„Moja vizija će polomiti mnoge mehanizme tamnih sila, koji su hiljadama godina pogubno uticali na ljude, a mnoge će primorati da rade u korist sreće………..
Znam, ne možeš sada da mi poveruješ – za tebe su prepreka
uslovnosti i mnogi postulati, zametnuti u tvom mozgu uslovima životnim tog sveta, u kome živiš ti. Tebi se čini neverovatnom mogućnost prenosa kroz vreme. Ali su vaša shvatanja o vremenu i rastojanju uslovna. Ne sekund i metar, već stepen svesnosti i volje označavaju ove veličine.
Čistota pomisli, osećanja i osećaja, tipičnih za većinu, odmeravaju
tačku na kojoj se nalazi čovečanstvo u Vaseljeni i Vremenu.“
Anastasija
……………………………..
*ANASTAZIJA
http://anastasija-anasatsija.blogspot.com/p/cistota-pomisli-osecanja-i-osecaja.html
ANASTASIJA
Zvoneci kedri… Ovo mesto posveceno je svima koji nisu pokidali svoje veze sa praizvorom.. Onima, koji osecaju velicanstvo trenutka, i cast da budu savremenici i otkrivaoci i sabesednici Njeni..
ANASTASIJA
BESEDE…
„Čistota pomisli,osećanja i osećaja tipičnih za većinu,odmeravaju tačku na kojoj se nalazi čovečanstvo u vaseljeni i vremenu.“
I
„Zašto ljudi, priznavši Zemlju kao kosmičko telo i najveću tvorevinu Višega Razuma, čiji je svaki mehanizam najveličanstvenije njegovo postignuće, čerupaju taj mehanizam ulažući toliko napora u njegovo lomljenje? Vama se čine prirodnim veštački kosmički brod ili avion, ali sva ta mehanika je napravljena od polomljenih i prepravljenih delova najveličanstvenijeg mehanizma. Zamisli biće koje lomi avion u letu, da bi napravio iz njegovih delova sebi čekić ili strugalicu, i ponosan je,ako uspe da napravi to primitivno oruđe.
Ne shvata da ne treba lomiti avion večito.Ma, kako ne možete da razumete da se ne sme tako čerupati naša Zemlja! Kompjuter se smatra dostignućem razuma, ali malo ko naslućuje da se on može uporediti s protezom mozga. Možeš li da zamisliš šta bi se desilo sa čovekom, kada bi pored normalnih, zdravih nogu, hodao na štakama. Mišići njegovih nogu bi bez svake sumnje zakržljali. Mašina nikad neće prevazići ljudski mozak, ukoliko se on neprestano vežba…“
“ Za Vaseljenu je veoma važno da sa Zemlje u celini dolazi svetlo zračenje. Zračenje svetlosti Ljubavi i dobrote. O tome je i u Bibliji rečeno: »Bog je – Ljubav«. “
***
„Knjiga koju ćeš napisati, sadržaće nenametljive sklopove, formule od
slova, i one će izazvati kod većine ljudi svetla i dobra osećanja. Ta osećanja
su kadra da savladaju fizičku i duhovnu slabost, doprineće rađanju nove svesti, svojstvene ljudima budućnosti. Veruj mi, Vladimire, to nije mistika, to
je u saglasju sa zakonima Vaseljene.
Moja vizija će polomiti mnoge mehanizme tamnih sila, koji su hiljadama
godina pogubno uticali na ljude, a mnoge će primorati da rade u korist sreće………..
Znam, ne možeš sada da mi poveruješ – za tebe su prepreka
uslovnosti i mnogi postulati, zametnuti u tvom mozgu uslovima životnim tog
sveta, u kome živiš ti. Tebi se čini neverovatnom mogućnost prenosa kroz
vreme. Ali su vaša shvatanja o vremenu i rastojanju uslovna. Ne sekund i
metar, već stepen svesnosti i volje označavaju ove veličine.
Čistota pomisli, osećanja i osećaja, tipičnih za većinu, odmeravaju
tačku na kojoj se nalazi čovečanstvo u Vaseljeni i Vremenu.“
***
„…..tako će dospeti u napisano tobom, i moja povezivanja slova.
Ona su jako važna. Ona mogu da čine čudesa, kao molitva. Jer, mnogi od vas već znaju da molitve i jesu stanovita povezivanja i pouzdano utvrđeni spletovi slova. Ta povezivanja i sklopovi stvoreni su prosvetljenim ljudima, uz Božju pomoć.
Tamne sile su uvek nastojale da oduzmu čoveku mogućnost da uživa u blagodati koja zrači iz tih povezivanja. Zbog toga su one čak i jezik menjale, uvodile nove reči i uklanjale stare, izvrćući im smisao. Ranije je, na primer, u vašem jeziku bilo četrdeset sedam slova – sada je ostalo trideset tri. Tamne sile su unosile svoja, drugačija povezivanja i formule, uzburkavajući podlo i mračno, nastojeći da uvuku čoveka u telesne požude i strasti. Ali, ja sam prenela vajkadašnja povezivanja, koristeći pri tom samo današnja slova i simbole, i oni će sad biti delotvorni. Tako sam se zalagala u svom traganju!
I nalazila! Sabrala sam sve najbolje iz različitih vremena. Mnogo sam prikupila. Sakrila sam ih u tome, što ćeš napisati ti. Kao što vidiš, to je prosto prevod povezivanja znakova dubine večnosti i beskrajnosti Kosmosa, tačan po smislu, značenju i cilju.“
***
„…jer, misao i reč – glavni su instrument Velikog Tvorca. A taj instrument je, među svima koji su telesni, samo čoveku dat.
-Pa zašto se onda sve što ljudi govore ne ispunjava?
– Kada su između Duše i reči pokidane niti, kada je pusta Duša a slika troma,
tada su reči prazne, kao haotični zvuk. I ništa sobom ne predskazuju.“
***
„Iza svakog slova su, na sanskritu – rečenice, reči… U njima su takođe slova, potom mnogo reči – tako je beskonačnost skrivena u svakom slovu.“
***
“ U čoveku, u svakom čoveku je od vajkada utemeljena apsolutno
sva neophodna informacija. Njemu je data ona odmah na rođenju njegovom. Kao
ruka, noga, srce, kosa. Sva učenja sveta, sva otkrića, preuzeta su samo sa tog Vrela.
Kao što roditelji svakom svom detetu nastoje da daju sve, tako i Veliki Tvorac
svakome daje sve, odmah. Ništa veštačko: ni mnoštvo knjiga, ni najsavremeniji
sadašnji i budući računari, svi zajedno uzeti, nikada neće moći da prime čak ni deo
informacija koje se nalaze u jednom čoveku. Treba samo umeti njima se koristiti.
– Zašto onda svi ne dolaze do otkrića?
. Poznavanje Istine nije u izgovaranju njenom, već u načinu života! “
II
»Verovatno je Vernadski bio u pravu kada je postavio pitanje:
Kako idealno, misaono preneti planetu Zemlju u njenu novu evolucionu fazu?
Kako? Kako urazumiti nerazumne, pokrenuti bezosecajne da osete?!
„Covek je jedinstvo suprotnosti.
Samo covek moze da se raduje prvim zracima sunca,a drugi da se ljuti.“
***
Kada se značajno kroz čoveka stvara, uvek učestvuju dve suprotnosti. Pravo izbora ostvaruje sam čovek. Od njegove čistote i spoznaje zavisi, čega će uzeti više.“
***
“ Tehnokratski svet je tako uređen, da čovek pronalazi svakakve mehanizme i
društvene norme radi navodnog olakšavanja svog života. U stvari, olakšice su
iluzorne. Čovek sam postaje robot tehnokratskog sveta. Neprekidno mu nedostaje
vremena da se zamisli nad suštinom postojanja, da sasluša drugoga, a ni nad
sopstvenom sudbinom nema vremena da se zamisli. On, kao da je isprogramirani
robot. Eto, sad vidiš sve svojim očima, slušaš svojim ušima, a da poveruješ ti je teško…“
***
“ U drevno doba, ljudi koji su živeli na Zemlji, posedovali su moći koje su im dopuštale
da budu neprolazno umniji od današnjeg čoveka. Ljudi Praizvora su imali mogućnost da
se neusiljeno služe celom informacionom bazom podataka koja je ispunjavala Vaseljenu.
Ta informacija Vaseljene sazdana je Velikim Intelektom – Bogom. Dopunjavana Njime
i samim ljudima, njihovim mislima, ona je toliko grandiozna, da je kadra da odgovori na ma
koje pitanje. Ona je nenametljiva. Odgovor je nicao trenutno u podsvesti na ono
pitanje na koje je čovek tražio odgovor.
Oni su shvatali da su promene klimatskih uslova na jednom parčetu Zemlje
predstavljale signal za preseljenje na drugi, da bi prethodna Zemlja mogla da odahne.
Oni su razumeli Kosmos i svoju planetu. Bili su mislioci i poimali svoje
predodređenje. Usavršavali su svoju planetu Zemlju. Nije im bilo ravnih u Vaseljeni.Po intelektu, iznad njih je bio samo sam Veliki Intelekt Vaseljene – Bog.
Otprilike pre deset hiljada godina, među ljudskom civilizacijom koja je tada naseljavala sadašnju Evropu, Aziju, severni deo Afrike i Kavkaz, počele su da se pojavljuju osobe, čija je povezanost sa Intelektom Vaseljene, bila delimično ili potpuno otupela. Eto, od tog trenutka i potiče početak kretanja čovečanstva ka katastrofi planetarne razmere, bez obzira kakvoj: ekološkoj, nuklearnoj, bakteriološkoj – kako prognoziraju naučnici, kako govore drevne religije,
opisujući je slikovito…
– Sačekaj, Anastasija… Potpuno je nejasno kako se mogu povezati ti »invalidi« sa planetarnom katastrofom.
-Zamisli posadu najsavremenijeg kosmičkog broda, koja odjednom
izgubi devedeset procenata svog razuma. Ti ljudi, ništa ne shvatajući, počinju da odvaljuju oplatu i raspaljuju u kabini vatru, da otkidaju sa pulta instrumente i prave od njih sebi ukrase i igračke. Upravo sa takvom, duševno bolesnom posadom, mogu se uporediti ti ljudi. I upravo su oni ti, za koje kažeš »inferiorni invalidi«, iznova izumeli kamenu sekiru, koplje, zatim… Njihova misao je, razvijajući se, došla do nuklearne bojeve glave. Do današnjeg dana, njihova misao nastavlja neverovatnom upornošću da lomi savršene tvorevine, zamenjujući ih svojim primitivnim proizvodima. Njihovi potomci su počeli da iznalaze sve više i više, čerupajući pri tom najsavremeniji prirodni mehanizam Zemlje, stvarajući svakojaka neprirodna socijalna uređenja. Kasnije su ljudi počeli da ratuju međusobno. …
Faktički, njih još možemo nazvati duševnim bolesnicima, zato što ni jedno živo biće ne oskrnavljuje Zemlju tako, kao oni. “
***
„Kada se ljudski rod približava određenoj tački svog neopažanja suštine Istine,
kada se tamni začeci ispolje u čoveku, dostiže se kritična tačka. Da ne bi došlo do potpunog samouništenja, dolazi do planetarne katastrofe, odnoseći mnogo ljudskih života,
uništavajući kobni, veštački stvoren sistem životnog obezbeđenja.
Katastrofa predstavlja lekciju preživelima. “
“ Želela sam da saznam na koji način i uz pomoć čega je moguće urazumiti ljude, osim uz pomoć katastrofe? Razumeš li, procenila sam da katastrofe nastaju ne
samo zbog krivice onih koji ne shvataju Istinu, već i zbog nedovoljno uspešnog načina da se predstavi Ona. Zato sam Ga i molila da nađe taj način. Da ga otkrije meni ili još nekome. Nije važno kome. Važno je da postoji on i da dejstvuje.“
„Na kome je odgovornost za ne opazenje Istine? Na onima koji je ne uocavaju ,ili
na onima koji je donose?
…I.sve druge Istine su ljudskom rodu znane, ali se ne ispunjavaju. Nekom trenutnom, varljivom zadovoljstvu se svi predaju. Znači, treba naći još neki način, koji omogućava ne samo da se zna, već i da se osete zadovoljstva drugačija. Čovek, osetivši ih, moći će da ih upoređuje i sam će sve razumeti, odblokiraće svoj delić, dat od Boga. Ne sme se čovek samo strašiti katastrofom, ne treba kriviti one koji ne shvataju Istinu; treba da pojme svi koji Istinu saopštavaju, neophodnost traženja savršenijeg načina tumačenja.“
***
„- A,sve je veoma jednostavno… Čovek je – jedinstveno biće u Vaseljeni, koje živi istovremeno na svim planovima postojanja. U zemaljskoj svojoj suštini, većina vidi samo zemaljsko, materijalizovano ispoljavanje. Postoje oni, koji osećaju i suštine druge, nevidljive. Osnovna razlika između čoveka i svega postojećeg je u tome, što je čovek obdaren sposobnošću da stvara sadašnjost i budućnost svojim mislima, stvarajući oblike i slike koje se materijalizuju kasnije. Od blistavosti, harmoničnosti,brzine misli, čistote pomisli Čoveka-Tvorca, zavisi budućnost. “
III
STVARANJE
Najlepsa prica o postanju….
“ Zamisli početak.
Još nije bilo Zemlje. Još materija nije odražavala svet vaseljenski. Ali, kao i sada, ispunjena je bila Vaseljena energijama različitim u ogromnoj količini. Energije suštine žive, u mraku su i mislile, u tami i stvarale. Nije im bila potrebna svetlost spoljašnja. Unutar sebe, sebi su svetlele. I u svakoj je bilo sve – i misao, i čula, i energija stremljenja. Ali su ipak, razlike među njima postojale. Kod svake je jedna, nad svim ostalim energijama
preovladavala. Kao i sada, postoji u Vaseljeni rušilačka suština i suština koja je graditelj života. I mnoštvo nijansi raznolikih, nalik na ljudska osećanja, postojalo je kod svih. Međusobno, nikako vaseljenske suštine nisu mogle da dođu u dodir. Unutar svake suštine, energije su u većini trome, dok iznenada munjevito kretanje ne nastane. Unutar sebe, sobom stvarano, sobom odmah i uništavano. Pulsacija njihova svemir nije menjala, nikome nije vidljiva bila, te je svaka smatrala da je sama u prostranstvu. Sama!“
***
“ I odjednom, kao impulsom, kosnuo ih je sve dodir! Istovremeno sve, u Vaseljeni beskrajnoj. Usred kompleksa energija tih živih, jedan je odjednom obasjao druge. Da li je bio star taj kompleks, ili veoma mlad, nemoguće je izreći običnim rečima. Da li se iz vakuuma pojavio, ili iz iskri svega o čemu se pomisliti može, nije ni važno. Taj kompleks je veoma nalikovao čoveku! Čoveku, koji živi danas! Nalik je bio njegovom drugom »ja«. Ne materijalnom, vec vecnom,, zavetnom…“
***
“ Energije stremljenja i njegove vizije žive, u početku su ovlaš doticale sve postojeće u Vaseljeni. On sam je bio tako vatren, da je sve osetno pokrenuo. Opštenje zvucima prvi put je odjeknulo Vaseljenom. Ukoliko bismo zvuke prve na savremen jezik preveli, smisao pitanja i odgovora bismo osetili. Sa svih strana Vaseljene beskrajne, jedno pitanje izrečeno svima, hitalo je ka Jedinom, Njemu:
– Šta tako strasno želiš? – pitali su svi. A on će u odgovor, siguran u svoje proviđenje:
– Zajedničku tvorevinu i radost za sve dok je posmatramo.“
***
„- Šta radost može doneti svima?
– Rođenje!
– Čega rođenje? Samodovoljnost imamo svi odavno.
– Rođenje, u kome će čestice biti sadržane od svih!
– U jedno? Kako je moguće sjediniti sve rušilačko i stvaralačko sve?
– Protivurečne energije prvobitno uravnoteživši u sebi! -Kome slične po snazi?
-Meni. “
„Iz cele Vaseljene, sve su suštine istovremeno, u Njega bez izuzetka
svoje energije pustile. I svaka je nad ostalima da preovlada nastojala, da se u
novo, samo ona, kao vrhovna, ovaploti. Tako je započela golema borba energija svih vaseljenskih. Nema vremenske veličine, obima, mere nema, koje bi okarakterisale razmere te borbe. Spokojstvo je nastalo tek onda, kada ih je sve spoznaja pohodila: ništa neće moći da bude više i jače od jedne energije vaseljenske – energije Božanskog proviđenja.“
***
„Bog je posedovao energiju promisli.Sve je u sebe uzmogao da
prihvati, sve da uravnoteži i umiri, te je počeo da tvori. Još u sebi da sazdaje.
Još u sebi delo buduće stvarajući, vodeći računa o svakoj pojedinosti, brzinom koja nema određenje, osmišljavao je uzajamnu povezanost sa svim. Radio je sve sam. Sam u tami Vaseljene beskrajne. Sam je u sebi energijama svim vaseljenskim ubrzavao kretanje. Nepoznat ishod sve je plašio i udaljavao od Tvorca. Tvorac se u vakuumu našao. A vakuum taj se širio. Bilo je hladno mrtvilo. Strah i otuđenost uokolo, a On sam, predivna je svitanja već zamišljao, i pevanje slušao ptica i miris cvetanja. On je svojim
silovitim proviđenjem, sam stvarao savršena dela.“
***
„Prvi put se u Vaseljeni plan novog postojanja pojavio! Materijalni plan koji je blistao.“
***
„Jezgrom Vaseljene cele i kao centar svega iznikla je vidljiva planeta – Zemlja! Unaokolo su odjednom postale vidljive zvezde, Sunce i Mesec. Neprimetna stvaralačka svetlost sa Zemlje dolazeća, u njima je odraz
našla svoj. Prvi put se u Vaseljeni plan novog postojanja pojavio! Materijalni plan koji je blistao. Niko i ništa, do trenutka pojave Zemlje, vidljivu materiju nije posedovao. Zemlja se sa svim što je u Vaseljeni doticala, ali je i sama za sebe postojala. Samodovoljna tvorevina je bila. Ono što je raslo, živelo, plivalo i letelo, nije umiralo, u ništavilo nije iščezavalo. Čak je iz truleži mušica nastala, a mušicom se drugi život hranio, u jedinstveni se savršeni život stapajući.“
***
“ – Pogledaj Vaseljeno, pogledaj! Evo sina mog! Čoveka! On na Zemlji stoji. Materijalan je on! U njemu čestice energija svih vaseljenskih postoje. Na svim planovima postojanja živi. Slika i prilika je on Moja, i u njemu čestice svih vaših energija postoje, zato zavolite! Zavolite ga!
Svemu postojećem, radost će sin Moj doneti. On je stvaranje! On je rođenje! On je sve iz svih! On će novo stvoriti biće, i preobratiće se u beskonačnost njegova neprestana ponovna rađanja. “
***
“ Bog je jednoga stvorio.
Od jednog smo nastali svi mi.
Njegova čestica, informacija koja je utemeljena u njoj, u sve druge rođene na Zemlji je usađena. Ukoliko voljom misli breme briga svojih sujetnih odbaciš, osetićeš ono što se u malenoj čestici do ovoga trenutka čuva. Ona je bila tamo, pamti sve. Ona je u tebi sada i u svakom na Zemlji živućem čoveku. Daj joj da se raskrili, oseti, šta si zamislio ti, i ti, koji sada čitaš ovaj redak, šta si video na početku svoga puta. „
IV
M O L I T V A
Oče moj, postojeći posvuda!
Za životnu svetlost Tebi hvala,
Za javu hvala carstva Tvojega,
Za slobodu voljenja. Postojanje dobra.
Za hranu svakodnevnu Tebi hvala!
I za Tvoje strpljenje,
I za oprost grehova na Tvojoj Zemlji.
Oče moj, postojeći posvuda,
Ja, kćer Tvoja među Tvojim delima
Neću dopustiti greh i slabost u sebi,
Postaću dostojna Tvojih ostvarenja.
Oče moj, postojeći posvuda,
Ja sam kći Tvoja, na radost Tvoju.
Tvoju ću sobom slavu uvećavati
Budući vekovi svi živeće kroz Tvoju viziju.
I biće tako! Ja tako želim! Ja kći Tvoja,
Oče moj, postojeći posvuda.
V
RAZARANJE
„Prvo je granu drveta sa prekrasnim na njoj plodovima polomio Adam, potom … Potom … stvaralačka se zaustavila misao čovekova. On do današnjeg dana sve raščlanjuje i lomi, pokušavajući da dozna sastav svega, te primitivno svoje tvori, zaustavljenom trenutno mišlju.“
„…kada su nastupila vremena u kojima čovečanstvo nije više stvaralo zajednički, već je ka kritičkom ispitivanju dela Božjih jurnulo; kada je koplje već letelo i kada su kože vernih životinja na telima ljudi počele vrednošću da se smatraju; kada se saznanje svih menjalo i usmerilo putem koji je vodio ka današnjem danu; kada se, ne ka stvaranju, već ka doznavanju uputila misao ljudska, odjednom su počeli ljudi da istražuju, kako, usled čega, muškarac i žena sjedinjeni, veliko zadovoljstvo mogu da osete. Tada su prvi put muškarci žene počeli da osvajaju, a žene su sebe muškarcima podavale, ne zarad stvaranja, već da bi osetili primamljivo uzajamno zadovoljstvo. Činilo im se, kao što se i današnjim ljudima čini, da ono biva svaki put, kada spajanje potekne od muškarca uz žensku podređenost, njihovih tela, materijalnih tela njihovih. “
„…kada su nastupila vremena u kojima čovečanstvo nije više stvaralo zajednički, već je ka kritičkom ispitivanju dela Božjih jurnulo; kada je koplje već letelo i kada su kože vernih životinja na telima ljudi počele vrednošću da se smatraju; kada se saznanje svih menjalo i usmerilo putem koji je vodio ka današnjem danu; kada se, ne ka stvaranju, već ka doznavanju uputila misao ljudska, odjednom su počeli ljudi da istražuju, kako, usled čega, muškarac i žena sjedinjeni, veliko zadovoljstvo mogu da osete. Tada su prvi put muškarci žene počeli da osvajaju, a žene su sebe muškarcima podavale, ne zarad stvaranja, već da bi osetili primamljivo uzajamno zadovoljstvo. Činilo im se, kao što se i današnjim ljudima čini, da ono biva svaki put, kada spajanje potekne od muškarca uz žensku podređenost, njihovih tela, materijalnih tela njihovih. “
„…kada su nastupila vremena u kojima čovečanstvo nije više stvaralo zajednički, već je ka kritičkom ispitivanju dela Božjih jurnulo; kada je koplje već letelo i kada su kože vernih životinja na telima ljudi počele vrednošću da se smatraju; kada se saznanje svih menjalo i usmerilo putem koji je vodio ka današnjem danu; kada se, ne ka stvaranju, već ka doznavanju uputila misao ljudska, odjednom su počeli ljudi da istražuju, kako, usled čega, muškarac i žena sjedinjeni, veliko zadovoljstvo mogu da osete. Tada su prvi put muškarci žene počeli da osvajaju, a žene su sebe muškarcima podavale, ne zarad stvaranja, već da bi osetili primamljivo uzajamno zadovoljstvo. Činilo im se, kao što se i današnjim ljudima čini, da ono biva svaki put, kada spajanje potekne od muškarca uz žensku podređenost, njihovih tela, materijalnih tela njihovih. “
***
“ U stvari, zadovoljenje od spajanja samo zemaljskih tela je nepotpuno, privremeno. U postupcima isključivo zarad zadovoljstva, drugi planovi čovekovog »ja« učešće ne uzimaju. A čovek je težio ka osećaju potpunosti, tela i načine sjedinjavanja menjajući, i do današnjeg dana to nije u potpunosti ostvario. Kao posledica žalosnih telesnih zadovoljstava, nastala su deca njihova.Njihova deca su bila lišena smislenih težnji u cilju ostvarenja Božanskog proviđenja. Odsustvo tri plana postojanja nije im dozvoljavalo da sreću pronađu. Tako smo do današnjeg dana mi i stigli….“
***
..“da bi se prekrasno doživelo, u sebi to isto treba posedovati. “
***
„Sve više su se od tvorevina Božjih udaljavali, staništa gradili lomeći sve uokolo, krzna životinjska su iz nekog razloga odevali. Ushićivali su se ubijajući Božja stvorenja, i hvalili one, koji su ubijali brže. Iz uništenog su stalno nešto pravili. “
„Traktati svet nisu u stanju da izmene, a kao dokaz tome samo jedna jedina tačka služi.
– Kakva tačka? Ne razumem.
– Ona tačka u Vaseljeni, gde je granica svemu određena. Ono polazište, na kom celo čovečanstvo sada stoji. I sve zavisi od toga, na koju će stranu ono usmeriti sledeći korak. Sve to kazuje da nema u teoretskim raspravama smisla nikakvog. Ceo ljudski rod od stvaranja živi samo čuvstvima privučen.
»Da bih osećao…«
Ceznu da uzvišeno uzmognu da dožive.Ali uzlud.“
***
„Traktati svet nisu u stanju da izmene, a kao dokaz tome samo jedna jedina tačka služi.
– Kakva tačka? Ne razumem.
– Ona tačka u Vaseljeni, gde je granica svemu određena. Ono polazište, na kom celo čovečanstvo sada stoji. I sve zavisi od toga, na koju će stranu ono usmeriti sledeći korak. Sve to kazuje da nema u teoretskim raspravama smisla nikakvog. Ceo ljudski rod od stvaranja živi samo čuvstvima privučen.
»Da bih osećao…«
Ceznu da uzvišeno uzmognu da dožive.Ali uzlud.“
***
„Kroz svoju istoriju nije malo ljudska misao besmislica izumela.Priseti se, i tebe predmeta mnogo, tamo gde živiš, okružuje. Svaki taj predmet se smatra dostignućem naučne misli. Trud gomile ljudi je protraćen na njega. Ali, samo mi reci, molim te, koji te je od njih učinio srećnim, zadovoljstvom ti život ispunjavajući? „
***
„…iluzorna su olakšanja ta. Svojim životom kratkim, pa i trpljenjem, celo čovečanstvo je prisiljeno da za njih svaki dan plaća. Da bi dobijali bezdušne predmete, posao koji ne vole, kao robovi, ceo život su prisiljeni da rade ljudi. Predmeti se pojavljuju bezdušni uokolo, kao pokazatelj stepena nerazumevanja čovekovog vaseljenske suštine postojanja.“
***
„Ti si čovek! Pažljivije pogledaj naokolo. Da bi dobio sledeći svoj mehanički predmet, fabrike se grade, dimeći smrtonosnim smradom, beživotna postaje voda, a ti… Ti, čovek, zarad njih celi život svoj, poslom, koji ne donosi radost, moraš da se baviš. I ne oni tebi, već ti njima služiš, popravljajući,cuvajuci ih, i diveći im se….“
***
„- Svi sistemi tehnokratskog načina postojanja uvek rade samo za sebe, Vladimire. Zar ti prija da dobijaš zaleđene, konzervirane proizvode, napola ubijenu vodu? Zar je tvoj organizam odredio izbor proizvoda koji se nalaze u radnjama? Sistem tehnokratskog sveta je uzeo na sebe obavezu da obezbedi ono što ti je životno neophodno. S tim si se saglasio, veruješ im u potpunosti, pa se čak i ne udubljuješ u razmišljanja, da li ti je sve što ti je neophodno stavljeno na raspolaganje.
– Ali, živimo, ne umiremo od tih prodavnica.
– Naravno, ti još živiš. Ali bol! Otkud bol tvoj? Razmisli, otkuda bol kod većine ljudi? Bolesti i bolovi su protivprirodni za čoveka, oni su posledica izopačenog puta.“
***
„Možda je Tvorac bljesnuo energijom nekom novom!
Govoreći na nov način o onome što vidimo svaki dan oko sebe, što doživljavamo, ali mu značaj dovoljni ne pridajemo. Osećaji me ne varaju, jasno osećam, On ponovo sve energije svoje dovodi u ubrzanje. Praskozorje će buknuti na celoj zemlji. Zemaljske kćeri Njegove, sinovi, iskusiće život onaj, koji je tvorila energija Božanskog proviđenja. I ti i ja ćemo biti upleteni u to. A najvažnije! Najvažnije je, da su oni ti, prvi, koji su uzmogli da primete te misli raspoređene između redova, one misli, koje su se kao muzika duše i energija Tvorca, u ljude usadile. Sve se ostvarilo! Sve se dogodilo! Već u mislima novi svet nastoje da izgrade ljudi.“
VI
SISTEM….
„-….Veličanstvenu smo nauku upoznali. Celim svetom nam dozvoljava da upravljamo, ali, da bi vlast naša bila nad svima zanavek, izvan ovih zidova se čak ni mrvica znanja o njoj ne sme odati. Svoj jezik treba da stvorimo i sporazumevaćemo se međusobno njim, da čak ni nehotice niko od nas ne može da se izlane. „
***
“ …Tumačenja mnoga ćemo kroz vekove na raznim jezicima u narod poslati. Neka se svi dive, misle, da sve iznosimo. I iznećemo mnoštvo nauka čudesnih i otkrića raznih, tako da od najvažnijeg sve dalje odlaze i obični ljudi i vladari. A mudraci, u budućim vekovima neka spisima zamršenim, naukama, druge zadivljuju. Od najvažnijeg se, pri tom, udaljavajući i sami, druge će od glavnog puta podalje odvesti.“
***
„Naukom slikovitosti naziva se ona. Sve iz nje, nauke drevne i savremene, potiču. Nju su žreci na deliće raščlanili, da bi osnovno zanavek zatajili, da bi svoju vlast nad svim zemaljskim zauvek sačuvali,
prenoseći usmeno znanja o njoj svojim potomcima u podzemnim hramovima.Nastojali su tajnu da sačuvaju, tako da njihovi potomci, današnji žreci, samo hiljaditi deo nauke te mogu da dosegnu. A onda, kada je sve započinjalo,žreci su mnogo više uspevali…“
***
„- Žreci postoje i danas, samo se drugačije nazivaju, a i znanja je sve manje iz nauke slikovitosti u njima. Proračune dugoročne i nepristrasne nisu u stanju da naprave savremeni žreci,da postave cilj i predstavu stvore dostojnu, koja bi do cilja bila u stanju da dovede državu…“
***
“ -Zašto im je policija nužna tolika i mnoštvo bolnica? Zašto se sve više samoubistava kod njih događa, i kuda putuju ljudi na odmore iz gradova bogatih i velikih tih zemalja? Sve veći broj činovnika moraju da postave, da bi društvo nadzirali. Sve to govori o tome, da slike sve više gube snagu i kod njih.
– Šta proizlazi? Da mi stremimo ka njihovim malaksavajućim slikama.“
***
„-… Zato se i dešava neprestano, da se gomila slika stvara, ali nema podudarnosti među njima. Nema puta zajedničkog, koji je u stanju da sobom sve zanese i do cilja dovede. Nema vizije, a to znači da nadahnuća nema, nejasan je put, trenutan je i haotičan život…“
„- Mogla bi i cela Zemlja biti Domovina za svakoga ko živi na njoj, i sve vaseljensko bi moglo uljuljkivati čoveka. Ali, za to bi morali da se sjedine svi planovi postojanja u jedinstvenu neophodnu tačku. Tu tačku domovinom nazvati svojom, u njoj sazdati sam ljubavi prostranstvo, i tada bi sve najbolje vaseljensko bilo povezano sa njom. Sa prostranstvom Domovine tvoje.Sobom ćeš kroz tu tačku Vaseljenu osećati. Nenadmašnu snagu posedovati..“
VII
„- Svako može dati sebi samom određenje, ukoliko barem na devet dana uzmogne misao svoju da oslobodi… “
OPSENA
“ – Šta znači „osloboditi misli“? Misli su kod svih ljudi i ovako slobodne.
– U uslovima svakidašnjeg života tehnokratskog društva, misao čovekova je potčinjena okvirima i uslovnostima tog sveta. Tehnokratski svet može postojati samo uz uslov potiranja slobode misli čovekove, pokoravanja i ovladavanja energijom misli.
– Nekako mi je nejasno. Svaki čovek za svoga života mnogo toga različitog može da pretura po glavi. Reći, na primer, nije baš sve moguće,ali da misli …svako je slobodan o čemu god poželi.
– To je opsena!. Većina ljudi je primorana da misli o jednom te istom, celoga života. To se lako može opaziti, ukoliko se različiti misleni trenuci jednog tipičnog čoveka današnjeg vremena,razdvoje na odvojena vremenska razdoblja, a potom se sakupe iste misli. Takvom, sasvim jednostavnom radnjom, ustanovićeš osnovnu misao ljudske zajednice svoga vremena.“
****
„- Priroda je – takođe savršeni mehanizam, koji dosad , nikada do kraja nije upoznat. Svaka pojedinost tog velikog živog mehanizma
ima svoje predodređenje, tesnu uzajanmu povezanost sa celim svemirom,i menjanje svojstava ili uklanjanje jedne sitnice, neizostavno utiče na rad celog prirodnog mehanizma. U prirodi postoji mnogo zaštitnih funkcija.
Isprva će opominjati o nedopustivim delovanjima. Ako to ne pomogne,priroda će biti prinuđena da uništi nevolju-mehaničara.
Plodove čovek koristi za ishranu, te ako počne da se hrani plodovima-mutantima,onda se i sam postepeno u mutanta preobražava. Takva pojava je neizbežna uz
upotrebu modifikovanih plodova. To se već dešava. Slabi imunološki sistem čovekov, um i osećanja. Čovek počinje da gubi samo njemu svojstvene moći,
preobraćujući se u lako vođenog biorobota, gubeći svoju nezavisnost.
Pojava novih bolesti tome je potvrda, to je znak o nedopustivom delovanju čovekovom. “
****
“ – Hajde sad da izračunamo, koliko je vremena čovek nezavisan da slobodno razmišlja.
– Hajde.
– Svakodnevno, određeno vreme čovek spava, odmara se. Koliko časova čovek svakodnevno troši na san?
– Po pravilu – osam.
– Uzeli smo kao osnovu šezdeset i dve godine života čovekovog.Pomnoživši ih sa osam časova vakodnevnog sna, sa obračunavanjem prestupnih godina, proizlazi da 587.928 sati svoga života čovek spava.
Svakodnevni osmočasovni san se odliva u dvadeset dve godine neprekidnog sna. Kada odbijemo te dvadeset dve godine od šezdeset dve godine života, dobijamo četrdeset godina nespavanja. U vreme
budnog stanja, većina ljudi se bavi pripremanjem hrane. Koliko, po tvom mišljenju, čovek izgubi vremena na pripremanje i uzimanje hrane?
– Ako se uzme u obzir kupovina namirnica, spremanje doručka,ručka i večere, to bi bilo tri sata, recimo, u radnim danima. Samo što se ne bave svi u porodici pripremanjem hrane, ostali jedu, možda da se kupe namirnice pomažu i posuđe opere, tako da to na svakog čoveka izlazi oko dva i po sata.
– Zapravo je više, ali neka bude po tvome, uzmimo samo dva i po sata po danu; pomnožićemo ih sa brojem proživljenih dana i dobićemo 61.242,5 sata, ili 25.517 dana, ili 7 godina. Oduzećemo ih od četrdeset godina, i ostaće nam trideset i tri. Da bi imao mogućnost da nabavi hranu, odeću i mesto stanovanja, čovek, živeći u tehnokratskom svetu mora da ispunjava jednu od neophodnih u tom svetu obavezu – da radi. Želim da ti skrenem pažnju, Vladimire, čovek mora da radi, da se bavi nekim poslom, ne zato što mu se on jako
dopada, već zarad zadovoljenja tehnokratskog sveta, inače će čovek biti lišen životno važnog za sebe.
Koliko je vremena prinuđena da troši većina ljudi svakodnevno na posao?
– U našoj zemlji – osam, pa za putovanje do posla i obratno, još
otprilike dva sata odlazi. Ali, svake nedelje dva slobodna dana postoje.
– Eto, pa pokušaj da izračunaš sam, koliko uslovnih godina svoga života čovek potroši, na ne baš uvek voljen s njegove strane posao.
– Dugo je da se izračuna bez digitrona, sama reci.
– Sve u svemu, za trideset godina takozvanog radnog veka, deset godina on neprekidno radi za nekoga, a još tačnije, za tehnokratski svet. I sada, od trideset tri godine života moramo da oduzmemo ovih
deset, i ostaje dvadeset i tri.
– Čime se još bavi svakodnevno čovek u toku svog života.
– Televiziju gleda.
– Koliko vremena svakodnevno?
– Bar tri sata, ne manje.
– Ta tri sata se prelivaju u osam godina neprekidnog sedenja ispred ekrana. Oduzećemo od preostalih dvadeset i tri – ostaje petnaest. Ali, i to vreme još nije slobodno za rad, svojstven samo čoveku. Čovekova misao je učmala. Ona ne može naglo da se prebacuje sa jednog na drugo. Neko određeno vreme misao analizira dobijenu informaciju. Sve u svemu, prosečan čovek za ceo svoj život razmišlja o svemiru svega 15 – 20 minuta. Poneko uopšte ni jednom o tome ne pomisli, a poneko razmišlja nekoliko godina. Svako sam za sebe može da ustanovi, ako ispita potanko proživljene godine. Svaki čovek je osobena jedinka – on je značajniji od svih zajedno galaktika, jer je on u stanju da ih stvara. Ali je svaki čovek – delić zajednice
ljudske, koja se u celini i može posmatrati kao jedinstveni organizam,jedinstvena suština. Dospevši u zamku tehnokratske zavisnosti, velika suština Vaseljene se povlači u samu sebe, gubeći istinsku slobodu, i postaje zavisna, pokrenuvši mehanizam samouništenja.“
Ali…….!!!
„…Galaksije trepere u radosnom predosećaju pred
sjedinjenom, jedinstvenom ljudskom vizijom. Rođenje novoga i
stvaranje, otkriće kosmos uskoro. Prekrasnu planetu novu,
materijalizuje ljudska misao! “
PROSTRANSTVO LJUBAVI
Krenimo od pocetka:
BEZGRESNO ZACECE…
Zapazanja Alekseja Sergejevica ( psihologa),
inspirisana Anastsijinim kazivanjima.
U iskazima Anastasijinim skriven je najgrandiozniji, rekao bih, filozofski smisao, mudrost najdrevnije kulture. Sklon sam pretpostavci, i ne samo ja, da su ti postulati izloženi u nekakvoj drevnoj knjizi, čija se starost računa milionima godina. Reči Anastasijine odlikuju se dubinom, jasnoćom izražavanja najznačajnijih, po našem mišljenju, misli, izloženih u najstarijim rukopisima, kao i savremenim radovima naučnika. Kada
sam prepisao i izdvojio sve, što se tiče rođenja i vaspitavanja čoveka,onda je… kao rezultat proizašao traktat, kome nema ravnog u svetu. Na njegovoj osnovi, uveren sam, biće odbranjeno mnogo disertacija, dobijeno ne malo naučnih titula, biće napravljena zapanjujuća otkrića. Ali, najvažnije je nešto drugo – na Zemlji će se pojaviti nova rasa, čije je ime – Čovek!
Mislim da će, iz pozicije budućnosti, činjenicu postojanja čoveka moći da stave pod sumnju.
Mi se naprosto bojimo, stidimo se da priznamo da jedni drugima da nemamo odgovoarajuce partnere.
60% zakljucenih bracnih saveza se raspada.Ostalih 40% porodica , daleko su od savrsenstva.Stalne supruznicke prevare i procvat prostitucije neumitno svedoce o tome.
Sve je laz! 90% muskaraca niej u stanju da zadovolji zenu. Mit o tome da , da mnostvo ljudi dobija od seksa najvecu mogucu nasladu jeste samo psiholoska sugestija.Seksualni nagoni covekovi , koriste komercijalnoj industriji, koja samo zavarava ljude.Upraznjavajuci takovani sex, covek pocinje da nalikuje zivotinjama,s tim sto se zivotinje pare vodjene samo prirodnim zovom za produzetkom vrste.A covek…Dete, dosavsi na svet
kao posledica takvog procesa biva polucovek-poluzivotinja.
„Oni, svim mogućim načinima ulivaju čoveku da se zadovoljstvo
može dobiti, misleći samo o telesnom užitku, te samim tim odvlače čoveka
od istine. Jadne obmanute žene, ne znajući ništa o tome, celog života trpe
isključivo muku, neprestano tragajući za izgubljenim blaženstvom. Ali, ne
traže gde treba. Nikakva žena neće moći da spreči muškarca od bluda,
ako dozvoli sebi da mu se predaje zarad zadovoljenja samo telesnih
žudnji. “
Smatramo da smo slobodno društvo. Imamo mogućnosti da se slobodno bavimo razvratom. I mi ga upražnjavamo! Seksualna izopačenost je postala industrija. Filmovi i mnoštvo svekolike porno produkcije, prostitucija, gumene žene iz seksi-šopova – to potvrđuju.
„Kasnije će nastojati da poseduju sve nova i nova tela, ili da koriste
otrcano i izgubljeno samo svoja tela osuđena na propast, tek intuitivno
uviđajući, kako se sve više udaljava od njih istinska blagodat, istinskog
saveza!“
Istinski čovek može da se rodi samo onda, kada u stvaranju budu učestvovale, svojstvene samo čoveku, energije i osećanja: ljubav, moć da se zamisli budućnost, svesno da se tvori. Reč »seks« ovde ne odgovara.
Ona banalizuje taj čin. Mnogo tačnija bi ovde bila reč – »stvaranje«. Kada muškarac i žena dostižu stanje u kom dolazi do stvaranja, tada se i zaključuje među njima savez na nebu. Taj savez je potvrđen ne papirom
ili ritualom, njega učvršćuje nešto neizmerno veće i značajnije, te će zato biti dugovečan i sretan. I ne treba misliti da u takav savez mogu stupiti samo mladi. Takav savez je moguć samo u tom slučaju, ukoliko ljudi uzmognu da spoznaju značaj iznesenog Anastasijom.
„Lažni savez je strašan. Deca!
Shvataš li… Deca! Ona osećaju licemernost, varljivost takvog
saveza. I stavljaju deca pod sumnju sve, izgovoreno roditeljima. Deca
podsvesno osećaju laž već pri začeću svom. I njima je rđavo zbog toga“.
Koji će to čovek poželeti da dođe na svet kao posledica samo telesnih zadovoljstava? Svako bi želeo da bude stvoren u velikom porivu ljubavi, stremljenju upravo ka stvaranju, a ne da se rodi kao rezultat
telesnog uživanja. Ali su naša deca došla na svet upravo tako- kao posledica telesnog zadovoljstva.
Anastasija govori,upravo o tome da je nužno određeno stanje i stremljenje, upravo u trenutku, koji prethodi intimnoj bliskosti.Radi se o kvalitativno drugačijem putu rađanja čoveka.
Još jednom hoću da ponovim: kvalitativno drugačiji put rađanja čoveka. Moja tvrdnja nije apstraktna, nju je sa lakoćom moguće dokazati naučnim upoređivanjem. Prosudite sami, niko od psihologa ili fiziologa
danas neće osporavati uticaj spoljašnjih psihičkih faktora pri formiranju embriona u utrobi majčinskoj. Između ostalih, ogromni, a često i dominantni značaj ima odnos muškarca prema bremenitoj ženi. Ne
možemo osporavati uticaj koji na formiranje budućeg čoveka ima odnos muškarca i žene u trenutku njihove polne bliskosti. U jednom slučaju – to je odnos prema objektu zadovoljenja telesne požude. U drugom – kao prema sutvorcu. Dakle, različit će biti i ishod.
Vrlo je moguće da će se dete, začeto u ovakvim uslovima, toliko upadljivo razlikovati na nivou intelekta, koliko se savremeni čovek razlikuje od majmuna.
Seks i vezano uz njega zadovoljstvo pri stvaranju, nisu sami sebi svrha, oni predstavljaju samo sredstvo. Drugačije psihičke energije će upravljati telima, drugačije se uobličava i stanje detetovo.
Iz gore izrečenog proizlazi prvo pravilo: žena, želeći da rodi apsolutno valjanog čoveka i da stvori čvrstu porodicu, mora da opazi trenutak, u kome muškarac želi da se zbliži sa njom u cilju rođenja
čoveka, zamišljajući svoje buduće dete i želeći iznad svega njegovo rođenje.
Uz ove uslove muškarac i žena dostižu psihičko stanje, koje im dozvoljava da dosegnu najveće blaženstvo od bliskosti. A buduće dete dobija energiju, koja ne postoji kod rođene tradicionalno, tačnije rečeno,
uglavnom slučajno rođene dece.
– Kako da žena oseti taj trenutak? Na koji način će prepoznati misli muskarceve?
-Neznost! Po njoj je moguce sve spoznati.
Samo uz ovakav prilaz događa se »nešto«, što može da doživi, od svih bića živućih na Zemlji, jedino čovek. Opisati, naučno objasniti to »nešto«, niko i nikada neće uzmoći. U trenutku kada se to dešava
nemoguće je analizirati. Ja, kao psiholog, samo mogu da pretpostavim da je najvažnije u ovom događaju, ne spajanje dva fizička tela, već neizmerno više: stapanje dve misli u jedinstvenu. Ili, još tačnije: stapanje
u jedinstvenu celinu dva skupa emocija. Radost koja se tad oseti i doživljeno blaženstvo, značajno će prevazići prosto seksualno zadovoljenje. Njegovo trajanje nije prolazno, kao kod običnog seksa.
Nepojmljiva blagodat može da traje mesecima, pa čak i godinama. Ono stvara snažnu porodicu koja se voli. Upravo o tome govori Anastasija.
To znači, da covek, koji je jednom doživeo to, neće moći da zameni doživljeno, za uobičajeno seksualno zadovoljstvo.
*Rafael Bonachela’s 6 Breaths – Video Art by Tim Richardson, Music By Ezio Bosso
http://www.youtube.com/watch?v=EC5OejRR_54&feature=player_embedded
……………………………………………..
*BELESKA – ANASTASIJA – ZVONECI KEDRI
http://www.facebook.com/note.php?created&¬e_id=10150197354424823
…………………………………………………….
*ANASTASIJA
http://anastasija-anasatsija.blogspot.com/
ANASTASIJA ~ ZVONECI KEDAR
“ Kedar živi pet stotina pedeset godina…
Milionima svojih iglica – listova, i danju i noću, hvata i sakuplja u sebe
svetlu energiju,.Ceo njen spektar. U toku života kedrovog, nad njim prolaze
sva nebeska tela, odbijajući svetlu energiju…
Čak se i u najmanjem parčencetu kedra, za čoveka blagotvorna
energija nalazi u mnogo većoj količini, nego u veštački napravljenim
energetskim uređajima na Zemlji, svim zajedno.
Kedar prima, poslatu kroz Svemir od čoveka energiju, čuva je i, u
neophodnom trenutku, vraća. Vraća je kada nedostaje Kosmosu, što znači i
čoveku, i svem živućem i rastućem na Zemlji…
Sreću se, ali veoma retko, kedri koji skupljaju, ali ne odaju obratno
nakupljenu energiju. Posle pet stotina godina življenja, oni počinju da zveče.
Tako oni kazuju svojim tihim zvonom, tako daju znak, da ih uzmu ljudi,
saseku, radi iskorišćavanja nakupljene energije na Zemlji. Tako kedar moli
svojim zvonom… Tri godine moli… ako ne dođe u dodir sa živim ljudima, onda
će posle tri godine, on, lišen mogućnosti da ustupi nakupljeno iz Svemira,
izgubiti mogućnost da je dâ neposredno čoveku. Tada počinje da sagoreva
energiju u sebi. Taj njegov bolan proces sagorevanja – umiranja, traje
dvadeset i sedam godina…
Nedavno smo pronašli takav kedar. Ustanovili smo da zvoni već dve
godine. Tiho zveči. Vrlo tiho. Možda nastoji da na duže vreme svoju molbu
rastegne, ali mu je ostala još samo jedna godina. Treba ga iseći i podeliti
ljudima…
Bog je stvorio kedar kao sakupljača energije Svemira…
Iz čoveka u stanju ljubavi proističe zračenje. U deliću sekunde, ono,
odbivši se od planeta iznad čoveka, ponovo stiže do Zemlje i daje život svemu
živome…
Sunce je – jedno od nebeskih tela koje reflektuje, nikako ne potpuni,
spektar tih zračenja…
U Vasionu od čoveka odlazi samo svetlo zračenje. Iz Vasione se na
Zemlju vraća jedino blagodatno zračenje…
Od čoveka koji se nalazi pod uticajem zlobnih osećanja, proističe
tamno zračenje. Tamno zračenje ne može da se podiže uvis, već dospeva u
dubinu Zemlje. Odbivši se od utrobe, ono se vraća na površinu u obliku
erupcija vulkana, zemljotresa, ratova…
Viši stupanj delovanja tamnog zračenja, javlja se kao uticaj na čoveka
zraka, koji neposredno u njemu povećavaju njegova sopstvena zlobna
osećanja… “
COVEK – ZENA
– Ko je ona onda?
Mogu li naučnici na kraju krajeva jasno reći?
Zašto ona poseduje tako mnogo informacija i kako su se one u njenoj
glavi smestile? Odakle moći nepojmljive, Zrak njen odakle?
– Mislim da ovde treba poverovati njenim rečima: »Ja sam čovek,
žena.« A informaciju, pretpostavljam, u svojoj glavi nikakvu i ne drži.
Najverovatnije, da joj čistota pomisli dozvoljava da koristi celu bazu
podataka Vaseljene. I moći njene potiču iz potpune informacione
opskrbljenosti.
Vaseljena nju voli, a od nas strahuje, zbog toga nam se i ne
otvara u potpunosti. Naša misao, misao savremenog čoveka, vaspitanog u
našem društvu, zablokirana je ukalupljenošću i konvencionalnostima.
Kod nje je misao potpuno slobodna. Zato je i teško pretpostaviti
da je odgonetka tajne, možda, skrivena upravo u tome, što je ona čovek…
Ako je ona covek-sta smo onda mi?!
Edicija knjiga Zvoneci Kedri Rusije,autora Vladimira Megrea,je najcudesnije stivo koje se pojavilo u poslednjoj deceniji minulog milenijuma.Razlicito od svega drugog pisanog sto postoji… U cemu se ogleda posebnost ovog neobicnog pisanija? Odgovor je zapravo nemoguc,jer svaka kategorizacija ili bilo kakvo objasnjenje ovih tekstova, minimizira samog analiticara, istih!Lepota, grandioznost i neobjasnjiva car ovog dela lezi unutar samih redova, izmedju slogova i slova…dolazi iznutra iz neke druge dimenzije,toliko bliske a toliko razlicite od one u kojoj zivimo.
Lepota jednostavnosti. Sveobuhvatnsoti.Cistote.Istinitosti.Dobrote.Ljubavi..
Ljubavi prema svemu sto postoji!
Pisac ovde edicije ,Vladimir Megre, je zapravo samo posrednik i prenosilac misli, spoznaja i znanja, cudesne zene iz sibirske tajge, koja zivi izvan civilizacijskih tokova, duboko povezana sa prirodnim okruzenjem u kojem,
na isti nacin vekovima,obitavaju generacije njenih predaka! Sibirska usmljenica Anastasija, zena ili bice,koja je vec deset godina u nazad predmet uzasne radozanlosti i neverice,kako obicnih ljudi tako i najvisih naucnih insitucija,je zapravo izvorni autor svih „skaski“, koje je Vladimir Megre uoblicio,i „prosledio“ do nas.
Ko je Anastasija?
Ona sama za sebe kaze-Ja sam Covek-Zena!
Zapljusnuta prostom jednostavnoscu ljudske radoznalosti,koja se krece od krajnje neverice do krajnje ostrascenosti,nadmocna i svevideca, jednostavno i spokojno kaze:
Postojim za one za koje postojim.
I tu je zaista pocetak i kraj svih analiza i umovanja.
Ko ima usi da cuje-cuce!
Ko ima oci da vidi-videce!
“ U coveku , kao u obliku shifre, sve postoji i tako se cuva.Shifra se otvara onda kada ukljucuje covek nadahnutu svoju stvaralacku viziju.“
Anastasija!
Treba li ma šta drugo reći?
Mlada žena, usamljenica iz sibirske tajge, koja je svojom vizijom pokrenula milione ljudi širom sveta na Stvaranje. Podarila je svetu ideju zavičajnih imanja, izloživši običnim rečima svoju filozofiju o meri života ljudskog, u potpunom saglasju sa prirodom, Vaseljenom i Bogom – kako su živeli i naši veličanstveni preci. To je filozofija spajanja, ne na rečima, već kroz istinske potrebe različitih naroda. Neprekidno izliva bujicu informacija, a one, nesporno je, presecaju sve granice. Granica ne postoje za Svetla stremljenja
Njena vizija i snoviđenja su – da vrati vajkadašnji rajski vid Zemlje, kakvim ga je Bog – Otac naš stvorio. Sve na Zemlji postoji od vajkada, od trenutka Stvaranja, u najsavršenijem vidu, bez ostatka. A postoji i najsavršenije biće u Vaseljeni, kako On kaže „Nalik meni“ – Čovek!
U njemu su sve energije vaseljenske sabrane. On je savršenstvo!!! I zato sve u prirodi njemu teži i želi da mu služi – da bi ih ogrejala neizmerna čovekova energija Ljubavi. A kada Duša ljudska kroz svoju viziju nečemu stremi, neizostavno će se u životu ostvariti. Raj zemaljski će iznova nastati kao odraz zajedničkog stvaranja, i život istinski će se nastaviti, zato što je svakom čoveku dato da prekrasni oblik života sazda.Ljudska misao ja najmoćnija energija Vaseljene, njenim moćima kraja nema! Data je isključivo čoveku. I ukoliko spozna šta poseduje, nauči da se njom valjano služi u punoj meri, postaće gospodar cele Vaseljene.Anastasija je svojim Zrakom ogrejala milione Duša ljudskih. Podarivši nam novu spoznaju moći čovekovih, pokrenula je zajedno sa Vladimirom Megreom ogromnu, pozitivnu lavinu – koja poziva na Stvaranje istinskog života na planeti Zemlji. Bez nasilja, ratova, bolesti, narkomanije…
Sa početkom novog milenijuma, sa novom spoznajom života, na Zemlju nova era stiže. Doba prekrasnog preobražaja Zemlje. Spoznaja ljudi, tvoraca novih zavičajnih imanja jesu vesnici nove ere planete Zemlja, i to je apsolutna novina za svet.Da bi Zrak svakog čoveka bio delotvoran, neizostavno su potrebne potpuna čistota pomisli, Svetla osećanja i osećaji. Neophodno je sve zamisliti do najsitnijih pojedinosti, i svakako, izuzetna hitrina misli. Tada Zrak postaje izuzetno moćan i ne postoje nikakve prepreke na njegovom putu.
Čovek je dete Tvorca. I, kao bilo koji roditelj, On nije mogao da poželi za svoje dete ništa manje od onoga što je imao sam. Dao mu je sve. I više! Slobodu izbora!
Ko odabere život i život stvara istinski – prebivaće večno, izjednačivši se sa Tvorcem uzvišenim Vaseljene. Večno će živeti, život u Vaseljeni stvarajući.I pogrešan put svako bira sam.
Ko u pomislima svojim smrt oblikuje – na smrt je osuđen svojom mišlju.
Anastasija je podarila svetu svoju viziju zavičajnih imanja, koja će potpuno promeniti sliku planete Zemlje. Sve više Duša ljudskih poima i prihvata njenu viziju i njihovi zraci joj uveliko pomažu. I biće ih sve više i više. Njen Zrak i Megreov više nisu usamljeni. Tome su već potvrda – hiljade stvorenih zavičajnih imanja i kompletnih naselja širom sveta.I kako Anastasija kaže Megreu: „Samo poveruj, Vladimire. U sebe veruj. Poveruj u mene. Ja nisam sama. Ti nisi sam. Ova vizija mi je najdraža i najblistavija i zbiće se neizostavno. Još se misija moja nije završila, a u Dušama mnogih se pokrenulo nastojanje ka onome što je očekivao Tvorac – Stvaranju. To je najvažnije“.
Anastasija sa izuzetnom pažnjom i brigom govori o deci, koja su istinska budućnost planete Zemlje. Naša obaveza je da im ponudimo bar početna zrnca te nove, prekrasne budućnosti. Priroda i Razum Vaseljene učinili su tako, da se svaki novi čovek rađa kao vlastelin, kao car! Sličan je anđelu – čist i neporočan. Mogućnosti svakog novorođenčeta dozvoljavaju da postane najmudrije biće u Vaseljeni, ukoliko mu roditelji omoguće potpuni, prirodni razvoj. Vreme za koje ono spoznaje suštinu Svemira i smisao ljudskog postojanja, jeste razdoblje od svega devet zemaljskih godina. Njegova uređena veza sa planetama, dozvoljava mu da neprestano prima nove informacije. Prima to njegova podsvest, i predaje svesti u vidu novih misli, otkrića. Spolja je običan čovek, ali unutra… Takve ljude u našem svetu nazivamo genijima.
Smisao života je u Istini, Radosti i Ljubavi!
„Nema ni u jednoj galaksiji strune, kadre da lepši ton ispusti, no što je zvuk pesme ljudske Duše“.
Zdravlja Svetlim mislima Vašim, dragi čitaoci!!!
Godišnja doba se smenjuju na isti način, u istim intervalima…I tako vekovima.
Cvetovi ne menjaju broj i oblik svojih latica…..vekovima.
More se povlaci i nadire u istovetnim ritmovima, nečujnim uhu, nevidljivim oku….vekovima.
Ćelije, svega zivućeg na ovoj planeti se umnožavaju po nepromenljivim geometrijskim shemama od svog postanja……vekovima.
Kristali ,pulsiraju svojim jednostavnim ritmom, ne dopuštajuci da ih išta poremeti u tome….vekovima.
Sunčeva svetlost odlazi i dolazi nepogrešivo precizno da nam obasja dan , i ušuška noć….vekovima.
Savršeni mehanizam života, osmišljen i pokrenut savršenim intelektom, funkcioniše po principu perpetuum mobille,nepogrešivo istinito, držeći nevidiljivim nitima u sprezi i povezanosti sve elemente svoje savršene kreacije.
Nema prinude.
Nema agresije.
Sve je fluidno.Sveprožimajuće i višestrano nadahnjujuće. Svaka pojava na ovom savršenom staništu koje zovemo Zemlja,ima svoj nezamenjivi odraz i odgovor u nekoj drugoj pojavi. I to ne u bilo kojoj , već baš određenoj, jednoj ,jedinoj i nezamenjivoj za datu pojavnost. Kako je čovek, kao najkapitlnija karika ovog magičnog lanca , mogao da previdi, zanemari i konačno potpuno naruši, tu nenasilničku komponentu fenomena života, koji struji nepromenjenim intenzitetom od postanja do ovog momenta? „…U ovoj zabiti svemira, kojoj pogresno dajemo svetlece ime Zemlja-zvezda zivota i razuma-vecito se ubijaju! Hrane se mesom bilja.Hrane se mesom zivotinja.Pa sto ne vriste dok zvacu?!! Zar misle da je bol nesto sto samo njima pripada?” …pita se pre tridesetak godina , kada svet još nije bio uzdrman ekološkim kolpasom i kataklizmičkim snovima, bard Srpske poezije Miroslav Antić. Prozorljiv?
Duše , duboko povezane sa bićem i srcem Zemlje osećaju damare istine kojima nas Univerzum neprestano zapljuskuje. Zašto je onda čoveku postalo nemoguće da ostvari harmoniju sa svim ostalim komponentama koje egzistiraju oko njega, a i sa sobom samim? Otkuda i iz kojih izvora tolika destruktivnost i odsustvo ljubavi i empatije u biću čovekovom? Nemoguće je ,da se vrhunskom intelektu potkrao error bas na ovaploćenoj kreaciji samog sebe. To je jednostavno-nemoguće! Albert Einstein je tvrdio, da je: stvarnost samo iluzija, iako, veoma uporna. To se doduše tvrdi i u Vedama,ali suštinska istinitost ove tvrdnje ,nekako stalno izmiče ljudskoj percepciji. Šta je pisac hteo da kaže, pita se prosečni Zemljanin, dok proždire svoj kontaminirani fast food, teži ,mlitaviji i limfatičniji nego što ga je tvorac mogao osmisliti u svojim najgrđim snovima i najtrapavijim danima. Kažu, da je čovečanstvo pretrpelo veliki zaborav, i zahvaljujući toj nesreći je, danas na nivou na kojem jeste. Ispod nivoa Mrtvog mora! I takvo obesvešćeno i obeščašćeno, galopom juri ka zlokobnoj odrednici Majanskog kalendara, koju vidi kao konačni kraj svih početaka i krajeva,a i kao svoj portal za definitivni beg sa ovog groznog mesta gde svako svakoga proždire. Čovečanstvo vapi za zasluženim, višemilenijumskim ferijama. Vapi i boji se. Da li je veći strah ili je veća obmana? Jedini način za izboriti se sa srahom i obmanama je, ostati centriran u svome srcu i ne dozvoliti da drugi impulsi nadvladaju glas srca. Ali ko danas čuje svoje srce od tolike larme spolja? Ko danas uopšte može da prepozna suptilni šapat srca pored tolikih borkera, političara,granata, jauka,expozija, dahtanja,vrištanja, kakofonije koju nazivaju muzikom… Kada bi neki extremno senzibilnim i moćnim prijemnikom mogli da sa neke druge planete ,uhvatimo i snimimo zvučni signal u kojem bi bili sažeti svi zvuci koji dolazi sa Plave planete,šta mislite, kakav bi to tonski i zvučni zapis bio?!! Ako se držimo teorije da je sve što postoji energija transponovana i manifestovana u različitim oblicima….Ako shvatimo da je sva postojeća materija zapravo simfonija te iste energije, simfonija koja se u celosti sastoji od svetlosti i zvuka…Ako svojim otupelim i usporenim mozgovima pokusamo da zamislimo i vizualizujemo te pojmove i uklopimo ih u nase svakodnevice ….Šta ćemo dobiti? Možda samo nervni slom. Možda nockout nevere, koja nam se uvek nađe pri ruci kada treba da poverujemo u nešto što ne može da se opipa , ili barem preračuna u neku stabilnu valutu. Da nije tužno, bilo bi smešno. Da nije tragično , bilo bi možda i simpatično….to, i takvo stanje obesvešćenosti vrhovnog bića ove planete-Čoveka. Razni vizionari, gurui, jasnovidi i dalekovidi, plemeniti i hrabri, teoretičari i praktikanti, svi zjedno strpani u jedan kovčeg pečatiran crvenim žigom- teorije zavere –pokušavaju da proniknu u najskrivenije tajne života i da nas probude iz hibernacije, šamarajući nas neoprezno i neuko raznim informacijama i istinama, od kojih se ne zna koja je pogubnija i opsanija za , i ovako shizofreno i pogubljeno društvo. Ali,kakvo sazanje i otkrovenje danas, ne bi bilo dolivanje ulja na vatru u već prokuvale i izraubovane mozgove ljudi? Kakva bi nas istina, zadovoljila, opustila, oplemenila, obljubavila, učinila poniznima pred veličinom duše bića, u čijem okrilju živimo vekovima….milenijumima..? Šta bi nas to privolelo da VOLIMO, da DAJEMO, da OSEĆAMO?
Australijski istraživač i tvorac serijala BUDJENJE, Max Igan kaže sledeće: „ Svako od nas ovde ucestvuje u stvaranju ovog vremena za odredjenu svrhu. Ta svrha je stvaranje ove stvarnosti, dozivljaja iskustva i dobijanje znanja.Alati koje smo dobili za postizanje ovog zadatka su nase misli, osecanja i emocije. Dok je nas najmocniji alat –slobodna volja! Ona nam pruža slobodu izbora, a sloboda izbora
kontroliše u kakvoj energiji, mi,kao pojedinci, odlučujemo da se fokusiramo i centriramo. Iz tog odabranog centra, svako posmatra svoju, posebnu stavrnost, a naše pojedinačne percepcije stvaraju ono što se vidi u našoj kolektivnoj svesti, čiji smo , svi mi ,deo.Izbor i odluke kolektivne svesti,tj, pojedinačne slobodne volje ljudi, bukvalno stvaraju svet koji mi doživljavamo svaki dan! „
Dakle-sami smo krivi! Ili nas je neko dobro upućen u misterije života, gurnuo u žrvanj obeznanjivanja, kljukajući nas neprestano strahovima i nepotrebnostima raznih vrsta, ne bi li nas što bolje iskoristo….Za šta?
Biće da je Einstein bio u pravu… stvarnost je samo iluzija, iako, veoma uporna.
Probudimo se!
*HRVATSKI • Be Free Butterfly • TonySamara.org
http://www.youtube.com/watch?v=3hJUK_Rs4ek&feature=player_embedded
Blog Vesne Mihajlović 