod se preporučuje , nedostatka apetita., , , Pomaže kod
List maslacka jaca jetru i zuc.
U listovima maslacka nalazi se niz gorkih supstanci i minerala. Upravo ta kombinacija je važna za jacanje pomenutih organa, tvrdi becki profesor Hademar Bankhofer.
Takode unoseci listove maslacka aktivira se metabolizam a otpadne materije se brže izbacuju iz organizma. Od listova maslacka priprema se veoma zdrav caj. Potrebna je šaka finih listova maslacka, koje prethodno treba oprati i sitno iseckati. Za caj se uzmu dve male kašike seckanih listova i preliju sa cetvrt litra vrele vode. Pokriveno ostaviti da stoji 15 minuta i nezasladeno piti mlako u malim gutljajima. Bankhofer preporucuje da se pije jedna šolja ujutru, u podne i kasno popodne. Važno je da se caj svaki put spremi svež, da ne stoji dugo pripremljen. Ukoliko nemate vremena za pripremanje caja, možete ubrane listove maslacka oprati, sitno iseci i posuti po parcetu hleba namazanom maslacem.
Salata od maslacka Naberite dve šake finih listova maslacka, operite u mlakoj vodi i ostavite da se osuše na parcetu kuhinjskog papira. Za marinadu uzmite 4 do 5 kašika maslinovog ulja, 2 kašike jabukovog sirceta ili 2 kašike cedenog limuna, posolite, pobiberite i stavite malo meda. Sve ulupajte žicom za mucenje i pre serviranja pomešajte salatu sa marinadom. Važno je da listovi maslacka budu nabrani ili u privatnoj bašti ili na mestima udaljenim od saobracaja ili industrije.
Čaj od maslačka
Priprema se od dve kašike osušenih listova, cvetova i sitno saseckanog korena maslačka.
Smešu preliti šoljom ključale vode, poklopiti i posle dvadesetak minuta procediti i zasladiti kašikom meda.
Piju se dve do tri šolje čaja dnevno u slučaju otežanog mokrenja, nagomilavanja suvišne tečnosti i za poboljšavanje celokupne razmene materija u organizmu.
Otvorene cvetove okrenute nagore,redjati u teglu da pokriju dno i posuti secerom.Tako redjati red po red do vrha tegle.Pokriti otvor tkaninom i staviti na sunce.Ne sme da se mesa,a kad pocne da se pretvara u jednolicnu masu(10-15 dana) uneti teglu unutrai ostaviti da se cela masa pretvori u „med“ i pozuti.Tada se iscedi kroz gazu i ponovo stavi u teglu. Uzima se po jedna kasicica ujutro na prazan stomak.Posebno preporuceno za ljude sa slaom krvom slikom i onima koji imaju problem sa zuci!
U proleće je preporučljivo primeniti terapiju sa svežim drškama maslačka u trajanju od 14 dana, po 6 drški na dan. Cvetna glava se odstranjuje tek posle pranja drške cveta. Ona u početku ima gorak ukus, da bi on kasnije postao sočan i prijatan. U periodu cvetanja biljke, dijabetičarima se preporučuje da jedu 10-15 drški cveta na dan.Ovaj tretman omogućuje eliminisanje žučnog kamenca, što podstiče rad žučne kese.
M A S L A C A K
Maslačak se upotrebljava za poboljšanje probave, kao diuretik (za izmokravanje), protiv bolesti jetre, bubrega, mokraćnog mjehur
Maslačak se upotrebljava za poboljšanje probave, kao diuretik (za izmokravanje), protiv bolesti jetre, bubrega, mokraćnog mjehura, slezene, slabokrvnosti, nesanice. Pomaže izlučivanje pijeska iz žuči, potiče mokrenje pa tako pomaže pri izlučivanju otrovnih tvari iz tijela.
Maslačak je kod nas vrlo rasprostranjena biljka. Raste po livadama, travnjacima, pašnjacima, brežuljcima i vrtovima kao korov. Iz razvijenog korijena izrastaju dugački listovi koji su pilasto nazubljeni, bez stabljike. Iz sredine se izdiže cvjetna stabljika, koja je okrugla, šuplja, a na vrhu se razvija zlatno žuti glavičasti cvijet.
Cvijet je sastavljen od mnogo uskih latica skupljenih u jednu rozetu. Kad latice cvijeta otpadnu razvija se, od sjemenki sa perjanicama okrugli «lampion», koji vjetar lako raznosi. Kao djeca često smo puhali u taj čudesni cvijet. Biljka je puna mliječnog soka koji curi, ako se otrgne. Nije otrovna. I korijen je debeo i dug oko 20 cm, pun mliječnog soka.
Biljka sadrži željezo, natrij, fosfor i kalij, eterično ulje, masne kiseline itd.Maslačak cvate od proljeća do jeseni. Za lijek se beru korijen i lišće, korijen početkom jeseni, jer je tada najgorčiji i najljekovitiji, pun mliječnog soka. Lišće se bere u proljeće, kad je mlado, prije cvjetanja.
Maslačak se upotrebljava za poboljšanje probave, kao diuretik (za izmokravanje), protiv bolesti jetre, bubrega, mokraćnog mjehura, slezene, slabokrvnosti, nesanice. Pomaže izlučivanje pijeska iz žuči, potiče mokrenje pa tako pomaže pri izlučivanju otrovnih tvari iz tijela.
Mlado lišće od maslačka vrlo je ukusno kao salata, koja čisti krv, potiče mokrenje i odstranjuje bolove od žučnih i jetrenih bolesti. Korijen se izreže na tanke ploške, dodaju mladi listovi, začini uljem i limunovim sokom i ostavi da stoji oko 4 sata, pa tek onda jede.
Za popravljanje krvne slike potrebo je u proljeće piti 4- 6 tjedana, dva puta dnevno po jednu šalicu čaja od maslačka, ili po jednu jušnu žlicu soka od maslačka.Moze se jesti kao zelena salata i to je najzdravije, sirovo… 🙂
Čaj za liječenje žučnog kamenca:
* 40 gr. korijena maslačka
* 40 gr. vodopije (Cichorium intybus)
* 20 gr. metvice (Mentha piperita)
Od ove mješavine uzeti 3 jušne žlice, preliti s ½ l kipuće vode, poklopiti i ostaviti da stoji 2 sata. Pije se svaka dva sata po jedna velika žlica.
Čaj od maslačka
1-2 čajne žličice isjeckanog maslačka (lišća i korijena) preliti s ¼ l hladne vode, zagrijati do kuhanja i kuhati 1 minutu. Ostaviti da stoji 10 minuta. Procijediti i piti.
Latinski naziv:Taraxacum officinale
Blog Vesne Mihajlović 