Jednog dana kada je krojačica šila pored reke naprstak joj je upao u reku. Plače jadna, od toga zarađuje i dođe Gospodar i pita je što plače.
– Evo upao mi naprstak, a od toga živim.
Ovaj stavi ruku i izvadi zlatni naprstak sa rubinima – jel ovaj?
– Nije, kaže ona.
Izvadi opet zlatan sa safirima – jel ovaj?
– Nije, kaže ona.
Na kraju izvadi kožni otrcani naprstak i ona kaže DA, to je moj. On se silno odusevi i pokloni joj sva tri naprstka i krojačica ode kući srećna. Nakon par dana šetaju ona i muž pored reke, kada se muž okliznu i propadne u vodu. Ona krene da plače i kuka i opet dođe Gospodar:
– Zašto plačeš drago dete?
– Upao mi muž u reku i nema ga!
– Dobro, kaže Gospodar, da vidimo: i izvadi Džordža Klunija i kaže: jel ovaj?
Ona kaže DA! Tu se Gospodar razljuti, krene da viče i kaže:
– Zašto lažeš, to nije on!
Žena mu kaze, čekajte da objasnim: Da sam rekla nije, Vi biste onda izvadili Breda Pita, pa na kraju mog muža i dali mi svu trojicu. Ja nisam dobrog zdravlja Gospodaru i ne bih mogla da se brinem o svima.
Tako joj Gospodar dozvolio da zadrži Džordža Klunija.
MORALNA POUKA JE: Kada žena laže, to je uvek zbog dobrog i časnog razloga i uvek u najboljem interesu drugih 😀
Blog Vesne Mihajlović 
AKO SE SLAZEMO DA GOSPOD POSTOJI I UVEK POMAZE U NEVOLJI, OSTAJE MI DA TRAZIM TU REKU ILI DA POCNEM DA SIJEM! A NEKOGA CU VEC GURNUTI U VODU KAD ZAVRSIM PRVI DEO PRICE! PREDPOSTAVLJAM DA NI KOD GOSPODA NE MOZE PREKO REDA, DA RADI KO STA HOCE!
Naravoučenije i nije baš univerlivo i nije primenjivo kao univerzalna pouka na sve prilike. Žene mogu da laži i iz drugih razlioga. Međutim, konstrukcija priče je veoma zanimljiva.
Ja bih zaključio da žene lažu od prilike do prilike, sa dubokom pronicljivošću.
Nikola, zene nikad ne lazu, jedino kad moraju… 😀